(P)likovi

U očekivanju da sudsko veće u postupku prema Aleksandru Vučiću izusti

KRIV JE!

Politička karijera Aleksandra Vučića izgleda kao romansirana verzija Krivičnog zakonika, skoro svaki član opisuje neki detalj iz njegovog života. Tokom dve decenije svojih političkih aktivnosti Vučić je menjao sve - stranke, ideologije, sponzore, kumove, prijatelje... - ostao je dosledan samo u kršenju Ustava i drugih pravnih propisa. Brojnim krivičnim delima ostvarivao je političku i ličnu korist, uvek na štetu građana, tvrdi Predrag Popović, kolumnista Magazina Tabloid, bivši glavni urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i Vučićev dugogodišnji saradnik i prijatelj

Predrag Popović

Vučić je kršio zakone i dok je bio u opoziciji, a naročito otkad je u junu 2012. godine po drugi put došao na vlast. S uverenjem da je iznad zakona, bez straha od mogućnosti da bude pozvan na odgovornost, za tri i po godine izvršio je brojna krivična dela, a to nastavlja da radi svakodnevno. Gaženjem pravnih propisa ugrozio je ustavni poredak Srbije i zaveo strahovladu. Na vlast je došao vršenjem krivičnih dela prevare (član 208 KZ) i zloupotrebe poverenja (član 216 KZ). Brutalno je obmanjivao glasače tvrdnjama da će zaštititi radnike i penzionere, pojefitiniti cenu električne energije, ukinuti pretplatu na RTS.

- Ne dolazi u obzir smanjivanje penzija zato što penzioneri zaista jedva preživljavaju. („Večernje novosti", 6. oktobar 2013.) Kakve god reforme da preduzimamo, što god da se zbiva, dragi prijatelji, imajte u vidu jednu stvar koju vam garantujem, penzioneri će biti poslednji u čija će prava bilo ko smeti da dira u državi. Bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se oduzme. (TV Pink, 10 mart 2014.) U penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima nego i državi („Beta", 10. mart 2014.) - govorio je Vučić pre nego što je postao premijer.

Sredinom septembra 2014. doneo je odluku da se penzije smanje za 10 odsto.

- Međunarodni monetarni fond dozvolio je veće povećanje penzija, ali ja to neću... Eto, neću! - uživao je Vučić (TV N1, 30. oktobar 2015.) u ulozi diktatora koji isključivo po svojoj volji odlučuje da li će građanima biti omogućeno da koriste ostvareno pravo na penziju. Srpska napredna stranka je u predizbornoj kampanji obećavala pojeftinjenje električne energije za 20 odsto. Dolaskom na vlast, cena je skočila za baš toliko.

- Samo preko mene mrtvog će RTS i RTV pretplatom uzimati pare od građana Srbije! Šta oni misle, da sam ja lud i naivan - rekao je Vučić. („Blic", 3 mart 2013.)

Da nije lud, bar ne koliko oni koji su mu poverovali, dokazao je načinom na koji je napravio piramidu vlasti. Kao faraon, zaseo je na vrh i u temelje ugradio krivično delo zloupotrebe službenog položaja (član 359 KZ), kojim, mimo zakonskih ovlašćenja, u privatnom i političkom interesu koristi policiju, pravosuđe i ostale državne institucije. Tim zločinom štiti od odgovornosti sebe i najbliže saradnike, kumove i rođake. S obzirom na obim njihovih spornih aktivnosti, pune su mu ruke posla.

U Vučićevom okruženju ne postoji čovek koji nema problem sa zakonom. Počev od brata Andreja, preko ministara Aleksandra Vulina, Nebojše Stefanovića i Nikole Selakovića, pa do svemoćnog dvostrukog kuma Nikole Petrovića...

Vodeće mesto na tom spisku ipak drži Maja Gojković. Šampionsku titulu osvojila je aferom u kojoj je uništeno preduzeće ATP Vojvodina, izazvavši štetu koja, samo po jednoj tužbi iznosti 157 miliona evra. Dok je bila gradonačelnica Novog Sada i potpredsednica Srpske radikalne stranke, Gojkovićka je podržala projekat izgradnje nove autobuske stanice. Iliji Deviću, vlasniku ATP Vojvodina, izdala je sve moguće dozvole, osim poslednje, kojom je trebalo da se preusmeri saobraćaj na tu stanicu. Bez mogućnosti da radi, preduzeće je palo u stečaj, banke su očerupale što su stigle, radnici su otpušteni, a Dević je pokušao da pravdu nađe na sudu. I, što mu je bilo mnogo korisnije, u institucijama Evropske unije. Evropski parlament je 16. januara 2014. usvojio Rezoluciju kojom je od vlasti u Srbiji zahtevano da hitno reši 24 sporne privatizacije, među kojima je i ATP Vojvodina. Pošto to nije urađeno, ista evropska institucija za mesec i po dana, u martu, doneće novu rezoluciju, koja će se odnositi samo na Devićevu uništenu firmu.Za specijalan tretman zaslužna je činjenica da je to jedina privatizacija, ne samo u Srbiji već u svim evropskim državama koje su prošle tranziciju, u kojoj je oštećen investitor. O novom zahtevu Evropskog parlamenta, koji neće moći da odbije, obavešten je i premijer Vučić.

Nije teško pretpostaviti šta će izabrati između svoje i Gojkovićkine političke budućnosti. Drugim rečima, posle vanrednih izbora aktuelna predsednica Narodne skupštine moraće da se suoči s dugim i komplikovanim sudskim procesom. Iako deluje utešno, ipak ostaje činjenica da će ceh koji je ona napravila platiti svi građani Srbije.

Kad iza nje škljocne brava u Zabeli, Maja nikome neće nedostajati. Međutim, kad bata Andrej sedne na optuženičku klupu, porodični alfa mužjak Alek dobiće nervni slom, a Srbija priliku da demontira diktatorski sistem. Kako i ne bi kad ga njegovi najbliži teraju da zloupotrebljava službeni položaj i sprovodi tiraniju kako bi ih spasao od krivične odgovornosti.

Prvo je, u maju 2014, od optužbe za maloletničku delikvenciju morao da spasava sina Danila, koji je na splavu „River", u rane jutarnje sate fizički nasrnuo na reprezentativnog golmana Vladimira Stojkovića. Ljut zbog Stojkovićeve izdaje, jer je iz Zvezde prešao u Partizan, vatreni „delija" Danilo pokušao je da ga fizički kazni. Ozbiljniju tuču sprečili su policajac koji je bio u Stojkovićevoj pratnji i pripadnik „Kobri", koji je čuvao prestolonaslednika Danila. Najdeblji kraj izvukao je policajac koji je napravio službenu belešku. Naivan, nije znao da ne sme pominjati premijerovog sina. Za primer ostalima, provučen je kroz medijsko blato i disciplinske sankcije.

Šest meseci kasnije, žestoki momak Danilo s grupom navijača krenuo je da se obračuna s homoseksualcima koji su u centru Beograda šetali na „Paradi ponosa". Čim je o tome obavešten, tata Alek, koji je bio dislociran u Turiju, nazvao je Andreja i naredio da presretne Danila i spreči ga da pravi skandale. Kao pojačanje, Andrej je pozvao Predraga Malog, brata of-šor doktora Siniše, i dvojicu „Kobri".

Poznati su svi detalji sukoba s jedinicom žandara, kojima su pravila službe bila važnija od huligana koji je na njih nasrnuo s ratničkim urlikom: „Ej, bre, ja sam, bre, Vučić, svima ću da jebem mater". Pedagoški obuzdan pendrekom, Andrej se samo privremeno primirio. Umesto njega, juriš na pripadnike MUP-a koji su izvršavali zadatke nastavio je premijer Alek. Osvetnička tortura, koja je počela ekspresnom suspenzijom, još traje montiranim suđenjem na kome veći značaj imaju Vučićeve neistine od iskaza unapred kažnjenih žandara.

- Hitler je dobar čovek, naišao je na jedno jevrejsko dete, a nije ga ubio - parafraza je vica koji je, identifikujući se s firerom, ponovio Aleksandar Vučić, tvrdeći da pripadnici „Kobri" „divni momci, bili su naoružani, ali nisu pucali". Po njegovoj logici, mogli su da ubiju ponekog žandara, ne bi odgovarali, ali bili su toliko divno tolerantni da su se uzdržali.

Nezakonitim pritiskom na pravosuđe, Aleksandar je Andreja zaštitio i od odgovornosti za sporno poslovanje fantomske firme „Asomakum". Premijer je u aferu uvukao Marka Marinkovića, v.d. direktora Poreske uprave, predsednika Privrednog suda Jovana Kordića, sudiju Dragana Dragovića i veštaka Radoslava Svičevića, koji je, kao stručnjak za grafoskopiju dao iskaz u Andrejevu korist i ocenom o falsifikovanoj ličnoj karti, a na jednom od ročišta je dokazano da laže.

No, pravo stanje stvari moraće da se utvrdi tek kad klan Vučića padne s vlasti. Tada će nadležni sudovi dobiti priliku i da provere kakvu ulogu je imao Andrej Vučić u poslovnim i finansijskim akcijama naprednjačkog kartela oko „Pravda presa", „Vršačkih vinograda", kupovine restorana „Franš" i nekoliko IT preduzeća, pa i firme „Nova zemlja", čiji zvanični vlasnici su dvojica Grka, od kojih je jedan bio član upravnog odbora košarkaškog kluba Ahiles iz Nikozije, u kome je svojevremeno Andrej Vučić pokušavao da gradi karijeru profesionalnog košarkaša.

Gde je brat, tu je i dvostruki kum Nikola Petrović. Sa nezvaničnim statusom najmoćnijeg čoveka u državi, Petrović je trenutno nedodirljiv za pravosudne organe. Bez ikakvih problema, on brutalno vređa nepodobne novinare koji se u interesu javnosti bave njegovim vrlo spornim likom i delom. Kad ne uspe da medije ućutka uvredama i poslovnim pritiscima, pokušava da to uradi tužbama.

Njegovi agresivni istupi izazvani su strahom od potpunog razotkrivanja, do koga će neminovno doći pre ili kasnije. Što pre, tim bolje za Srbiju, da građani na vreme saznaju istinu da li je, kao direktor Elektromreže Srbije reketirao američku kompaniju Kontinental Vinds. U istom paketu neophodno je proveriti tačnost informacije koju je, sudeći po transkriptu presretnutog razgovora Bojana Pajtića i Lidije Udovički, pokrajinskom premijeru rekao američki ambasador Kirbi, a koja se odnosi na tvrdnju da Petrović svakog meseca iz Srbije iznosi dva miliona evra na Vučićeve račune u stranim bankama. Umesto ispitivanja na poligrafu, koje je Petrović prošao, baš kao i Darko Šarić i Šeron Stoun, neophodno je da tužilaštvo sprovede ozbiljnu istragu i utvrdi da li je Kirbi izneo neistinu ili, možda, premijerov bankovni konto zaista svakog meseca raste za po dva miliona naših evra. Nažalost, trenutno je tužilaštvo prezauzeto progonom očajnika koji u pravedničkom besu po Fejsbuku i Tviteru psuju i prete velikom vođi.

Ipak, doći će vreme kad će i tužioci dobiti odrešene ruke da se bave svojim poslom. Jedan od zadataka trebalo bi da bude i provera šaptačkih optužbi na Petrovićev račun povodom učešća u aferi s Diposovim vilama na Dedinju. Petrović je, navodno, jednu iznajmljenu vilu nadogradio sa spratom i potkrovljem, a na renoviranje (ugradnja podnog etažnog grejanja i najsavremenijih sistema za kontrolu enterijera) potrošio više od milion evra. Svaki tužilac s lakoćom, prostim uvidom u faktičko stanje, može da utvrdi da li je to tačno i da li je bilo kršenja uslova iz ugovora o zakupu. Može, kad bi smeo da uđe u vilu koja pripada državi Srbiji, a kojom neprikosnoveno raspolaže Vučićev najuticajniji kum.

Dok je pravosuđe pod strogom kontrolom čelnika naprednjačkog kartela nije moguće očekivati rasplet afera s tenderima na kojima su, u rudarskom kopu „Tamnava" i izgradnji dalekovoda od Pančeva do Rumunije, poslove dobile firme povezane s Petrovićem. Samo ta dva posla vredna su više od 80 miliona evra, a dobilo ih je preduzeće čiji zvanični vlasnik u dva sudska postupka odgovara za utaju poreza.

Poput Petrovića i drugi Vučićevi kumovi strepe od demontaže naopake vlasti u koju su ugradili mnoge nezakonite aktivnosti.

Prirodu ovog režima je, za čudo, najbolje opisao Ljubiša Buha Čume, bivši šef surčinskog klana. Kad je video kakvo društvo se okupilo u vrhu Srpske napredne stranke, Čume je iskreno i pametno procenio da je „Vučić obnovio zemunski klan". Rekao je i spasio dušu svoju. Ne i telo, koje je već dve godine izloženo zatvorskoj torturi i stravičnoj medijskoj kampanji.

Odlično upućen u stanje stvari, Čume je tom optužbom aludirao.... kao i na žestokog momka s beogradskog asfalta Petra Panića, zvanog Pana.... (Deo teksta cenzurisao je glavni urednik)!

Koliko je stanje u pravosuđu bolesno ličnim primerom je pokazao ministar policije Nebojša Stefanović. Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo je 4. decembra 2015. krivičnu prijavu protiv vlasnika i glavnog urednika „Kurira" zbog podstrekivanja na lažno prijavljivanje. Nekoliko sati kasnije, na konferenciji za medije, ministar Stefanović je rekao da će „MUP učiniti sve u skladu sa zakonom da povuče prijavu, jer ne želimo da bilo ko pomisli da mi imamo bilo kakav problem sa slobodom mišljenja, iako možda jesu krivi". Pošto ne postoji nijedan zakon koji omogućava ministru policije, pa čak ni premijeru, da učini bilo šta kako bi bila povučena krivična prijava, ovaj skandalozni primer kršenja ustavnih i zakonskih ovlašćenja ući će u istoriju bešćašća. Jednog dana, nadajmo se, i u sudsku proceduru.

Kad bi Srbija bila pravna država, dr Stefanović ne bi upravljao policijom nego bi bio predmet policijske obrade. Tužilaštvo bi moralo da formira posebno odeljenje koje bi obrađivalo predmete u kojima je on glavni junak, od plagiranja doktorske disertacije do utvrđivanja porekla para kojima je prvo kupio stan u Beogradu od 90 kvadrata, a zatim ga, navodno, menjao za vilu na Bežanijskoj kosi, vrednu oko 300.000 evra.

Samo pad s vlasti Aleksandra Vučića može da stvori uslove za sudsko sankcionisanje najistaknutijih pojedinaca iz njegovog okruženja. Odgovornost će morati da snose Nikola Selaković za nezakonit pritisak na pravosuđe, Aleksandar Vulin za pokušaj nameštanja tendera, Siniša Mali za bezbrojne sporne odluke oko fantomskog projekta „Beograd na vodi", Željko Mitrović, Dragan J. Vučićević, Bogoljub Karić i mnogi drugi.

Funkciju predsednika Vlade Vučić je iskoristio i za brojne primere kršenja Ustava Republike Srbije. Među 206 članova Ustava možda ima tridesetak koje Vučić nije stigao da pogazi. Pritiskom na sudije uspeo je da spreči Ustavni sud da donese pravednu odluku povodom ocene ustavnosti Briselskog sporazuma, pa i smanjenja penzija. Međutim, nedavno rešenje kojim je Ustavni sud kao neustavno proglasio produženje pritvora Miroslavu Miškoviću predstavlja poraz Vučićeve diktatorske namere da na silu montira sudski postupak. Vučić je poražen, ali vlasniku „Delta Holdinga" odšteta će biti isplaćena iz budžeta, dakle iz džepa građana.

Ne dozvoljavajući da ga zakon ograničava, Aleksandar Vučić je službeni položaj zloupotrebio i za pranje savesti zbog progona koji je, kad je prvi put bio na vlasti, vodio protiv Slavka Ćuruvije. Tadašnju poziciju ministra protiv informisanja Vučić je koristio da bi predvodio policijsku, pravosudnu i medijsku hajku protiv vlasnika „Dnevnog telegrafa", koja je okončana sa 18 metaka. Ćuruvija je imao ozbiljne političke neprijatelje, pre svih Miru Marković i Vojislava Šešelja, ali samo Vučić mu je javno pretio osvetom koju će, kako je govorio, izvršiti kad-tad. Međutim, postupajući po njegovom nalogu, Tužilaštvo za organizovani kriminal je vodilo istragu i napisalo optužnicu u kojoj se i ne pominje Vučić. Na taj način, željan da se predstavi kao ljudožder-vegetarijanac, Vučić je u ličnom i političkom interesu montirao postupak koji za cilj ima samo uklanjanje krvavih tragova iz njegove biografije.

Ipak, kakav god bio, Vučić zaslužuje korektnu istragu i fer suđenje, baš kao što i građani zaslužuju pravnu državu u kojoj će svi ispunjavati obavezu poštovanja Ustava i zakona. Kao doprinos toj nameri, autor ovog teksta napisao je i 2. februara 2012. godine Republičkom javnom tužilaštvu predao opsežnu krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića.

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „OPTUŽNICA PROTIV VUČIĆA" NARUČITE NA 063/123-2702