KiM

Vučićev režim učestvuje u stvaranju Velike Albanije

Fahrijin sin razbija Srbiju

Odbornici Skupštine opštine Bujanovac, njih oko 20-tak, 21. aprila ove godine izglasali su, usvojili predlog i pristupili Zajednici albanskih opština u regionu. Pored Bujanovca u toj zajednici čiji je centar u Tirani, nalaze se još i Preševo, Tetovo, Priština, Tirana i Ulcinj. Već na prvi pogled jasno je da ovo predstavlja administrativno osnivanje i uspostavljanje Velike Albanije.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Ovo nije nikakva novost, naprotiv, o tome otvoreno govore predstavnici Albanaca tog dela Srbije.

"Preševska dolina, polako, ali sigurno, formira institucionalnu podršku Republike Kosovo i Republike Albanije" izjavio je Šaip Kamberi, poslanik u Skupštini republike Srbije povodom osnivanja "Kancelarije za pomoć građanima Preševske doline" u okviru sistema tzv. "republike Kosovo" oktobra prošle godine.

Ni ta, a naročito ne vest o pristupanju Bujanovca ZAO, gotovo da nije dobila apsolutno nikakav odjek u domaćoj javnosti. To i ne čudi kada se zna da su svi medijski servisi pod kontrolom Vučićevog režima ili albanskih saveznika u njihovom snu o ujedinjenju svih Albanaca u jednu državu.

Ne čudi i zbog toga jer je rešenju tog pitanja najviše doprineo upravo Aleksandar Vučić čijim dolaskom na vlast ideja o etničkoj Albaniji poprima prve opipljive konture a vremenom i sve izraženiju i realnu formu zbog čega Vučić "apsolutno zaslužuje spomenik pored Adema Jašarija ili pored Klintona" smatra doktor pravnih nauka i univerzitetski profesor, Dejan Mirović inače autor više knjiga koje obrađuju najvažnije nacionalne teme Srba a za nas posebno značajne one o Vučićevoj izdaji Kosova i Metohije; "Briselski sporazum - hronologija i posledice" kao i "Vašingtonski sporazum 2020." koja je nedavno izašla iz štampe.

Za Magazin Tabloid Mirović podseća da je "do 2013. godine, ne u celosti ali bio očuvan suverenitet Srba čak i južno od Ibra, da ne govorimo o severu Kosova i Metohije. Naročito posle Briselskog sporazuma, ali i Vašingtonskog, govori se o suverenitetu Albanaca u okolini Vranja a ne više o suverenitetu Srba u okolini Prištine".

A koračanje stazom gubitka suvereniteta Vučić je započeo odmah po "uzjahivanju" naroda, tj., penjanjem na vlast. Tako je tokom posete Bujanovcu i Preševu 2015. godine Vučić bio predstavljen u Politici kao "prvi srpski premijer" u poseti ovim opštinama u kojima će se upravo sa njim i uz njegov podsticaj, razbuktati nezalečeni albanski separatizam.

Posetu je Vučić upriličio ubrzo nakon posete albanskog premijera Edija Rame ovim opštinama koji je dočekan euforično, kao spasilac, uz izlive nekontrolisanog ekstremizma na albanskoj strani. Nekoliko dana kasnije, na tom istom mestu, za Vučića neće biti "ni reči dobrodošlice. Ni na albanskom, ni na srpskom" javila je Politika.

To mu ni malo neće smetati da prilikom obilaska porodilišta prizna da je "srećan što će ovde majke iz Preševa i Bujanovca da se porađaju. Ovde će se rađati više od 500 dece godišnje, što je zaista veliki broj. Ovo porodilište se neće više zatvarati".

Ni albanske majke prema njemu neće biti tvrdog srca pa će mu, već kao Predsedniku, 2018. godine javno izraziti zahvalnost, kako je prenela agencija "Presheva jonë" (Moje Preševo), a povodom uvođenja mera za podsticaj populacione politike kojima je predviđeno da će majke za svako četvrto dete dobiti po 18.000 evra, uz značajna mesečna primanja po tom osnovu koja će rasti sa brojem rođene dece po porodici. U tom trenutku je samo u Preševu oko 100 majki očekivalo četvrto dete, a mnoge su izrazile i nadu da će se isti tretman uvesti i za majke koje rode peto ili šesto dete.

Jedan od najstarijih načina, naročito smo se u to uverili baš na primeru Albanaca, za preotimanje teritorija jeste visok natalitet koji je zahvaljujući Vučiću dobio ogroman podsticaj. Drugi, takođe stari i provereni način, jeste ekonomsko snaženje zajednice koja namerava da se otcepi. I taj je Vučić prešao tokom iste posete.

"Pomoći ćemo u izgradnji i završetku Industrijske zone u Preševu, ali nam vi dugujete izvršenje tog zadatka, odnosno dovođenje investitora koji će da zapošljavaju minimalno 40 ili 50 radnika" poručio je Vučić, istakavši da je srećan što su Albanci u Preševu umeli da pokažu zahvalnost. Ukoliko od Albanaca traži da oni dovedu investitore, jasno je ko ti investitori mogu da budu.

Smrad, iako krupnih koraka ka ovako drastičnom gubitku srpskog suvereniteta i rasparčavanju države, u mulju medija na srpskom jeziku čiji su vlasnici mahom anonimni ali ne i nedela, pokrivani su svaki put lažnim pričama o uspehu Vođe, tog novog političkog "Mesije" u Srba ili, kao u slučaju pristupanja Bujanovca Zajednici albanskih opština, bivaju prosto prećutani.

Sagovornika Magazina Tabloid, dr Dejana Mirovića, ovo ne iznenađuje. On u tome vidi potvrdu Vučićevog istrajavanja u ideji o razgraničenju na etničkoj osnovi između Srba i Albanaca, očigledno starijoj nego što je to predstavljeno domaćoj javnosti.

"I njegovo ćutanje, i njihov predlog vidim kao razradu Vučićeve teze, odnosno ideje o etničkom razgraničenju kao način da mi predamo preko 95% KiM i Pčinjski okrug da bi nam na ime 'dobitka' ostale padine Kopaonika" pojašnjava Mirović a čime bi se tek zamaskirala najteža izdaja u istoriji viševekovne srpske države.

Mirović još naglašava da "Kosovska Mitrovica u tom slučaju neće biti deo koji bi Srbija zadržala već, kako sam Vučić kaže, bio bi to distrikt u kome bi Albanci i stranci imali većinu i formirali vlast, a Gazivode i Zubin Potok je već predao... Dakle ta 'podela' bi se odnosila na nešto jalovog prostora iza Leposavića a sve ostalo bi smo predali" zaključuje on.

Takođe, Vučić stoji i iza non-pejpera koji se pominju ovih dana, veruje dr Mirović, te je sve to u direktnoj vezi sa izdajom Kosova i Metohije "jer izdajnik hoće da dobije nekakav minimum" da bi mogao da bude prvi predsednik koji je predao Kosovo i Metohiju i uvrsti se u red kreatora Velike Albanije.

Iako "Zajednica srpskih opština", tačnije zajednica opština tzv. Republike Kosovo u kojima Srbi žive u većini, predviđena Briselskim sporazumom a u okviru "pravnog sistema" ilegalne tvorevine kosovskih separatista čak ni kao takva nije, a verovatno i da neće biti formirana, ona je 2016. kao odgovor inicirala "Zajednicu albanskih opština" na jugu Srbije što je pozdravljeno gromoglasnim aplauzom prilikom osnivanja. Tada je Nikola Lazić, urednik portala "Bujanovačke" naveo da se na jugu Srbije "gotovo ništa ne dešava ako nije pod bilo kakvom kontrolom Beograda. Tako mislim i da je u tom momentu nekome odgovarala zajednica albanskih opština, pre svega jer se tada pregovaralo u Briselu".

U tom svetlu se možda može posmatrati i pristupanje Bujanovca Zajednici albanskih opština čiji se Sekretarijat nalazi u Prištini gde je osnovan februara 2018. godine. Osnivačkom skupu Sekretarijata, pored gradonačelnika Tirane, Prištine i Tetova, prisustvovao je i predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi, koji je tada albanskim građanima KiM čestitao 10 godina od samoproglašenja "nezavisnosti"uz podršku Amerike. Imajući u vidu način na koji Vučić vodi politiku prema KiM i sadašnjem jugu Srbije, nije isključeno da i ovo predstavlja davanje vetra u leđa albanskom separatizmu.

"Vučić od 2018. godine neprestano govori o razgraničenju između Albanaca i Srba" podseća dr Mirović.

"Razgraničenje, videli smo, podrazumeva i predaju Preševske doline kako je Albanci nazivaju, u stvari Pčinjskog okruga, sve do okoline Vranja. Oni samo idu u susret onome što im Vučić nudi a on je to lukavo upakovao kako bi mi dobili Leposavić a dajemo Preševo, Bujanovac kao i 95% Kosova i Metohije, tako da Albanci apsolutno razrađuju Vučićevu tezu o razgraničenju Srba i Albanaca" uveren je sagovornik Magazina Tabloid koji istovremeno koristi priliku da se ogradi od već uhodanih kontra-stavova vlasti:

"Moram da se ogradim pošto on, Selaković i ta družina... stalno pričaju kako svačija kritika na Vučićev račun proizilazi iz nekakve lične mržnje prema njemu i da smo njime opterećeni. Ne, ja nisam njime opterećen niti ga mrzim, niti ga volim, samo ga prezirem kao izdajnika" pojašnjava Mirović.

A izdajnik je svoje nedelo podigao na najviši mogući nivo. Pre tačno godinu dana Bujanovačko Opštinsko veće usvojilo je način „raspodele sredstava iz donacije Vlade Republike Kosovo", kako je naslovljena tačka dnevnog reda te sednice. Tako je donacija albanskih separatista od 200.000 evra za borbu protiv korona virusa opštinama na jugu Srbije, proknjižena kroz Narodnu banku Srbije kao - donacija Vlade republike Kosovo, legalno kao da se radi o nekakvoj državi!

Zahtev nekih odbornika da dokument formuliše drugačije, odbio je predsednik opštine Šaip Kamberi, rekavši da se „ne treba sada baviti detaljima, jer je ionako donacija kosovske vlade po prvi put prošla kroz sistem Narodne banke Srbije (NBS)". Bio je to prvi ali ne i poslednji put.

Ni ovo nije bila vest koja bi privukla pažnju značajnijih medija na srpskom koji se tako deklarišu kao saučesnici u najtežem zločinu protiv države, veleizdaji!

Ovakvo pothranjivanje albanskih nacionalističkih težnji uvek se odražava povećanim brojem napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, pored ostalih oblika institucionalnih pritisaka, i apsolutno je u vezi sa politikom koju Vučić vodi prema KiM i načinu na koji rešava albansko pitanje u svojoj državi, smatra Mirović.

Srbima na Kosovu i Metohiji sviću sve crnji dani. Učestala su prebijanja preostalih Srba, provokacije, ugroženost najosnovnijih prava poput onih na kretanje, rad, pa i život od strane Albanaca... Opet.

"Albanci osećaju da u Srbiji postoji vlast, na čelu sa Vučićem, kojoj uopšte nije stalo do Kosova i Metohije kao ni do srpskog naroda, ma gde on da živeo, na KiM, Pčinjskom okrugu, Tutinu, Novom Pazaru... On je dao i Gazivode čiji se jedan deo prostire u užoj Srbiji, to je apsolutno jedna vlast koja misli o sebi, koja ima kriminalno okruženje a kriminalci razmišljaju samo o sebi" ističe Mirović.

Odsustvo svake kritike i reakcije srpskih vlasti na ovakvo ponašanje Albanaca, nedvosmisleno ukazuje da iza njih stoji pre svega Aleksandar Vučić koji im omogućava da sistematski jačaju i postaju ekonomski ali i politički nezavisni od Srbije gradeći sve jače veze sa centrom u Albaniji preko secesionista sa Kosova i Metohije.

Svuda u Srbiji gde se rešava albansko nacionalno pitanje i korak po korak formira okvir vekovnog albanskog sna o Velikoj Albaniji, svako to mesto zapravo nosi ime "Bujanovac". Rešenje se krije u samom imenu te opštine jer Vučić je uvek tamo gde buja-novac i ništa ga neće sprečiti da ne bude kolovođa. Barem dok Srbi "snom mrtvijem spavaju".