(P)likovi

Vučić se proglasio vanknjižnim vlasnikom Srbije i otvorio sezonu totalne rasprodaje

On otima, drugi potpisuju

Samo smrt može svinju odvojiti od mekinja, govorio je Aleksandar Vučić pre 15 godina, kad je optuživao Zorana Đinđića da pljačka Srbiju. Kao dokaze, isticao je pljačkašku privatizaciju u kojoj je Đinđić svom kumu Miodragu Kostiću za devet nemačkih maraka prodao tri šećerane, ugasio srpske i, za masnu proviziju, doveo strane banke, monpolizovao je tržište električnom energijom i građevinarstvo, reketirao je tajkune, kao lovac na glave hvatao i izručivao Hagu srpske državnike i oficire... O tome kako danas Vučić, dobro utovljen, uživa u mekinjama piše urednik Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Nikad nijedan strani okupator nije naneo toliko štete Srbiji kao njeni vladari unazad 30 godina. Svaki od njih je, na štetu građana, otimao je sve što je stigao. Narod je gurnut na ivicu bede, a politikanti svih boja napunili su džepove i račune. Otimao je Slobodan Milošević, otimali su i njegovi naslednici iz raznih mutacija DOS-a, ali niko tako pohlepno kao Aleksandar Vučić.

Krajem prošle godine, diktator je u Beču proslavio osvajanje druge milijarde evra. U društvu najistaknutijih saradnika iz naprednjačkog kartela hvalio se pljačkaškim uspesima. U nastupu iskrenosti, priznao je da nije ni sanjao da će moći tako lako i brzo da zgrne toliko novca. U početku zadovoljavao se samo mitom, kojim su veštiji i iskusniji prevaranti kupovali dozvolu za svoje razbojničke kombinacije. To mu je bilo malo, pa je odlučio da se, preko posrednika, ugrađuje u sve unosne poslove. Kad mu je i to prošlo bez otpora, povećao je ambicije. Proglasio je sebe za vanknjižnog vlasnika Srbije i otvorio sezonu totalne rasprodaje.

Vučić nikad nije smislio i napravio nešto od čega je bilo ko imao korist, osim njega. Tako je i sad, za vlastite potrebe, kreirao mehanizam za pljačku tuđe imovine. Princip je jednostavan: kad on, njegov bata ili neki fantomski "tihi partner" kupuje nešto od države, cena je bagatelna. S druge strane, kad nešto prodaje državi, što će platiti građani, cena dostiže astronomske visine.

Kako to izgleda u praksi, videlo se na poslednja tri primera. Pre mesec i po dana država je prodala Poljoprivredni kombinat "Beograd" novoosnovanoj kompaniji Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnosno iz Iriga, čiji su vlasnici šeici Alek, Andrej, Vojin i slični. Knjigovodstvena vrednost PKB-a, prema finansijskom izveštaju iz 2017. godine, procenjena je na oko 600 miliona evra. Međutim, to preduzeće, sa zemljištem koje je skoro iste veličine kao površina celog Beograda, plus 330 traktora, 35 kombajna, 90 utovarnih mašina, 20 kamiona, 1.370 priključnih mašina i druge opreme i rezervnih delova, sve je to Vučić prodao za 105 miliona evra. Malo pre toga, kineskoj kompaniji Ziđin prodao je Rudarsko-topioničarski basen "Bor" za 1,26 milijardi evra. Prema ugovoru, Kinezi ni jedan jedini evro neće uplatiti u budžet, pristali su samo da otplate dugovanja RTB-a EPS-u i drugim poveriocima. Po toj ceni dobili su imovinu čija vrednost se procenjuje na 50 milijardi evra. Još nije poznato koliku je proviziju dobio Vučić, to će se utvrditi tek kada padne s vlasti, kad policija i tužilaštvo počnu da rade svoj posao.

Na to vreme moraće da sačeka i istraga transakcije između Telekoma Srbije i privatne firme Kopernikus. Već posrnuli gigant Telekom nedavno je uzeo kredit od 600 miliona evra, namenjen kupovini internet provajdera i medija. Za Adria Media Group Aleksandra Rodića, u čijem sastavu je i Kurir, prema nekim informacijama, Telekom je dao 25 miliona evra i upravljanje prepustio Vučićevoj marketinškoj agenciji "Right", čiji zvanični vlasnik je njegov kum Goran Veslinović. Telekom je dao ponudu za kupovinu dve televizije s nacionalnom frekvencijom, O2 i TV Prva. Dok se čeka na taj posao, državni teleoperater je za 190 miliona evra kupio kompaniju Kopernikus Technology.

- Kompanija Kopernikus Technology je kupljena po tržišnim uslovima i cenama, ona je drugi po veličini kablovski operator u Srbiji. Telekom Srbija platio je manje od 1.000 evra po korisniku interneta i multimedije. Svojom kvalitetnom korisničkom bazom i finansijskim pokazateljima Kopernikus će omogućiti Telekomu povrat investicije za manje od pet godina, doprineće povećanju vrednosti kompanije i dugoročnom povećanju operativnog profita za više od 23 miliona evra godišnje - navodi se u saopštenju Telekoma.

U tome ima istine koliko i u Vučićevoj tvrdnji da u Americi svakih deset sekundi pogine po jedan perač prozora.

Realni finansijski pokazatelji, objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre, dokazuju da Kopernikus godišnje ostvaruje dobit od 1,5 miliona evra. To znači da rok za povrat investicije neće biti pet, nego 126 godina. Tačnije rečeno, novac, koji je izbijen iz džepa građana, nikad neće biti vraćen. Srbija neće dobiti ni utešni deo, porez neće biti plaćen ovde.

Pozadinu malverzacije objašnjava vlasnička struktura Kopernikusa. Zvanično, KT se nalazi u vlasništvu dve kiparske ofšor firme, KPNK CY i Kopernikus Corporation. Iza prve stoji Srđan Milovanović, a iza druge poljski investicioni fond Abris. Srđan Milovanović je prošle godine kupio beogradski hotel "Prag". Tada je priredio proslavu koja se pretvorila u krvavi pir kad je Željko Rutović izrešetao Predraga Rankovića Peconija. Gazda Srđan se spasao bekstvom u kuhinju, gde se sakrio u manjirku. Njegov brat Zvezdan član je Glavnog odbora SNS-a i poverenik tog kartela za Niš. Braća Milovanović su stari politički i poslovni saradnici braće Vučić, još iz radikalskog vremena. Zbog tih veza nije teško pretpostaviti da će veći deo plena pripasti Vučićima. Ako Milovanovići dobiju 10 odsto od cene po kojoj su prodali Kopernikus, mogu da budu srećni i veseli.

Multimilionsku prevaru Aleksandar Vučić je skovao po šablonu koji je pre sedam godina napravio Dragan Đilas.

- Đilas je izvršio pritisak na Telekom Srbiju da kupi 51 odsto udela u kompaniji HD WIN, čiji vlasnik je bio Goran Đaković. Telekom je platio 7,7 miliona evra za četiti kanala Arena Sport, što je predstavljeno kao najznačajnija investicija, a, zapravo, u potpunosti je nepotrebna. Zamislite, državna kompanija je četiri sportska kablovska kanala platila 7,7 miliona evra! Budžetski novac je isplaćen privatnim licima! - kritikovao je Vučić svog političkog i poslovnog partnera Đilasa u avgustu 2011. godine.

Na toj aferi Vučić je insistirao i u potonjim kampanjama protiv Đilasa, kad je objavljivao i njegovu elektronsku prepisku s Brankom Radujkom, koji je bio direktor Telekoma. Iz tih dopisa vidi se da su Đilas i Radujko dugo i pažljivo tražili i, na kraju, našli način da zaobiđu zakonske odredbe koje zabranjuju državnim preduzećima da budu vlasnici medija. Što je Đilas radio dok je bio na vlasti, sada radi Vučić. Razlika je samo u veličini plena.

U tom stilu Vučić vrši i druge pljačke. Ide tragom zločina bivše vlasti i primenjuje iste ili slične trikove. Njegovi prethodnici ugrađivali su se u sve kapitalne poslove, nameštali su tendere, naduvavali cene i provizije. Lopovi iz "žutog preduzeća" to su radili skromno, s rukavicama. Za razliku od njih, Vučić dere. Gladan i bahat, žuri da otme što više i što brže. Za tragove ne mari, ostavlja ih na sve strane.

Postoje svedoci i dokumenti koji raskrinkavaju Vučićev pljačkaški sistem. U prvoj vladi u kojoj su učestvovali naprednjaci, ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, na čijem čelu je bila Verica Kalanović, prikupilo je ponude za izgradnju puta Pojate - Preljina. Trasu, kojom bi Kruševac dobio izlaz na Koriror 10, trebalo je da radi kineska firma "Putevi i mostovi" po ceni od 500 miliona evra. Planirano je da radovi počnu u maju 2013, a završe se do sredine 2017. godine.

Posao je stopirao Aleksandar Vučić. Provizija mu je bila mala, hteo je više. Što je hteo, dobio je tek u junu ove godine, kad je izgradnju tog autoputa, "Moravskog koridora", dogovorio s američkom kompanijom "Bahtel". Amerikanci su zadovoljili osnovni Vučićev uslov, podigli su cenu na 800 miliona evra, pa će i njegovo parče kolača biti znatno veće.

Na isti način gradi se i put Preljina - Požega. Vučić je poništio prvu ponudu, od 290 miliona evra, i neposrednom pogodbom pristao da Srbija taj posao plati 450 miliona evra. U džep građana, Vučić je još dublje zavukao ruku prilikom radova na obilaznici oko Beograda. Odbio je ponudu po kojoj je cena jednog kilometra asfalta iznosila četiri miliona evra i pristao da plati 11 miliona evra. Na poslovima koje će izvršiti njegove ili partnerske građevinske firme Vučić ne škrtari, ionako će sam trošak pokriti građani. I to ne samo ove, nego i sledeće generacije.

I sad, dok je u punom naletu, Vučić priprema izlazne varijante. Kad završi pljačkaški pohod, odgovornost će prebaciti na najbliže saradnike. Iako se i sam predstavlja kao apsolutni gospodar Srbije, bez čije dozvole nije moguće ni okrečiti školski toalet, a kamoli dogovoriti posao vredan više stotina miliona evra, Vučić je već stvorio pravnu osnovu da na sudu dokazuje svoju nevinost. Naprosto, ni na jednom spornom ugovoru nema njegovog potpisa. Umesto njega, pred istražnim organima znojiće se Zorana Mihajlović, Goran Knežević i mnogi drugi. Pa, neka objašnjavaju kako ih je on prinudio da sklapaju štetne poslove i čime ih je ucenjivao.

Pametniji Vučićevi saradnici već dižu glas, svesni šta ih čeka. No, ni njima se ne piše dobro. Dali su dinar da bi se uhvatili s njim u kolo, sad uzalud nude dva, on im ne da da izađu. Čim neki od njih počne da se gica, Vučić otvori njegov dosije i prospe ga u medije.

Već duže vreme, s povremenim mirnijim periodima, na svojoj koži to trpi Nebojša Stefanović. Postavljanjem na mesto ministra policije, Vučić ga je nagradio za višegodišnju lojalnost. Za svaki slučaj, okružio ga je komesarkama Dijanom Hrkalović, Biljanom Popović-Ivković i Janom Ljubičić, koje su uvek spremne da agresivno i nemilosrdno jurišaju protiv svakoga ko zasmeta vođi. Upravo Stefanovićev nedostatak želje da se brutalno obračunava s opozicijom bio je osnovni razlog za Vučićevu sumnju. Tikva je pukla kad je Vučić saznao da se "Nebojša iz Beograda" upustio u samostalne političke i poslovne kombinacije. Na svoju ruku, Stefanović je u vrh nekoliko opštinskih odbora SNS-a ubacio ljude od poverenja, svog, a ne Vučićevog. U to vreme je kupio kuću na Bežanijskoj kosi i počeo da, preko posrednika, razvija biznis kombinacije. Uz sve to, Stefanović je promenio i ponašanje, čak i u širem društvu nekoliko puta je drsko odgovarao na Vučićeve prozivke. Skupo je platio danak neiskustvu.

Diktator je prvi udar zadao u junu 2014, na legendarnoj konferenciji za medije kad je zavapio: "Ja sam jedini čovek u Srbiji koji sme da kaže ime najvećeg narko dilera Dragoslava Kosmajca". Tim ispadom Vučić je, prvenstveno, hteo da reketira Kosmajca. U tome je uspeo. "Najveći narko diler" je, prema tvrdnjama pojedinaca iz vrha naprednjačkog kartela, platio 12 miliona evra otkup grehova i nedavno je pravosnažno oslobođen svih optužbi. U senci tog skandala gotovo neprimećena prošla je Vučićeva optužba protiv "najviših službenika MUP-a koji sarađuju sa Kosmajcem". Stefanović se stidljivo branio objašnjenjem da je tek mesec dana na čelu Ministarstva, nije imao vremena da proverava saradnike... Shvatio je da ga Vučić uvlači u klopku, pa je izbegavao svaku priču o Kosmajcu.

Na svoju žalost, nije izbegao zamku iz Savamale. Kad ga je NIN optužio da je "glavni fantom", krivac za nezakonito rušenje zgrada u centru Beograda, Stefanović se prevario i podneo tužbu. Urednicima, novinarima i čitaocima NIN-a, kao i svim građanima koji imaju IQ veći od broja stranica tog nedeljnika, jasno je da Stefanović, kao saučesnik, snosi deo odgovornosti za tu aferu, ali da je "glavni" samo onaj koji je zaista u svemu glavni - Vučić. Prvostepenom presudom, Stefanović je dobio parnicu. Nekoliko meseci kasnije, na Vučićevu intervenciju, dobio je udarac u donji deo leđa. Apelacioni sud je poništio presudu i odbacio tužbu, što znači da je Stefanović zaista "glavni fantom". Pri tom, ministar je morao da plati sudske troškove.

Stefanović je shvatio poruku, prihvatio je činjenicu da se našao na Vučićevoj crnoj listi, ali više ništa nije mogao da uradi da bi se vratio u njegovu milost. Kad god bi poželeo, vođa ga je kompromitovao u strogo kontrolisanim medijima. Pod Vučićevom uredničkom rukom sklepani su naslovi "Stefanović ogrezao u kriminalu", "Bruka Nebojše Stefanovića", "Nebojša i Branko Stefanović, sin i otac, krimi tandem"...

U toj hajci, prošle godine, plasinara je priča da je Branko Stefanović pripremao lažni atentat na svog sina. On je, navodno, formirao grupu odanih policajaca, kojima je predložio da učestvuju u morbidnoj predstavi. Prva ideja je bila da Nebojša bude napadnut na nekom javnom mestu, u restoranu ili na tribini. U nekom trenutku, ministar bi se sagnuo da zaveže pertlu na cipeli, a baš tada bi lažni atentator pucao na njega. Pošto je taj scenario bio suviše riskantan, odigran je igrokaz u kome je jedan čovek uhapšen pred Stefanovićevom kućom pod sumnjom da je hteo da ga likvidira zoljom.

Iza naivne montaže, prema Vučićevom mišljenju, stajala je ozbiljna namera Branka i Nebojše Stefanovića da lažni atentat iskoriste za čistku u vrhu MUP-a. Pod optužbom za nesavesno i neprofesionalno postupanje, hteli su da oteraju Dijanu Hrkalović i još nekoliko Vučićevih ljudi.

Vučić je shvatio da je vrag odneo šalu, pa se ozbiljno prihvatio zadatka da kompromituje Stefanovića. Skovao je spletku u koju je uključio BIA i partnere iz opozicije. Na njegov zahtev, Aleksandar Đorđević, tada pri kraju staža u BIA, prikupio je sve podatke o kriminalnoj mreži Stefanovićevog kuma Dmitra Đurovića, u to vreme direktora "Koridora Srbije". Prikupljeni materijal - sporne ugovore, presretnute razgovore i ostale dokaze - Đorđević je dao na upotrebu svom zemljaku Bošku Obradoviću, lideru Dveri. Uz sve to, priložena je i beleška za koju Đorđević tvrdi da je autorsko delo Aleksandra Vučića.

Taj mejl, naslovljen sa "Ekipa Stefanović-Đurović-Sertić", čiju kopiju poseduje redakcija Magazina Tabloid, objavljujemo u celini.

- Dok je Dmitar Đurović, kum ministra Nebojše Stefanovića, bio direktor "Koridora Srbije", njegova firma Forex doo je sagradila zgradu na ekskluzivnoj lokaciji na Vračaru, odmah uz Hram Svetog Save, novcem "Koridora Srbije", u ulici Bore Stankovića 17. Ovaj "ugledni biznismen" se ozbiljno počeo baviti izgradnjom kada je postao direktor "Koridora". Firme koje su radile sa "Koridorima Srbije" morale su da daju materijal za izgradnju ove velelepne zgrade. Ostavljajući po strani kako je Đurović došao do placa na ovoj lokaciji, imajući u vidu da jedan ar na Vračaru vredu 150.000 evra, veliki skandal i kriminal je da, kada je zgrada počela da se gradi, nije imala nijednu potrebnu dozvolu, i samo na tome je država oštećena za milione evra.

Naime, iako je SNS bio na vlasti, u trenutku kada je zgrada počela da se gradi, investitor Đurović je odlučio da grad bez ijednog papira i da kasnije podnese zahtev za legalizaciju, kako bi izbegao da plati nadoknadu za gradsko građevinsko zemljište u iznosu od 250 do 300 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti da li je u pitanju stan ili lokal, i time je oštetio budžet grada za 600.000 evra. Danas se u toj zgradi nalazi poznati restoran "Terminal", a u njoj je sedište "Koridora Srbije", jer je Dmitar Đurović, dok je bio direktor "Koridora", odlučio da tu premesti sedište firme i praktično od sebe da rentira prostor. "Koridori" se i dalje nalaze na toj lokaciji i kada je na mesto direktora došao Zoran Babić. Dmitar Đurović je vlasnik firme Forex od 2000. godine, a 03.10.2012. se umesto njega upisuje Natalija Đurović kao direktor Forexa.

Novembra meseca je Dmitar Đurović postavljen za direktora "Koridora Srbije". U momentu kad je on bio 100% vlasnik i direktor Forexa, ona je bila u višemesečnoj blokadi računa za iznos od tri miliona dinara. Dmitar Đurović je bio vrlo aktivan u gradnji i na svojoj opštini - Rakovici. I tu je poznat po nezakonitoj gradnji, koju mu je omogućio građevinski inspektor opštine Rakovica Milovan Bekrić, za šta je nagrađen mestom pomoćnika direktora "Koridora Srbije". Velike probleme građani Miljakovca imaju sa nelegalnom gradnjom Dmitra Đurovića i u javnosti je poznata borba udruženja "Miljakovački izvor" koje pokušava da odbrani jedini izvor vode od nelegalne gradnje ovog tajkuna. Jedna od najpoznatijih gradnji i pravi primer poslovanja Đurovića je luksuzna vila u Ulici Dimitrija Koturovića 11, koja se nalazi u samom parku i u kojoj se nalazi sedište firme Forex doo. Stanove u ovoj zgradi su kupovala lica fiktivno zaposlena u "Koridorima". Naime, Đurović je prvo zapošljavao ljude u "Koridorima Srbije", na mestima sa visokim primanjima i onda su oni bili u obavezi da podignu kredit i kupe stan u ovoj zgradi, po ceni koja je znatno veća od realne tržišne cene. Na taj način je prodao 17 stanova u pomenutoj zgradi. Svi stanari su zaposleni u "Koridorima", ali se ne pojavljuju na poslu. Njihovo zaposlenje i plate služe za otplatu kredita za preplaćene stanove. Na taj način je Đurović trgovao radnim mestima i praktično su "Koridori" plaćali njegove građevisnke poduhvate, što se vidi na ova dva primera.

Željko Sertić, bivši prvi čovek Privredne komore Srbije i bivši ministar privrede, na ta mesta je upravo došao zahvaljujući Dmitru Đuroviću. On je deset godina bio direktor u Đurovićevim firmama. U periodu od 2000. do 2006. bio je izvršni direktor Magma doo, a od 2006. do 2010. direktor Forex doo. Inače, Magma group se 08.02.2013. pripojila firmi Forex doo, a u tom momentu 100% vlasnik obe bila je Natalija Đurović, ćerka Dmitra Đurovića. Kao prokurista firme Forex doo, Đeljko Sertić je ispisan iz registra 27.05.2015. čime je bio u sukobu interesa, jer je skoro 9 meseci bio i ministar privrede i prokurista u privatnoj firmi. Pored poslovnih veza, Dmitar Đurović i Željko Sertić su i kumovi. Dmitar Đurović je svom kumu, pošto je ostao bez ministarskog mesta, omogućio da koristi službeno vozilo "Koridora Srbije" "Škoda superb" i da koristi službenu karticu za gorivo. U poslovne interese koje je u "Koridorima" uspostavio Dmitar Đurović, njegov naslednik na mestu direktor Zoran Babić ne sme da dirne. Pokrovitelj i zaštitnik ovih poslova Dmitra Đurovića je njegov kum Nebojša Stefanović. Dmitar Đurović je oteo velelepnu kuću - hacijendu, na Avali, od poznatog građevinskog preduzimača Đorđa Antelja, koga su finansijski dokosurili i opljačkali. Mišković ga je načeo, a ova grupa ga je sahranila - navodi se u belešci, kojom je Vučić skicirao liniju napada na Nebojšu Stefanovića.

Medijska kampanja je pokrenuta pre nekoliko dana. Da zavara žrtvu, Vučić nije dozvolio da se afera otvori u Informeru ili Kuriru. Plasirao ju je u Blicu, kako bi mogao da uverljivije laže Stefanovića da nema nikakve veze s tim, to mu smeštaju Boško Obradović i Dragan Đilas. Vučić i Đilas su godinama na taj način pomagali jedan drugome. Kad je Vučiću trebalo da ocrni Šešelja ili Nikolića, to je išlo preko Đilasovih medija. I obrnuto. Tako je u Blicu osvanula saga o kriminalu bahatog Dmitra Đurovića,

Za početak, Đurović je optužen da je firmi "Soko grupa", čiji je on prikriveni vlasnik, namestio posao vredan milion evra. Dok je bio direktor "Koridora", prinudio je izvođače radova da za tehničko i fizičko obezbeđenje angažuju njegovu "Soko grupu". Uvećavao je broj radnika i radnih sati kako bi ostvario što veću zaradu. Kompanije, izvođači radova na izgradnji puteva, pristajale su na Đurovićev ultimatum jer su troškove obezbeđenja na gradilištu plaćali "Koridori" kroz fakture za izvedene radove. Samo tom mahinacijom, iz "Koridora" je isisano milion evra, koji su završili na računu Đurovićeve firme. Blic je nastavio da otkriva kako je "Đurović muljanjem postao uspešan biznismen", da bi tek na kraju, da utisak bude jači, otkrio kumovsku vezu s Nebojšom Stefanovićem.

Na Vučićevom udaru danas je Stefanović, sutra će biti Zorana Mihajlović, a zatim i ostali nepodobni svedoci njegovih zločina. Iako svi oni, zbog učešća u njegovom pljačkaškom pohodu, moraju da snose odgovornost, treba ih iskoristiti kao svedoke protiv vođe kartela. Bez obzira na duboku mudrost, koju je Vučić izrekao u sentenci da samo smrt može svinju odvojiti od mekinja, njega bi trebalo mirno i demokratski sprovesti na optuženičku klupu. Možda ne on, ali Srbija je zaslužila da u poštenom sudskom postupku sazna kako je je opljačkao Vučić