(P)likovi

Bliži se tužan kraj Aleksandra Vučića, završiće kao i junakinja indijske serije

Mala nevesta

Bolivudska serija „Mala nevesta" ima tužan kraj. Takav će biti i epilog političke horor-serije Aleksandra Vučića. U poslednjim epizodama, koje se upravo emituju u medijima, policiji i tužilaštvu, srpsku „malu nevestu" ucenjuju Veljko Belivuk, Aleksandar Šapić, Nebojša Stefanović, Siniša Mali, domaći poslovni partneri i strani centri moći. Pritisnut sa svih strana, Vučić priprema izlaznu strategiju, koja predviđa i mogućnost da kandidaturu na predsedničkim izborima prepusti Aleksandru Vulinu. O tome šta će propali diktator morati još da prepusti i pred kakvim i čijim ucenama da popusti piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Anandi Šivradž Šekar je glavna junakinja indijske kultne serije „Mala nevesta". Dobroćudna i pametna devojčica nadala se lepom životu, ali nije imala sreće. U skladu s primitivnim i nemilosrdnim običajima Radžastana roditelji su je prinudili da se uda kad je imala samo osam godina. Dečji brak se razvio u dugu i tešku sagu o ljubavi i mržnji, pohlepi, zavisti, spletkama, slučajnim i projektovanim tragedijama, baš kao u scenariju po kome je Aleksandar Vučić režirao svoju biografiju i političku karijeru.

Po udbaškim običajima Srbistana, mali Vučić je prerano gurnut u zagrljaj Vojislava Šešelja. Duga radikalska romansa, obeležena je ratnim i posleratnim profiterstvom, krvavim avanturama i tuđim grobovima, kao i lažima i prevarama, politikantskim preljubama s Miodragom Rakićem i Ivicom Dačićem. U svojoj interpretaciji „Male neveste", mali Vučić je igrao razne uloge, menjajući ih po potrebi, od sezone do sezone. Ipak, u finalu, koje mu se bliži, ni njega ne čeka hepi-end.

Kao svaki loš glumac, Vučić je okupirao scenu, ali mora da igra po scenariju koji pišu strani političari i obaveštajci, a odskora i odmetnuti pojedinci iz njegovog okruženja. I pre 22 godine, dok je imao status istaknutog epizodiste, Vučić je znao ko i kako režira ovakve predstave.

- Poštovani građani, upravo sam dobio službenu informaciju da je Vojislav Koštunica pobedio na predsedničkim izborima - rekao je Slobodan Milošević 6. oktobra 2000, kad je zvanično počeo njegov kraj.

Vučić je tvrdio da su Amerikanci prinudili Miloševića da preda vlast iako nije izgubio izbore, ne u prvom krugu. Po toj teoriji, neki Džon Smit je, pod pretnjom da će mu pobiti porodicu, naredio Miloševiću da promeni Ustav SR Jugoslavije i raspiše izbore, koje će izgubiti.

- Sve je montirano kako bi se legalizovao puč koji je izveo DOS. Amerikancima ni to nije bilo dovoljno. Lažni rezultat mogla je da objavi Savezna izborna komisija, ali ne... Amerikanci su hteli da to Milošević lično uradi, kako bi bio dodatno ponižen - tvrdio je Vučić.

Isti Vučić je 16. januara ove godine prinuđen da pre Republičke izborne komisije pročita rezultate referenduma o ustavnim promenama. Isti onaj Slobin Džon Smit naredio je Vučiću da lično objavi početak svog kraja. Kao što je morao da referendum zakaže na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića, ucveljeni diktator je bio prisiljen da prizna kako je zvanično ostao bez direktne kontrole pravosuđa. I ranije se znalo da na tužioce i sudije odlučujući uticaj imaju strani moćnici, ali sad je to i ozvaničeno. Protiv svoje volje, Vučić je lično otvorio sezonu lova na sebe i svoje ortake iz naprednjačkog kartela.

Pre godinu i po, takođe pod pritiskom, Vučić je morao da pristane na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, i to iste noći kad su održani oni pandemijski, na kojima je dobio 246 od 350 poslaničkih mandata. Sad u izbornu trku ulazi s ogromnom prednošću nad opozicijom. Ima neograničene finansijske resurse, zahuktalu medijsku mašineriju, policijske i batinaške odrede, stranačku armiju podmićenih i zastrašenih parazita. Ima sve, ali ni to nije dovoljno da mu obezbedi opstanak na vlasti.

Više ništa ne zavisi od Vučića, pa ni njegovi lični postupci. Vučić je još pre mesec dana obavestio najbliže saradnike da je blizu odluke o tome da se ne kandiduje za predsednika države. Kao razlog za tu mogućnost naveo je želju da se vrati na funkciju premijera, kako bi, tobože, imao čvršću kontrolu izvršne vlasti. Ako se odluči za tu strategiju, Vučić će kao predsedničkog kandidata isturiti Aleksandra Vulina ili Jorgovanku Tabaković.

- Vučić i ja smo saborci. Ako Srpska napredna stranka neće da se bori, onda će Pokret socijalista. Imaju boljeg od mene, to je Aleksandar Vučić, ali nemaju drugog boljeg od mene. Prema tome, ili će on da se kandiduje, ili ću ja - rekao je Vulin na TV Prva, uz objašnjenje da je "jedini razlog da se Aleksandar Vučić ne kandiduje na predsedničkim izborima - pritisak zemalja Zapada".

Vulin je u pravu što se tiče pritiska, ali ne i svojih kvaliteta, kojima se preporučuje za kandidaturu. Kao i Vučić, i Vulin je podložan pritiscima, lak za kompromitaciju i političku eliminaciju. To znaju i njihovi dojučerašnji saborci, koji ih ucenjuju i iz pritvorske ćelije.

Veljko Belivuk i Marko Miljković saslušani su 7. februara u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Dok su odgovarali na optužbe za ubistvo Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića, otvoreno su zapretili da će otkriti koje su sve zločine izvršili po naređenju Aleksandra Vučića.

- Tužilaštvo i policija podmeću dokaze protiv nas. Ukoliko tužilac nastavi da podmeće dokaze i izmišlja, biću prinuđen da ispričam sve što smo radili za državu. Počeću od Savamale, a posle ću i o mnogo težim krivičnim delima. Zvonko Veselinović, Sale i ja samo poslali momke da ruše u Savamali - rekao je Belivuk.

Nije uneto u zapisnik sa salušanja, ali ostalo je tonski zabeleženo Belivukovo upozorenje Vučiću da prestane sa spletkama ako ne želi da javnost sazna ko su naručioci i izvršioci ubistava Olivera Ivanovića i Vladimira Cvijana, koji su političari, policajci, tužioci, advokati i vlasnici medija učestvovali u zataškavanju tih i ostalih zločina, kao i istinu o poslovnim i kriminalnim kombinacijama članova porodice Vučić. Miljković je ponovio navode iz prethodnog iskaza u kome je opisao saradnju s Vulinom, po čijem nalogu je iznajmio kuću u Ritopeku, danas najpoznatiju klanicu u Srbiji.

Belivuk je i pre mesec dana pokušao da preko svog advokata Dejana Lazarevića pošalje Vučiću te poruke, u kojima preti prekidom omerte. Pošto, s ozbiljnim razlozima, nema poverenja u Lazarevića, Belivuk je iskoristio priliku da u Tužilaštvu za organizovani kriminal javno uceni predsednika Srbije - ako padam ja, pašćeš i ti. Naravno, tužiocima nije bilo teško da to proture u javnost, oni Vučića više ne doživljavaju kao šefa, nego kao predmet kojim će se uskoro pozabaviti.

Samo u Srbiji je moguće da kriminalac, optužen za najmonstruoznija ubistva, poziva predsednika države na dijalog, na sporazum o nenapadanju. Belivuk to nije uradio po svojoj pameti i volji. To zna i tužilac, koji nije ni pokušao da proveri Belivukove tvrdnje. Zasad, to nije urađeno, ali to ne znači da Tužilaštvo za organizovani kriminal neće sutra ili kad već zatreba neće dobiti nalog da otvori istragu i otkrije koja krivična dela je izvršila ta grupa "za državu".

Da bi Vučić shvatio ozbiljnost pretnji u akciju je uključen i Nebojša Stefanović. Po zadatku, koji je dobio iz istog centra kao i Belivuk, Stefanović je u medije plasirao detalje o Savamali. Ne slučajno, istovremeno kad su mediji u vlasništvu Dragana Šolaka objavili deo Belivukovog iskaza, u NIN-u se pojavio iskaz Gorana Stamenkovića, policajca koji je jedini osuđen zbog bespravnog rušenja zgrada u Hercegovačkoj ulici u noći između 24. i 25. aprila 2016. Stamenković je, braneći sebe, za zataškavanje afere optužio tadašnjeg ministra pravde Nikolu Selakovića, državnu sekretarku u MUP-u Dijanu Hrkalović, načelnika beogradske policije Veselina Milića, načelnika saobraćajne policije Vladimira Rebića, načelnika Dežurne službe beogradske policije Zvonka Kostića, gradsku sekretarku za inspekcijske poslove Sonju Božović i njenog kolegu iz beogradske uprave Nemanju Stajića.

U tom zločinu istaknutu ulogu je imao i Aleksandar Papić, tada Stefanovićev najbliži saradnik, konsiljere i kum. Kad su pukle ljubav i saradnja, Stefanović i Papić su javno razmenjivali uvrede i optužbe. Između ostalog, Stefanović je nevernog kuma optužio za saradnju s Belivukovom organizovanom kriminalnom grupom. Te navode je potvrdio i Marko Miljković, koji je u Tužilaštvu za organizovani kriminal priznao da ga je Papić isplaćivao za razne usluge.

- Pitajte Papića koliko nam je para dao - rekao je Miljković, koji je opisao i kako mu je Papić poklonio sat "roleks kristofer", vredan 1.919.343 dinara. Na poleđini sata, koji je zaplenila policija, ugravirano je "Za brata".

Vučić nema načina da spreči curenje informacija iz Tužilaštva, ni da sakrije tragove saradnje s Belivukom. U trpnom stanju, bespomoćan, može samo da se nada da neće biti objavljeni snimci njegovih susreta s Belivukom u stanu Katarine Šišmanović, ili Danilovog druženja s ubicama. Takvi snimci označili bi definitivni kraj političke karijere Aleksandra Vučića, ali i početak njegovog privatnog sunovrata.

Poslednjim ostacima uticaja, Vučić pokušava da sabotira suđenje Belivukovoj grupi. Beogradski Viši sud je potvrdio optužnicu sredinom oktobra prošle godine, ali suđenje ne počinje, navodno zbog bolesti sudije Zorane Trajković. Vučiću bi odgovaralo da predsednica sudskog veća na bolovanju ostane bar do izbora, kako javnost ne bi baš u vreme kampanje čula ono što će reći Belivuk i Miljković.

Osim bivših ortaka, koji su smešteni u pritvor, Vučiću mira ne daju ni oni koji su još na slobodi. Opet nimalo slučajno, Belivuk je za saradnju s Vučićem u izvršenju krivičnih dela optužio i Zvonka Veselinovića, šefa kosovskog klana, koji se od 8. decembra 2021. godine nalazi na američkoj crnoj listi. Tvrdnjom da je Veselinović takođe učestvovao u rušenju u Savamali, Belivuk je dodatno pritegao omču oko Vučićevog vrata.

Da stvar bude gora po Vučića, dok on pokušava da se distancira od Veselinovića, ovaj opušteno nastavlja po starom, bahato demonstrira moć pozajmljenu od vlasti. Na društvenim mrežama se krajem januara pojavio snimak Veselinovićevog splava s heliodromom. Na snimku se, navodno, vidi kako Veselinović, Milan Radojičić i Nikola Petrović ulaze u helikopter, koji ih odvozi ko zna gde. U to vreme, taj splav je ukotvljen uz Savski nasip. Da bi napravio mesta, Veselinović je svojim momcima naredio da otkače desetak tuđih splavova i puste ih niz Savu. Vlasnici splavova odmah su zvali policiju. Naravno, uzalud.

Uzalud je i Vučić zvao Vulina. Mogli su samo da kukaju jedan drugome, nemoćni da spreče Veselinovića, koji im je po stoti put dokazao ko je jači. Vučić ne može da se reši tereta koji mu na leđa tovari šef kosovskog klana, obligacioni odnosi su suviše komplikovani. Dok je tako, Vučić mora da trpi hirove svog poslovnog partnera. S druge strane, dok je Vučić na vlasti, Srbija će biti "sigurna kuća" za Veselinovića i njegovog kuma i ortaka Milana Radoičića. To se videlo početkom februara, kad je Radoičić pobegao s graničnog prelaza u Brnjaku. Potpredsednika Srpske liste, naprednjačke filijale zadužene za dresuru Srba s Kosova i Metohije, policajci su upozorili da je za njim raspisana poternica. Radoičić je zbrisao na sigurno, u Beograd, gde i drugi kriminalci uživaju zaštitu vlasti. Samo tu su bezbedni i kriminalci i njihova roba.

Ekvadorska policija je sredinom januara zaplenila sedam tona kokaina, pripremljenog za transport u Srbiju. Kolumbijska policija je, dve nedelje kasnije, zaplenila 2,3 tone kokaina, koji je stigao brodom iz Ekvadora. I za taj tovar, otkriven u brodskim kontejnerima, utvrđeno je da je namenjen balkanskom kartelu.

- Prema informacijama iz istrage, kokain je bio u vlasništvu organizacije "Clan del Golfo", u saradnji sa evropskom međunarodnom švercerskom organizacijom za trgovinu ljudima i narkoticima, poznatom kao "Balkanski kartel". Ova droga je za krajnju destinaciju imala tržište Velike Britanije, Španije i Italije. Da je taj kokain dopremljen do luke Roterdam, bio bi vredan oko 80 miliona dolara - navodi se u tekstu koji je objavio kolumbijski portal buenaventuraenlinea.com, pozivajući se na izvore iz lokalnog tužilaštva.

Naprednjački kartel je mnogo teži udar pretrpeo pre dva meseca, kad je u selu Vlaški do u opštini Žabari otkriveno 118 buradi s benzil hloridom i 250 litara amfetamina. Požarevačka policija je pronašla burad u dvorištu jednog ugostiteljskog objekta i o tome obavestila MUP i medije. Režimske novine su objavile vest, ni ne pretpostavivši kolike su razmere te afere. Urednici su mislili da gađaju Milana Zarubicu, a pogodili su u srce naprednjačkog kartela. Tema je zataškana na Vučićevo insistiranje. Razloge za paniku posrnulog diktatora objasnio je Srđan Milivojević, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke.

- Dva naprednjačka partijska glasila su objavila da je taj benzil holorid isti onaj koji je zaplenjen 2011. godine, prilikom hapšenja Milana Zarubice. Ta supstanca je bila uskladištena u policijskom depou u zgradi SIV-a 1, a potom je, 2014. godine, poslata na uništenje. Ministar Aleksandar Vulin bi trebalo da objasni zašto ni posle osam godina nije uništen benzil hlorid i gde je i kako ukraden. Ko je uspeo da ukrade to iz skladišta pod kontrolom policije? - rekao je Milivojević na konferenciji za medije, koju je održao pred zgradom Specijalnog suda u Beogradu.

Benzil hlorid, koji je pronađen kod Zarubice, trebalo je da bude uništen 2014. godine, kad je postala pravosnažna presuda kojom je osuđen na zatvorsku kaznu zbog proizvodnje i prodaje droge. Prema nezvaničnim tvrdnjama, taj benzil hlorid je trebalo da bude uništen u Lučanima, u Namenskoj industriji "Milan Blagojević". Javnost nije obaveštena da li je transportovan tamo, gde je skladišten i kako je završio u Vlaškom dolu.

Benzil hlorid je supstanca od koje se pravi nekoliko vrsta narkotika. Najpoznatiji i najopasniji proizvod je sintetička droga "kaptagon", koju u žargonu nazivaju "džihad-drogom". "Kaptagon" je dizajniran u laboratoriji u NATO bazi u Sofiji 2010. godine. Tokom "arapskog proleća" koristili su ga libijski pobunjenici, koji su se borili protiv režima Muamera el Gadafija. "Kaptagon" su upotrebljavali i ISIS-ovi teroristi u Siriji i Iraku. Ta droga spada u grupu psihostimulatora srednjeg nervnosg sistema, poništava osećaj umora i bola, a daje izuzetnu energiju.

Od 23,5 tone benzil hlorida može da se napravi 50 tona tableta amfetamina, što bi na tržištu vredelo oko 500 miliona evra. Dakle, vodeći ljudi naprednjačkog kartela imali su 500 miliona konvertibilnih razloga da ne unište Zarubičinu supstancu, već da dozvole nepoznatim lopovima da je ukradu iz policijskog skladišta. To je i razlog za pitanje - šta je sa 1,4 tone najskuplje marihuane, koja je zaplenjena na plantaži "Jovanjica"? Gde se nalazi ta droga? Takođe, ne zna se ni gde je sto kilograma kokaina, koji je otkriven u sefu Darka Šarića, a koji se ne spominje ni u optužnicama protiv njega.

Naprednjački kartel je izložen teškim udarcima stranih službi, koje uspešno presecaju kanale za nabavku i transport kokaina i ostalih narkotika. Uz to, Aleksandra Vučića ucenjuju i bivši ortaci iz zatvora, pa čak i stranačke kolege. Osim Nebojše Stefanovića, "šefa" cede Siniša Mali i Ana Brnabić. Iako se Vučić usprotivio njihovim poslovnim ambicijama, oni su odbili molbu da se strpe bar do izbora. Siniša Mali je, uz pomoć Gorana Vesića, nabavio građevinske dozvole koje su bile potrebne njegovom bratu Predragu Malom za stambenu zgradu, koju podiže u Ugrinovačkoj ulici. I Ana Brnabić gleda samo svoj finansijski interes. Svojoj partnerki Milici Đurđić obezbedila je sve što treba za otvaranje klinike. Milica Đurđić će u taj posao ući sa Džihanom Abazovićem, rođenim bratom Dritana Abazovića, projektovanim predsednikom sledeće vlade Crne Gore.

Posrnulog diktatora ucenjuje i Aleksandar dr Šapić. Posle šestomesečnog tolerisanja odlaganja izvšenja obećanja, Šapić je, kao što je objavljeno u našem Magazinu, postavio ultimatum Vučiću - ako hitno ne bude promovisan za nosioca liste SNS-a na beogradskim izborima, pokupiće pinkle i napustiti kartel. Kao uvek kad naiđe na tvrdo, Vučić je podvio rep. Odmah je pristao na sve. Ohrabrio se samo da zamoli Šapića da po Draganu Đilasu udara jako i sočno, kako je to radio večiti zamenik Vesić. Šapiću to nije teško.

Šapić može sve. Dok je ratovao protiv Vučića, govorio je da nije gnjida, pa da pređe preko njihovih uvreda i pristane na saradnju: "Kad vi imate da SNS mene zvanično naziva lopovom, siledžijom, prevarantom... I to ponavljaju iz nedelje u nedelju, onda je to suprotno svemu za šta se ja zalažem. Zamislite kad bih ja prihvatio da se tako neko prema meni ophodi i da ja sutra, zarad moje neke funkcije, budem spreman da sa njima sarađujem. Čovek koji preko toga prelazi je ljudska gnjida!" Šapić je prešao i preko ličnih uvreda, koje mu je upućivao Vučić, koji je tvrdio da "nema nikakve razlike između Đilasa i Šapića, osim što je Đilas mnogo uspešniji, ozbiljniji i obrazovaniji, a Šapić je za Đilasov račun tukao ljude..."

Promena vremena i interesa uticala je i na Đilasovu memoriju i odnos prema bivšim saradnicima i aktuelnim protivnicima.

- Smatram da Aleksandar Šapić, kao vrhunski sportista i predvodnik sjajne generacije naših vaterpolista, ali i kao magistar menadžmenta i čovek koji govori tri svetska jezika, može da doprinese boljem kvalitetu života u Beogradu - rekao je Đilas 1. decembra 2009. na promociji Šapića na dužnost pomoćnika gradonačelnika Beograda.

Danas, kad ga Šapić optužuje da je nameravao da izmesti železničku stanicu sa Savskog trga, Đilas uzvraća: "Naprednjaci lažu, Šapić je naprednjak. Otkad je napravljena, nikada nikome, izuzev Šapića, Vesića i Vučića nije pala na pamet ideja da izmešta železničku stanicu. Dok sam bio gradonačelnik nameravali smo da promenimo trasu za teretni železnički saobraćaj, kako se opasne materije ne bi prevozile pored Kalemegdana ili kroz tunele ispod Beograda."

Vučić ni sam ne zna da li će se kandidovati na predsedničkim izborima. To ne zavisi od njega, već od domaćih i stranih gospodara zajedničkih mafijaških tajni. O njegovoj sudbini odlučuje neki Džon Smit, koji u svakom času može da preko Veljka Belivuka, Dijane Hrkalović ili Nebojše Stefanovića plasira bilo koju kompromitujuću istinu, koja će ga oterati s vladarskog trona u ćeliju. Ne zna ni šta bi mogao da uradi ako stigne naređenje da uhapsi Zvonka Veselinovića.

Čak i ako dobije dozvolu da ostane u politici, kako bi ispunio obaveze koje je preuzeo da bi došao na vlast, nije siguran u pobedu na beogradskim izborima. Ne zna ni šta će ga snaći u slučaju pobede na vanrednim parlamentarnim izborima, kako će se ponašati i čije interese će štititi suprotstavljene frakcije u naprednjačkom kartelu.

Svaki dan donosi nove probleme diktatoru, a on je sve slabiji. Nema rešenja za ekonomsku krizu, za kolaps privrede koji je izazvao besomučnom pljačkom javnih resursa i privatne imovine. Građani su uplašeni besparicom, bedom i glađu, koja već pritiska. Poljoprivrednici protestuju zbog poskupljenja goriva, prosvetni radnici najavljuju štrajk, ekološki aktivisti ne odustaju od namere da isteraju Rio Tinto. Pred zgradom Predsedništva Srbije pod šatorima kampuju meštani iz Gornjih Nedeljica i drugih mesta, koja su ugrožena iskopavanjem litijuma. Tamo će i ostati dok Vučić ne pristane da zabrani rad Rio Tinta, a on to ne sme, jer se dogovorio za proviziju od pola milijarde evra.

Poslednji je čas da Vučić izađe iz uloge male neveste. To bi bilo najbolje i za njega, i za Srbiju. Ako se nastavi ovakav pritisak na njegove tanke živce postoji opasnost da završi kao Patriša Banerdži, glumica koja se proslavila ulogom male neveste u toj bolivudskoj seriji. Preslaba da podnese depresiju i ljubavne probleme, lepa Patriša se obesila. Iako i mali Vučić često preti samoubistvom vešanjem, ostaje nada da će naći snage da izdrži pad s vlasti i suočenje s optužnicom i presudom, posle koje će dobiti priliku da grehove okajava iza rešetaka, i to u društvu s Belivukom, Hrkalovićkom, Stefanovićem, Vulinom, Veselinovićem, Petrovićem i ostalim ortacima iz naprednjačkog kartela.