Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (95)

Za sudska veća, para puna vreća

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Svakog dana redakciji Magazina Tabloid stiže po nekoliko pisama sa prilozima, u kojima građani šalju kopije sudskih presuda, kojima se na surov način povređuje njihovo pravo, o sudskim sporovima koji traju desetinu godina, o nameštenim krivičnim postupcima kojim su nevini oglašeni krivim i osuđeni na najstrožije kazne, bez ikakvog dokaza.

Sprega sudija, tužilaca, sudskih veštaka je takva, da od njih nema spasa. Stvorile su se u svakom gradu jake organizovane kriminalne grupe - nekoliko sudija, tužilaca, par advokata i veštaka bez duše, i trgovina pravdom teče nekažnjeno. Ta organizovana mašinerija melje.

Nismo u mogućnosti da sva pisma objavimo, jer i sužnji iz srpskih zatvora traže pomoć. Gladni su, žedni, bez novca za sapun, peškir, mnogi nemaju ni duvana, a socijalni radnik u zatvorima više i ne postoji, ili ga zatvorenici uopšte ne zanimaju.

Uz pomoć saradnika Magazina Tabloid i bezbednosno policijskih struktura, porotnika i službenika, pa i samih sudija, uspeli smo da prikupio dovoljno podataka za oko 300 srpskih sudija i 80 javnih tužilaca i njihovih zamenika, čije fotografije, lične i porodične prilike, imovinu i kućne adrese nameravamo da objavimo u narednim brojevima, da kada za nekoliko meseci dođe do promene vlasti u Srbiji, ovi zločinci u sudijskim togama ne budu zaboravljeni, da ih žrtve podsete na sva zlodela, a nepristrasna sudska veća odmere kazne za sve ono što su godinama činili građanima.

Viši sud u Požarevcu je opasna kriminalna grupa, na čijem je čelu sudija Dragan Vučićević. Njegove saradnice u kriminalu su sudije građanskog odeljenja Milica Arizanović, Vesna Vuković, Mirjana Savić, Svetlana Gaco i Branislava Savović. U krivičnim predmetima predsedniku pomažu sudije Jugoslav Skenderi, Gordana Vidojković i Zoran Janković.

Požarevac je bogat kraj, mnogo žitelja iz ovog kraja su na radu u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Švedskoj. Imaju i dosta para, a tu je policija da ih ulovi u prestupu i eto poraza ove mafije. Rođeni brat sudije Dragana Vučićevića, koji je postavljen na ovu funkciju kao jurišnik Demokratske stranke, a kada je u Beograd odneo niske dukata i zlatne belenzuke, ostao je na ovoj funkciji, radi u KPZ Zabela, kao pravnik. Eto prilike za uslovne otpuste, koji se skupo plaćaju.

Kritično je skoro u svim sudovima i tužilaštvima, ali je najteže stanje u Apelacionom sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Novom Sadi i Kragujevcu.

Krivična veća su najskuplja ipak u Apelacionom sudu u Beogradu, sa visokim tarifama, jer ovaj sud presuđuje i po žalbama na presude koje su donete u Odeljenju za organizovani kriminal i Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Iako je rad ovih sudskih veća javan, jer se održavaju javne sednice i pretresi, odluke suda zavise često od količine novca.

Ovim sudom rukovodi sudija Duško Milenković, koji nije smeo da promeni nijednu zamenicu ni rukovodioca odeljenja, koja je postavila bivša ministarka Snežana Malović.

Sudije Apelacionog suda u Beogradu Milice Popović Đuričković, Vesne Obradović, Sanja Pejović, Gordane Komnenič, Branislava Bosiljkovića, Dragane Boljević, Snežane Živković, Maje Čogurić, Zorice Bulajić, Svetlane Begović Pantić, Svetlane Pavić, Milanke Vukčević, Vesne Karadžić Ristić, Dobrile Strajine, nemaju ni trunke sudijske časti. Presuđuju često iz obesti, čineći usluge svojim koleginicama iz nižih sudova, koje nisu mogle napredovati. Većina sudija ima svoje menadžere, koji obilaze stranke koje imaju predmete kod ovih sudija i ugovaraju posao.

Među najbezočnijim su sudije Milanka Vukčević, Svetlana Pavić, Vesna Karadžić Ristić, Zorica Bulajić i Maja Čogurić. Maja Čogurič je kuma predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, polupismena je, a samo dve godine je provela u Višem sudu u Beogradu. Potiče iz kriminogene porodice Otac joj je bio sudija Vrhovnog suda u Beogradu i bio je u zatvoru. Ima kćerku sa izvesnim Aleksandrom Lukićem koji je u bekstvu i pod međunarodnom je poternicom

Reformom pravosuđa, koju je sprovala Demokratska stranka, mnogo sudija je ostalo bez posla, jer nisu ispunjavali uslove koje je stranka tražila. Najpre poslušnost, odanost i bespogovorno izvršavanje direktiva.

Magazin Tabloid je, uz pomoć međunarodnih organizacija, mnogo pomagao nere4izabranim sudijama i tužiocima. Novčano, psihološkom podrškom, poslovima, a stajao je uvek na usluzi Društvu sudija Srbije i Udruženju javnih tužilaca i tužilačkih pomoćnika.

Kada su se vratili na posao, više sudija nam je zabilo nož u leđa, u nameri da se dopadne vlasti. Najbesprizornija je, svakako, sudija Dragana Boljević, predsednica Društva sudija i brzopotezni sudija Apelacionog suda u Beogradu, koja na najbesetijalniji način postupa u predmetima u kojima su urednici i izdavač stranka. Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Dušan Zečević, koga smo novčano pomagali dok se bavio advokaturom i dok se nije vratio na posao, tražio je novac za tužioca u predmetu jednog našeg saradnika. Ne bi on, nego tužilac traži!

Zahtev za njegovim izuzećem odbila je predsednica Natalija Bobot, koja takođe nije bila reizabrana. Na kraju je sudija Zečević uhvaćen u falsifikovanju zapisnika, sa pretresa, u kojem je upisao izjave svedoka koji nisu svedočili na sudu, a izostavio izjave onih koji su svedočili. Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu sprovešće istražne radnje protiv sudije, koji nasilno hoće da uzme novac od onih koji su ga pomogli, kada mu je bilo teško. I sve to pod punom zaštitom gospođe Natalije Bobot.

Srpsko pravosuđe je više nemoguće reformisati. Sve je u njemu trulo, zlo, kriminalno...

A 1. Veštice, veštaci, reketaši...

Milan Milinković

Ako išta natera ovaj zombirani narod da uzme usrane motke da rastera ovu žgadiju koja mu se nakačila na grbaču, sisajući i poslednje kapi krvi, onda će to biti zbog nezapamćenog nasilja i, doslovno, terora srpskog pravosuđa. Po svemu sudeći performans sa usranim motkama krenuće od šabačkog Osnovnog suda. Način na koji sude te podivljale domaćice nadilazi Riplija i što je najstrašnije, više se ne radi čak ni o klasičnoj korupciji. Ne sude više zbog „apanaže," naravno nje se ne gade i rado je uzmu. Ne! Sude iz pizme, demonstriraju moć! Može im se. Jer, kad nisu pohapšene posle hapšenja predsednika Višeg suda Gojka Lazarova, koji je uzgred budi rečeno pušten iz pritvora, krenule su u samo njima razumljivu osvetu. Škijama koji su se usudili da podignu glas protiv njihovog terora.

Praksa iz doba vladavine Lazrova nesmetano se nastavlja i domaćice u punom galopu, kao rasne ždrebice, i danas trče u Viši sud da im se potvrdi njihovo bezakonje. Kibiceri iz kafane, koja je tik uz Viši sud, najčešće viđaju Mariju Ivanović. Onako upečatljivo krakata, sa frizurom koja je kombinacija Beti iz „Gradić Pejtona" i panka, više vremena provodi u tom galopu nego u sudnici. Tamo je samo gubljenje dragocenog vremena, njena se odluka zna i pre početka rasprave.

Pre dva dana, 1. februara, uletela je u Viši sud zajapurena što od mraza što od fasade od šminke, da bi proturila svoju presudu protiv novinara koji ju je javno razobličio. Presuda je usklađena sa opštinskim čelnicima, klonom DuPetovim Zelenovićem i izvesnim Sovronijem Čonjagićem. Bio je to njen skromni prilog da se novinar, ne disciplinuje pošto je nemoguć slučaj, već da se finansijski i profesionalno uništi. I pored dokazano nezakonite presude lepršava Marija donosi klauzulu izvršnosti. Zamarajuće bi bilo da se ta presuda iznese u javnost ali će biti izneta u zahtevu Visokom savetu pravosuđa za pokretanje disciplinskog postupka protiv Ivanovićeve kao i u zahtevu za obnovu postupka i, naravno, krivičnoj prijavi protiv Ivanovićeve. Ako Visoki savet iole drži do ugleda Države i institucije koju predstavlja, Marija Ivanović neće posle toga suditi ni deci koja se igraju ispred zgrade.

Posebnu priču o radu šabačkog pravosuđa, u tomovima, možemo ispričati na projektovanoj propasti nekada moćne šabačke privrede. Sve tužbe protiv aktera čame u posebnim fiokama. Ali se zato radnicima sudi. Po sistemu; ne treba radnicima hleba, dovoljan je drugi dnevnik. Već smo ranije pisali o otimačini „Remont-Prometa," lozničkog FAK-a a gde je tu „Zorka," „Metaloplastika?" Od nekada trideset i četiri uspešna šabačka preduzeća trideset jedno više ne postoji! Koliko je to radnika, koliko uništenih porodica?! Sve je to prekrila prašina fioka šabačkih sudova.

Bledi DuPe-tov klon, izvesni Zelenović, do besvesti ponavlja Vučićevu mantru o industrijskim zonama, investitorima, povoljnim uslovima za ulaganje u Šabac, novim radnim mestima; a šta je prava istina čulo se na poslednjoj sednici skupštine grada, od 12. 12. 2016. godine, gde je neko od odbornika dokumentovano razbio tu bajku, zapravo običan spin, svodeći te „investicije" na samo dva „investitora" sa obećanjima o par stotina radnih mesta!? A, ne tako davno, Šabac je imao giganta evropskih razmera HI „Zorku" sa preko šest hiljada zaposlenih, trgovinski lanac ravan onom beogradskom u vidu „C Marketa," sa preko pet hiljada prodajnih mesta. Čuvenu „Šapčanku" sa dva prepoznatljiva brenda, rakiju „Ekselenciju" i prvi su napravili gazirani sok u dojpaku „Olimpijsko sunce." Šta reći za klanicu, mlekaru, „Jelu" i td. Jednostavno, dok su te firme radile, samo onaj Šapčanin koji nije hteo da radi nije imao posao. Ovom temom ćemo se tek pozabaviti, i pored upozorenja dežurnih šabačkih hroničara da se u to ne upuštamo jer može „mnogo da košta." Svo to svesno izazvano propadanje šabačkih preduzeća nije moglo biti izvedeno bez pokrića u tadašnjoj UDBI i naravno pravosuđu. Istini za volju, žutoj gubi se ne može sve prepisati jer pljačka šabačke privrede se odigrala u dva maha, u dva vremenska razdoblja. Prvi deo pljačke treba pripisati komunističkim, odnosno socijalističkim kadrovima, i to je period od ranih devedesetih do 5. oktobra i najezde nezajažljivih marginalaca koji su kao skakavci pojeli budućnost sledećih pet pokolenja, a da niko nije odgovarao iako svi u Šapcu poimence znaju odgovorne. Nažalost, u dogledno vreme niko neće ni odgovarati zahvaljujući „reformama" pravosuđa pod dirigentskom palicom Dušana Petrovića.

Ako bi se dozvolila mala digresija, u par rečenica bi smo prikazali razvojni put provincijskog advokata do čoveka koji je postao i ostao apsolutni gospodar jedne od najrazvijenijih opština Zapadne Srbije. Bar je to bila, a kaže da će opet?...

U početku, sredinom devedesetih, važio je DuPe za predsednika bicikl stranke. Tadašnja najmoćnija i najmnogobrojnija opoziciona stranka bio je SPO koji je s visine posmatrao advokatića u grombi kaputu. Tokom protesta ž96-97. godine, koji se iz dana u dan odigravao na glavnom gradskom trgu, okupljenom narodu se obratio i Dušan Petrović u svojstvu predsednika Demokratske stranke, prethodno od potpisnika ovog teksta zatražio da mu suflira par rečenica uz obrazloženje da smo „sad svi zajedno." Od tog momenta, preko soroševskog 5. oktobra koji će i dovesti DuPe na čelo grada, traje uspon ovog najboljeg Đinđićevog klona. Za kratko vreme uspeo je da apsorbuje sve lokalne opozicione prvake dajući im mesta u Gradskom veću, upravne odbore. Kruna i ključ njegovog uspeha leži u intuitivnom odabiru strana u unutarstranačkom sukobu gde Tadić pobeđuje Vuksanovića. I od tada ga krete karta. Sve ostalo je istorija novije srpske propasti, kojoj se kraj ne nazire. Oprezan poput lasice, ugnezdivši se ponovo u srpski parlament, zarad imuniteta, vođenje njegove (opet) kombi stranke Zajedno (zajebimo) za Srbiju prepušta poslušnom Zelenoviću, svestan da samo iz duboke senke i da ne iritira neprikosnovenog vožda, može da preživi i sačuva kešovinu. Jer jedino on je uspeo da jednu „Zorku" baci na kolena a na to se usudio svestan da u šabačkom pravosuđu uživa apsolutni imunitet.

Posebnu felu u ovom organizovanom ubijanju građana Srbije predstavljaju privatni izvršitelji, sa ovlašćenjima koju nije imala ni Krcunova OZNA. Dovoljno je da izvršitelj uputi dopis nekom nesrećniku, recimo ako je kojim slučajem zaposlen, i da se odmah stavi pohlepna šapa na platu tog nevoljnika. Samo jedan primer; u sporu gde je jedna od stranka umrla a druga stranka je naslednik prvog reda, privatni izvršitelj Goran Savić skida platu i pored protesta stranke Osnovnom sudu, koji naravno ne reaguje, uz lakonski komentar - Neka me tuži, biće mu vraćeno!?

Ali najdrastičniji, skoro riplijevski primer, ponašanja privatnih izvršitelja tih „regularnih" reketaša je slučaj izvršitelja Nebojše Živanovića iz Koceljeve. Čoveka koji je u crno zavio više od 3 500 građana ove nerazvijene opštine. Jasno je da on to nije mogao da radi bez podrške suda u Koceljevi, kojem je inače nadređen Osnovni sud u Šapcu. Uz asistenciju policije, koja je bila prinuđena da izvršava sudske naloge i koji su se, po svedočenju samih oštećenih Koceljevaca, izvinjavali videvši kako su besramno izmanipulisani, ljudima otimao aute, traktore, sva pokretna dobra i to tako što je to daleko nadilazilo njegova ovlašćenja.

Recimo, čovek doveze auto kod majstora. Parkira u radionicu, sazna to revnosni Nebojša i eto ga. Otera auto!!! Baš isto kao u vreme komunističkog otkupa po Mačvi i Vojvodini. U početku revnosni Nebojša je predavao oteti novac, traktore i auta ali videvši da on uzima manji deo, a samo on radi i prima kletve ojađenih na sebe dok niko iz suda nije prokažen, revnosni Nebojša počinje da naplaćuje harač za svoj groš. Jedino kome nije smeo da uskrati njegov tal bio je Dule Ciganin, čiji je, bukvalno i doslovce, bio privatni izvršitelj. E, to ne može da prođe nekažnjeno. Zaigrani Nebojša je dao loš primer. Šta ako i drugi privatni izvršitelji krenu njegovim putem? Kako će sirote sudije namaknuti svoj mesečni prosek od par hiljada evra?

Zarad nauka drugim izvršiteljima istražni sudija Osnovnog suda u Šapcu Mirjana Mihailović, čini se da je neki rod Nate Mesarović, podiže temeljnu optužnicu, na čitavih 38 strana, protiv zaigranog Nebojše. Ali više kao opomenu. Jer u optužnici nema najvećih grehova zaigranog Nebojše. Po sistemu; plati ono što treba i gde treba da platiš a Đura će ti oprostiti...

Kriminal i nepravda u Ministarstvu pravde

Do sada je već nekoliko puta u medijima pominjano katastrofalno stanje u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, a ovaj put skrećemo pažnju na nedozvoljeno veliki stepen kriminaliteta rukovodećih kadrova, kao i bezobzirnu bahatost istih. S obzirom da je svako kršenje zakona i propisa imalo za epilog zataškavanje i prikrivanje, imamo dužnost da na ovaj način upoznamo javnost i nadležne institucije o učinjenim krivičnim delima.

Kao odgovorno lice, upravnik Jovanović je učinio više krivičnih dela i to: iz čl.128. Povreda ravnopravnosti, čl.166. Povreda prava na štrajk, čl.234. Zloupotreba položaja odgovornog lica, čl.234a Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, čl.332. Neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca. Inače penzioner koji radi honorarno i na teret budžeta prima dve plate, upravnik Jovanović zloupotrebio je položaj odgovornog lica na taj način što je pojedinim radnicima, koji su mu bliski, omogućio da primaju putne troškove, a da isti ne borave na prijavljenim adresama. Od putnih troškova koji se isplaćuju za relacije do Vrdnika, Srbobrana, Stepanovićeva, Smedereva, Beograda i drugih mesta što je na godišnjem nivou oko 2 miliona dinara, radnici kojima je to omogućeno plaćaju rate kredita za stanove i kuće u Novom Sadu. Svi oni na taj način izvršili su krivično delo prevare jer su pod krivičnom i materijalnom odgovornošću prijavili da borave na drugim adresama. S obzirom da je upravnik Jovanović o svemu ovome upućen, isti je svesno izvršio krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca. Isto delo upravnik je ponovio i u slučaju kada je svesno odbio da obavesti Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu o krivičnim delima Zlostavljanje i mučenje, Nepružanje pomoći, Neovlašćeno fotografisanje, Ugrožavanje bezbednosti i dr.

Krivično delo povrede ravnopravnosti upravnik Jovanović izvršava skoro svakodnevno na taj način što svoje neistomišljenike ponižava i degradira. Radnici koji imaju stečeno zvanje i potrebnu stručnu spremu, a nisu na listi omiljenih kod upravnika Jovanovića, nemaju mogućnost da napreduju. Na radna mesta koja po sistematizaciji zahtevaju višu i visoku stručnu spremu upravnik je postavio svoje ljude, koji jedva da imaju trogodišnje škole zidara, pekara i slično, a primaju plate kao da imaju visoku školu.

Takođe on favorizuje radnike koji su poreklom sa Kosova i Metohije, pa im oprašta stalna kašnjenja na posao, dolazak u alkoholisanom stanju, opijanje sa osuđenim licima u krugu zatvora, zlostavlanje i ponižavanje pritvorenih kao i mnoge druge disciplinske prestupe.

Na upravnikovoj listi nedodirljivih su i radnici koji su premešteni iz beogradskog centralnog zatvora, zbog nezalaganja na radu, korumpiranosti i drugih prestupa. Među njima po krivičnim delima prednjači vođa smene Vidović Đorđe koji je kao policijski dezerter iz 1999. godina dobio posao u begradskom CZ-u.

Zbog korupcije je oteran iz zatvora u Padinskoj Skeli gde je uhvaćen u krađi na zatvorskom ribnjaku, a zbog prečestog neosnovaog bolovanja oteran je iz CZ-a u Novi Sad. Za kratko vreme je u Novom Sadu vrtoglavo napredovao kao upravnikov čovek od poverenja.

Za isto to vreme, uspeo je da napravi i nekoliko krivičnih dela kao što su: Ugrožavanje javnog saobraćaja i nanošenje teških telesnih povreda u saobraćajnoj nesreći, Falsifikovanje potpisa radnika u računovodstvu, Neovlašćeno fotografisanje, Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka i Ugrožavanje sigurnosti vaspitačice u vrtiću u kojem boravi njegovo dete... Za poslednje delo vaspitačica je podnela i krivičnu prijavu u policiji, ali na intervenciju upravnika ista nije prosleđena javnom tužiocu, pa je Vidović ostao nekažnjen za sva ova krivična dela o čemu će Osnovno javno tužilaštvo biti obavešteno.

O svim ovim krivičnim delima saznanja i dokaze ima i Načelnik službe obezbeđenja, ali isti svesno izvršava krivično delo neprijavljivanje dela i učinioca, kako iz straha od upravnika tako i iz ličnih razloga. Isti je protivno odredbama sistematizacije unapredio nekvalifikovane radnike i dodelio im plate rukovodioca sa visokom školom, te na taj način oštetio budžet za višemilionske iznose, dok je svoje neistomišljenike degradirao čineći na taj način krivično delo Povreda ravnopravnosti.

Radnici Okružnog zatvora u Novom Sadu