Na nišanu

U oktobru se očekuje hapšenje nekoliko stotina srpskih političara i tajkuna

Ko će uloviti divlje svinje?

Vođa pokazuje znake raspamećenosti. Nasilno pokušava da potpiše kapitulaciju Srbije i priznanje takozvane Republike Kosovo, jer je isplaćen od albanske mafije i lobija . Plaši se za život. Sprema se da utekne, ali mafija ima svoj način da ga nađe. Istražni organi nekoliko zapadnih zemalja pripremili su poternice za srpskim političarima i njihovim saradnicima zbog pranja novca, korupcije, trgovine oružjem i ljudima, prodajom narkotika i putnih isprva pripadnicima ISIS-a... Čeka se da se u nemačkoj okončaju izbori. Lov na srpske pljačkaše, koji su oteli od države preko 300 milijardi evra biće nemilosrdan. Počeće čišćenje Balkana od kriminala, u kojem su čelnici država bogatiji od najbogatijih ljudi na svetu, a njihovi građani najsiromašniji na svetu.

Milovan Brkić

Predsednik Srbije je izolovan kao virus. Pokušava da prizove u pomoć neke ljude iz inostranstva, da ga podrže u planovima da prizna Kosovo, da rascepka Srbiju, da pobegne na vreme od poternica koje su već sročene.

Tako je uspeo da za dva miliona evra dovede američkog senatora Rona Džonsona, da ga primi kao državnika, kako bi saopštio građanima da ovaj plaćeni lobista od njega traži da prizna Kosovo! Boleseni um Aleksandra Vučića je smislio da plaćanjem ''pritisaka'' na njega on sam u ime Srbije, prizna sve što je on smislio da uradi Srbiji!

Nakon što je 31. avgusta održao tiradu iz Brisela, nakon sastanka sa Hašimom Tačijem, odlazećim predsednikom tzv. Republike Kosovo, Vučić je saopštio da je prihvatio da se srpske sudije i tužilaštva integrišu u pravni sistem Republike Kosovo. Tači je posprdno rekao da će o onome što je razgovora sa Vučićem na referendumu odlučiti građani Kosova. Suprotno sumanutoj odluci Vučića da preda Kosovo i sve što drugi traže, međunarodni centri moći ne nameravaju da izađu u susret srpskom diktatoru. Zato se očekuje da će se njegov slučaj ubrzano rešiti. A slučaj je ozbiljan, jer je Aleksandar Vučić najopasniji kriminalac u Evropi.

Njegova Velika propaganda laži se uzda u pobedu gospođe Merkel, tvrdeći da ona voli Vučića. (Bože, da li ga je i podojila!?). Naravno, u politici nema ljubavi, te ni Merkelova nije ni sposobna, niti moćna, da zaustavi procese privođenja pravdi kriminalaca iz Srbije, koji su opljačkali ovu namučenu balkansku zemlju za preko 300 milijardi evra!

Od Vučića će vrlo brzo biti zatraženo da uhapsi nekoliko članova svoje porodice zbog najtežih krivičnih dela. Zbog pranja novca, trgovinom oružjem, pasošima, ljudima, saradnje sa Islamskom državom! Poternica je spremljena za Andreja i Anđelka Vučića.

U ambasadi SAD-a Vučić je skoro plačnim glasom saopštio da nema šanse da uhapsi Andreja i očuha Anđelka, mada oni nisu jedini od Vučića na poternici, jer su novac iznosili na imena ostalih članova porodičnog klana. Savetnica nemačkog ambasadora Aksela Ditmana, koja je došla na sastanak sa Vučićem, umesto pozvanog ambasadora, saopštila je srpskom predsedniku da treba da bude kooperativan u vezi saradnje sa međunarodnim policijskim službama i istražnim organima, što ga je razbesnelo, upitavši da li se to gospođa Merkel odriče njega. Odgovoreno mu je da su u Nemačkoj parlamentarni izbori, da se očekuje izbor nove Vlade, te da je to unutrašnje pitanje Nemačke, koja ona ne može da komentariše.

Da podsetimo, kada je najavljen kao prvi potpredsednik Vlade Srbije 2012. godine, Vučić je odmah otputovao u Vašington, gde se sreo sa službenicima zaduženim za Balkan. Vučić je taj susret opisao kao istorijski, najavljujući ogromne američke investicije, suprotno od onog što mu je rečeno u ovom ministarstvu, a njegova poseta je opisana u nekoliko rečenica, od kojih je najvažnija da mu je saopšteno da američka vlada ne raspolaže fondovima iz kojih može da ulaže u Srbiju, ali da takav novac imaju u Rusiji!

Vladi Ivice Dačića dostavljen je odmah zahtev za revizijom 24 sporne privatizacije i kažnjavanje učesnika u korupciji. Prvi potpredsednik Vučić je na sva usta zapretio da će svi koji su omastili prste biti izveden i na sud. Najavio je da će ''ovih dana, neko ko nosi prezime Vučić, biti uhapšen", misleći na brata Andreja. Naravno, sve što je izgovorio od dana ulaska u Vladu, Vučić je umišljajno lagao. Ama baš sve.

Međunarodne policijske službe i službe bezbednosti, počev od izraelskog Mosada, nemačkog BND-a i FBI-a, ušle su u trag stotini milijardi evra koruptivnog novca, koji su, dolaskom DOS-a na vlast, izneli ministri u Đinđićevoj, Koštuiničinoj i Vladi Mirka Cvetkovića, a posebno su Vučićevoj despotiji posvetili pažnju, jer osim pranja novca, njegova klika je trgovala oružjem, belim prahom, pasošima, zabranjenim radioaktivnim supstancama...

Promenom vlasti u Vašingtonu, i pregrupisavanjem snaga, Kosovo više nije prioritet spoljne politike stranih centara moći. Aleksandar Vučić je suprotno toj odluci, krenuo da samoinicijativno priznaje Kosovo. On namerava da to čini sam. Razmišlja da se obraćanjem građanima izjasni o priznavanju Kosova, što je suprotno Ustavu i Rezoluciji Narodne skupštine Srbije. Dakle, ništavno je. On smatra da je time opravdao uzeti novac od albanskog lobija i da im više nije dužan. Može da pobegne. Ali... Gde, kuda, na koji način?

Uredniku Magazina Tabloid saopšteno je samo 27 imena onih koji će biti ulovljeni. Količina novca za koje se terete je užasna! Među najopasnijima, posle Vučićevog kartela su visoki funkcioneri i ministri iz perioda Tadićevog predsednikovanja.

Dobar deo opljačkanog novca Srbija bi mogla da povrati hapšenjem ovih protuva, podnošenjem zahteva za konfiskacijom tog novca. Nažalost, malo je verovatno da će Sjedinjene Države i Velika Britanija taj novac da vrate, konfiskovaće ga u korist svojih fondova! Ali, ako bi Srbija odlukama suda utvrdila počinjena krivična dela, deo novca mogao bi biti vraćen u srpski budžet. Na tome će se i insistirati, da se, na neki način, pokaže građanima Srbije da svet nije bio protiv njih, već protiv protuva koje su ih predstavljale.

Vučići osećaju da se krug oko njih steže. Nema više ni prijatelja iz Emirata, Saudijske Arabije... Nema šeika. Vučićev megalomanski projekat "Beograd na vodi" je stao. Nema više šepurenja, nema prodaje stanova..

Srpski budžet liči na suvu drenovinu, i nema para za servisiranje obaveza. Vučić namerava da uvede diktaturu, ali nema pare za vojsku, za policiju. Kako uvesti vanredno stanje, kada ne postoji represivni aparat? Postoje kriminalne bande, ali i one počinju da misle o sebi.

Aleksandar Vučić već pravi alibi očuhu Anđelku, tvrdnjama da je teško bolestan, da ga leče na VMA. Jer, kako isporučiti teško bolesnog čoveka, smatra on! Naravno, oni koji traže hapšenje znaju da je Anđelko ovejani kriminalac, koji je opelješio RTB Bor, budžet, stotine miliona evra.

Upućeni tvrde da je i Andrej često na VMA, dolazi noću, u hiperbaričnu komoru. Da li da se čisti od belog praha, ili da se osnaži, da može da u Gvantenamu odgovara na pitanja o saradnji sa ISIS-om.

Istraživači zlodela srpskih velmoža, ustoličenih dolaskom DOS-a na vlast su šokirani brutalnošću, besprizornošću i pohlepom ljudi koji su bili u gornjoj strukturi vlasti - predsednici države, vlada, ministri, gradonačelnici. Na spisku perača para su i mnoga imena, koji su nepoznata široj javnosti.

Podsetimo čitaoce da je pre deset godina Republičkom javnom tužilaštvu dostavljen spisak od 300 imena ljudi koje treba procesuirati. Dokazni materijal poslat je iz Vašingtona, iz Ministarstva pravde. Tadašnji zamenik javnog tužioca Srbije Jovan Krstić bio je zadužen da predmete raspodeli nadležnim tužilaštvima, da procesuiraju osumnjičene. Tužilac Krstić je bio šokiran činjenicom koliko je anonimnih ljudi iz Srbije nakon 2000. godine steklo, korupcijom i kriminalom, ogroman novac.

Ovaj poduhvat američke administracije završen je tako što je zamenik tužioca Krstić krajem 2009. godine proglašen nepodobnim za tužioca i nije reizabran! Danas je stručni saradnik u Tužilaštvu, mada je najpošetniji čovek koji je radio u srpskom tužilaštvu.

Poučeni ovom propalom akcijom američke administracije, srpski političari su nastavili sa brutalnom pljačkom. Vučić je zavrnuo nos evropskim komesarima propalom akcijom (navodno, usled nedostatka dokaza) za preispitivanjem spornih privatizacija državnih firmi u vreme Mlađana Dinkića i Siniše Malog. Ali, istražiteljima se nije žurilo. Dočekali su svojih pet minuta. Sada su razapeli mrežu. Ulov će biti impozantan.

Slučaj srpskih kriminalaca FBI će iskoristiti i da zakonu privede američke građane, koji su, sa različitih pozicija, učestvovali u korupciji, pružanju nelegalne zaštite, pranju novca... Aleksandar Vučić je tu među prvima, najvažniji. Ovom akcijom FBI će poslati poruku svojim građanima, naročito diplomata, da nisu zaštićeni od kriminala koji čine u inostranstvu, puneći svoje džepove, a ne plaćajući državi porez, stavljajući novac na račiune of šor kompanija, koji troše nemilice, jer ne mogu da ga unesu u Sjedinjene Države. Ambasadori Montgomeri, Majkl Polt i Majkl Kirbi i nekoliko diplomata uveliko su istraženi. Njihova korupcija je, takođe, iznenađujuća za istražitelje iz FBI-a, jer su oni radili isključivo u korist svog džepa.

Alerksandar Vučić je, prema razgovorima koji su snimljeni, spreman da sve izvede na sud, neke da i isporuči, osim Andreja, Anđelka i Siniše Malog. Naravno, i sebe samog. Nudi, kao na tacni, bivšeg kuma Nikolu Petrovića, ministra Zlatibora Lončara, biznismena Zvonka Veselinovića... Da se pokaže. Ali, da li je on sada uopšte u prilici da se pogađa?

On računa na potpunu korupciju i punu kontrolu pravosuđa u Srbiji, koje bi godinama odugovlačilo procese i oslobodilo optužene ''usled nedostatka dokaza'', proglašavajući dokaze iz inostranstva kao nelegalne, jer nisu prikupljeni u skladu sa srpskim zakonom.

Veliku ulogu u raskrinkavanju srpske političke mafija imala je i Narodna banka Srbije. Jorgovanka Tabaković je u njoj samo prisutni građanin. Tokove iznošenja novca pratili su stručni ljudi, koji nisu eksponirani u javnosti. Veliki doprinos je dala i Bezbednosno informativna agencija. Njen doskorašnji direktor Aleksandar Đorđević, koji se mirno šetka po svetu nakon smene, izneo je dokumenta iz arhivskih fondova o poslovima sadašnje političke elite. On se hvali da je posebno BIA ''obradila'' Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova, i da je on ''pečen''. Time se hvali i načelnica logistike Radmila Selaković.

Aleksandar Vučić je, opijen vlašću i uticajem Velike propagande laži, zaboravio da službe bezbednosti, po prirodi posla, uvek sklanjaju dokaze na sigurno. Sada su oni stavljeni istražiteljima iz zapadnih zemalja kao na tacni.

Kuda bi mogao da pobegne Vučić? Dve države su relativno sigurne. Turska i Belorusija. Da li će on uspeti da pobegne, malo je verovatno.

Jesen dolazi, i počinje lov na divlje svinje iz Srbije, koje su razrovale i opustošile ovu zemlju

A 1. Anđelko švaler, kadrovik i pljačkaš

Radmila Selaković - načelnik logistike u Bezbednosno informativnoj agenciji i predsednik Upravnog odbora Banke Poštanska štedionica, radi protiv interesa države, pritiskom da Poštanska štedionica daje milionske kredite njenim prijateljima koji ne ispunjavaju minimum uslova za dobijanje istih. Zaposlila je desetine poznanika i rođaka bez iskustva u Poštansku štedionicu u proteklom periodu, od kako je na čelu Upravnog odbora banke. Suprotstavila se čak i Aleksandru Vučiću kada je odbila njegove pulene za dobijanje kredita kod ove banke. Kontrolu nad bankom sprovodi preko svoje prijateljice Tanje Arnerić, rođake čuvene glumice Nede Arnerić, koju je "nabacila" kao ljubavnicu Anđelku "Bati" Vučiću. Tanja Arnerić sad vedri i oblači Poštanskom štedionicom, pozivajući se na svoj ljubavni odnos sa Anđelkom, pokazuje telefonske poruke koje razmenjuje sa Anđelkom i preti otkazom zaposlenima koji ne rade po njenim i Radinim nalozima. Inače i Radmila Selaković i Tanja Arnerić za Anđelka Vučića koriste naziv "komšija" u svojoj svakodnevnoj komunikaciji.

Anđelko"Bata" Vučić preko ovih "ljubavnih kadrova", sem u Poštanskoj vodi kadriranje i u Srpskoj banci, gde je smenio svog dugogodišnjeg prijatelja Zlatana Peručića, pošto je prethodno bio u ljubavnoj aferi sa njegovom suprugom. U Univerzal banci sa hapšenim Draganom Tomićem iz Šapca, u JUBMES banci postavlja svog prijatelja Janjića za predsednika Izvršnog Odbora u dogovoru sa tajkunom Aleksićem (ALCO grupa). Nijedan Upravni odbor domaćih banaka ne može da bude imenovan, a da prethodno ne odobri Anđelko Vučić!

A 2. Vođin recept za ekonomsko ubijanje Srbije

Do kojih granica ide Vučićeva umišljenost i drskost, govori i činjenica da je na sastanku sa političkim vođama balkanskih zemalja početkom ovce godine izneo svoj "projekat Zapadnog Balkana", kojim teroriše prisutne na svim skupovima gde god se do današnjeg dana pojavio, najavljen ili ne.

Ubeđen da je "lider regiona", ovaj poremećeni čovek došao je, kako njegovi čankolizi tvrde, na "istorijsku ideju" da intergiše trgovinu i transport BiH, Srbije, Albanije, Makedonije i Crne Gore. Prilikom susreta sa Kristijanom Kernom, austrijskim kancelarom, Vučić ga je zaskočio sa pomenutim "projektom Zapadnog Balkana", pominjući mu ideju regionalne, "balkanske EU", sve dok rafiniranom sagovorniku nije dozlogrdilo da ga sluša. Naime, Kern je Vučiću ledeno ljubazno objasnio da sporazum CEFTA već reguliše trgovinske odnose među balkanskim susedima i da nema potrene stvari dalje komplikovati, jer su ionako komplikovane i opterećene.

Ali, Vučića to nije pokolebalo! Naprotiv, krenuo je u agitovanje za svoju ideju kod premijera Bosne i Hercegovine i Albanije, Denisa Zvizdića i Edija Rame. RTS je javio da je Vučić sa njima "zasad obavio prve konsultacije". Tačno je bilo samo to da se Rama smejao a da je Zvizdić kulturno ponovio ono što je Kristijan Kern već rekao Vučiću.

Kad mu sve to nije prošlo kod onih kojima je bilo namenjeno, krenula je preko njegovih medijskih megafona kampanja o stvaranju carinske unije u regionu. Odmah su se oglasili podanici i udvorice, režimski tajkuni i funkcioneri ("...Stvaranje, inicijativa koju je pokrenuo Aleksandar Vučić, značajno bi povećala izvoz svake zemlje pojedinačno" - Rasim Ljajić, "...predsednik kompanije ITM Toplica Spasojević kaže da bi voleo da se upozna sa detaljima Vučićeve ideje i kako bi ta unija funkcionisala", "...I predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež podržava ideju premijera...").

Istina je gorka, ali se valja suočiti sa njom: koji bi to bili mehanizmi zaštite privrede Srbije od nelojalne konkurencije koja će se sigurno pojaviti kad bi nekim čudom Vučić realizovao svoj naum? Koja bi bila zaštita od ekonomskog i tržišnog nacionalizma, koji nama nije svojstven, a ostali "delovi" tog Zapadnog Balkana obiluju njime? Koja bi bila zaštita od konkurentskog preuzimanja naših tržišta koja daju dobre rezultate? Da li mi zaista na tom Zapadnom Balkanu dobijamo nešto što je vredno tolikog truda ili je kud i kamo bolje formirati asocijacije na drugim područjima sveta? Neće li se dogoditi da svi ostali na Balkanu dobiju na taj način mnogo više od nas? I konačno, ko garantuje da ideja Vučićevog "projekta za Balkan" nije receptura ekonomskih ubica, samo predata njemu u ruke? Jer, sve čega se dotakao do danas, bilo je direktno upereno protiv državnih i nacionalnih interesa ove zemlje i njenog naroda.

Da li je Vučić, ustvari, hteo da integriše mafije ovih država u ''jednu porodicu'', kojoj bi on bio na čelu?