https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Preko pune linije

Vučića nema ko da brani

Pada kao list sa grane

Aleksandar Vučić je mnogo jak i opasan, silom će ugušiti svaki otpor, niko ne može da mu se suprotstavi. Preko svojih medija Vučić pokušava da stvori takvu sliku ne bi li uplašio političke protivnike i ohrabrio pripadnike naprednjačkog kartela. Ipak, i on zna da laži, koje objavljuju njegovi mediji, nemaju veze s realnim stanjem stvari. Kad dođe stani-pani niko ga neće braniti. Vojska, policija i stranački kriminalni klanovi odbiće poslušnost. Rođaci, kumovi i najbliži saradnici, svi će gledati samo kako da spase sebe. Iskorišćen, prezren i odbačen, Vučić će tiho i mirno pasti s vlasti, kao suvi list s grane.

Predrag Popović

Istorija je puna primera diktatora koji su s vlasti padali u krvi, tuđoj i svojoj. Neki su do poslednjeg dana imali podršku militantnih delova vojske, neki su se uzdali u zaštitu privatne garde, neki u političke saveznike... Samo srpski karikaturalni diktator Aleksandar Vučić nema u koga i šta da se nada.

- Mogu da mi glavu odseku na panju, ali vlast ne dam gorima od sebe - sto puta je ponovio Vučić.

Glavu je, zaista, stavio na panj, ali vlast neće moći da odbrani. Ne može sam, a niko ne želi i ne može da mu pomogne. Svi su zauzeti odbranom samih sebe i onoga što su zgrnuli. Koliko god mu se zaklinjali na odanost, bratije Brnabić i Mali svom snagom braniće stotine miliona evra, koje su uzeli na sumnjivim kombinacijama s državnim institucijama. To će raditi i ostali ministri, stranački koordinatori budžetskih tokova novca, pa i zvanični vlasnici firmi iza kojih stoje kumovi i kokainski ortaci.

Pre dve godine, Vučić je julske proteste pred Domom Narodne skupštine ugušio u krvi. Na građane, koji su se pobunili posle najave novog lockdown-a, diktator je poslao svu silu kojom je raspolagao - žandarmeriju, interventne jedinice, Beogradsku brigadu, policajce na konjima i sa psima, pa čak i Specijalnu antiterorističku jedinicu s dugim cevima.

Uz kriminalce u uniformama, građane su prebijali, zlostavljali i hapsili i njihove kolege u civilu, kosovski junaci Zvonka Veselinovića i mesari Veljka Belivuka. Vučić je prosuo krv po beogradskim ulicama. Tada je to mogao. Sad ne može. Većina policijskih komandira, koji su rukovodili zločinima nad narodom, kasnije je smenjena s funkcija, a neki su najureni iz službe. U problemima su i njihovi ortaci iz mafije.

Veselinovićev klan je na američkoj crnoj listi, a Belivukov u pritvoru, pod optužbom za najmonstruoznija ubistva. Iako i danas u policiji i mafiji ima primitivnih i agresivnih pojedinaca, kao što je Aleksandar Kostić, šef stanice u beogradskoj opštini Savski venac, koji su spremni da lojalnost diktatoru pokazuju iživljavanjem nad građanima, oni ne mogu da zaustave promene. Oni neće moći da spase ni sebe, a kamoli diktatora u padu.

Policajci i mafijaši branili su Slobodana Miloševića. Branili su ga do kraja, dok nisu shvatili da mu nema pomoći. Onda su naprasno prešli na stranu njegovih protivnika. Ipak, mnogi su se suočili s posledicama svojih postupaka. Dvojica ministara policije - Zoran Sokolović i Vlajko Stojiljković - izvršili su samoubistvo. Radomir Marković, šef Resora državne bezbednosti, osuđen je na 40 godina robije, kao i dvadesetak pripadnika Jedinice za specijalne operacije, među kojima su i petooktobarski heroji koji su kasnije, posle smene vlasti, hapsili Miloševića. Poučeni tim iskustvom, danas funkcioneri MUP-a, rukovodioci određenih sektora i komandiri, pa i obični pendrekaši, ne žele da svoju glavu stave na panj, pored Vučićeve.

Na Miloševićevom primeru Vučić je shvatio i kako izgleda urušavanje političke piramide. Dok je imao apsolutnu vlast, državni i stranački funkcioneri su se zaklinjali u Miloševića. Mnogi su s ponosom isticali da nisu socijalisti, nego slobisti. Tako je bilo dok su imali korist. Kad je počeo lov na Slobu, svi su se razbežali. U noći, kad je uhapšen, Miloševiću su društvo pravili samo Živorad Igić i Siniša Vučinić.

- Kako je vladao, Milošević je tako prošao. Umro je sam, u ćeliji, pored sebe nije imao nikoga ni da mu doda čašu vode. Svi su ga se odrekli - s tugom u glasu, kao da sluti da takav kraj čeka i njega, govorio je Vučić.

Slutnja ima osnove. Uskoro, kad s vlasti krene na put bez povratka, Vučić će ostati sam. Taj proces je počeo. Dvorsku svitu su napustili mnogi njegovi kumovi, tzv. prijatelji i saradnici. Tim putem će krenuti i ostali, samo čekaju zgodnu priliku. Svako iz tog društva ima različite motive, ali iste razloge - svi žele da zadrže imovinu, a da odgovornost za način na koji su je stekli prebace da mentalno poremećenog diktatora.

Vučić je znao šta ga čeka. I sam je, iz lukrativnih razloga, tako otkačio Vojislava Šešelja. Sve što je imao, Vučiću je dao Šešelj - politički status, stranačke i državne funkcije, uticaj, novac, stanove, prvu suprugu, sve... Kad je Šešelj završio u zatvoru, pod optužbom za sve što su radili zajedno, Vučić ga je izdao i odbacio, rešio se tereta, koji mu je otežavao uspon na vlast. Posle drugog oceubistva, kad je s političke scene najurio Tomislava Nikolića, Vučić se okružio opskurnim tipovima nalik voljenom sebi.

Status vođe Vučić je gradio na naučnoj osnovi, analizirajući uzroke i posledice postupaka raznih vladara. Posle Prvog svetskog rata, kralj Aleksandar Karađorđević je zanemario vojsku koja ga je dovela na tron. Nije mario za solunske borce, koji su prosili pred crkvama i umiru od gladi i bede. Suprotno kralju Aleksandru, maršal Tito je svoje partizane bogato nagradio. Crnogorsku, ličku i bosansku sirotinju doveo je u gradove, dao joj stanove, poslove, funkcije, vlast. Takav sistem omogućio mu je doživotnu vladavinu.

Autor ovog teksta poklonio je Vučiću 2010. godine knjigu novinarke Tamare Nikčević "Goli otoci Jova Kapičića". U ispovednom intervjuu, narodni heroj i jedan od najbližih Titovih saboraca, Kapičić je otkrio mnogo zanimljivih detalja o ratnim događajima i posleratnom načinu vladavine Saveza komunista. U svemu tome, Vučićevu pažnju je privukla epizoda u kojoj je opisano kako su partizani delili plen.

- Kapičić je ispričao kako je u kancelariji Slobodana Penezića Krcuna, ministra unutrašnjih poslova Srbije, u Đušinoj ulici, na jednom stolu bilo nekoliko velikih posuda u kojima su se nalazili ključevi stanova otetih od beogradskih buržuja. Na svaki ključ je bila zakačena cedulja s adresom. Privilegovani članovi partije su dolazili i uzimali ključeve stanova u koje su se kasnije useljavali. E, tako su ih Tito i partija obavezali na vernost - bio je fasciniran Vučić.

Kad je došao na vlast, primenio je sličan metod, samo mnogo skuplji i štetniji po državu i narod. Vučić je ratni plen - celu Srbiju - podelio članovima naprednjačkog zločinačkog udruženja. Profitirali su svi pripadnici kartela. Od botova, koji se nalaze na dnu parazitskog hranidbenog lanca, koji su, za uvrede i laži koje plasiraju preko društvenih mreža, nagrađeni nezarađenim platama u javnim preduzećima, pa do polupismenih primitivaca koji su se uvali u ministarske i direktorske fotelje, u ambasade i predstavništva državnih kompanija. Ne u Đušinoj, već u Jajincima, u vinskom podrumu Vučić je delio ključeve prisvojenih firmi i dozvole za otimačinu javnih resursa i privatne imovine.

Kad Vučić počne da pada, njegovi saradnici braniće sebe. Pripadnici kaste naprednjačkih novobogataša učiniće sve što mogu kako bi zadržali oteto. Ana Brnabić i njen brat Igor, samo u poslednje tri godine, ugradili su se u poslove s državom vredne više od 50 miliona evra. Kompanija u kojoj je angažovan Igor Brnabić dobijala je višemilionske ugovore s nekoliko ministarstava, lokalnim samoupravama, Elektroprivredom Srbije i drugim javnim preduzećima. Gde su Brnabići, tu su i braća Mali. Uz mnoge druge, povezani su i kombinacijom u kojoj su privatizovali zgradu bivšeg BIGZ-a.

Firme "Marera Real Estate Partners" i "Marera Properties" u februaru prošle godine kupile su zgradu BIGZ-a u Beogradu. Nije poznata konačna cena, ali dostupne informacije ukazuju da je velelepna zgrada, koja je 1992. godine proglašena spomenikom kulture, plaćena oko 3,7 miliona evra. Partnerske firme, posle kupovine, registrovale su treću - MPP BIGZ, koja je saopštila da će u rekonstrukciju zgrade uložiti preko 40 miliona evra, a taj posao će biti obavljen za 18 meseci. "Marera Properties" je 2020. godine kupila "Beograđanku", takođe u sumnjivim okolnostima, po bagatelnoj ceni. Iako su obe "Marere" u medijima predstavljene kao ruske firme, svi podaci pokazuju da su povezane sa Sinišom Malim.

Gde je Mali, tu je prljav posao, a u tom glibu se, po običaju, nalazi i Ana Brnabić. Zato ne čudi najava da će Brnabićka upravo u zgradi BIGZ-a otvoriti kliniku čija suvlasnica će biti Milica Đurđić, premijerkina seksualna partnerka. Drugi suvlasnik te klinike biće Džihan Abazović, brat novoizabranog crnogorskog premijera Dritana Abazovića. U Beogradu, kod Vukovog spomenika, Džihan Abazović već ima "Ortodontski centar dr Abazović", a biznis će nastaviti da širi u klinici s dr Đurđić.

Ne zna se ko je treći partner u klinici. Međutim, zna se da se Siniša Mali dobro snalazi u mutnim vodama. Posle petooktobarskih promena Mali je, kao kadar Demokratske stranke, postavljen na mesto direktora Centra za privatizaciju u Agenciji za privatizaciju. Na toj funkciji je ostao do decembra 2002. godine, kad je lično Zoran Đinđić zahtevao njegovu smenu. Iako je DOS-ova vlada organizovala sistem pljačkaške privatizacije, izgleda da je Mali toliko preterivao da je morao da bude sklonjen. Nije otišao daleko, iz DS-a u G 17. Uz Mlađana Dinkića je ostao dok na vlast nije došao Aleksandar Vučić. Ne treba sumnjati, kad dođe vreme, Mali će pokušati da sebe i svoju imovinu - fantomske firme, of šor kompanije, zgrade i sve ostalo - sačuva transferom na stranu pobednika.

U Vučićevom okruženju nema nijednog politikanta koji nije menjao stranke, uvek zarad vlasti, novca, ukusnijih pomija. Desetine "žutih lopova", "Koštuničinih amiša", tvrdih slobista i šešeljevaca udomili su se u Vučićevom zločinačkom udruženju samo da bi zadovoljili vlastitu pohlepu. Iskoristili su priliku, napunili su račune, sefove i džepove. Ne pada im na pamet da makar jedan dinar rizikuju kako bi branili opadajućeg diktatora.

Mnogi su već konkretnim postupcima najavili kako će se ponašati kad počne da smrkava naprednjačkom kartelu. Zorana Mihajlović ima arhivu dokaza krivičnih dela svih razbojnika koji su vršljali po njenim resorima, od Dmitra Đurovića, Dušana Bajatovića i Milorada Grčića do braće Vučić. Nebojša Stefanović već pušta u medije delove kompromitujućeg materijala protiv Vučića. Jadranka Joksimović, iako potcenjena, kao ličnu polisu osiguranja čuva dokaze o prljavim poslovnim kombinacijama članova vladajuće porodice.

Kao nekad Šešelju, Jorgovanka Tabaković sad se zaklinje u ljubav i vernost Vučiću, ali vredno, kao hrčak, skuplja dokumente o finansijskim malverzacijama ortaka iz kartela. Nada se da će moći da njihove lopovluke trampi za svoju slobodu. Guvernerka Cica ima mnogo razloga za brigu. Jedan od njih nedavno su otkrili hakeri, koji su pronašli i objavili spisak evropskih političara, koji imaju račune u ruskim bankama.

U dokumentu koji je publikovan ističe se ime Jorgovanke Tabaković, koja navodno ima 297 miliona evra na jednom računu. Da li je to tačno i koliko još novca ima na drugim računima saznaće se posle promene vlasti i istrage tužilaštva i poštene presude. U svakom slučaju, žena koja je u politiku ušla kao srednjoškolska nastavnica iz Prištine, na sve načine će braniti 297 miliona evra, koje je stekla transferima iz jedne u drugu stranku i funkciju.

Cica će tek postati Vučićev problem, a Bata to već jeste. Bratislav Bata Gašić je već počeo da pravi odstupnicu iz kartela. Kao poslušni vojnik, Gašić je izvršavao sve Vučićeve naloge, pa i one kojima se očigledno krše Ustav i zakoni. Dopustio je da pripadnici Bezbednosno informativne agencije učestvuju u proizvodnji i prodaji narkotika, da budu deo skandaloznog slučaja "Jovanjica".

Dopustio je da BIA servisira Vučića informacijama o liderima opozicionih stranaka, tajkunima, sudijama, advokatima i novinarima, kao i da prikrivaju tragove krivičnih dela kriminalaca iz izvršne vlasti. Ipak, Gašić je još pre dva godine direktno u lice rekao Vučiću da "neće nikoga voditi u šumu". Da je zaista mislio to što govori, direktor BIA je nedavno dokazao s dva postupka. Prvo je jednom penzionisanom saradniku Udbe zabranio da političkim protivnicima i novinarima preti "rashodovanim oružjem". Potom, još važnije, Gašić je iz vrha BIA sklonio Zorana Stanića, zvanog ZIS, načelnika Sedme uprave.

Stanić je godinama, još iz vremena kad je na mestu direktora BIA bio Aleksandar Đorđević, bio glavni Vučićev informator. I sam Vučić ga je hvalio pred saradnicima, ističući da mu ZIS pravovremeno donosi snimke razgovora targetovanih lica. Takođe, ZIS je Vučićevu naklonost osvojio spremnošću da "zaobiđe birokratiju". Privatizovao je prislušni centar na Banjici i pod mere stavljao svakoga ko je bio zanimljiv Vučiću, uglavnom bez sudskog naloga. Kad je ostao bez statusa specijalnog savetnika direktora BIA, Stanić se požalio Vučiću, ali uzalud. Gašić je odbio da pomiluje Stanića. Pritom, upozorio je Vučića da kontroliše Simu Čulića, koji više vremena provodi u izbornom štabu SNS-a, nego na radnom mestu u BIA.

Da bi od saradnika sakrio činjenicu da mu se Gašić otvoreno suprotstavio, Vučić je plasirao priču da je lično zahtevao smenu Stanića. Kao povod za to istakao je Stanićevu vezu sa Zlatiborom Lončarom. Pošto je Lončar na izlaznim vratima SNS-a, odnosno iz vlasti, logično je što su na listu za odstrel stavljeni njegovi ljudi iz BIA. Vučić je preko svojih medija nedavno pustio glasine da Lončar napušta SNS i prelazi u stranku Dragana Đilasa. Navodno, ministar zdravlja je transfer dogovorio sa Sašom Vukadinovićem, bivšim šefom BIA, iz vremena vlasti Borisa Tadića. S druge strane, Lončar tvrdi da napušta politiku iz zdravstvenih razloga. Kako god, Vučić više ne može da računa na Lončara, koji mu je godinama bio važan i uticajan saradnik s obe strane zakona.

I Željko Mitrović se preporučuje Draganu Đilasu. Pošto su jedan protiv drugog podigli nekoliko tužbi, često se sreću u sudnicama. Mitrović svaku takvu priliku koristi da Đilasu ponudi pomirenje. "Nema smisla da se povlačimo po sudovima. Nekada smo dobro sarađivali, i opet ćemo", rekao je Mitrović Đilasu. To neće iznenaditi ni Vučića. Iako mu se Mitrović zaklinje da nikad neće oprostiti Đilasu što ga je naterao da plati poreski dug od 17 miliona evra, Vučić mu ne veruje. Poznaje ga. Ono što Vučić misli, Šapić govori.

- Oni koji otvoreno kažu da podržavaju aktuelnu politiku Vlade, ali, ruku na srce, podržavali su i politike svih prethodnih vlada, pa kada su tu vladu činili oni koji su danas opozicionari, to im tada nije smetalo. Željko Mitrović je na Pinku uvek podržavao svaku vlast. Podržavao je vlast pre 5. oktobra i vlast posle 5. oktobra, podržavao je vlast posle 2012. i ja sam siguran da će podržavati i neku sledeću. Ali, to nije smetalo onima koji su tada bili vlast - rekao je nedavno Aleksandar Šapić, naprednjački kandidat za gradonačelnika Beograda.

Drugim rečima i u drugom društvu, to priča i Mitrović. On ne krije da su najnormalniji uslovi za poslovanje bili u vreme dok je predsednik vlade bio Vojislav Koštunica. Informativni program Pinka nisu vodili Predrag Sarapa i Jovana Jeremić, nego Mihailo Kovač i Nenad Ristić. Pink je emitovao "Mućke" i "Monti Pajtona", a sad mora da promoviše mućke Vučića i njegovih marioneta, smešnijih od montipajtonovaca. Uz nostalgiju za izgubljenom slobodom, Mitrović koristi svaku priliku da naglasi kako se on bavi isključivo "Zadrugom" i drugim komercijalnim sadržajima, dok politički sadržaj Pinka kreira Vučić. Na toj tezi praviće alibi kad bude pozvan na odgovornost za sistemsko trovanje građana Srbije.

Naravno, Mitrović te priče pušta kako bi stigle ne samo do Đilasa, nego i do Vučića. Na takav način kod jednog diže cenu, a drugom diže pritisak. Od glasina, Vučića više nerviraju tuđi uspesi. S uverenjem da svaki njegov saradnik svaki dinar duguje samo njemu, Vučić se ponaša kao čoban koji broji tuđe stado. Kod Mitrovića ima šta da broji.

Mitrović je počeo izgradnju velelepne vile na Dedinju, koja će ga koštati, po prvim procenama, oko 12 miliona evra. Plac i staru kuću, koju je srušio, u Užičkoj ulici, Mitrović je za 4,5 miliona evra kupio 2019. godine od Stanka Subotića Caneta.

Poslovnu i medijsku imperiju, koju gradi, razvija i čuva, Mitrović neće rizikovati zbog lojalnosti Vučiću. Da je počeo pad diktatora, javnost će saznati s Pinka. Ne zna se ko će - Sarapa ili neko sličan - pročitati vest o oslobođenju Srbije od Vučića, ali tekst će napisati Željko Mitrović. Novcem i uticajem na strane diplomate pokušaće da otkupi grehove, izbegne odgovornost za pripadnost naprednjačkom kartelu i da mirno pređe u pobednički tabor.

Vučić zna da mu opasnost ne preti od lidera opozicionih stranaka, već od običnog naroda, od žrtava njegovog pljačkaškog pohoda, ali i od parazita kojima se okružio. Takođe, zna da ne može da ih uništi. To je na vreme pokušao s nekima, pa se loše proveo.

Posle hapšenja Veljka Belivuka, Vučić je nameravao da jednim udarcem ubije nekoliko muva, koje su mu zujale oko glave, odnosno džepa. Doživeo je potpuni fijasko. Nebojšu Stefanovića je mesecima valjao u blatu, optuživao ga za najteža krivična dela, pa čak i pripremu državnog udara. Uzalud. Stefanović je smenjen sa čela beogradskog odbora SNS-a, ništa više. Propao je i pokušaj da iza rešetaka spakuje Slavišu Kokezu. I Kokeza je povezan s Belivukovim klanom, osumnjičen je za šverc, kojim je prigrabio 640 miliona evra, a usput je pripremao atentat na Vučića. Tako je plasirano u Vučićevim medijima. Tužilaštvo je nedavno objavilo da nije pokretalo nikakvu istragu protiv Kokeze. Nije, jer bi Kokeza raskrinkao ulogu braće Vučić u svim inkriminisanim radnjama koje se njemu pripisuju. Vučić nije uspeo ni da kriminalizuje Predraga Rankovića Peconija. Čim je to pokušao preko Ace Bosanca, dobio je packe i primirio se. Na kraju, stradala je samo Dijana Hrkalović. Posle višemesečne torture u pritvoru, "čelična lejdi srpske policije i ostalih mafijaških gangova" pristala je na nagodbu.

Iako su ti primeri pokazali slabost diktatora, nema sumnje da će on nastaviti sa spletkama, pokušavajući da što više saradnika povuče sa sobom na dno. Saradnici će, naopako, učiniti sve što mogu kako bi odbacili kao nepotreban i opasan teret. Vučić to zna, o tome priča i javno, ne bi li izmamio sažaljenje publike.

- Meni niko ne podilazi. Meni ljudi dolaze uglavnom da viču na mene, jer su nezadovoljni zbog sopstvenih sudbina. To je prirodno. To rade i obični ljudi, to rade i moji saradnici. Poštujem to. Kao što poštujete sopstvene slabosti, morate da poštujete i njihove slabosti. Uglavnom, ljudi dolaze da se bore za sebe, za svoje pozicije, za svoje mesto - nedavno je kukao diktator.

U pravu je, ljudi se bore i tek će se boriti za sebe i svoje pozicije. Neki će se boriti protiv njega, a većina će se samo skloniti, bez volje i snage da mu pomognu. Vučić je hteo apsolutnu vlast, pa će morati da snosi i apsolutnu odgovornost za sve zločine koje su izvršili pripadnici njegovog kartela.

Iako javno cvili i kmeči, Vučić još pokušava da se pred saradnicima predstavi kao gospodar života i smrti. Psuje, preti, najavljuje čistku. Samo da prođu izbori, pa će, kad dobije novi mandat, da rastera sve sumnjive kadrove. On bi to voleo, ali džabe. Došlo je vreme za rastanak.

Bez podrške politikanata, tajkuna, policajaca i kriminalaca, Vučić neće moći da pruži otpor. I kad bi pokušao da se suprotstavi narodu željnom slobode, kad bi naredio upotrebu sile, niko ga neće poslušati. Ostaće sam. Neće biti ni Suzane Vasiljević da ga slika, a kamoli da ga podseća da promeni pelene. A, pelene će biti pune.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane