Pogled iz Moskve

Koblenc: 2017. godina patriota

Buđenje koje ne ostavlja ravnodušnim

Nije tajna zbog čega su evroskeptici organizovali svoj kongres 21. januara, dan posle inauguracije Donalda Trampa. Stupanje na dužnost novog predsednika SAD daje ovoj aktuelnoj evropskoj političkoj misli, kako smatraju njeni predstavnici, šansu za korenite promene u odnosima Amerike i Evrope. Zato je kongres i nazvan „Sloboda za Evropu" (Freedom for Europe), isto kao što se frakcija partija-učesnica konferencije u Evropskom parlamentu naziva „Evropa nacija i slobode". Marin le Pen, inicijator nedavnog skupa, govorila je o buđenju anglosaksonskih zemalja 2016. godine, imajući u vidu Trampovu pobedu na izborima u SAD i Bregzit. Ova, 2017. godina, biće godina buđenja za narode Centralne Evrope, ubeđena je Marin le Pen, tvrdi ruski novinar istraživač Natalija Meden

Piše: Natalija Meden

Za organizatore i učesnike kongresa, parola „sloboda za Evropu" nikako ne znači raskorak sa Amerikom, takvo shvatanje ovog slogana bilo bi potpuno van realnosti. Naprotiv, evroskeptici računaju na podršku novog predsednika SAD. Na otvaranju skupa, pominjanje Trampovog imena izazvalo je kod okupljenih, koji su se tog dana i sami osećali „pomalo kao pobednici", kako je ogorčeno izvestio Frankfurter Algemajne, povik dobrodošlice: „Ura!" Karakteristično je što je jedan od istaknutih učesnika kongresa, Gert Vilders usvojio preinačenu Trampovu parolu: „Mi ćemo ponovo učiniti naše zemlje velikima."

U stvari, nije jasno u kojoj meri Tramp podržava veze sa evropskom kontraelitom i podržava li ih on uopšte. Ipak, moguće je pretpostaviti izvestan stepen usaglašenog delovanja organizatora konferencije sa okruženjem američkog predsednika. Bar iz informacija o privatnoj poseti Marin le Pen Njujorku, početkom januara. Biznismen Gvido Lombardi, koga mediji smatraju mogućim posrednikom između le Penove i Trampa, uporedio je ovaj put sa iskrcavanjem u Normandiji. U svakom slučaju, Marin le Pen je jedna od prvih koja je čestitala Trampu pobedu na izborima. Potpredsednik njene partije Nacionalni front, Luj Alio odmah je prokomentarisao predsedničke izbore u SAD, ne bez sarkazma izjavivši da su američki birači „pokazali pesnicu arogantnoj eliti".

Ali, ako od Trampa evroskeptici mogu, kako im se čini, očekivati podršku, onda su se evropske vladajuće elite već prilično opipljivo urotile protiv njih. U samom Koblencu, gde je održana konferencija, gradonačelnik, socijaldemokrata Joakim Hofman-Geting organizovao je proteste pod parolom „Koblenc je raznobojan, a ne braon". Zaštitnik „raznobojnosti" požalio se na odsustvo pravnih osnova za zabranu skupa evroskeptika. Pojavljivanje u Koblencu predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i potpredsednika vlade Zigmara Gabrijela (samo po sebi simptomatično) izazvalo je skandal: sa povicima „Napolje!", Gabrijela su počeli da teraju agresivno raspoloženi demonstranti, tako da je obezbeđenje potpredsednika vlade zatražilo dodatnu intervenciju policije.

Članovi Stranke zelenih i Leve partije kojih je bilo najviše među demonstrantima, smatraju Gabrijela odgovornim za pooštravanje migrantske politike koja je oblikovala delovanje federalne vlade. To ukazuje na teškoće da se stvori široki savez borbe protiv antidemokrata, na šta poziva generalni sekretar SPD, Katarina Barli. Prema njenom mišljenju, „mnogi još ne shvataju svu ozbiljnost situacije", razmere ugrožavanja „naše demokratije i naše slobode".

Ako neko i ne shvata, to u svakom slučaju nije vladajuća elita koja na najaktivniji način koristi medije pod svojim okriljem za suprotstavljanje evroskepticima. O tome je govorila Frauke Petri, šefica Alternative za Nemačku, koja je okrivila vladu za „ispiranje mozgova" koje se vodi, kako je rekla, prefinjenijim metodama nego u socijalizmu.

Sada nemačkim građanima daju „meka uputstva" o tome kako da se pravilno ponašaju. Prema onima koji uporno ne žele da razumeju pravila ponašanja, država primenjuje oštrije mere, npr. kazne za ekstremističke izjave. Razmatra se mogućnost redovnog nadzora aktivista Alternative. Neki članovi ove partije su već postali žrtve agresivnih smicalica na koje policija samo sleže ramenima. Da bi postavili barijeru za iskrivljeno izveštavanje medija o kongresu u Koblencu, organizatori su zabranili praćenje njegovog rada novinarima niza redakcija, među njima i najvećim nemačkim redakcijama kao što su ARD, ZDF, Špigl, Frankfurter Algemajne.

U već pomenutoj izjavi Katarine Barli povodom pretnji „našoj demokratiji i našoj slobodi", ključna reč je zamenica „našoj". U Evropi je danas sve primetnija podela na „naše" i „njihove". To po malo čemu liči na evropsko društvo kakvo je ono donedavno bilo. Marin le Pen, Gert Vilders, Frauke Petri, Harald Vilimski, Mateo Salvini odlučno odbacuju takav model demokratije čiji su članovi Barli i kompanija.

Jednostavno, takav model demokratije ne odgovara učesnicima kongresa održanog u Koblencu. Za njih je neprihvatljiva bezlična ekonomska politika koju nameće birokratija EU; oni smatraju da ekonomska politika svake zemlje treba da se gradi na osnovu nacionalnih osobenosti. Zato treba razraditi mehanizme odbacivanja zajedničke valute i proceduru izlaska iz EU. Primećujemo da u odnosu na konkretne aspekte ekonomske politike kod istomišljenika koji su se okupili u Koblencu, postoje različita mišljenja. Na primer, Marin le Pen je protiv uključivanja Rumunije u Šengensku zonu, a Laurentiu Rebega, nezavisni član parlamenta Saveta Evrope iz Rumunije, pristalica je ulaska svoje zemlje u Šengen. Kopredsednik partije Alternativa za Nemačku Frauke Petri je za ulazak u frakciju „Evropa nacija i slobode", a njene partijske kolege Jorg Mojten, Georg Pazderski i Aleksandar Gauland su protiv; njima ne odgovaraju ni previše tesne veze sa francuskim Nacionalnim frontom, sa jakim protekcionističkim pogledima.

Ipak sva ta različita mišljenja nalaze se u drugom planu pred osnovnom idejom objedinjavanja političara iz različitih zemalja, koja se sastoji u tome da se sačuva čast evropske kulture. U tom smislu je simbolično mesto održavanja kongresa: Koblenc su osnovali Rimljani na ušću Mozela u Rajnu, a ime grada i potiče od latinske reči za ušće - conflux. Bolje mesto za ujedinjenje nisu mogli da izaberu.

U današnjoj političkoj situaciji u Evropi, vidljiva su dva očigledna trenda.

Prvi: „ultradesne" partije, koje su dugo vremena bile u političkom izgnanstvu, postepeno se oslobađaju stigme koja im je svojevremeno prišivena. I oni sami, prepoznajući sebe kao kontraelitu i osećajući pojavu novih političkih mogućnosti, raskidaju sa omrznutim figurama u svojim redovima. Tako je Frauke lidera ogranka Alternative iz Tiringije, Bjerna Hekea nazvala „smetnjom za partiju", nakon što je ovaj dvosmisleno govorio o holokaustu.

Drugi, tradicionalna evropska podela političkih partija na desne (kapital) i leve (radničke) zastareva. U prvi plan dolazi suprotstavljanje između globalista i antiglobalista. To se vidi i u SAD, gde se preklapaju dodirne tačke opozicije Trampu iz redova demokrata i iz redova republikanaca. Kao što je u svom inauguracionom govoru rekao novi američki predsednik: „Nije važno koja partija kontroliše Kongres, važno je kontroliše li ga narod." Tako je i Koblenc pokazao da se razlike među partijama povlače u drugi plan pred pretnjama globalističke eksproprijacije demokratije.