KiM

Srbima na Kosmetu otimaju imovinu, pa ih prijavljuju za ''ratne zločine''

Nevinost bez zaštite

Ratnih zločina na Kosovu i Metohiji jeste bilo ali tačan broj niko ne zna. Iz prostog razloga, po potrebi se izmišljaju novi nad Albancima dok se na realne nad Srbima gleda ne retko i kao na poželjnu pojavu u cilju stvaranja etnički homogenog prostora, dakle bez Srba. To je pojava koja je do danas postala društveni standard među kosovskim Albancima. Sa druge strane, broj presuda za zločine koji su zaista počinjeni, pokazuje da su svi sudovi od onoga koji je vodio UNMIK, preko EULEKS-a a naročito danas kada je on u okviru sistema kosovskih separatista, u svom radu u potpunosti zakazali.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Od 2000. do 2008. UNMIK je podneo prijave protiv troje Srba, 19 Albanaca i jednog Crnogorca. Ali sve što je ta misija uspela, jeste da za ratne zločine osudi samo jednu osobu. Kada je nelegalno okončana 2008. godine jer su na zahtev američke državne administracije kosovski Albanci proglasili "nezavisnost" suprotno UN Rezoluciji 1244 koja je i dalje, pored zakonskih propisa države Srbije naravno, jedini međunarodni dokument koji pravno pokriva stanje na Kosovu i Metohiji, UNMIK misija je ugašena. Nakon toga misija Evropske unije, EULEX, preuzima nadležnost na polju pravosuđa i deluje od 2009. do 2018. godine, kada je režim Aleksandra Vučića ukinuo srpsko i pomogao aktiviranje separatističkog pravosuđa na celoj teritoriji pokrajine.

Od oktobra 1999. godine kada je započet rad na predmetima ove vrste, do juna 2020. godine, UNMIK, EULEKS i lokalni sudovi kosovskih Albanaca, ukupno su doneli 40 pravosnažnih presuda od čega je 35 doneto protiv Albanaca. Protiv Srba je doneto 5 i to u slučajevima od kojih se gotovo svaki može, i bio bi oboren, da pravosuđe zaista ikako funkcioniše na Kosovu i Metohiji.

Tako se bez rezerve može reći da je sistem koji je navodno stvoren da istražuje, proganja, hapsi i donosi presude za ratne zločine, "poveren" kosovskim separatistima na slobodno korišćenje od strane zapadnih mentora ali i Aleksandra Vučića u Briselu, postao u potpunosti instrumentalizovana mašinerija za fabrikovanje novih slučajeva sa ciljem represije, zastrašivanja i progona Srba naročito u situacijama kada potražuju svoja prava poput prava na uzurpiranu imovinu ili prava na povratak na svoja imanja.

Jedan takav proces vodi se ovih dana protiv Srbina, Duška Arsića, iz Matičana na obodu Prištine odakle su svi Srbi prognani 1999. godine a i godinama pre toga je to selo važilo kao visoko rizično za Srbe.

Arsić je, pod optužbom za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva, uhapšen 8. decembra prošle godine na administrativnom prelazu Jarinje. Određen mu je pritvor u trajanju od mesec dana koji konstantno biva produživan. Navodno se to čini zato što je Duško državljanin Srbije, koju separatistička strana smatra "drugom državom", te postoji opasnost da postane nedostupan tužilaštvu. Ovaj argument svakako nije validan jer je Duško istovremeno ima prijavljeno mesto boravka i u Gračanici na Kosovu i Metohiji a poseduje i dokumenta po separatističkom sistemu koja su mu bila neophodna da bi uopšte tražio pravnu zaštitu u nastojanju da povrati svoje imanje. Sve se okrenulo u svoju suprotnost.

Sa Duškom je, u trenutku hapšenja, u automobilu kojim je upravljao bilo i dvoje njegove maloletne dece. Problem je još i veći jer se Duško razveo od supruge, koja je inače iz Albanije, a koja se nakon toga vratila u svoju zemlju. Sada je došla u Kraljevo gde Duško živi, da bude sa decom dok se slučaj ne privede kraju jer je Arsić za sve ovo vreme u zatvoru visoke sigurnosti u Podujevu.

Inače, na administrativnim prelazima, koji se nalaze na severu pokrajine, zahvaljujući antiustavnom Briselskom sporazumu i njegovom upornom sprovođenju od strane Aleksandra Vučića i Ivice Dačića naročito u tom segmentu, od kraja 2012. godine, separatističkim vlastima je omogućeno da hapse po sopstvenom nahođenju a bez mogućnosti da im država Srbija pomogne u toj situaciji.

Arsić se nalazi u zatvoru maksimalne sigurnosti u Podujevu u kome nije prvi Srbin zatočen bez ikakve krivice. Kada je pre nekoliko godina na severu KiM takozvana "Kosovska policija" izvršila opsežnu akciju protiv korupcije u svojim redovima, uhapšeno je i nekoliko Srba. Jedan od njih bio je bivši pripadnik MUP-a, integrisan u službu koja ga je uhapsila. Tokom redovnih razgovora sa istražnim organima, policajac je pitao kako je to moguće da sada kada se hvale demokratijom i kako su uspostavili sistem koji kontrolišu sami, mogu da hapse i zatvaraju ljude samo na osnovu bilo čije tvrdnje bez ikakvih dokaza, istražitelji kosovski Albanci, su mu mirno odgovorili:

"Dok je Milošević bio na vlasti, vi ste hapsili nas bez ikakvog dokaza i držali u zatvorima, sada to radimo mi. Ako opet vi budete na vlasti, to isto ćete da radite nama. Ovo je Balkan". Zaista, u ovome je sadržana sva suština pravosuđa koje deluje na relaciji Albanci - Srbi, naročito danas.

No ne treba zaboraviti ni amnestirane zločine. Poznato je da je posredovanjem Fonda za humanitarno pravo iz niškog zatvora, oslobođeno preko 2.000 čak pravosnažno osuđenih zločinaca i terorista, do 2001. godine. Naravno, kod Albanaca se to smatra ne samo prirodnim ishodom već represijom nad njima. Sličnih aktivnosti od ovog Soroševog fonda u zaštitu Srba, nema niti bilo ko očekuje da ih bude.

Arsićev slučaj je posebno ne samo sumnjiv, već očigledno u potpunosti isfabrikovan. Zbog falsifikovanja punomoćja Arsić je pred sudovima kosovskih separatista podneo tužbu 20. septembra da bi tužba protiv njega bila podneta tri dana kasnije, 23. septembra za zločin u kome niko, za 21 godinu, nije pominjao niti prijavio Arsića kao učesnika.

Kako je Arsićev advokat, Jovana Filipović, objasnila za Magazin Tabloid, njega optužnica tereti da je "od januara do juna meseca 1999. godine u selu Butovcu učestvovao u nasilnom proterivanju i iseljavanju građana Prištine i okoline".

Međutim, Filipović dodaje, "On nikada nije bio pripadnik vojske, policije ili druge paravojne jedinice i ne zna gde je selo Butovac jer nikada nije bio tamo".

Dodatno, navodi se i da je Arsić "zaustavio jedno maloletno lice, pa ga zajedno sa drugim pripadnicima paravojne jedinice maltretirao".

Ubrzo je saslušano svih pet svedoka u ovom slučaju. Ni jedan od njih nije potvrdio navode kojima se Duško tereti.

„Svedoci ga ili ne poznaju ili ga nisu viđali u uniformi, niti sa oružjem, niti da je počinio bilo kakva krivična dela. Reč je o ključnim svedocima, koji bi morali da imaju takva saznanja, jer su živeli u istom selu kao i on, i viđali su ga svakodnevno. Dakle, svi oni znaju da je on bio radnik grada Prištine, radio na radnom mestu geometra i kao takvo lice nikada nije bio, niti učestvovao u bilo kakvim ratnim dešavanjima na prostoru Kosova i Metohije. Oštećeni, kao svedok koji je jedini optužio Duška Arsića da je izvršio krivično delo ratni zločin, dao je kontradiktornu izjavu koja je u potpunosti u suprotnosti sa izjavama koje su dali ostali ostali svedoci i nadamo se pozitivnom ishodu u ovom predmetu", navodi Jovana Filipović.

Štaviše, kako Magazin Tabloid nezvanično saznaje iz krugova bliskih istrazi, Albanac A.K. koji je prijavio Duška, nikada ga ranije nije dovodio u vezu sa tim događajem! UNMIK je ranije vodio istragu o zločinu koji se Dušku sada stavlja na teret, koga naravno ne pominje, ali je čudno i to što se u istrazi A.K. ne navodi čak ni kao svedok, niti se dovodi u vezu sa tim zločinom na bilo koji način! Pored toga prilikom saslušanja, ispitan je i brat ubijenog u pomenutom zločinu koji je potvrdio da A.K. nikada ranije nije pominjao Arsića! Naš izvor, u ime Albanaca kaže da se uopšte mislilo da je Arsić počinio taj zločin, ne bi ga više ni bilo među živima.

Naprotiv, svedok je izjavio da je A.K. rekao da on nikog nije prepoznao niti je mogao da prepozna jer su svi nosili maske.

Dodatno, i advokat Duška Arsića, Jovana Filipović, ističe da je izvesnih netačnosti ima i u prvoj izjavi koju je A.K. dao policiji kada je izjavio da je optuženog video "s tim što ga je sve vreme oslovljavao sa 'Duško iz Kojlovice' (sela na sasvim suprotnoj strani od Matičana) koji tamo nikada nije ni živeo, a prezime Arsić ni jednom nije pomenuo". Ona ističe da u ovom slučaju ima "mnogo šupljina" i da se nada da pozitivnom ishodu.

Mnogo toga govore i ranije pretnje upućivane Arsiću uz opomenu da mu je bolje da ne pokreće slučaj, da ne traži svoju imovinu nazad i da će mu Albanci učiniti mnogo toga lošeg. Što takođe upućuje na to da je optužnica protiv njega fabrikovana sa ciljem da odustane od zahteva za povratkom svoje imovine. Isto lice koje je uzurpiralo imovinu Duška Arsića, uzurpiralo je i imovinu Miloša Živkovića u Kosovom Polju, površine dva hektara na danas ekskluzivnom mestu u industrijskoj zoni.

Filipovićeva napominje da se i ranije sretala sa slučajevima zloupotrebe prava u predmetima spora povodom uzurpirane imovine Srba. Zato je insistirala da se procesi u tom slučaju vode pred ogrankom suda u Gračanici gde su uglavnom zaposleni Srbi "što nam garantuje veću pravnu sigurnost" objašnjava ona.

Imovina koju Duško pokušava da povrati uzurpirana je pomoću falsifikovanog punomoćja na ime Duškovog oca Božidara i strica Tomislava, pred takozvanim "Osnovnim sudom" u Prištini, ogranak u Gračanici. Protiv tog krivičnog dela se vodi postupak koji je i dalje u toku pa dolazi do čudne situacije da Duško učestvuje u procesima jedan za drugim gde je u onom protiv falsifikovanja oštećena, a u onom o ratnom zločinu, okrivljena strana. Tako će on biti saslušan u postupku za falsifikovanje punomoćja kojim mu je oteta imovina 18. februara a u postupku za ratni zločin, 21. februara.

Usled očigledne iskonstruisanosti slučaja, a svesna da postoji ogroman pritisak javnosti u albanskoj zajednici na Kosovu i Metohiji, Filipovićeva je uključila sve relevantne međunarodne faktore kako bi pokušala da spreči da pritvor bude i dalje produžavan usled pritiska javnosti koja je po pitanju optužbi za ratne zločine isključiva ako se radi o mogućnosti bilo kakve greške kada su Srbi optuženi i uvek očekuje najstrožije kazne.

Sav taj pritisak i teret pao je na leđa nejakih, samostalnih advokata suprotstavljenih mašineriji sistema koji unapred donosi presude Srbima. Čak i u situaciji kada od oko 45.000 prijava uzurpacije imovine na KiM, čak 96% jesu prijave koje su podneli Srbi.

Istovremeno, oni koji su ovo i omogućili, pre svih Aleksandar Vučić, brinu o prolaznosti ili pobedi na predstojećim izborima. Fatalno je da se vlast koju je Vođa kreirao po svom ukusu, ponaša kao da nije priznala ilegalnu nezavisnost kosovskih Albanaca a učinila je apsolutno sve da ona bude funkcionalna i održiva. Čak je formirala i "Srpsku listu" koja je "glas i lice Aleksandra Vučića na Kosovu i Metohiji" kako kažu za sebe, a nije se bavila ovim slučajem. A i zašto bi, oni postoje zbog svoje, a ne sudbine srpskog naroda.

Najžešća reakcija državih organa Srbije na ovaj slučaj bila je, kao i uvek, oličena u saopštenju za javnost koje je izdala Kancelarija za Kosovo i Metohiju.