Polemika

Zašto Albanci terorišu svakoga ko se ne slaže sa njihovom falsifikovanom istorijom

Od enverizma do patološkog šovinizma

Od kad je albanski narod započeo svoj nacionalni preporod 1878. godine, indoktriniran od " naučnika " Vatikana i Austro-Ugarske, prihvatio je neistinu da su autohton narod i genealoški sledbenici Ilira, pa i Pelazga. Ovo je trebalo i Vatikanu i Austro-Ugarskoj za svoje ekspanzionističke planove prema Balkanu, u borbi protiv pravoslavlja i slovenskih naroda, a sa ciljem da upotrebe Albance kao topovsko meso. Posebno su ovo prihvatili albanski feudo-buržuji, kojima je isto tako išla u interes ta teza, ne samo za nacionalno buđenje svog naroda, već da bi ga i oni iskoristili za svoje ciljeve, za stvaranje jedne "Veeelike Albanije", u kojoj bi uključili tuđe pogranične oblasti sa Albanijom, sve do gde im je gazilo kopito konja, u službi sultana i turske feudo-buržoazije. Sterio Spasev, njihov poznati pisac makedonskog porekla, rekao im je ovo glasno i jasno.

Prof. Dr Kaplan Burović, akademik

Albanski intelektualci su učinili sve da indoktriniraju svoj narod kao da su autohtoni, autentični Albanci, pa i Iliri i Pelazgi. Posebno su ovo učinili posle Drugog svetskog rata, pod zastavom " narodne " vlasti, " socijalizma " i " komunizma" Envera Hodže i njegove klike. U tom periodu njihovog života, hipoteza da su autohtoni, autentični, Iliri i Pelazgi, prihvaćena je kao teza, dokazana i neosporna, pa i kao tabu. Apsolutno niko nije smeo ni da posumnja u to i, posebno, ni da šapne koju suprotnu reč bilo kome. Nema te knjige koja je objavljena u Albaniji da u njoj ne piše da su autohtoni i Iliri. Sve je u Albaniji proglašeno za autohtono, pelazgo-iliro-albansko, i zemlja i nebo, i misli i osećanja.

Posle proklamiranja demokratije, Ismail Kadare, jedan od najvećih indoktrinatora albanskog naroda falsifikovanom istorijom, autohtonomanijom, iliromanijom i pelazgomanijom, izjavio je sred Pariza da su Albanci jedan rasistički narod, prelazeći u ćutnji svoj doprinos za taj njihov rasizam. Posebno ćuti o tome u čemu se sastoji i ispoljava taj njihov rasizam.

Albanske vlasti su ustrajno radile na tome da indoktriniraju ne samo svoj narod i svoju dijasporu po svetu autohtonomanijom, iliromanijom i pelazgomanijom, već i bilo koga drugo. Oni su tom svojom falsifikovanom istorijom uspeli da indoktriniraju i Srpsku akademiju nauka i umetnosti, pa i predsednika Jugoslavije, a kamoli neupućene pojedince, sa i bez naobrazbe. Ni iz Albanije, ni iz inostranstva, niko se nije usudio da im se suprotstavi ni u kom obliku i ni u kom smeru.

Jedini sam ja, 1969. godine, prilikom odbrane druge diplome na Državnom Univerzitetu u Tirani, uzeo smelost da im kažem da se ne slažem sa zvaničnom tezom da je etimologija imena grada Ulcinja albanska reč ujk - (vuk). Sledilo je moje hapšenje i dranje na živo. Ali me prosledio i italijanski akademik, prof. dr Guliano Bonfante, poznati balkanolog, koji im 1972.godine, sred Tirane kaže da se ne slaže sa falsifikovanom istorijom albanskog naroda. Naravno da njega nisu mogli da uhapse, jer ga štitila italijanska ambasada.

Po izlasku iz zatvora i spasa, emigriranja iz Albanije, objavio sam više dela, studije, u vezi porekla Albanaca i drugih albanoloških problema. Moje albanološke teze, od Albanaca nazvane "crne teze", prihvaćene su na sve strane sveta ne samo od naučnih institucija, već su uvedene i u enciklopedije. Prihvatili su mi ih i sami pošteni Albanci.

U početku Albanci su učinili sve da mi ih pokriju ćutnjom i tako da ih učine nepostojećim. Ni najkraću belešku o štampanju tih mojih knjiga nisu dali, iako sam im knjige objavio i na njihovom, albanskom jeziku, pa im ih i razdao na poklon. Naprotiv, i preko štampe su tražili da se ne samo mojim knjigama, već i meni, zabrani ulazak u Albaniju, iako svesni da se niko od njih nije borio za slobodu i demokratiju Albanije, pa nije ni doprineo i žrtvovao kao i koliko ja.

Kad su videli da mi ih po svetu prihvataju, uznemireni počeše da "dokazuju" njihovu neosnovanost, neosnovanost mojih teza, svojim kočijaškim psovkama, najprljavim uvredama, falsifikatima i pretnjama da će me ubiti, ne samo mene, već i moju decu. Proglasiše me i za nenormalnog. Učiniše mi i nekoliko atentata. Nahuškaše i moju braću protiv mene. Pa i decu! Sami i u saradnji sa svojim titoističkim kolegama.

Sam samcat sam ustrajao siguran da sam na pravom putu i da će mi se jednog dana dati ruka od razumnih ljudi. Godine 2016., Sprska pravoslavna crkva Crne Gore, lično mitropolit dr Amfilohije Radović odlikovao me zlatnom medaljom „Petar Drugi Petrović - Njegoš". Stigoše mi odlikovanja i iz Kragujevca i iz Moskve. Počeše da mi objavljuju i pokoju knjigu, pa i sa blagoslovom Mitropolita dr Amfilohija. Zahvaljujući listu Magazin Tabloid temelji jugoslovenske medijske blokade počeše da se ruše.

Dr Ardian Kljosi, Albanac koji je prvi prihvatio moje teze i javno istupio u njihovu odbranu, otpušten je sa posla i izložen mobingu i satanizaciji do te mere, da to više nije mogao da trpi, pa je u znak protesta izvršio samoubistvo, ako ga nisu ubili svojim rukama zločinci, koji nas proganjaju i teroriziraju. To su učinili i sa mnogim drugima. Spasili su se smrti samo oni koji su pristali da okrenu pero i da pišu protiv mene. Tako profesor Univerziteta u Tirani A. Kocani, pošto je preko medija izjavio :

„...I kam lexuar disa sende prej Kapllan Resulit dhe unë mendoj se faktet, të cilat i posedon ai janë shumë fakte interesante dhe më vjen keq se edhe për një kohë të shkurtër ai do ta demantojnë 100% tezën se shqiptarët e kanë prejardhjen prej ilirëve...Ne nuk po mundemi ta demantojmë atë që thot ai dhe mbetemi me gojë hapur nga faktet që na i prezanton..."

Prevod: „...Pročitao sam neke stvari od Kaplana Resulija i ja mislim da su činjenice, kojima on vlada, jako interesantne i žao mi je što će on za kratko vreme 100% demantovati tezu da Albanci imaju poreklo od Ilira...Mi ne možemo da demantiramo ono što kaže on i ostajemo otvorenih usta od činjenica koje nam prezentira..."

Okrenuo je pero pa počeo i on da me psuje i vređa u poznatom stilu albanske rulje. Ovo možemo reći i za mnoge druge, pa i za Nazmi Berišu, koji je nekada pisao za mene da sam mu spasio i život u koncentracionom logoru jugoslovenske emigracije u Čermi - Ljušnje, Albanija. Pa i Ibrahim Kelmendi, koji je 1992.godine učinio treće izdanje mom romanu Izdaja i pisao tako pohvalno za mene. I mr. Kadri Osmani, koji je nekada pisao: „...Ko vređa vas, gospodine Kaplane, povredio zenice svojih očiju!"

Neki od ovih „komentatora" izjavili su otvoreno da će me psovati i vređati sve dok ne odustanem od mojih albanoloških teza, ili dok mi srce ne pukne. Jedan ovakav stav ne može biti ličan. On je kolektivan, pa - kao takav - i organizovan. Od kad sam izašao iz albanskog zatvora (osuđen na 43 godine!), evo punih 27 godina, Albanci ne prestaju sa njihovim psovkama i uvredama, da su dozlogrdili i samim svojim poštenim sunarodnicima, koji tu i tamo istupaju u moju odbranu, pa im i otvoreno kažu da se psovkama i uvredama, falsifikatima, ne dokazuje da su ni autohtoni, niti Iliri i Pelazgi.

Ovih dana, albanski visoki intelektualac Mustafa Nano, na stranicama lista Tema, Tirana 24. juli 2017., objavljuje svoj dopis „Vojsava Serbe / Edhe motra e Skënderbeut u martua me një Serb", gde piše da Vojsava, majka Skenderbega, albanskog nacionalnog heroja, nije bila Albanka, već Srpkinja. Pa i za Skenderbega piše da je više bio hrišćanin negoli Albanac i da se njegova sestra Mara udala za gospodara Crne Gore Ivana Crnojevića. On tamo sugeriše da i poreklo Albanaca od Ilira do danas nije ničim dokazano. Kritikovao je i antislovensko nastrojenje albanskog pesnika Đerđa Fishte. Drugim rečima on se slaže sa mojim albanološkim tezama, iako me nigde ne spominje, moguće zato što zna da Albance moje ime iritira i čini ih da pobesne.

Mustafa Nano nije ko bilo. Diplomiran na Univerzitetu u Tirani, on je jedno vreme bio i profesor na tom Univerzitetu. Za njega u listu Tema pišu da je jedan od najpoznatijih analitičara zemlje, koji se u poslednje vreme bavi kao slobodan istoričar. Objavio je do sada pet knjiga: Pax albanica, Une jam GegË (Ja sam Gega), Hinterlandi i kuq (Crveni interland), Sendwich: a ËshtË mirË me qenË Shqiptar (Sendwich: Je li dobro biti Albanac?) i roman Selam aleikum, baba! (Seljam Alejkum, oče!). Za jedno od ovih dela dobio je i nagradu.

Njegovo neslaganje sa falsifikovanom istorijom albanskog naroda i pokušaji da Albancima kaže istinu uznemirilo je albanske ekstremne nacionaliste, šoviniste i rasiste, pa su se i okomili na njega kao na mene. Samo što ga još nisu nazvali i agentom UDB-e. Na Web izdanju lista Tema, samo u toku jednog dana objavljena su oko 100 „komentara", kojima se komentira u istom stilu kao i moja dela, kao i dela pokojnog dr Ardiana Kljosija. Sigurno i sa istim ciljem. Psuju mu sve po spisku, pa nam i za njega kažu da je idiot i nenormalan. Traže da ga otpuste i sa posla, kao što su otpustili Dr Kljosia, Shpëtima Kelmendi, Irhana Jubicu i puno drugih. Izvolite videti na linku: www.gazetatema.net/.../vojsava-serbe-mustafa-nano-edhe-motra-e

Većinu ovih „komentara" pišu same redakcije, sigurno - po naređenju vlasti. Vlasti su te koje i organiziraju ove auto-dafe protiv nas, jer da ih ne organiziraju vlasti, dovoljno je da one traže računa redakcijama kakvi su ovi „komentari", gde se ništa ne komentira, već se samo psuje i vređa autor zato što misli drugačije, pa zato izlaže i dokumenta, činjenice, naučna argumenta. Redakcije ovih sajtova pretendiraju da ne objavljuju komentare sa psovkama i uvredama, ali - kako vidite - to ne važi kad se psuju i vređaju oni što se ne slažu sa falsifikovanom istorijom albanskog naroda. Kad bi vlasti bile protiv ovog tretmana, one bi pozvale na odgovornost redakciju dotičnog lista za gušenje demokratije, slobode misli i štampe. Činjenica je neosporna da na čelo ovog terora albanske rulje stoje same albanske vlasti, pa i njihova Akademija nauka, koja je od same ove rulje pozvana da nas pobije, dok ona ćuti i ni znaka života ne manifestira, pa su je sami Albanci proglasili mrtvom.

Svojim pretendiranjem da su na sve strane Balkana autohtoni i sledbenici Pelazga i Ilira, ovi su Albanci uskomešali i uznemirili čitav Balkan. Za sada oni „pretendiraju" da je njihov sav Balkan i da svi nealbanci treba da se sele sa Balkana, jer je to njihova pelaško-ilirska prćija.

Zato je, mislim, nužno da vlade svih balkanskih država treba da pozovu albansku vladu na odgovornost za ovu indoktrinaciju Albanaca i da traže od nje da se prekine sa time, da se Albancima od njene strane, od strane Albanske akademije nauka kaže istina o poreklu Albanaca, koju oni znaju sasvim dobro, pa zato i ćute, ne odgovaraju na poziv rulje.

U suprotnom - stvar se treba predstaviti i pred Organizacijom Ujedinjenih nacija. Svakako, ovoj situaciji treba stati na kraj i naučnici, koji se usuđuju da predstave javnosti naučne istine, da se uzmu u zaštitu i odbrane od albanske rulje, izbezumljenih terorista.

Čestitajući albanskom kolegi, istoričaru Mustafi Nanu, za njegovo zrelo, naučno obrazloženje njegovih teza i, posebno, za smelost kojom ih predstavlja Albancima, pozivam ga da bude istrajan i da se ne obrće na lajanje rulje. Vreme je da se Albanci oslobode svih antinaučnih indoktrinacija, počev od enverizma do patološkog nacionalizma, šovinizma i rasizma, što je sigurno dužnost albanskih intelektualaca. Naša je dužnost da ih podržimo i branimo, što sam od vremena činio i činim.