Tabloid je pozvan

 

Uoči (ne)mogućih izbora na Kosovu: grupni portret političara, doušnika, sveštenika, mafije...

 

Ko ljulja srpsku kolevku?

 

Grupa bivših i sadašnjih pripadnika srpske obaveštajne zajednice sa Kosova, duboko razočarana politikom koju sprovodi aktuelna srpska vlast, obratila se pismom glavnom i odgovornom uredniku magazina Tabloid, sa idejom da na taj način upoznaju i širu javnost sa stanjem u ovoj srpskoj pokrajini. Autori odgovaraju na pitanja: ko je general "Dukađini", kako su pravoslavni sveštenici hranili albanska sela, a kako su im to Albanci vratili, ko trguje oružjem i ko organizuje predaju Kosova, ko su domaći i strani špijuni koji crtaju nove mape na ovom delu Balkana, ko je izdao generale Pavkovića i Lazarevića, ko se među srpskim funkcionerima na Kosovu suočio sa kompromitujućim dosijeima, za koga godinama radi Aleksandar Vučić i kome iz senke komanduje Čarls Kroford.

 

....

 

Poštovani gospodine Brkiću,

nikako ne možemo biti nezadovoljni onim što ste Vi i Vaše kolege do sada uradili za narod Srbije i za vašu profesiju. Objavili ste sve članke koji su se odnosili na teške kriminalne radnje (teške izdaje državnih i nacionalnih interesa) u kojima su učestvovali visoki državni funkcioneri i činovnici, a koji su imali za posledicu (ili za konačan cilj) urušavanje bezbednosnog sistema Srbije.

A kakav je to sistem danas, nad kojim se trenutno vrši poslednje opelo? Nije zgoreg napomenuti da su došla nanovo vunena vremena iz 1948. godine, ali i još gora, okrutnija, perfidnija, nego tadašnja.

Aleksandar Alek Vučić, čovek koji je danas stvarni vladar Srbije, a za obični narod čudo zvano Prvi potpredsednik vlade Srbije, pokazao se ko je i kakav je još 1998. godine, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, kada je nastupio kao najbrutalniji ministar informisanja u novijoj istoriji Srbije.

Ovaj dokazani šizofreničar i psihopata, ukinuo je tada mnoge dnevne novine (Nedeljni Telegraf, Naša Borba, Danas...), radio stanice (čak i studentski Radio Indeks), kablovske kanale, magazine i sve ih finansijski upropastio. Ne treba zaboraviti na činjenicu da je Vučić  tadašnjim terorom koji je sproveo i haosom koji je ostavio, iznenadio i svoje mentore Miloševića i Šešelja, pa su ga nagradili stanom od 150 kvadratnih metara u novobeogradskom Yu biznis centru. Ali, bio je to samo uvod u ostvarenje njegovih bolesnih ambicija...

 

General "Dukađini" i njegove tajne

 

Današnja diktatorska vlast je najveća prevara naroda koja se ikada dogodila u Srbiji. Aleksandru Vučiću bi i sam Jozef Gebels pozavideo na metodama koje uvodi u disciplinovanju umova građana za svoje ludačke, rušilačke i izdajničke ideje i ciljeve, koje polako ali sigurno ostvaruje, izdajničkoj predajom Kosova i Metohije u ruke američko-albanskog kriminala. Vučić se ne zaustavlja na ovome, nego iste ambicije ima i sa Vojvodinom, jugom Srbije, Raškom...U Republici Srpskoj je već odavno viđen kao izdajnik državnih i nacionalnih interesa, te je tamo nepoželjan. Ali, njegovi mentori iz Londona traže uništenje Srbije po svaku cenu.

Ipak, postoji problem sa kojim se i on i ostali učesnici ove nacionalne izdaje i grobari Srbije suočavaju. Da li su slučajno postali narodni poslanici "agenti spavači" poput novinara Milovana Drecuna i generala u penziji, bivšeg direktora VBA, Momira Stojanovića zvanog "Dukađin" ("Dukađin" je albanski naziv za Metohiju, a Stojanovića tako sada zovu Albanci  na svojim sajtovima, zbog svog izdajničkog i udvoričkog stava). Inače, buzdovan i diletant iz Đakovice, koji je do rata 1999. godine radio u bezbednosti komande korpusa u Prištini, sada je najgrlatiji u podržavanju Briselskog sporazuma (kao što je i Drecun). Da li to rade iz neznanja ili su ucenjeni?

Ovo posebno važi za generala Stojanovića kome su, na žalost, i grobovi najmilijih rasuti po Đakovici i okolini, ali, bez obzira na to, on svojim izdajničkim postupcima dozvoljava da ih sutra zapišavaju i preoravaju albanski ekstremisti koje on nije uspeo da osujeti čitavu deceniju. Zašto je bio inertan, zašto nije presecao kanale dotura naoružanja iz Albanije, zašto nije uhvatio nijedno zvučno ime iz tzv. OVK, zašto nije osujetio nijednu akciju terorista na KiM? Zašto nije neutralisao braću, Mazreku, Haradinaja, Tačija, Jašarija, Ljimaja i mnopge druge? Koja je njegova uloga u svemu tome, i koja on ima saznanja u prenosu leševa u hladnjačama sa KiM? A morao je da zna i spreči i obavesti Komandanta. Zašto nije energično sprečio to podmetanje narodu i vojsci Srbije i Crne Gore?

Šta general Stojanović zna o  svakodnevnom prenosu (decenijama) peska kamionima sa Južne Morave kod Niša, po celom KiM, dok su na dnu kamiona su bili kamuflirani bestrzajni topovi i drugo pešadijsko naoružanje?

Punkt na Podujevu kod motela Toplica (bivša Besijana) pokrivao je komandir MUP-a Radenković iz Blaca (fudbalski sudija) koji je uhapšen kao komandir u Merošini, oko prodaje pasoša Albancima, a u vezi je bio sa separatističkom porodicom Ljugoli (Lugolli).

Na žalost, Radenković danas šeta po Blacu, prenosi novokupljenu imovinu na svoje ime, živi raskalašno, rastura brakove po Blacu, preti svima koji ga popreko pogledaju i dalje se vodi kao radnik SUP-a, umesto da je u zatvoru (a, osuđen je!).

To bi morao da nam pojasni Dačićev savetnik za bezbednost zastavnik u penziji Milomir Premović koji stoji iza celog slučaja pasoši, inače, alfa i omega za sve kriminalne radnje. O Premoviću bi više informacija trebao da da general Stojanović zvani "Dukađini", ako ima imalo vojničke časti kod njega, jer ga on ga zna kao staru paru, ali...

Posle Briselskog dogovora kome je punu podršku pružio general Stojanović zvani Dukađini, isti više ne može održavati kao ranije sastanak jednom mesečno sa svojim bivšim kolegama u Nišu, jer su ga tamo prezreli zato što je nastupao izdajnički i bio nedosledan čina koji nosi. Pogazio je sva načela poštenog srpskog oficira. Kako će on danas objasniti Srbima sa KiM na osnovu čega je ostvario čin generala i visoku penziju?

Kako će objasniti prognanima što ih nije zaštitio od pogroma, što ih je lagao da je pobedio NATO? Kako će majkama nestalih vojnika i civila objasniti gde su im deca, i ko im je vadio organe i prodavao ih? Zašto to nije sprečio, to mu je bila dužnost, za to je položio zakletvu? Zašto i on nije u Hagu već njegovi pretpostavljeni?

Što ih nije u ratu obaveštajno štitio i pokrivao, osim što je jurio obaveštajce i vukao ih za rukav po Prištini da mu daju otpatke od informacija. Kakvu je ulogu imao Entoni Monkton, obaveštajac britanske službe MI6 (koji je bio uključen u atentat na Zorana Đinđića?) Ko mu je pružao logističku podršku u Prištini i na KiM?

General "Dukađini", odnosno Stojanović, danas se sastaje u Nišu sa sitnim fukarama koji mu se ulizuju i prilaze zbog sitnijih usluga. Ali ih stalno laže do besvesti, kao što laže i narod na KiM. Stojanović je u kontaktu sa svojim kolaboracionistom iz Đakovice, Đokicom Stanojevićem, koji je prebegao posle rata 1999. godine u Sutomoru, gde ima motel sa apartmanima. Stanojević je pre rata bio predsednik SO Đakovica i direktor Bambija (bivši Ereniku) iz Požarevca RJ Đakovica i raniji kapiten FK Đakova iz Đakovice. Interesantno, bio je jedini Srbin, pa još i kapiten! Čovek kome je maternji jezik više albanski nego srpski, ništa od čoveka. Ali, što naš narod kaže, svako gvožđe ima svoju rđu...

 

Drecunovo novinarstvo

 

O Milovanu Drecunu, kolaboracionisti, izdajniku-spavaču, nabeđenom novinaru, bitangi rodom iz Surdulice koji je uz pomoć podataka VBA napisao sijaset knjiga o stradanju Srba na KiM, dovoljno je reći da to nije činio iz patriotskih razloga, već iz finansijskih, ali i da pridobije mase rezervista i svih poštenih građana kako bi dali svoj glas za pobedu njegove sadašnje stranke SNS. 

Drecun je svoja ratna izveštavanja, umesto sa prvih linija fronta ka Albaniji, pravio uz pomoć stranih i naših obaveštajaca u izletištu Grmija, pored Prištine. O kakvom se čoveku radi, svedočio je naš poznati vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski, i to u sred rata 1999. godine u maskirnoj uniformi ispred kuće bivšeg rukovodioca sa KiM Džavida Nimanija,  rečima da je Milovan  Drecun neprevaziđeni lažov, samoreklamer i šizofrenik spreman na sve.

Šta bi danas Drecunu rekli, njegovi ratni komandanti i drugovi u Hagu (kako on voli da ih nazove), generali Ljubiša Pavković i Vladimir Lazarević? Zašto ih je izdao? Ustvari, sad se vidi da je on bio ta ubačena krtica koja ih je cinkarila haškim istražiteljima. A Hag njegovo "novinarstvo" zove- ratnohuškačko novinarstvo.

On je jedan od onih koji su skoro četvrt veka, glumeći ulogu zadrtih velikosrpskih nacionalista, slomili sve ljude koji su mislili trezveno i svojom glavom, oterali ih u beskućnike razbili im porodice, ostavili ih bez posla i imovine, i pomogli im da kasnije skončaju na ovaj ili onaj način.

I Vučić i Drecun i general "Dukađini" i svi njima slični, sve vreme rata su lagali i držali vatrene i patriotske govore o vraćanju Srbije u granicama Dušanovog carstva. To su oni koji su nas ubeđivali da je za naše nedaće kriv drugi, da je za sve što nam s dešava, kriv ceo svet!

To su oni koji su nas ostavili brz pravih prijatelja u svetu, jer se u mraku najbolje vlada, krade i ubija. To su oni koji su učestvovali u takozvanoj "jogurt revoluciji" devedesetih, to su oni koji su nam se predstavljali kao Mesije.

To su oni koji su slali najbolje srpske sinove i kćeri da ginu za veliku Srbiju, za lažne ideale, a zapravo, za njihov džep. To su oni koji su doveli do reka izbegličkih kolona iz Hrvatske, BiH i KiM. To su oni koji su vatreno zagovarali granicu Karlobag-Karlovac-Virovitica. To su oni kojima nikada nije bilo dosta srpske krvi i patnje srpskog naroda. To su oni koji su proglašavali svakog za izdajnika ko nije hteo na ratišta, ko je hteo da se rat završi civilizovanim pregovorima svih naroda, da se izbegnu ogromne ljudske žrtve i stradanja i onemogući rat sa celim svetom koji je kasnije eskalirao. To su oni koji su se obogatili na tuđoj nesreći...

 

 

"Firme" i "šeme"

 

 

Mnogo je posejano izdajničkog semena u Srbiji. Puno ima već pripremljenih i prikrivenih izdajnika spavača u Srbiji. Novih lažnih Mesija.Treba ih sve prepoznati i neutralisati. A ko će to ako neće naše službe bezbednosti? Ali, i one su razorene do srži. Tu nema više ni deset posto patriota. Oni su obična, pretorijanska garda ove vlasti. Oni jure samo unutrašnjeg neprijatelja, a to je pošteni narod. Za njih su današnji izdajnici samozvani heroji, od njih primaju platu i privilegije da ih verno čuvaju. Oni bi čuvali i crnog đavola samo ako imaju koristi!

 Mi te službe već dugo nemamo. Imamo samo zaposlene koji uredno primaju platu, a ništa ne rade. Sigurno da se ne zamere onima gore (Brisel) ili preko(Vašington). Obim Obaveštajnog rada je je sveden na statističku grešku. Nijednog stranog agenta nismo neutralisali i uhapsili, a i kako bi, kad nam oni sede u državnim foteljama, i to u vladi, policiji, bezbedonosnim strukturama, u svim poljima društvenog života i rukovode istim sistemima. Da bude sve kako ne treba, većina od njih su crnogorske nacionalnosti.

Tako nam preko obaveštajnih "firmi" kakve su ANB, ŠIK, CIA i MI 6 kontrolišu sve- od portira do predsednika države. Kontrolišu nas preko čipovanih ličnih dokumenata, prisluškuju preko telefona i čitaju preko kompjutera. Niko nema evidenciju ko se kači na bazne stanice niti sme da proverava. Promenjeno je  kompletno rukovodstvo  BIA,  od direktora, načelnika uprava,šefova odeljenja preko 95 ljudi,ali se po operativnim centrima gradova nije taklo ništa osim kozmetičkih promena u Beogradu i Novom Sadu.

Gospodin Nebojša Rodić je, prema našim saznanjima, jedan korektan i radan čovek. Posao hoće da mu preotmu dva penzionisana "terijera" koji se ne mogu pohvaliti uspehom svog minulog rada, a koji su bili anonimusi, a danas su vojnici partije SNS. Prosek im kvari srednjoškolac, čuvar kase,  koji je jednom u nju zavukao ruku, pa se jedva spasao otkaza (zbog nedostatka dokaza), a i sad je uleteo u neku nedozvoljenu "šemu".

Jedan visoki funkcioner SRS je nedavno "u poverenju" rekao da mu je Vojislav Šešelj pričao da zna da je Aleksandar Vučić od 1993. godine engleski čovek. Pitamo se zašto Šešelj ne obznani to, osim ako obojica nisu radila za istog nalogodavca? Zašto su tadašnje radikalske vođe bili glavni protagonisti smenjivanja Jovice Stanišića i generala Momčila Perišića preko Mirjane Marković? Odgovor je lako naći, treba se samo setiti da je tada, u vreme najvećih sankcija Vašingtona prema bivšoj SRJ, glavni uvoznik Koka-Kole za tadašnju Saveznu republiku Jugoslaviju (SRJ) bila firma iza koje je stajalo, slučajno ili ne, vođstvo tadašnjih radikala? Za neupućene zvuči neverovatno, ali ne i za one koji su to pratili...   

 

Suočenje sa fasciklama

 

    

Današnji srpski odbrambeni korpus na KiM je jedinstven u političkom delu ali je u materijalnom katastrofa. Razlike su drastično evidentne kao u filmu "Sjaj i beda velegrada".      Predsednici četri opština sa KiM (sa izuzecima)  su jedni te isti ljudi od 2000. godine pa naovamo. Sve njih je držao na vezi i timario Nebojša Čović preko Olivera Ivanovića i Slaviše Petkovića (koji je sada neformalni predstavnik SNS za KiM izdajnik i plaćenik Vašingtona) koji je na direktnoj vezi sa američkom administracijom i Vilijemom Montgomerijem, čovekom bez ikakvih ljudskih i moralnih skurpula.

Iza svega stoji čovek koje je sam vrh CIA za jugoistok Evrope, ali i čovek koji i danas vlada iz senke, Čarls Kroford iz MI 6, ali i drugi ljudi koji su se vratili na mesti zločina i kao lešinari prebrojavaju svoje lešine i pripremaju asanaciju terena.

Normalno sa svojim pulenima na terenu i sa onima "na čekanju". Možda bi sve to bilo malo ozbiljnije bez Marka Jakšića, Olivera Ivanovića, Ristića, Kalabe, Nedeljkovića, Antonijevića,  Utvića i drugih, manje i više poznatih godina i uspeli su dobro naplate patriotizam. Iskupili bi se samo ako ne pokleknu pred predočenim ucenama (fasciklama) iz Beograda, kao što je bilo u Briselu sa srpskom pregovaračkom trojkom. Ali, kad nema kiše dobar je i grad. Iako su odvojene velike pare za njihovo potkupljivanje istih i što se potkupiti može od strane Beograda i Brisela i kosovske vlade.

O sveštenicima, Teodosiju i Savi Janjiću, zna se već godinama da su saradnici Vašingtona,što oni to u poslednje vreme i ne kriju, iako je bratstvo manastira Visoki Dečani tokom1989. i 1999. godine godine pomagalo albanska sela u tom delu Metohije, hranom, i na drugi način, to se zna, ali niko do sada nije javno govorio. Spona Save Janjića sa stranim službama je njegov brat politički analitičar Dušan Janjić kako ga je Nebojša Čović nazvao pre par godina biciklista kad je hteo istog da smeni u eri vladavine Koštunice i koji nas je ubeđivao da na KiM teče med i mleko.

Ni to što su Teodosije i Sava Janjić radili za vreme ratnih sukoba nije im pomoglo pred razularenim albanskim ekstremistima. Srbi i Crnogorci su proterani sa svojih vekovnih ognjišta, a ostatak je pobijen na najsvirepiji način ili deportovan u Albaniju na masakriranje organa. Manastir je danima neprekidno granatiran, rušena su srpska groblja i pravoslavne svetinje...

Neshvatljivo je da se ovi pravoslavni sveštenici kriju iza crkvenih odora i ljube se  sa srpskim zlotvorima koji obavezno dolaze u Visoke Dečane kad preostalim Srbima treba da zavrnu ruku. Sve ide ka tome da će jednom srpski manastiri biti proglašeni delom takozvane "kosovske kulturne baštine", baš onako kako žele albanski prevaranti i kako je po volji dela neprosvećene, jezuitske Evrope.