Povodom

Hoće li Specijalni sud za ratne zločine OVK uskoro isporučiti prvu optužnicu

Poslednja prilika za pravdu

Mada je prošlo već dve godine od kako je formiran Specijalni sud ratne zločine bivših visokih pripadnika OVK, ova pravosudna institucija još uvek nije podigla nijednu optužnicu. Ali, u međuvremenu su padale žrtve: zaštićeni svedoci, Albanci, koji su bili spremni da ispričaju sve o zločinima svojih sunarodnika, ginuli su jedan za drugim u raznim nesrećama, obračunima, samoubistvima i čudnim saobraćajnim nesrećama. Sa druge strane, smenjivali su se i tužioci. Pre mesec dana, novi tužilac (Džek Smit), položio je zakletvu 11. septembra i odmah zatražio "vreme za upoznavanje sa predmetom". Ovih dana je, pak, najavio, prve optužnice. Veliki je i strah bivših vođa OVK koji su danas na pozicijama premijera, predsednika i ministara samoproglašenog Kosova. Tek što su se dočepali silnog bogatstva i vlasti, pa čak i raznih "međunarodnih priznanja" (koja im na sudu neće značiti ništa), već moraju da sednu na optuženičku klupu. Angažovana je i velika mafijaška organizacija kako bi radila na opstrukciji rada Specijalnog suda. Uprkos svemu tome, porodice žrtava žele da znaju: hoće li taj sud konačno početi da podiže optužnice?

Nikola Vlahović

Do kraja novembra meseca 2018. godine, trebalo je da se pojave i prve optužnice Specijalnog suda za zločine OVK, ali se to po svemu sudeći neće desiti zbog promene glavnog tužioca i perioda potrebnog za upoznavanje sa predmetima. Ovaj sud je do sada više puta najavljivao početak rada a više puta je odlagano podizanje optužnica, zbog "naglih smrti" najvažnijih svedoka. U međuvremenu,

Ipak, Specijalni sud za zločine OVK ima zadatak da otkrije i kazni zločince ove nekadašnje terorističke organizacije iz čijeg su se okrilja i stvorile današnje političke vođe albanske separatističke vlasti u Prištini.

Mada je oko ovog suđenja sve neizvesno, jedno je sasvim sigurno: neće biti suđeno ovoj paravojnoj organizaciji (sa terorističkim pedigreom) nego samo njenim vođama i nalogodavcima zločinačkih dela. A, šta se tačno događalo pre skoro dvadeset godina, kako pišu ovih dana zapadni mediji, zavisiće najvećim delom od toga da li će svedoci pristati da svedoče i, ukoliko pristanu, da li će oni i njihove porodice moći da prežive. Dosadašnje iskustvo zaštićenih svedoka (primer sa svedocima o zločinima Ramuša Haradinaja), govori da se radi o "stavljanju glave u torbu".

Dana 6. jula 2018. godine, iz nekoliko diplomatskih izvora, stigla je vest o pregovorima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika samoproglašenog Kosova Hašima Tačija, o amnestiji ratnih zločinaca na obe strane, pa shodno tome i o predlogu međunarodnim institucijama za zatvaranja Specijalnog suda za ratne zločine.

Vest je delimično potvrdio i ugledni američki dnevnik "Vašington post" uz konstataciju, da je najveći deo optuženih srpskih generala, političara i drugih učesnika rata na Kosovu 10999. godine, već odslužio kaznu ili je upravo služi, a da vođama OVK još nije suđeno. Hitro je reagovao i američki ambasador na Kosovu, Greg Delavi, koji je otvoreno zapretio Tačiju i Vučiću: "...Pokušaj ukidanja Specijalnog suda predstavlja strašan primer kada se lični interesi stavljaju iznad opšteg dobra i iznad interesa sopstvene države ali su političari koji podržavaju ideju ukidanja Suda upoznati sa posledicama koje će snositi zbog takvih stavova..."

Kosovo treba da bude spremno da okonča ovo poglavlje svoje istorije i ako to podrazumeva da neki od njenih ratnih rukovodilaca treba da polože račune.Kosovo je osnovalo Specijalni sud da bi pred lice pravde izvelo sve optužene da su izvršili zločine tokom rata

Doktor međugraničnog uporednog prava iz Milana i bivši šef ekonomske jedinice pri Međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu i Metohiji, Andrea Lorenco Kapusela, početkom novembra 2018. godine oglasio se na društvenim mrežama ali i u pojedinim italijanskim medijima, povodom odnosa administracije Evropske unije prema samoproglašenoj albanskoj državi na delu ustavne i istorijske teritorije Republike Srbije. Naime, Kapusela je uočio četiri bitne činjenice sa kojima Srbija treba da računa u daljem razvoju diplomatske bitke oko daljeg statusa Kosova i Metohije, pa ih je i nabrojao: "...Pod jedan - Evropska unija je uspostavila Specijalni sud za ratne zločine. Pod dva - Tači je očigledno osumnjičeni. Pod tri - Federika Mogerini i Johanes Han žele zamenu teritorija koju zagovara Tači. Pod četiri - Federika Mogerini je izabrala sudije i tužioce za sud koji treba da sudi zločinima OVK..."

Povezujući ove četiri činjenice, Kapusela dalje postavlja pitanje: "...Mogu li tačke od jedan do četiri da doprinesu da se objasni zašto ovaj sud još uvek nije ni protiv koga podigao optužnicu?"

Tokom proteklih godinu dana, Kapusela je, kao najoštriji kritičar Euleksa i dela političkog vrha Kosova, više puta davao intervjue za nemački Radio Dojče Vele i brojne druge medije gde je uporno ponavljao da: "...Postoje mnogobrojni indikatori koji ukazuju da je politička elita na Kosovu uključena u korupciju i organizovani kriminal, ali i posle deset godina nijedna značajna politička figura nije uhapšena, niti je sprovedena istraga, niti je krivično gonjena..."

Istina je, i to su slobodni mediji na Zapadu već shvatili, da je odugovlačenje sa početkom rada tog suda organizovano "po vertikali": od novca narko - kartela do džepova najmoćnijih ljudi na evropskom kontinentu. U opstrukciju rada međunarodnog suda za ratne zločine OVK, uključena je ozbiljna mafijaška mreža sa Balkana i nekih zemalja Mediterana. Među njima najvažniju ulogu igra albanski narko-kartel Kamila koji važi za jedan od pet najjačih narko - grupa na tlu Evrope i iz njegovih "fondova" novac ide u pravcu glavnih centara političke moći u EU. Na to već pomenuti gospodin Andrea Lorenco Kapuzela i misli, kad pominje svoju zemljakinju, Federiku Mogerini i Johanesa Hana, kao zagovornike razmene teritorija na ovom delu Balkana (prema Vučićevoj i Tačijevoj "strategiji", opštine juga Srbije za opštine na severu Kosova).

Ovde treba podsetiti da je narko - kartel Kamila za račun bivših vođa OVK, "iz poslovnih razloga", korumpirao sve učesnike u političkom razvlačenju kosovsko - metohijskog pitanja, što direktno, što preko raznih posrednika, isključivo iz razloga očuvanja ove male narko - države pod upravom međunarodnih institucija i lokalne albanske administracije na čijem čelu stoje skoro svi bivši komandanti terorističke OVK, na čelu sa Haradinajem i Tačijem.

Da bi blo jasnije koliko je ova narko - država važna svim "partnerima u poslu", treba podsetiti da je i Eulex deo toga i kako je Marija Bamije, britanska tužiteljka koja je bila zaposlena u Eulex-u, dobila otkaz, nakon što je prva pokrenula pitanje korupcije u toj briselskog instituciji. Ova nekadašnja tužiteljka Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, pokrenula je tokom proleća 2018. godine međunarodnu akciju za prikupljanje sredstava kako bi nastavila sudski proces protiv Euleksa i razotkrila ulogu vodećih ljudi OVK koji danas drže pod kontrolom narko - tržište na Kosovu i u čitavom regionu, ali i tranzit droge ka Evropskoj uniji.

Nekoliko bivših dopisnika evropskih i svetskih medija sa Balkana, u serijama komentara vezanih za ovu temu, smatraju da je naivno očekivati da će Specijalni sud za zločine OVK osuditi ovako važne "poslovne partnere", osim, ukoliko vlada SAD ne krene u odlučan obračun sa ovim problemom koji je na Kosovu stvorila bivša Klintonova administracija (uz asistenciju tadašnje britanske vlade i njenog tadašnjeg premijera Tonija Blera).

U velikom tekstu koji je ovih dana objavio Njujork Tajms, autori opet pominju Specijalni sud za ratne zločine OVK, i podsećaju na činjenicu da su njegovo osnivanje podržale i SAD i Evropa, te da bi ta pravosudna institucija mogla da predstavlja opasnost i za njih, jer će istraživati zločine koji su direktno povezani sa njihovim projektima na Kosovu.

Njujork Tajms dalje podseća da je prvi od tih "projekata" bio savez SAD i Evropska unije sa takozvanom OVK tokom bombardovanja Srbije, nakon čega je došao njihov neuspeh u razoružavanju OVK po završetku rata, kao i njihova nesposobnost da zaštite ne samo srpsko stanovništvo koje je ostalo na Kosovu, nego i Albance, političke protivnike OVK.

Ideja da će sud kopati po starim posleratnim pitanjima na Kosovu izazvala je paniku među komandantima OVK. Pre svih, u problemu su predsednik samoproglašenog Kosova Hašim Tači, premijer Ramuš Haradinaj i predsednik Skupštine Kadri Veselji, koji su u decembru (prošle 2017. godine) pokušali da zakonom onemoguće rad Specijalnog suda. Na taj pokušaj su oštro reagovale i SAD i EU. Američki ambasador u Prištini Greg Delavi čak zapretio bivšim vođama OVK, da je odbijanje saradnje sa Specijalnim sudom ravan "zarivanju noža u leđa".

Posledice poraženih politika Klintonove, Bušove i Obamine administracije koje su do sada vođena na Kosovu i Metohiji, sustižu i administraciju Donalda Trampa, čija je politika prema raznim narko - državama i terorističkim tvorevinama, više nego jasna.

Odnos sadašnje vlade SAD prema Tačiju, na primer, sasvim je suprotan od onoga kako ga je tretirala Obamina vlada. Bivši američki potpredsednik Džozef Bajden, na primer, opisao Tačija kao "kosovskog Džordža Vašingtona", dok je, sa druge strane, u izveštaju Dika Martija upućenog Savetu Evrope on označen kao "najopasniji šef kriminala među komandantima OVK". U već pomenutom tekstu Njujork Tajmsa, pominje se kako je Tači početkom 2018. godine (u februaru mesecu) na molitvenom doručku kod američkog predsednika Trampa, pomenuo Specijalni sud i nazvao ga "istorijskom nepravdom", ali na tu njegovu izjavu niko od prisutnih nije reagovao. Tači je tom prilikom pomenuo i izveštaj bivšeg švajcarskog državnog tužioca Dika Martija o zločinima OVK i nazvao ga "programom lažnih vesti kojim upravlja Rusija" što je izazvalo prezir i ignoranciju Trampovih saradnika. Jer, mada je prošlo deset godina od proglašenja kosovske nezavisnosti, i dalje ginu Albanci koji su spremni da svedoče protiv vođa OVK. U već pomenutom tekstu Njujork Tajmsa, ovim povodom je ponovo opisano kako je u Nemačkoj pronađen obešen bivši komandant OVK-a, Agim Zogaj koji je pristao da se pojavi kao zaštićeni svedok pred Specijalnim sudom.

Još žešće od Njujork Tajmsa, o zločinima OVK progovorila je ponovo i bivša tužiteljka Haškog tribunala, Karla Del Ponte, prilikom svog gostovanja na albanskoj TV Ora News, gde je izjavila da predsednik vlade Kosova Ramuš Haradinaj ne zaslužuje da obavlja tu funkciju, jer je u prvostepenom postupku osuđen u Haškom tribunalu za ratne zločine i ocenila da Kosovo ne ispunjava uslove da bude država: "...Mislim, Haradinaj ne zaslužuje funkciju na kojoj se nalazi danas. Osuđen je od strane Haškog tribunala, ali ga je na žalost Apelacioni sud oslobodio. Ali ja više nisam bila glavni tužilac. Teško je videti to da on prvostepeno bude kažnjen, a da je Kosovo sada jedna vanredna stvar..."

Istina, gorka i za Karlu Del Ponte, govori da je Haški tribunal čak dva puta oslobodio Ramuša Haradinaja. Posle prvog suđenja oslobođen je optužbi za zločine na Kosovu tokom 2008. godine, posle čega je Apelaciono veće takvu presudu poništilo i naložilo novo suđenje, ali je on i u ponovljenom procesu oslobođen.

Ipak, ozbiljne optužbe za teške zločine Haradinaja, Tačija i ostalih vođa OVK, najavio je i američki tužilac Klint Vilijamson, koji je u julu 2014. saopštio da je došao do neospornih dokaza za podizanje optužnice za zločine protiv pojedinih bivših rukovodilaca OVK. Specijalni sud za zločine OVK tek treba da postupa po Vilijamsonovim dokazima.

Dana 11. oktobra 2018. godine, zakletvu je položio novi tužilac Specijalnog suda za ratne zločine OVK, Džek Smit, koji je zamenio Dejvida Švendimana, koji je, navodno iz ličnih razloga, dao ostavku u martu ove godine. U međuvremenu je tu funkciju obavljao njegov zamenik Kvaj Hong Ip, za koga javnost u Srbiji nije ni čula.

Novi glavni tužilac je diplomirao pravo na Harvardu i obavljao je niz funkcija u američkom Ministarstvu pravde, gde je između ostalog bio pomoćnik saveznog tužioca u državi Tenesi. Za njega se čulo tek kad je između 2008. i 2010. radio kao koordinator istraga u Međunarodnom krivičnom sudu za ratne zločine (MKS) u Hagu. Međutim, važno je znati da je Smit svoju karijeru počeo iz kancelarije Saveznog tužioca SAD za distrikt Istočnog Njujorka, gde je radio devet godina na raznim funkcijama, između ostalog kao šef Odeljenja za suđenja krivičnih predmeta i zamenik rukovodioca Krivičnog sektora. Kao šef krivičnog odeljenja, Smit je rukovodio ekipom od oko stotinu krivičnih tužilaca koji su pokrivali više područja kao što su javna korupcija, terorizam, krvni delikti i organizovane bande, kao i privredni kriminal i složene finansijske zloupotrebe.

Ukoliko se Smit pokaže kao hrabar i nezavisan u radu, svakako će mu na Kosovu bezbednost biti prvi prioritet jer će imati posla sa okorelim masovnim ubicama i zločincima.

Ovih dana se oglasio i predstavnik veterana takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Nasim Haradinaj, koji je javno, u jednoj TV emisiji (pod imenom "Frontal"), naglasio da se ne plaši Specijalnog suda i javno priznaje da je ubijao srpske vojnike ("...Ubijao sam srpske vojnike svaki put kada sam imao šansu. Kažem svojoj porodici da mi je žao što nisam ubijao onoliko koliko mi je bio ćef. Žao mi je što su mi ubili drugove, ali mi je drago što sam ubijao Srbe...".

Pomenuti Nasim Haradinaj je sa ogorčenjem govorio o stvaranju Specijalnog suda za koji je rekao da jednostrano tretira ratne zločine i OVK, te poručio lokalnoj javnosti da je u pitanju "...nepravedno formirani sud uspostavljen da sudi Albancima, a ne Srbima, za dela izvršena tokom rata na Kosovu..." ali je zaboravio da se Haški tribunal još davno obrušio na srpske generale i političare koji su optuženi i osuđeni za navodne (a negde i stvarne) zločine na Kosovu 1999. godine.

Bivši tužilac Dejvid Švendiman je zbog tih i takvih morao da odstupi, jer mu je od strane narko kartela Kamila bila ponuđena multimilionska suma da kompromituje Specijalni sud.

Novoimenovani tužilac Suda za zločine takozvane OVK, Džek Smit, tražio je u maju mesecu ove 2018. godine, najmanje deset meseci da se upozna sa procedurom i predmetima, što znači da pre isteka tog roka neće biti prvih optužnica. Još se ne zna ko će biti u njegovom timu i da li će prethodni tim nastaviti da radi sa njim. Po svemu sudeći, nemoguće je da se, na primer, vođa takozvane Dreničke grupe Hašim Tači, ne nađe na optužnici, na osnovu komandne odgovornosti, a sa njim i čitav komandni lanac od kojih danas većina sedi u vladi i parlamentu samoproglašenog Kosova. Novi tužilac Smit sigurno očekuje da će mu biti ponuđen veliki novac kao i Švendimanu, kako bi opstruisao rad suda, ali, na osnovu njegove profesionalne biografije, treba verovati da bi postupio slično kao i njegov prethodnik. Jer, čak i ako kriminalni karteli i porodice ratnih zločinaca sa Kosova likvidiraju i poslednjeg svedoka, sud i dalje ima pravo i slobodu da na temelju nezavisnih istraga (poput one koju je radio američki tužilac Klint Vilijamson), podiže optužnice. Treba razumeti da je Specijalni sud za OVK, poslednja prilika da porodice žrtava dođu do pravde.

A 1. U očekivanju prvih deset optužnica

Specijalni sud za zločine OVK osnovan je nakon izveštaja Dika Martija Savetu Evrope iz 2011. godine, u kome se navode brojni zločini počinjeni nakon povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova 1999. godine. Marti je označio niz komandanata OVK kao organizatore otmica i likvidacija nekoliko stotina Srba, Roma i „nelojalnih" Albanaca između 1999. i 2000. godine i ilegalnoj trgovini organima. Kosovske vlasti su pod pritiskom iz Brisela i Vašingtona donele zakone o formiranju suda, koji formalno funkcioniše u okviru kosovskog pravosuđa, ali mu je sedište u Hagu i svi tužioci i sudije su međunarodni pravnici. Sud je trebalo da počne sa radom još pre dve godine, ali je zbog raznih birokratskih i "tehničkih" problema došlo do kašnjenja. Zna se da su dosad pripremljene optužnice protiv desetak bivših komandanata OVK, od kojih neki danas zauzimaju visoke političke funkcije, ali se njihova imena drže u tajnosti.

Glosa

"...Kosovo je 'progonjeno demonima' rođenim u njegovom nasilnom 'nastajanju' i progonjeno kulturom nekažnjivosti, koja je takva ostala zbog neuspeha da se suoči sa činjenicom da su neke od najmoćnijih ličnosti njegovih institucija optužene za najgore zločine..."

(Njujork Tajms)

Glosa

Kosovo je tokom 2016. godine, na pritisak međunarodnih institucija, izmenama i dopunama Ustava uspostavilo Specijalni sud za ratne zločine bivših visokih pripadnika OVK. Sud je nadležan za "zločine započete ili počinjene na Kosovu" od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.