Podsećanje

Slamali smo okupatore i rušili imperije

DRUGA JADARSKA BITKA

Cerska bitka ili Jadarska bitka, u kojoj je srpska vojska izvojevala pobedu nad austrougarskom vojskom , predstavljala je prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Bitka je vođena od 15. do 24. avgusta 1914. godine u užem smislu ili od 12. do 24. avgusta u širem smislu. Cilj austrougarske vojske bio je da brzo poraze, a onda i pregaze srpsku vojsku prodorom do Valjeva. Austrougarski vrh je smatrao da će moderno opremljena austrougarska vojska završiti rat protiv Srbije za dve do tri nedelje i da će tako razbiti legende o srpskim pobedama na Kumanovu i Bregalnici.

Stevan Zivlak

Glavne vojne operacije vođene su u slivu reke Jadar. Na početku austrijskoga napada glavno težište udara tri austrijske armije sa ukupno 250.000 vojnika, pod komandom Oskara Poćoreka, bila je Treća srpska armija, koja je dovoljno dugo zadržavala neprijateljski prodor dolinom Jadra i Lešnice do dolaska Druge srpske armije. Stepa Stepanović je formirao Cersku udarnu grupu od Moravske i Kombinovane divizije i pošto je shvatio značaj Cera naredio je zauzimanje dominantnih vrhova na Ceru, Kosaninog grada i Trojana.

Prvi veći okršaj dogodio se u na planini Cer, kod Tekeriša u noći između 15. i 16. avgusta. Iako je srpska vojska pobedila u prvom većem sukobu još uvek je pretilo da bude uhvaćena u klešta između 2. armije sa severa i 6. armije sa juga, ali Cerska udarna grupa je 19. avgusta nakon zauzimanja vrha Kosanina grada slomila austrijsku 5. armiju.

Bitka se okončala velikom pobedom srpske vojske i povlačenjem austrougarske vojske sa tla Srbije. Pobeda je imala veliki vojnički i politički značaj, jer je mala Srbija pobedila Austrougarsku, koja je imala deset puta više stanovništva, i to u vreme kada je nemačka vojska prodrla u Belgiju i kretala se prema Parizu, a na istoku je pobedila rusku vojsku kod Tanenberga.

Austrougarska vojska je imala oko 30.000 izbačenih iz stroja, a zarobljeno je 4.500 vojnika. Srpska vojska je imala 15.200 vojnika i 240 oficira izbačenih iz stroja. Srpska vojska je imala 259 oficira i 16.045 vojnika izbačenih iz stroja, a od toga je bilo 2.107 poginulih.

Austrougarska vojska je počinila brojne zločine u gradovima i selima, koje je okupirala. Srpski general Pavle Jurišić Šturm je o tome rekao:

„Austrijska vojska je počinila strašna zverstva na našoj teritoriji. Našli smo grupu ljudi (devetnaestoro muškaraca, žena i dece) pored gostionice Krivajica. Svezani su zajedno i zatim užasno izmasakrirani. Takva grupa ljudi je nađena i kod Zavlake. Širom sela nalažene su male grupe ubijenih i unakaženih, uglavnom žena i dece. Jednoj ženi je oderana koža, a drugoj su odsečene grudi… Još jedna pronađena grupa od 12 žena i dece svezana je zajedno i izmasakrirana. Seljaci kažu da se takve stvari mogu videti svuda.

Komandant austrijskog 9. korpusa izdao je sledeću zločinačku naredbu:

„Rat nas vodi u jednu neprijateljsku zemlju koja je naseljena stanovništvom ispunjenim prema nama fanatičnom mržnjom, u zemlju gde se ubistva kao katastrofa u Sarajevu upravo slave. Prema takvom stanovništvu svaka humanost… štetna je… ko u ovim slučajevima bude imao milosti, taj će najstrože biti kažnjen...

Velika pobeda srpske vojske podigla je samopouzdanje i moral srpske vojske i naroda. Bila je to prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Pobeda je imala veliki vojnički i politički značaj. Mala Srbija pobedila je Austrougarsku, koja je imala deset puta više stanovništva, a u to vreme nemačka vojska je prodrla u Belgiju i kretala se prema Parizu.

Najmlađi borac i heroj Cerske bitke je bio šesnaestogodišnji dobrovoljac Staško Sondermajer, učenik šestog razreda Druge beogradske gimnazije, rodom iz sela Bogosavca. Određen je da služi u pozadini, ali je insistirao da učestvuje u borbama. Poginuo je 5/18. avgusta 1914. godine kod sela Dobrića.

U bici je potpuno uništen 28. Praški puk austrougarske vojske. 14 godina kasnije njihove kosti su sahranjene zajedno sa kostima srpskih ratnika u kosturnici u selu u Tekirišu. Na tom mestu je podignut spomenik piramidalnog oblika veličine 860 x 760 cm, visine 10m. Na vrhu spomenika nalazi se isklesan orao raširenih krila, koji u kljunu nosi lovorov venac. Sa prednje strane se nalazi štit sa ocilima i krstom i kraljevskom krunom iznad. Pored je upisan datum 18. avgust 1914. Ispod je upisana posveta: „Vaša dela su besmrtna". Na postamenu se nalazi pet spomen-ploča sa posvetama. Srednja je posvećena otkrivanju spomenika 1928, a ostale vojvodama Radomiru Putniku i Stepi Stepanoviću, i 28. Praškom puku i srpskim ratnicima.

I danas na tom prostoru od planine Cera do doline reke Jadar leže zakopane mnogobrojne kosti srpskih junaka , izmešane sa kostima austrougarskih vojnika. Današnji Satanisti upravo i imaju nameru da te svete kosti naših mučenika preoru, samelju, hemijski prerade i od njih da prave baterije za električne automobile. Tim okultnim, satanističkim ritualima misle da mogu izmeniti tok istorije, to je jedna od omiljenih metoda satanizma. Upravo dolaskom na vlast homoseksualne sekte u Srbiji, Okultizam doživljava procvat a okultmim satanističkim ritualima se narodu pokušava izmeniti svest i ostvariti sistem Novog robovlasništva.

Koračnica „Marš na Drinu" , srpska neformalna narodna himna, je posvećena Kombinovanom puku i njegovom komandantu Milivoju-Brki Stojadinoviću, koji je poginuo na Ceru. Kompozitor, Stanislav Binički, jedan od utemeljivača srpske muzičke škole, inspirisan Cerskom bitkom je komponovao marš u Valjevu 1914. Kasnije, na Solunskom frontu i za vreme turneje po Francuskoj, marš je dostigao veliku popularnost, tako da su ga izvodili i orkestri savezničkih armija.

Drinska divizija je umarširala u oslobođeni Niš 1918. uz zvuke „Marša na Drinu". I danas, iz poštovanja prema hrabrom Srbskom narodu, ta kompozicija se izvodi na svim svetskim muzičkim scenama, poznata je i često izvođena u samom Beču, od strane čuvene Bečke filharmonije.

Poslednjih sedamnaest godina, ponovo traje Druga Jadarska bitka, u hibridnom ratu protiv srbskog naroda, koji je pokrenut pre trideset godina napadom na socijalističku Jugoslaviju, a koji nesmanjenom žestinom traje do današnjih dana. Dolina Jadra je izuzetno značajna za svetski globalizam, strategijski razlozi su isti, a to je prodor u srce Srbije sa reke Drine u Valjevsku dolinu i presecanje pravca koji prolazi Moravskom dolinom i spaja Evropu sa Bliskim istokom.

Ova sudbonosna bitka srbskog naroda za samo srce preostalog dela srbskih zemalja, koje su olako izgubljene zahvaljujući Slobodanu Miloševiću, njegovoj bandi i njegovim sadašnjim satanskim naslednicima, traje uz višegodišnju medijsku blokadu, odvija se hibridnim metodama, namera je da se otvore veliki površinski kopovi, da se navodno vadi mineral jadarit, a de fakto da se Jadarska dolina prekopa, preore, uništi, raseli, stanovništvo eliminiše, te da se teškim rudarskim mašinama otvori koridor kojim bi se taj deo svete srbske zemlje oteo od naroda, ogradio, obezbedio sa privatnim kompanijskim vojskama, i time potpuno otvorio taj geostrategijski pravac koji je ostao nedosanjani san Austrougarske soldateske.

Danas, domaće kvislinške vlasti aktivno sarađuju sa Svetskim globalizmom u ovoj odsutnoj bitci srbskog naroda, otpor predvode mladi ljudi, iznikli iz naroda, koji polako izrastaju u istinske lidere koji imaju šansu da preuzmu istorijsku ulogu Vojvode Vuka i ostalih nacionalnih junaka koji su potekli iz junačkog Jadarskog kraja i doprineli slavi svoga roda.

Članovi vladajućih partija koji jašu na grbači naroda i misle da je borba za delić opljačkanog državnog budžeta jedini životni cilj i motiv, treba da malo prelistaju istoriju sopstvenog naroda, da se vrate svojim korenima, da zbace homoseksualnu sektu koju je Srbskom narodu Svetski globalizam nametnuo i da pomognu borcima ove druge Jadarske bitke da je uspešno okončaju.

Srbski narod ne treba da menja svest kako mu svakodnevno poručuje samozvani i samopostavljeni diktator, već upravo obrnuto: da dobro upozna sopstvenu istoriju i da čvrsto korača stazama prošlosti, koji su obezbedili opstanak naroda u borbama protiv najmoćnijih svetskih imperija, koje su nestajale, dok je srbski narod ne samo opstao već i napredovao. To će se desiti i Svetskom Globalizmu, koji ne shvata poruke prošlosti i greške moćnih imperija koje su potcenivši hrabrost Srbskog naciona, doživljavale krah u trenutcima kada su mislile da su trijumfovali nad našom državom i našim narodom.

Satana u ovoj Drugoj Jadarskoj bici koristi sva sredstva hibridnog rata, služeći se najprizemnijim lažima koje izriču srbski nesretni vlastodržci, kao što je rast BDP-a, zaposlenje radnika, izgradnja infrastrukture, modernizacija, i druge nebuloze koje im padnu na pamet, ali narod treba da zna da da uz sebe ima moćno oružje protiv Satane, a to je Krst časni i Molitva.

Videli smo na primeru okupirane Crne Gore, koliko je to oružje efikasno kada se nađe u rukama obespravljenog naroda.