Tabloid istražuje

 

Trovanje nacije: masovna upotreba genetski modifikovane hrane uz odobrenje države

 

Širenje industrije smrti

 

Užas genetski modifikovane hrane potpuno je zavladao srpskim tržištem. Ne postoji skoro nijedan prehrambeni artikal koji nije opasan za upotrebu i u kome nema oko 95 odsto genetski modifikovanog materijala, za koji je nepobitno utvrđeno da utiče na razvoj malignih i drugih bolesti. Otrov je doslovno u svim proizvodima takozvane prerađivačke industrije hrane. Ima ga u sosovima, majonezima, kečapima, hladnim čajevima, gaziranim napitcima, konzerviranim mesnim prerađevinama...O svemu ovome je upoznat i novi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ali, umesto da krene u krstaški rat protiv genestki modifikovane hrane, on je odlučio da je legalizuje! Mada je došao na mesto ministra kao neko ko je deklarativno bio protiv GMO, Glamočić je danas, sasvim izvesno, važan GMO lobista. A, ko to sve plaća, lako je zaključiti pogledom na spisak proizvoda "obogaćenih" sa GMO, koji su danas najprodavaniji u Srbiji. Širenje inustrije smrti istražuje  Tabloidov novinar Vuk Stanić

 

Vuk Stanić

 

Genetski modifikovana hrana (GMO) je preplavila srpsko tržište, a o tome postoje i pisani izveštaji inspektora Ministarstva poljoprivrede, sa kojima je upoznat i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.  Srpski zakon zabranjuje prisutnost GMO veću od 0.009 odsto, količine koje su inspektori utvrdili daleko prevazilaze ovaj procenat.

Glamočić je od ljudi koje je zatekao u Ministarstvu, i onih koje je sam angažovao, napravio timove sa zahtevom da mu podnesu izveštaj o prisutnosti GMO. Oba izveštaja se podudaraju po pitanju pandemijske raširenosti GMO.  Sa druge strane, predlozi njegovih saradnika su dijametralno suprotni.

Veliki broj njegovih saradnika predložio je da se otpočne borba protiv GMO. Iznet je predlog da se problem podigne na nivo iznad Ministarstva poljoprivrede, da se u suzbijanje ovih otrova uključe carina, nadležni inspektorati i vojska. Plan je podrazumevao i široku edukaciju građana, pre svega onih na selu, dok je putem medija trebalo da se pruži podrška ovoj akciji.

Drugi predlog za rešavanja problema GMO u hrani je neka vrsta mirenja sa situacijom u kojoj se nalazimo, i preduzimanje pasivnih mera, kao što je obeležavanje proizvoda koji sadrže GMO. Ideja drugog predloga je da se građanima omogući da sami biraju da li žele da se truju ili ne. Problem sa ovim predlogom je njegova suprotnost sa važećim zakonom.

 

Kad ministar ćuti

 

Ministar Glamočić se pred saradnicima nije izjasnio ni za jednu grupu mera, ali se iz njegovih izjava da zakonske odredbe koje brane GMO treba promeniti, može zaključiti da se odlučio da ne sankcioniše rašireni GMO, već da ga legalizuje.

Prema ranijem istraživanju organizacije Grin-pis,  GMO sastojci prisutni su u dečijoj hrani „Hip", u mleku u prahu za bebe marke „Abot labis similak", čokoladicama Mars, Snikers, Twiks, Milki vej, u čokoladama kompanija Nestle i Ferero rošer. GMO je  prisutan i u čokoladnom napitku Neskvik, mlečnim proizvodima, najviše u voćnim jogurtima firme Danone. Modifikovani su i začini kao što su vegeta i hajnc. GMO je otkriven u gotovo svim majonezima, sosevima, kečapima, kao i u hladnim čajevima firme Lipton. U velikim količinama nalazi se u gaziranim napitcima, Koka kola, Sprajt, Fanta, Pepsi kola, dok se hrana iz Mekdonaldsa u svim zemljama sastoji od gotovo 95 odsto genetski modifikovanog materijala!

Najpoznatiji proizvođač GMO proizvoda na svetu je zločinačka firma „Monsanto", osim po GMO, poznati su i po proizvodnji bojnih otrova. U pitanju je firma čiji su službenici  bez griže savesti proizvodili i distribuirali „Agens oranž", otrov kojim je američka vojska uništavala vijetnamsku prašumu, dok su američki i vijetnamski vojnici, kao i njihovi potomci, oboljevali od najgorih mogućih bolesti. Deca su im se rađala bez organa i sa deformitetima.

Sa firmom Monsanto ugovor o distribuciji proizvoda za srpsko tržište je potpisala srpska „MK Grupa", vlasništvo Miodraga Kostića.

Prema podacima do kojih su došli poljoprivredni i drugi inspektori u Srbiji, GMO je široko rasprostranjen u stočnoj hrani, tako da konzumenti mesa i mleka tih životinja, konzumiraju i GMO. GMO je otkriven i u hrani krava muzara čijim se mlekom snabdevaju porodilišta. Svaki treći kilogram soje koja se uveze u Srbiju je GMO porekla, isti je slučaj i sa bananama.

Broj izrečenih kazni za promet i uvoz GMO je simboličan.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić je javno saopštio da je više hiljada hektara u Srbiji zasejano genetski modifikovanim biljkama i da je sramota što poljoprivredna inspekcija ne preduzima ništa po tom pitanju.

-Pretpostavljam da poljoprivrednici koji uzgajaju GMO soju, nju koriste za tov stoke na sopstvenim gazdinstvima, a i to je izvan kontrole. Osim poljoprivrednika, za ovo odgovornost snosi i poljoprivredna inspekcija, kao i država. Kazne su sedam puta manje nego u Hrvatskoj - zaključio je Ševarlić.

Koliko je Glamočić kriv što pokušava da legalizuje GMO, toliko je za pritisak Evropske unije i Sjedinjenih država na Srbiju odgovoran i funkcioner Demokratske stranke, Božidar Đelić koji je u svojstvu potpredsednika srpske Vlade u više navrata obećao takve izmene zakona.

 

Zločinačka kompanija

 

Danas, kada službenici EU i Stejt departmenta pritiskaju Glamočića i Vučića po pitanju GMO, oni se pozivaju na obećanja koja je ranije u ime naše države, a u svojstvu potpredsednika Vlade dao Božidar Đelić.

Osim Srbije, Amerikanci po pitanju GMO pritiskaju ceo svet. Prema navodima sajta Vikiliks, u poverljivim depešama američkih ambasada, ova super sila je zbog GMO ušla u trgovinski rat sa Evropskom unijom.  

U diplomatskim depešama iz američke ambasade u Vatikanu vidi se da je Papa još 2011. godine počeo da podržava proizvodnju GMO, kao i da je njegovom pristanku prethodilo uporno lobiranje američkih diplomata, koji su mesecima „pritiskali" Papine savetnike.

 Postoji mogućnost da se ovo pitanje nametne u Vatikanu i zauzvrat utiče na široku populaciju u Evropi i zemljama u razvoju, piše u jednoj od poverljivih depeša objavljenoj na sajtu Vikiliksa.

Iz Vikiliksovih „kablova" se vidi i da američke diplomate blisko sarađuju sa zločinačkom kompanijom Monsanto.

Kada je 2007. godine Francuska zabranila Monsantu da proizvodi i prodaje genetski modifikovan kukuruz na teritoriji te zemlje, reagovao je američki ambasador u Parizu Krejg Stejplton. On je tražio da Vašington kazni EU, posebno one zemlje koje nisu podržale upotrebu genetski modifikovanih useva. Potom je poslao i spisak zemalja kojima se treba osvetiti.

"Treba preduzeti takve mere da se nanese šteta širom EU, pošto Unija snosi kolektivnu odgovornost, ali bi delom trebalo da se fokusiramo i na najgore prekršioce kao što je Francuska" -  napisao je Stejplton.

U međuvremenu EU je popustila pod pritiscima SAD, uvoz GMO je dozvoljen, pod uslovom da ga obeleže. EU je do te mere revidirala stavove tako da njihovi službenici sada zajedno sa Amerikancima pritiskaju srpske političare.

Ipak primer Bugarske govori da članstvo u EU ne podrazumeva i konzumiranje otrovne hrane. Bugarska vlada je prvo pod spoljnim pritiscima najavila mogućnost gajenja GMO useva, ali je narod posle te najave izašao na ulice. Posle dvomesečnih protesta i pisanja peticija, Vlada je odustala od GMO ustupaka koje je, u ime multinacionalnih kompanija tražila Američka administracija.

Prema rečima profesora Ševarlića, najbolji dokaz da kompanije koje proizvode GMO znaju da je štetan, je činjenica da odbijaju da ga obeleže.

"Čemu teritorija, ako posledice GMO po ljudsku populaciju budu kao i kod eksperimentalnih životinja, i ako nas za tri, četiri generacije neće biti -  pita se Ševarlić i navodi da svi rezultati eksperimentalnih istraživanja ukazuju na to da pokusne životinje pokazuju velika oštećenja, uključujući besplodnost u trećoj i četvrtoj generaciji i veliki broj tumora.

Najbolji dokaz da genetska modifikacija proizvoda dovodi do oštećenja organizama, čak i do smrtnih ishoda, je slučaj japanske kompanije Šonja Denko. Ova kompanija je američko i japansko tržište snabdevala genetski modifikovanom triptofan amino kiselinom. Prodavana je kao suplement ishrani. Preporučivana je sportistima, obolelima od epilepsije, deci u razvoju i depresivnim osobama, sa objašnjenjem da podstiče proizvodnju hormona sreće, serotonina. Ispostavilo se da zbog genetske modifikacije, odnosno mešanja delova DNK uzetog iz algi, ovaj proizvod izaziva teška oboljenja i smrtne slučajeve kod konzumenata. Proizvod je potom povučen iz prodaje, dok je japanska kompanija platila odštetu od dve milijarde dolara.

 

Parkirani džipovi i "edukaciona putovanja"

 

Najmonstruoznija vladina agencija na svetu je američka Federalna agencija za lekove (FDA), koja je 1994. godine odobrila kompaniji Monsanto da genetski proizvodi hormon rasta koji je ubrizgavan kravama. Od tada do danas je u Americi broj obolelih od raka naglo porastao, a predsednik Barak Husein Obama umesto da zabrani GMO proizvode, zagovara novi zdravstveni sistem. Nov zdravstveni sistem podrazumeva besplatno lečenje siromašnih građana koji su najviše pogođeni konzumiranjem ove hrane. Naučnici su prethodno upozoravali FDA će od primene tih hormona rasta kod krava, procenat obolelih od raka porasti i do petsto odsto kod konzumenata mleka i mlečnih proizvoda.

Najviše će porasti broj obolelih od raka dojke, prostate i debelog creva, upozoravali su naučnici, piše u dokumentima koji se mogu pronaći na Internetu. 

FDA je otišla korak dalje i 1996. godine je zvanično odobrila prodaju GMO proizvoda bez obeležavanja, zbog čega je od tada do danas broj obolelih od dijabetesa u Americi utrostručen.

Prema mišljenju više američkih naučnika, posledice po zdravlje od GMO hrane počinju sa upalama:

U pitanju su biljke koje izgledaju kao soja ili kukuruz. Ipak, to nešto ne postoji u prirodi, i kada ga konzumirate izaziva različite vrste upala u organizmu - ističe se u radu Džefrija Smita. U Americi je od uvođenja GMO do danas broj građana sa poremećajem u varenju naglo porastao. Studije kažu i da su kod ljudi kojima su konstatovani problemi sa varenjem, prethodile hronične upale. Iste studije pokazuju i porast obolelih od dijabetesa. Rapidno povećanje broja Amerikanaca sa  poremećajem u radu bubrega.

Podsećamo, kampanja za GMO u Americi je počela1992. godine i to istom rečenicom kao i u Srbiji: "Ne postoje naučni dokazi da je GMO štetan po zdravlje ljudi"- saopštila je zvanično FDA.

Za zauzimanje ovakvog stava založio se službenik agencije Majkl Tejlor bivši advokat i savetnik firme Monsanto.

Pre nego što je GMO zvanično odobren, službenici agencije su u više navrata napisali da se takva hrana ne može smatrati bezbednom.

Mogu se pojaviti alergije, poremećaji u varenju, upale u organizmu, potrebno je obaviti još ispitivanja, jer se sumnja da može uzrokovati rak u organizmu, pisali su uzalud naučnici zaposleni u FDA.  Lobisti su Tejlora progurali na mesto na kome se odlučivalo u ovoj agenciji, on je doneo odluku da je GMO bezbedan, i od 1996. godine takva hrana se u Americi slobodno prodaje. Nakon odlaska iz FDA, Tejlor je postao potpredsednik firme Monsanto.

Multinacionalne kompanije i lobisti uglavnom biraju službenike i ministre dokazano niskih moralnih opredeljenja, čije se ime, poput Božidara Đelića provuklo kroz mnoge afere. Istražujući šta je to čime bi mogli da ucenjuju profesora Glamočića da promeni svoje stavove po pitanju GMO, otkrili smo da je umešan u nestanak opreme vredne više od šest miliona evra, namenjene nacionalnoj laboratoriji.

Evropska unija je u okviru „IPA" projekta odobrila Srbiji sredstva za kupovinu opreme za Nacionalnu laboratoriju. Nacionalna laboratorija je trebala da daje akreditacije drugim laboratorijama i da kontroliše njihov rad. Oprema koju je EU poslala nikada nije stigla u prostorije Nacionalne laboratorije u Batajnici.

Deo opreme je otišao u laboratoriju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kojom je rukovodio šef katedre za stočarstvo Dragan Glamočić, danas ministar poljoprivrede. Drugi deo opreme završio je u društvenoj firmi Institut za higijenu i tehnologiju. Na ovaj način je oprema vredna šest miliona evra, a koja je vlasništvo države Srbije, protivzakonito otuđena. Sumnja se i da je laboratorija kojom je rukovodio Glamočić odgovorna za fingirane rezultate, zbog kojih Komisija evropske unije tvrdi da u srpskim laboratorijama dolazi do zamene uzoraka.

Nekoliko nedelja nakon imenovanja na mesto ministra, Glamočić je progurao proširenje akreditacije za laboratoriju kojom je ranije rukovodio, a koja radi sa ukradenom opremom, tako da je ona sada zvanično zadužena i za kontrolu kvaliteta mleka. Uzorkovanje kvaliteta se naplaćuje, pa se postavlja pitanje kome idu pare od komercijalnih poslova koje ova laboratorija ostvaruje, sa državnom opremom.

U transferu državne laboratorijske opreme u prostorije fakulteta uključeni su i Saša Dragin, Bojan Pajtić i dekan fakulteta Milan Krajinović. Ipak opremu bi bilo nemoguće otuđiti bez Budimira Plavšića, načelnika odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja Ministarstva poljoprivrede.

Budimir Plavšić je poslednjih deset godina koordinirao sve donacije Evropske unije za Ministarstvo poljoprivrede. EU je Srbiji donirala opremu vrednu više od 100 miliona evra, ipak niko nikada nije video knjigovodstveni spisak opreme, jer je Plavšić veći deo raskućio na čudan način. Plavšić je osoba koja potpisuje i raspoređuje, on je u ime ministarstva odobrio da oprema za Nacionalnu laboratoriju ne ode u Nacionalnu laboratoriju, već na fakultet kod Glamočića.

Za sada je poznato da je EU, osim opreme za laboratoriju vredne šest miliona evra, preko „IPA" projekata Srbiji donirala i pokretnu klanicu, dok je za projekte iskorenjivanja svinjske kuge i besnila dala 60 miliona evra. Ovde treba naglasiti da je većina navedenih projekata propala. Pokretna klanica stoji i ne koristi se. Čak se ne zna ni tačna lokacija na kojoj se nalazi.  Projekat iskorenjivanja svinjske kuge je doživeo totalni fijasko, jer se kuga konstantno ponovo pojavljuje.

 Ministarstvu poljoprivrede donirano je sa desetinama džipova za potrebe veterinarskih i drugih inspekcija, ali ti džipovi stoje na parkinzima i propadaju, inspektori ih nikada nisu zadužili...

Nedomaćinsko poslovanje sa donacijama EU jeste ružno i necivilizovano, ali činjenica da svaki „IPA" projekat podrazumeva učešće države Srbije sa procentom do dvadeset odsto, znači da je država oštećena za više od dvadeset miliona evra...

Od Plavšića je u više navrata traženo da dostavi spisak opreme, ali on to nikada nije učinio. Sa druge strane ovaj gospodin više od sto dana godišnje provodi na „edukacionim putovanjima". Po povratku sa seminara, Plavšić bi morao da prenosi znanje kolegama, koje je stekao u inostranstvu, ali se to nikada ne dešava, jer se on posle podizanja dnevnica kratko zadržava u Srbiji i ponovo putuje. Inače Plavšić, baš kao Sanja Čelebićanin i drugi službenici Ministarstva poljoprivrede, nikada ne podnose izveštaje o tome šta su naučili na edukacionim putovanjima...

Čelebićaninova je poslednjih mesec dana putovala više nego ikada. Glamočić je načelnicu lično poslao na putovanja do Praga, Brisela i drugih gradova, a u isto vreme Tužilaštvo je, iz samo njima znanih razloga, krivične prijave protiv nje i drugih službenika vratilo policiji na doradu.

 

Počelo zataškavanje istine o trovanju dece

 

Ministri zdravlja i prosvete su obećali da će zbog trovanja više od dve stotine dece osnovnih škola neko odgovarati. Dve nedelje od ovog obećanja ne zna se tačan uzrok trovanja i niko nije u zatvoru. Na perfidan način javnosti se plasira priča da su deca otrovana bakterijskim otpadom u špagetama.

Istražujući šta se tačno desilo, Tabloid se obratio Miroslavu Stojšiću, doktoru veterinarske medicine, bivšem načelniku Republičke veterinarske inspekcije.

Prema Stojšićevim rečima, deca su otrovana ne bakterijama stafilokoka, već toksinima koji su ostali iza tih bakterija.

-Termičkom obradom ubićete bakteriju stafilokoke i ešerihije, ali  iza nje mogu ostati toksini koji su  opasni po zdravlje - tvrdi on - a  na pitanje kako su ti toksini dospeli u špagete kaže da je siguran da se deca nisu otrovala špagetama, već sosom od špageta u kome je bilo zaraženo meso. On objašnjava da su špagete suve i da u njima nema vlage u kojoj su mogle da žive bakterije, dok je pojava takvih bakterija u mesu moguća.

-Priča sa bakterijom u špagetama je skretanje istrage u pogrešnom pravcu, razvodnjavanje priče kako na kraju opet niko ne bi bio kriv. Kriva je veterinarska inspekcija grada Beograda, na čijem se čelu nalazi Dušan Ljuština - tvrdi Stojšić. On ističe i da odgovornost leži na onima koji su doneli pravilnike po kojima se proizvođači samokontrolišu.

Problem su,  kaže doktor Stojišć, i izmene Pravilnika o mikrobiloškoj kontroli ispravnosti. On navodi da se danas se za razliku od ranijih vremena ne ispituje koagula pozitivna stafilo koka, i neki patogeni sojevi, dok se ešerihija ispituje previše uopšteno.Potrebno je da se kod testa na ešerihiju ispituje i na patogene bakterije koje se sada ne ispituju. On navodi i da se sada u javnost pušta priča o tome da su roditelji koji sede u odborima za nabavku hrane delimično krivi za ovakvo stanje.

-Odgovornost roditelja u ovom slučaju ne postoji jer oni nisu krivi za laboratorijske provere i pogrešno uzorkovanje, tako da za to mogu odgovarati samo dobavljač i oni koji je trebalo da otkriju da dobavljač ima neispravno meso, odnosno Veterinarska inspekcija - objašnjava doktor Stojšić, i kaže da su roditelji definitivno su odgovorni za trovanje dece lošim kvalitetom kancerogene hrane. On kaže da roditelji i ostali članovi školskih odbora, kao i odbora u obdaništima uporno nabavljaju najjeftiniju hranu.

Nisku cenu dobavljači postižu tako što viršle, mleveno meso, sosevi za špagete koje isporučuju, ne sadrže ni pet posto kvalitetnog mesa. Deci u obdaništima se servira treća kategorija pilećeg, svinjskog i goveđeg MOM-a. U pitanju su mesni otpaci koje u Evropskoj uniji niko neće, ili su zabranjeni. Oni u Srbiju stižu po ceni od 100 dinara za kilogram, pa ih proizvođači sa lojem, sojom i kancerogenim aditivima smuljaju u smesu koja košta 300 dinara po kilogramu. Roditelji nisu svesni da meso ne može da bude tako jeftino.

Roditelji nisu krivi što je dozvoljen uvoz ovih otpadaka. Doktor Stojšić tvrdi da bi Siniša Kotur, načelnik međunarodnog odeljenja za sertifikaciju trebalo  da prestane da daje dozvole za uvoz ovih proizvoda.

-Kotur je gospodar dozvola za uvoz MOM-a. Kada on ne bi izdavao dozvole, takve robe ne bi bilo u prometu. Istina, pravilnici za koje su odgovorni Sanja Čelebićanin i Slobodan Šibalić zajedno sa ministrom Glamočićem, dozvoljavju da takva roba ulazi u Srbiju, ali dozvole daje Kotur. Nekima ih daje, a nekima ne. Dakle ima moć da spreči ovo zlo - kaže Stojšić.

Šta je tačno MOM? To je skraćenica za mašinski otkošteno meso. Zapravo MOM sadrži često i usitnjene kosti zajedno sa otpadnim mesom.

-Treća kategorija pilećeg MOM-a sadrži trtične žlezde koje se  nigde u svetu ne jedu, jer su pune hormona i antibiotika kojima se hrane pilići. EU je to ranije gurala u hranu za mačke i druge kućne ljubimce. Oni su potom oboljevali od raka pa je ta kategorija mesa zabranjena čak i u hrani za životinje. Sada EU to izvozi za Srbiji, a naši proizvođači to stavljaju u hranu za obdaništa i škole - upozorava Stojšić, i kaže i da je goveđi MOM, koji takođe uvozimo, u EU je zabranjen za ljude i životinje, jer se smatra da izaziva teleće ludilo kod životinja, i Jakobs Krojcfeldovu bolest kod ljudi.   

 

 

A 1.

 

Smrt sa mehurićima

 

Koka kola, sprajt, fanta i druga gazirana pića upropastiće vašu jetru brže i uspešnije od domaće rakije, vina ili piva!

Gazirana i neka negazirana „osvežavajuća pića" koja ne sadrže alkohol, poput kola, ledenih čajeva, oranžada, pića su koja najviše konzumiraju deca, i najgora su pića koja možete uneti u organizam.

Ovi napitci sadrže malo, ili nimalo vitamina i drugih neophodnih hranljivih supstojaka, asadrže kofein, ugljen dioksid, proste šećere, aditive i veštačke boje i zaslađivače. Istraživanja pokazuju da je konzumiranje soda u velikim količinama, posebno kod dece, odgovorno za zdravstvene probleme, kao što su propadanje zuba, prekomerna gojaznost, dijabetes tipa dva i srčana oboljenja.

Kada pijete koka kolu, natrpanu šećerom, na scenu stupa pankreas da proizvede i ispusti insulin, hormon koji prebacuje šećer iz vašeg krvnog sistema u sve ćelije i tkiva da bi se tamo upotrebio. Rezultat prekomernog unosa šećera je povećan nivo insulina, a nivo insulina u krvi iznad normalnog može dovesti do opadanja vašeg imunog sistema, čime se smanjuje sposobnost vašeg organizma da se izbori sa oboljenjima.

Šećer koji ne bude upotrebljen u  ćelijama se smešta u rezervu, pretvara se u mast, a to dovodi do porasta telesne težine, povećava rizik oboljenja srca i do raka.

Istraživanjem je utvrđeno da kada osoba uzima rafinisani šećer, broj njenih belih krvnih zrnaca značajno opada tokom nekoliko sati nakon konzumiranja. Drugim istraživanjem (na pacovima, doduše je ustanovljeno da pacovi koji redovno uzimaju velike količine šećera imaju znatno povećan nivo obolevanja od raka grudi, u odnosu na pacove sa normalnom ishranom.

Ni sa dijetalnom koka kolom se nećete usrećiti, ukoliko pijete ovakva osvežavajuća pića  postoji 30 odsto veća šansa da se ugojite, naročito u regionu oko stomaka. Napici sa veštačkim zaslađivačima, kakvi su aspartam ili saharin, takođe ugrožavaju zdravlje!

Za saharin je utvrđeno da je kancerogen, a istraživanja kod pacova su pokazala da saharin proizvodi rak bešike. Aspartam, sa druge strane, je hemikalija koja stimuliše mozak da misli da je hrana slatka. On se u želucu razlaže na aspartamsku kiselinu, fenilalanin i metanol, a stimulacija mozga samo dovodi do dalje žudnje za slatkišima. Istraživanjem univerziteta u Teksasu je dokazana povezanost aspartama sa gojaznošću!

Posebno je štetan i ugljen dioksid koji se u ova pića dodaje kako bi se stvorio efekat mehurića. Napici "sa mehurićima" sadrže fosfornu kiselinu, koja može ozbiljno da naruši i umanji nivo kalcijuma, koji je ključna komponenta kostiju.

Sa malim nivoom kalcijuma u toku dužeg vremenskog perioda smanjuje se masa i gustina kostiju, što u prevodu znači da korišćenje gaziranih pića u šta spada i kisela voda povećava rizik od osteoporoze.

Kofein koji je prisutan u svim energetskim pićima i koka koli stvara dodatne probleme. On smanjuje nivo kalcijuma i stimuliše centralni nervni sistem, na taj način doprinosi stresu, nervozi i nesanici.

 

 

GLOSA

 

U energetska pića kao što su Red Bul i Guarana  dodaje se i hormon taurin, koji izaziva masnu jetru i oštećenja mozga.