Uvodnik

(Pr)osudite sami

Poslednji rat picoustog

Milovan Brkić

Volodimir Zelenski je danas najomraženiji političar na Zapadu. Od njega peru ruke u Beloj Kući, u Briselu, u Berlinu, Parizu.

Do početka ruske intervencije u Ukrajini, ovaj komični komičar je bio tapšan po ramenu. Rado su mu obećavali sve i svašta, samo da krene na Rusiju, da sa teritorije Ukrajine pošalje na hrišćanske zemlje biološko oružje, viruse... Njegovi sledbenici su nosili i još nose kukaste krstove.

Kada su Rusi došli pred Kijev, Zelenski je počeo da cvili da su ga izdali NATO, Evropska unija... Svi.

Bela kuća je poručila da neće ući u rat sa Rusijom, NATO da za Ukrajinu nema mesta u ovoj vojnoj alijansi, a iz Brisela da je njegova država još daleko od Evropske unije.

Još se kurobeca gospodin Zelenski, ali, čeka ga tužan kraj. I njega i politiku koju su drugi donosili a on sprovodio.

Zapadna propaganda laži dovela je Zapad do raspada. Prvo Sjedinjene Države, pa i Evropsku uniju.

Kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp 5. novembra 2020, izašao pred televizijske kamere da naciji pokaže dokaze o pokradenim predsedničkim izborima tada je sedam „velikih televizija", među kojima En-Bi-Si, Si-Bi-Es, Ej-Bi-Si i Em-Es-En-Bi-Si, po komandi isključilo svoje kamere i skinulo Trampa s ekrana! Ništa slično se pre toga nije dogodilo u istoriji Amerike.

Novi evropski dan cenzure ustanovljen je 2. marta 2022. godine, kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, u punom kapacitetu, proglasila da u Evropi ukida sve što ona smatra lažju i prevarom.

Fon der Lajen: „Nećemo dozvoliti apologetama Kremlja da sipaju svoje toksične laži kojima opravdavaju Putinov rat ili poseju seme podela u našoj Uniji."

Svim polugama vlasti Brisela upravlja se, od osnivanja, iz Vašingtona

Rikardo Gutijeres, predsednik Evropske federacije novinara: „Evropska unija, najmanje njeni izvršni organi, nema nikakva prava da po svom nahođenju ocenjuje i ukida medije ni u svojim granicama (ovo pitanje zadire u suverenitet zemalja-članica), a kamoli van njih".

Vučićeva propaganda laži funkcioniše na istom principu od kada je on na vlasti, skoro punu deceniju.

Ali, sada je kraj.

Osipa se roj onih koji su ga tapšali, kao i Zelenskog po ramenu.

Nemačka ministarka je najavila da će njena zemlja biti prisutnija na Balkanu. Iskoristiće, smatra ona, posrnuće SAD-a, da se Nemci, istorijski, vrate na svoje. To je najavio i kancelar Šolc. Ako budu imali nafte i benzina da pokrenu avione, kamion, ako ...

Ali, za povratak Nemaca na Balkan nisu ni Amerikanci. Istog dana ambasador Hil je dobio saglasnost Senata da dođe u Beograd. A on je već najavio zavrtanje Vučiću ruku i vezivanje nogu. Crna lista je sastavljena, sada gospodin Hil treba da je sprovede.

Diktator je spreman da se saginje pred Hilom. Promene u BIA pokazuju njegovu rešenost da sa kumom Nikolom Petrovićem otkači englesku grupu koju predvodi Lončar i da sa naslednikom smenjenog Zis-a u BIA kontrolišu strane diplomate i novac prebacuju u Dubai.

Prvi put je Vučić uspeo da stvori protiv sebe kritičnu masu. Njegov napad na Rusiju probudio je srpski inat. Koštaće ga to glave. Izbore može i sigurno će ih pokrasti. Pobuna je neminovna. Da bi sačuvali koliko toliko simpatija za svoju politiku, Amerikanci će morati da ga se prvi ratosiljaju, sprovođenjem crne liste.

To može da dovede do toga da im deo stanovnika Srbije oprosti sva zla, pa i održavanje zločinca na vlasti punu deceniju.

Ovih dana deo režimskih medija i onih iz Šolakove kolone, optužuju građane Srbije za rusofiliju.

Rusofil je onaj ko je pročitao sve ili gotovo sve što je napisao Dostojevski. Rusofil zna bez (Gugl)anja ko je napisao "Smrt Ivana Iljiča" i da je to najbolja pripovetka ikada napisana. Rusofil je onaj ko rezerviše kartu za "Ujka Vanju" kad god neko pozorište postavi taj komad. Rusofil odlično zna ko je Kandinski. Rusofil zna (opet bez guglanja) iz cuga da nabroji tri dela Čajkovskog. Rusofilu je poznato da je Barišnjikov mnogo više nego "onaj lik" iz "Seks i grada". Rusofil zna i da je najveća vladarka Rusije bila Nemica koja je preporodila zemlju. Rusofil zna da je Ruska zagranična pravoslavna crkva osnovana u Sremskim Karlovcima. Rusofil zna da nabroji (opet bez guglanja) bar 20 elemenata Mendeljejevog periodnog sistema. Rusofila boli kad čita Solženjicina. Rusofil veruje da veliki ruski narod zaslužuje demokratiju.

Šta je u tome loše!