Natrag
Povodom
Posle svih iskustava sa kriminalnim srpskim vlastima, i kineski investitori pribegli davanju mita ovdašnjim strankama i političarima
U četiri oka, na dva jezika
Poslove na proširenju i obnovi TE Kostolac dobila je korporacija iz Kine, i to zahvaljujući davanju desetina miliona dolara mita ovdašnjim političarima. Ugovor kojim je ovo regulisano potpisan je još u julu 2009. godine i ima dve verzije: jedna je na engleskom, a druga na kineskom jeziku, i u njoj se pominje davanje „provizije" srpskim političarima i partijama. U međuvremenu su ugovoreni poslovi vredni najmanje tri milijarde dolara koje će platiti srpski budžet, a za mito je planirano izdvajanje od preko 150 miliona dolara.
Milan Glamočanin
U Kini je za davanje i uzimanje mita predviđena smrtna kazna, ali se Kinezi uopšte ne libe da ono što je kod njih zabranjeno primenjuju u inostranstvu.
China National Machinery and Equipment Import and Export Corporation (Kineska nacionalna korporacija za uvoz i izvoz mašina i opreme, u daljem tekstu Korporacija) potpisala je sa Vladom Republike Srbije 2013. ugovor o izgradnji novog Bloka 3, obnovi Bloka 1 i proširenje kopa „Drmno". Ukupna vrednost predviđenih radova iznosi 715,6 miliona dolara, a dobar deo te sume ide kao mito srpskim političarima. Međutim, to je samo početak radova koje će kineska korporacija da izvodi za pare iz srpskog budžeta, a zahvaljujući obimnom davanju mita ovdašnjim političarima.
Kineska korporacija je 14. jula 2009. godine potpisala ugovor sa preduzećem S.E. Consulting and P.R. Services Ltd sa Kipra kojim je regulisano da ono za kineske naručioce radi poslove savetovanja i lobiranja za dobijanje posla u TE Kostolac.
Direktor kiparskog preduzeća je Dragan Višnjić, dok je supotpisnik u Ugovoru pomenut kao partner Predrag Bubalo. U kasnijim pregovorima Višnjić se sve manje pominje, dok glavnu reč vodi Bubalo.
Dragan Višnjić je saradnik Zorana Drakulića u čijem preduzeću YU Point je bio komercijalni direktor. Višnjić je 2003. za 66 miliona dinara u postupku privatizacije kupio Preduzeće za proizvodnju i skladištenje mlinskih proizvoda Sombormlin iz Sombora. Krajem 2011. godine beogradska Point Group Int postala je jedini vlasnik Sombormlina. Osnivač Point Group-a je Velkono Ltd sa Kipra, iza kojeg stoji Drakulić.
Očigledno je da je Višnjić kao privatno lice kupio Sombormlin samo da bi mogao da iskoristi mogućnost koju je nudio tadašnji Zakon o privatizaciji, odnosno da cenu otplati u šest jednakih godišnjih rata. Višnjić je i tada, a verovatno i danas, bio samo Drakulićeva marioneta preko koga je ovaj srpski tajkun jeftino kupovao nekadašnja državna preduzeća.
Predrag Bubalo je u periodu 2007. i 2008. bio ministar trgovine u Vladi Vojislava Koštunice, a 2013. je kratko vreme pre sklapanja dogovora između kineske Korporacije i Vlade Srbije pritvoren pod sumnjom da je kao ministar primio mito u postupku privatizacije Luke Dunav u Beogradu. Krivični postupak je još uvek u toku.
U članu 3. Ugovora od 14. jula 2009. godine predviđeno je da će preduzeće Višnjića i Bubala dobiti pet odsto odsto od svote koju Korporacija iz Kine dobije za izvođenje radova. Radi se o dosta visokoj nadoknadi za obične konsalting usluge, posebno kada se ima u vidu vrednost poslova. Uobičajeno bi bilo kod ovolike sume da provizija iznosi mnogo manje.
Međutim, postoje u stvarnosti dva ugovora od 14. jula: jedan na engleskom, u kome se pominje nadoknada za savetodavne usluge, i drugi na kineskom u kome se navodi kako pomenuta provizija može da se daje i političarima u Srbiji, odnosno da će u slučaju potrebe novac za te svrhe biti dodatno uplaćen kiparskoj kompaniji i izvan predviđenih pet odsto. Postoji i posebno, izričito odobrenje Korporacije da se od novca koji uplati preduzeću Višnjića i Bubala finansiraju političke stranke u Srbiji! Iako se to tako u ugovorima ne zove, svakome je jasno da se ovde radi o novcu za korumpiranje domaćih političara.
Ugovor je prvobitno bio sklopljen na dve godine, sa mogućnošću automatskog produživanja.
Okvirni ugovor u vezi radova u TE Kostolac između Vlade Srbije i Korporacije potpisan je 2010. godine, a ubrzo su Višnjić i Bubalo za svoje nalogodavce uspeli da dobiju i pojedinačne ugovore za početak prve faze radova. Korporacija će takođe dobiti i radove na drugoj fazi obnove i proširenja TE Kostolac. Svi elementi tog ugovora lako su usaglašeni uprkos činjenici da je Bubalo zbog primanja mita tada već bio u pritvoru. Moguće da je hapšenje Bubala u suštini vrsta pritiska na njega da odlično plaćeni posao sa kineskom Korporacijom prepusti nekom drugom, bližem sadašnjoj vlasti.
U međuvremenu je kineska strana dostavila listu želja koje bi sve poslove odradila od naših para. Na listi se nalaze: Đerdap 3, termoelektrana Novi Sad, nova hidroelektrana Bistrica, nova TE Štavlje, kod Sjenice, remont postrojenja Srbija Gasa, izgradnja nove pruge Beograd - Budimpešta.
Ukupna vrednost svih radova premašuje tri milijarde dolara, a od toga će pet odsto preko Višnjića i Bubala biti plaćeno srpskim političarima.
Članom 5 ugovora od 14. jula 2009. (engleska verzija) preduzeću sa Kipra je strogo bilo zabranjeno javno iznošenje bilo kakvih podataka u vezi posla u Kostolcu, pa čak i objavljivanje sadržaja međusobnih konsultacija. Tajnost je upravo zato bila neophodna, jer je pravi posao Višnjića i Bubala bilo davanje mita ovdašnjim političarima kako bi se prihvatila saradnja sa kineskom korporacijom.
S obzirom da samo jedna faza radova košta preko 700 miliona dolara, a da je predviđeno da pet odsto od te sume pripadne Višnjiću i Bubalu, kao i ovdašnjim političarima, uz mogućnost da Kinezi plate i više, to znači da je za podmićivanje članova srpske Vlade već plaćeno preko 35 miliona dolara. Pošto radove na TE Kostolac plaća Srbija, njen budžet je zbog mita do sada oštećen za pomenutu sumu koja je ugrađena u konačnu cenu radova.
Sa kineske strane pregovore su vodili Li Xuegiang, Sin Baj, Gu Feng, Chang Yong i Zhang Zili. Ova poslednja dvojica su zadužena i za povezivanje obaveštajnih službi Kine i Republike Srbije.
Osim Višnjića i Bubala na srpskoj strani je bilo još dosta posrednika, odnosno onih koji su deo para davali „višoj instanci", a deo zadržavali za sebe.
U vreme ugovaranja poslova, Dragan Jovanović je bio direktor TE Kostolac, a u međuvremenu je napredovao na mesto jednog od direktora u Elektroprivredi Srbije. Za sadašnjeg direktora Kostolca Jovanović je postavio svog potrčka Gorana Horvata, koji je već stigao da se uplete u aferu oko tendera za nabavku uglja.
U vreme dolaska Kineza, generalni direktor Elektroprivrede Srbije bio je Dragoljub Marković, koji je sada u projektantskoj kući Decotra koja je radila projekat faze 1 obnove termoelektrane Kostolac, a po kome radi kineska Korporacija. Ustvari, Kinezi su diktirali projektantima koje plaća srpski budžet kako treba da izgleda projekat, kako bi u njega moglo da se uključi što je moguće više kineskih firmi. U „miraz" je Marković svom novom poslodavcu doneo i već dogovorene radove na elektromreži u Federaciji BiH i Republici Srpskoj.
U Beogradu postoje dva preduzeća sa nazivom Decotra. Jedno je privredno društvo za konsalting i upravljanje projektima Decotra Engineering and Consalting d.o.o. u likvidaciji. Osnivač i direktor ovog preduzeća je Vladimir Šekrevski koji je svojevremeno lobirao da se Marković postavi za direktora EPS-a.
Drugo preduzeće je Decotra Power d.o.o. u kojoj je direktor Slobodan Pavlović, a osnivač je Scarted Ltd sa Malte.
Međutim, kako se oba preduzeća nalaze na istoj adresi (ulica Makenzijeva 53., u Beogradu) jasno je da se u suštini radi o preduzećima iza kojih stoji isti vlasnik, iako se u Agenciji za privredne registre zvanično navodi nešto drugo.
Decotra Power je osnovan 2008. godine, dok je Decotra Engineerng osnovan 2011. a u likvidaciju je otišao 2014. godine. U međuvremenu je Tabloid pisao upravo o Šekrevskom i njegovom preduzeću Decotra, kao i o njihovim mutnim poslovima sa EPS-om u vreme dok je na njegovom čelu bio Marković. Istovremeno smo otkrili kako u Italiji takođe postoji preduzeće Decotra koje sarađuje sa Šekrevskim.
Zbog toga je vlasnik iz senke odlučio da formalno ugasi Decotru Engineering, ali da sve njegove poslove prebaci na Decotru Power u koju prelazi i Marković, a zatim to preduzeće nastavlja i posao sa kineskom Korporacijom koji je započeo Šekrevski preko ugašenog preduzeća.
Svaki put kada se rade mutni poslovi komplikuje se mreža upletenih preduzeća, a često i njihova vlasnička struktura, kako bi javnost što teže ušla u trag lopovima. I u ovom slučaju se postupilo na isti način, pa su poslovi, kao ping-pong loptica prebacivani sa jedne Decotre na drugo istoimeno preduzeće.