Postdemokratija

NIJE SKAJP NEGO SKALP

Vučić kaže da nema pojma šta je Skaj a šta Skajp, ali zato jako dobro zna šta je Skalp. Ume detaljno da opiše kako profesionalne ubice skalpiraju ljude a da mu pri tom uopšte ne pripadne muka, međutim sasvim mu pozli kad pomisli na politički skalp koji mu zbog svega toga preti. I sasvim logično, pošto je počeo da veruje da mu je samo nebo granica, Sky će mu doći glave. Ma koliko se pravio lud i neupućen. Prosto, tako nešto je bilo i za očekivati kada je u pitanju nedorastao političar koji je čitavu karijeru gradio na priči o nebeskom narodu. Da mu se nebo sruči na glavu. Po svemu sudeći taj SKAJ će mu umesto SKAJPA skinuti SKALP.

Piše: Mile Isakov

„Nemam ja pojma šta je taj Skaj, ja sam stalno govorio Skajp, a oni su me ispravljali, nije Skajp nego Skaj", priča Vučić praveći se blesav povodom najtežih i najkonkretnijih optužbi za njegovu povezanost sa najkrvoločnijom kriminalnom bandom Belivuka, kojeg navodno takođe nikad čuo ni video. To je novina u njegovoj manipulaciji sa javnošću, da se pravi mrtav.

Mada bi kao pravnik morao znati da na sudu neznanje nije opravdanje, da, recimo, vozač koji nije znao za ograničenje brzine ipak mora biti kažnjen za prebrzu vožnju, Vučić se sve češće pokušava vaditi tvrdnjom da nije video taj saobraćajnik znak jer je preko njega bio zalepljen plakat sa njegovim likom i inicijalima AV. Dakle, nije kriv on, kriv je njegov plakat i oni koji su ga tu nakačili, krivi su i oni koji nisu sprečili lepljenje plakata preko saobraćajnih znakova, kao i oni zaduženi za njihovo održavanje što to nisu skinuli. A, i sam znak je postavljen na pogrešnom mestu u vreme bivše vlasti, tako da su krivi i oni koji su ga tu postavili. Svi su krivi, samo on nije jer nije znao.

Pritisnut sve većim brojem pitanja o vezama sa organizovanim kriminalom na koja nema odgvore, Vučić je po navodnoj neobaveštenosti prevazišao i Koštunicu, koji je svojevremeno postao sinonim za političara koji se pravi da nije odavde.

Jeste se Koštunica često pravio nevešt u nekim problematičnih situacijama, sa onim posebnim izrazom lica kao da je tog trenutka pao sa marsa, ali je tako uglavnom izbegavao da daje odgvore na neprijatna pitanja, da ne bi morao da laže. A ovaj, upravo obrnuto, praveći se lud, lažima pokušava da se vadi i tako se upetljava još više, toliko da na kraju ni sam više ne zna šta je sve rekao i šta je prava istina.

Pored već antologijskih izjava pred izbore da ni po koju cenu neće dirati penzije, a onda, čim je došao na vlast prvo njih skresao, i one da mu ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika, ostaće nezaboravna i serija njegovih izjava povodom vakcinacije, koja je toliko karakteristična, da će se po njoj definisati čitavo doba Vučićeve vladavine lažima.

Najpre je, hvaleći se kako je prvi u svetu nabavio najviše različitih vakcina protiv korona virusa, rekao da će on, za primer svima, primiti prvu koja stigne, Ana Brnabić drugu, Darija Kisić Tepavčević treću i tako redom. Onda, kada je Brnabićka ipak primila vakcinu pre njega, promenio je redosled pa izjavio da će on primiti sledeću, a pošto se ni to nije dogodilo pravdao se da je nešto bio bolešljiv pa mu je ministar Lončar navodno zabranio da se vakciniše.

Zatim je usledila sasvim drugačija priča o tome kako on neće da se gura i zauzima mesto ljudima kojima je to mnogo potrebnije zbog godina i opšteg zdravstvenog stanja, pa da se zbog toga još nije vakcinisao. Da bi na kraju saopštio da će on sačekati da se vakciniše prvi milion stanovnika, pa će tek onda i on da se pelcuje. Zašto bi čekao ako je rekao da će biti prvi i zašto baš milion? Čemu sve to muljanje i laganje čak i samog sebe?

I šta je sad od svega toga istina? Šta je bio razlog da je ne primi među prvima, kao što je najavio i kao što bi bio red? Jasno je zašto je obećao da će biti prvi, jer tako bi trebalo da se ponaša predsednik države u tako dramatičnim i neizvesnim situacijama. Hteo je da tako dokaže da je on upravo taj, predvodnik koji to potvrđuje ličnim primerom, ali i da pokaže hrabrost, što je ne znam zbog čega njemu uvek posebno važno, čak i na potpuno besmislenim primerima. Ali, hajde, dobro, neka se i junači ako mu je baš do toga stalo, ali zašto onda nije tako i uradio kad zna da se javno obavezao i da dobar deo naroda sad to od njega i očekuje. Zar je moguće da nam predsednik bude čovek koji toliko malo drži do svoje reči i koji toliko podcenjuje građane od kojih ipak zavisi.

Kako je mogao toliko da muva i laže ljude koji mu veruju i koji samo čekaju njegov znak, pa da i oni krenu za njim, što bi moglo biti presudno u ratu protiv te pošasti.

Možda se uplašio, možda se inače boji boce, što je sasvim ljudski, ali dao si reč čoveče, a ti si predsednik, moraš pobediti strah, zbog ugleda i poverenja, a i zbog toga što od tvog primera zavisi i odnos prema vakcinaciji dobrog dela naroda kojem od toga zavisi i život. Sudbina nacije bi mogla od toga da zavisi! Na svu sreću nije, ali ostaje zabeleženo da se on bez imalo odgvornosti, bez stida i srama poigravao sa njome, zbog svojih frustracija i petparačkih kalkulacija koliko će zbog toga doboti ili izgubiti glasova. Bez obzira što smo se zasad koliko toliko izvukli, sasvim je sigurno da je i njegov takav odnos doprineo slabom odzivu na vakcinaciju, što bi sad u najnovijem talasu epidemije koji nam preti moglo prerasti u veliki problem.

I kad smo već kod vakcinacije, ne mogu a da ne konstatujem kako se time niko više ozbiljno ne bavi, mada je situacija ponovo sve ozbiljnija. Od kako Vučić ima drugih, mnogo većih problema, svi su preokupirani njegovom odbranom i niko ne vodi kampanju za pelcovanje, mada se virus opasno povampiruje, a vakcina se pokazala kao jedina zaštita. Očigledno, više nije važno da li će narod preživeti, važno je da vođa izvuče živu glavu.

To je najbolji dokaz koliko je Vučićeva situacija dramatična i kakva panika vlada u vrhu vlasti. Povodom vakcinacije, onako usput, oglasila se samo premijerka, pokušavajući da smanji zabrinutost građana kao i obično sa lažnim podacima. Kaže da je vakcinisano 50,1% punoletnih građana što je 2,7 miliona, mada je poznato da je na izborima pre dve godine glasalo 3,2 miliona birača, a to je bilo tek 48, 88%. Šta je od toga falsifikovano, podaci o vakcinaciji ili birački spisak. Ili po navici i jedno i drugo.

Režim, dakle, nastavlja po starom, ali prilike su toliko izmenjene da je ponavljanje istog sve besmislenije jer u mnogo beskrupuloznijem i krvoločnijem ambijentu. Ljudi su otimani, ubijani i seckani na komade, a sve je to radila banda koju je Vučić jedno vreme koristio kao obezbeđenje i kojoj je, direktno ili indirektno, davao moć, podršku i zaštitu. Ono sa virusom je ipak neka vrsta prirodne nepogode, viša sila na koju je teško, ponekad i nemoguće uticati, pa se mogu smišljati i brojni izgovori i opravdanja za neblagovremene i pogrešne procene i postupke, ali ovo je ljudski faktor, koji zavisi isključivo od ljudske, odnosno političke volje ili Nevolje.

Nema izgovora ni opravdanja. Tu foliranja ne pomažu, a laži se neminovno razotkrivaju jer uvek se pojave novi dokazi i svedoci. Pogoto kada se u to uključe strane države i njihove službe, pošto se uvere da domaće nisu u stanju da kontrolišu situaciju koja se onda preliva i preko granica. A naše nisu u stanju zato što ih vlast sprečava da rade svoj posao jer svi tragovi vode do nje.

Aleksandar Vučić, oko koga se tim povodom obruč sve više zatvara i steže, pokušava da se vadi na isti način kao i u brojnim ranijim aferama, svaki dan izjavljujući nešto drugo, suprotno onome što je juče rekao, ali i sam vidi da to više nije dovoljno pa pribegava novim metodama. Novina je u tome što sad sve češće pokušava da izigrava neobaveštenog vladara kome su najbliži saradnici radili iza leđa i o glavi, ne bi li krivicu prebacio na njih.

Zamislite, čovek koji je do juče nastojao da nas u svakoj prilici ubedi da se u sve razume i sve zna, apsolutni vladar koji nije krio da od njega sve zavisi i čak se hvalio time, odjednom ništa ne zna i nema pojma o ključnim stvarima u borbi protiv kriminala i korupcije, koju je sam proglasio kao svoj najveći poduhvat. Ko sad u to može da poveruje?

Kako sam reče, on nema pojma šta je to SKY, mada zna da je u pitanju neka aplikacija za moderne mobilne telefone, ali on u tome nije mogao da učestvuje jer navodno ima neko sokoćalo koje menja svake druge godine tek kad ga polupa. Dakle, kaže da nema pojma i odmah u sledećoj rečenici priznaje da zna vrlo dobro šta je to, ali on eto nema telefon sa kojim bi mogao da se uključi pa zbog toga nikako ne može biti doveden u vezu sa onima koji su to koristili. Ali, ne propušta priliku da naglasi kako ima utisak da neki drugi iz vlasti jesu.

Kakav jeftin pokušaj da se vadi, sa potpuno pogrešnom logikom jer neznanje nije nikakva garancija, naprotiv. Ni ja nemam pojma šta je to, ali baš zato ne mogu da tvrdim da na neki način nisam bio uključen jer ne znam kako to funkcioniše.

Kao što ne mogu da tvrdim da se nikad nisam sreo sa Belivukom, jer bivalo me je svuda, po raznim protestnim okupljanjima, mitinzima, tribinama i krčmama, susrećući se sa hiljdama ljudi koje ne poznajem i o kojima ništa ne znam, pa ne mogu da tvrdim da među njima nije bio i taj tip. Samo onaj ko ga dobro zna, može da bude siguran i da kao Vučić tvrdi da se nikad sa njime nije sastao ili pričao telefonom.

Upravo na osnovu toga, jasno je da se njih dvojica dobro znaju, tako da je u krajnjoj liniji potpuno nebitno da li su se sastajali ili nisu, jer mogli su biti na vezi i preko posrednika i preko najrazličitijih sredstava za komunikaciju, ma kako se ona zvala i uključivala u razna sokoćala.

Činjenica da je u toj Nevolji, Vučić najavio kako će penzionerima s neba pasti čak 20 hiljada dinara, dokaz je da je Sky opasno podigao cenu na poternici sa njegovim likom i delom.