(P)likovi

Rat u Ukrajini je velika šansa za ratnog profitera i njegov kartel

Vučić pod kamenom

Što je Srbiji gore, Aleksandru Vučiću je bolje. Svaki rat, pa i ovaj u Ukrajini, koristi za zgrtanje novca. Globalni sukob je tek počeo, a Vučić je već napravio kombinacije kojima će profitirati na tuđoj nesreći. Na lokalnom, srpskom nivou, uz finansijske razvija i političke prevarne šeme. O diktatorovim predizbornim trikovima, mandžurijskim kandidatima Šapiću i Nestoroviću, kao i manipulacijama Dačićem, Radulovićem, Stamatovićem i "pravim opozicionim liderima" piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak prijatelj i saradnik Vučića.

Predrag Popović

Otkad je kartel oko SNS-a preuzeo vlast, Aleksandar Vučić i njegovi najbliži saradnici žive u zlatnom dobu. Za razliku od njih, normalni građani Srbije osuđeni su na kameno doba. Kasta naprednjačkih primitivnih multimilionera davno se odvojila od naroda. Rat u Ukrajini i posledice koje će izazvati u Srbiji dovešće do dodatnog raslojavanja. Vučić i njegovi banditi postaće još bogatiji, a narod siromašniji.

Čim je počeo rat između Rusije i Ukrajine, Vučić je shvatio da je to odlična prilika za zaradu. Iskusan u ratnom profiterstvu, odmah je smislio poslovne kombinacije, kojima namerava da se ovajdi na tuđoj nesreći.

Po modelu od pre trideset godina, kojim su probijane sankcije prema SR Jugoslaviji, Vučić je napravio kompleksan sistem fantomskih firmi u zemljama oko Rusije. Nekoliko Vučićevih kumova i najbližih saradnika već je registrovalo firme u Azerbejdžanu, Kazahstanu, Kirgistanu i ostalim bivšim sovjetskim republikama. Preko tih preduzeća u Rusiju će plasirati robu koju su zapadne zemlje stavile pod sankcije. To rade i američke i evropske kompanije, koje su svoja predstavništva takođe prebacili iz Moskve u Baku, ostavljajući kanale za trgovinu u ratnim uslovima.

Devedesetih godina, u uslovima rata i sankcija u SR Jugoslaviji, povlašćeni pojedinci iz režima Slobodana Miloševića na isti način su, preko firmi iz Makedonije, Rumunije i Mađarske, organizovali šverc nafte, duvana i ostale deficitarne robe. Tako su nastali tajkuni, koji i danas vladaju Srbijom. U ono vreme Vučić je stekao samo nekoliko stanova i kuću u Jajincima. Hteo je, ali nije mogao više. Nije mu dozvoljavao Vojislav Šešelj. Sad može sve što hoće. A, hoće sve.

Pored zarade od šverca u Rusiji, Vučić namerava da iskoristi priliku i za dodatno čerupanje Srbije. I u tome ima iskustva. Ne samo od pre trideset, nego i od pre dve godine.

Na "ratu protiv nevidljivog neprijatelja - virusa korona", Vučić je iz republičkog budžeta isisao 8,4 milijardi evra. Umesto detaljnih izveštaja o tome koliko je plaćena medicinska i zaštitna oprema, koliko su koštale novoizgrađene bolnice, respiratori i ostali aparati, Vučić je građanima ponudio samo patetične izjave kako se brine za bake i deke, za svaki život, da nam groblja ne budu premala.

U početku pandemije, u uslovima vanrednog stanja, suspendovao je zakon o budžetu i zakon o javnim nabavkama, kako bi mogao nesmetano da izvlači novac iz državne kase. Vođen lešinarskim instinktom, svesno je širio strah od virusa. Istovremeno je, zloupotrebom uticaja na saradnike iz zločinačkog udruženja, nazvanog Krizni štab, nametao je mere, koje su morali da poštuju svi građani. Svi su morali da nose zaštitne maske. Firme Vučićevih kumova i poslovnih ortaka uvozili su te maske po ceni od deset, a prodavali za 120 do 200 dinara.

Ista ekipa ratnih profitera već sprovodi akcije, kojima će opljačkati Srbiju. Vučić je pripreme počeo izazivanjem panike. Tvrdnje o tome kako država ima velike zalihe hrane - pirinča, graška i sardina - i da neće biti nestašica i gladi, izazvao je paniku. Građani znaju - što god Vučić kaže, nije tako. Zato su mnogi odmah počeli da kupuju osnovne potrepštine i stvaraju zalihe za crne dane.

Posle lako i brzo obavljenog prvog zadatka, Vučić je prešao u drugu fazu svog profiterskog plana. Zabranio je izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja. Vučić je tu odluku doneo samovoljno, bez konsultacija s resornim ministrima, po svojoj pameti, za svoj džep, a na štetu poljoprivrednika.

Dve nedelje od početka sukoba u Ukrajini, cena pšenice na svetskim berzama se udvostručila. Sa 200, skočila je na 400 evra po toni, s jasnom i alarmantnom tendencijom daljeg rasta. Pošto Srbija ima oko milion tona viška pšenice, prodajom po trenutnim cenama poljoprivrednici su mogli da dobro zarade, pa da tom razlikom pokriju štetu koju trpe usled visoke cene nafte i đubriva, koje je poskupelo sa 300 na 1.200 evra po toni. Međutim, od toga nema ništa.

- Ovo mi liči na devedesete, kada su seljaci morali da povuku ne bi li se zemlja izvukla iz krize. Samo što su nas tada drugi zatvarali, a sada sami donosimo uredbe. Poljoprivrednici su jedini sa kojima država može da se igra kako hoće. Jedini koji su pod restrikcijama zarad dobrobiti naroda, sve ostalo je slobodno. To nije način. Država je mogla prošle godine u žetvi da kupi ozbiljnije količine pšenice, mogla je po povoljnim cenama da kupi. Ovo sada će praktično ugušiti tržišne cene. Cene padaju, kao i naša mogućnost da zaradimo. Poljoprivrednici sada proizvode viškove, mnogo više nego što treba za domaću potrošnju. Usmereni smo na izvoz, kupci su nam izvoznici i zabranom izvoza se direktno otima profit nama proizvođačima - kaže Slavko Vukov iz Saveza udruženja banatskih poljoprivrednika.

Vučić je nezadovoljstvo opljačkanih poljoprivrednika pokušao da amortizuje pričom da je, eto, i Rusija zabranila izvoz pšenice, pa i Srbija mora tako. Naravno, to je besmislica. Poslovni rezoni pokazuju sasvim drugačiju sliku. Rusija se nalazi pod sankcijama zapadnih država, pa je logično što za svoje potrebe pravi zalihe pšenice. Nestašicu te robe Srbija je mogla da iskoristi prodajom viška pšenice. Zarada bi bila investirana u setvu. No, to bi pokvarilo profiterske kombinacije Vučića i ostale bratije s vlasti.

Zabrana izvoza izazvala je obaranje cene pšenice u Srbiji. Poljoprivrednici su prinuđeni da, po znatno nižim cenama, prodaju pšenicu izvoznicima, odnosno Vučićevim poslovnim partnerima. Kad i poslednje zrno žita pređe u vlasništvo pripadnika kartela, Vučić će ukinuti zabranu izvoza. Tada, za mesec ili dva, cene na svetskom tržištu biće još veće nego danas, tako da će Vučićevi povlašćeni ortaci na pšenici zaraditi više nego da prodaju kokain.

Pljačka poljoprivrednika predstavlja tek početak Vučićevog profiterskog pohoda. Vučić ne pravi razlike među žrtvama, zato će očerupati i sve ostale građane. I za to već priprema teren. Kao u početku pandemije, najvažniji i najunosniji upad u budžet Vučić namerava da izvrši kad uvede vanredno stanje.

Vođa naprednjačkog kartela je obavestio saradnike o mogućnosti da nekoliko evropskih zemalja proglasi vanredno stanje zbog neposredne ratne opasnosti. Prema najavama, to može da se očekuje kad Evropska unija iscrpi načine kojima, kroz sankcije svih vrsta, vrši pritisak na Rusiju. Pošto sankcije negativno utiču i na zemlje koje su ih uvele, one će biti prinuđene da svoje privredne sisteme brane drastičnim merama.

U opštem haosu, koji je nastao ratom u Ukrajini i reakcijom zapadnih država, posle građana koji se nalaze u zoni sukoba, posledice trpe i stanovnici zemalja Evropske unije, pa i Sjedinjenih Američkih Država. Poskupljenje gasa i ostalih energenata pokrenulo je skok cena svih roba i usluga. A, ceh ne plaćaju političari, koji su uveli sankcije, nego obični građani. Da bi opravdali svoje odluke, političke elite zemalja Evropske unije nameravaju da proglase vanredno stanje usled neposredne ratne opasnosti. Medijske mašinerije u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Velikoj Britaniji usmeravaju propagandu u tom smeru, pripremajući javnost za mogućnost nuklearnog rata.

Kad nekoliko zemalja EU uvede vanredno stanje, to namerava da uradi i Vučić. On se nada da će se to desiti tek posle izbora 3. aprila. Ako bude tako, Vučić će imati veći manevarski prostor za političke manipulacije. On, u drugom predsedničkom mandatu, kao i Narodna skupština s novim sazivom, i Vlada u novom sastavu, imaće legitimitet za sve odluke. Ako ne bude mogao da čeka toliko, Vučić će uvesti vanredno stanje i odložiti izbore na šest meseci. To bi dovelo da pravnog haosa, ali Vučić ne mari, ne bi mu bilo prvi put.

Pre dve godine, u vreme prvog talasa pandemije korona virusa, raspisao je parlamentarne izbore, pa ih, na nezakonit i protivustavan način pomerio. Čak je, usred izbornog procesa, promenio zakon o izborima. Zapadni mentori iz Brisela i Vašingtona su mu sve to dozvolili, što i ne čudi, jer je poslušno sprovodio njihovu strategiju u "ratu protiv nevidljivog neprijatelja". Ako i sada prihvati da sledi njihovu borbu protiv Rusije, oprostiće mu bezvlašće u uslovima vanrednog stanja.

Koja god opcija bude realizovana, Vučić će profitirati. On i ovako deset godina drži Srbiju u vanrednom stanju, a kad se ono ozvaniči moći će nesmetano da nastavi sa čerupanjem Srbije. Opet će suspendovati zakone, koji ga, bar u teoriji, ograničavaju. Gušenje slobode medija i ljudskih prava, kao i demokratskih procesa u društvu, obrazložiće potrebom da se država i narod odbrane u uslovima neposredne ratne opasnosti. Političku i medijsku kampanju je već prilagodio tim potrebama.

- Jasno vam je kakva politika vlada u svetu. Politika i pravo jačeg. U skladu s tim, mi, kao mali, treba lepo ispod kamena da se prikrijemo. Da svi znaju da su naši principi jedini stvarni principi, a ne po potrebi i s vremena na vreme. Ali, treba da sačuvamo svoju zemlju, da sačuvamo od bilo kakvog stradanja naš narod i da obezbedimo pristojan i bezbedan život za naše ljude - rekao je nedavno Vučić.

Uz svu patetiku, kojom je naglašavao da nikome nije teže nego njemu - za razliku od normalnih ljudi, on je za tri dana ostario deset godina, ne spava i ne jede - ratnu retoriku postepeno zaoštrava najavama da nam se crno piše.

- Svakog dana će biti sve teže. Samo se nadam da prestane rat u Ukrajini. Boga molim. Ja sam išao nekoliko puta godišnje u crkvu. Ne znam više šta da radim, da idem svaki dan da se Bogu molim da nešto pomogne, jer ovo nema veze s nama. Kod nas je dinar stabilan, čvrst. Držimo sve pod kontrolom. Plate ne kasne ni dan, penzije ne kasne ni dan. Raste sve, ali do kad? Biće nam sve teže - tvrdi Vučić.

U tim i takvim bolesnim izjavama sadržani su svi detalji Vučićevih političkih prevara. On je, tobože, napravio uspešnu Srbiju, sve je pod kontrolom, ali samo Bog može da ga spasi od propasti koju donosi rat u Ukrajini. Naravno, ni taj trik nije smislio sam, i u tome plagira drugog, bivšeg diktatora.

Posle svih ratnih poraza, u koje je uvukao državu i narod, Slobodan Milošević je primenio izlaznu strategiju pod parolom "mir nema alternativu". Kao autentični simbol prošlosti koja traje, Vučić sad izbornu kampanju vodi pod sloganom "Mir, stabilnost, Vučić". Razlika je samo u tome što se Milošević za pomoć nije obraćao Bogu, nego venčanoj ženi Miri i političkom švaleru Šešelju. Sve ostalo je isto. Kao što je Milošević iza svojih katastrofa ostavio kastu novobogataša, kojima je dao da upravljaju državom, tako i Vučićevi porazi prete da dokrajče Srbiju.

Kad je počela izborna kampanja, Vučić je glasače pokušao da prevari parolom "Dela govore". O rezultatima njegove vladavine govore zlodela, afere poput "Jovanjice", "Krušika", PKB-a, "Beograda na vodi", uništavanja EPS-a, kineskih trovačnica u Smederevu, Boru i Zrenjaninu, Rio Tinta u Podrinju, otetih penzija i plata, progona 700.000 mladih i obrazovanih iz Srbije u beli svet, šampionske stope smrtnosti od korona virusa, kao i svih ostalih zločina, kojima je napravio najsiromašnije društvo u Evropi.

Kad je procenio da će veću korist imati od lešinarske upotrebe rata u Ukrajini, predizbornu propagandu je prilagodio tim potrebama. Tako je nastao tragi-komični slogan "Mir, stabilnost, Vučić". Koliko u toj paroli, toliko ima istine i u tvrdnji da će Rusija biti izbačena iz Ujedinjenih nacija i da će se potom albanska država Kosovo učlaniti u tu organizaciju.

- Očekujem da u narednom periodu bude nekoliko zamki za Srbiju. Videli ste da su Albanci podneli zahtev da postanu punopravna članica NATO-a. Videli ste da će sledeći korak biti isključenje Rusije iz Ujedinjenih nacija. To govorim zbog onoga što nama sledi. Albanci sa Kosova planiraju da na osnovu člana 6 Povelje UN predlože izbacivanje Rusije iz Ujedinjenih nacija. Nakon toga je u planu pritisak na Kinu da se izmeni Rezolucija 1244 i ako se to dogodi mi više nećemo moći da se pozivamo na međunarodno pravo, pa će onda svi koji to nisu uradili priznati Kosovo - rekao je Vučić.

Da bi Rusija bila izbačena iz UN-a neophodna je promena Povelje UN, a promena je moguća samo ako sve članice Saveta bezbednosti, dakle i Rusija, glasaju za to. Vučić to zna, ali namerno plasira laži, kako bi pripremio javnost za konačnu izdaju Kosova i Metohije. Dok je ceo svet, pa i Srbija, zaokupljen ratom u Ukrajini, dok se ljudi plaše za bezbednost i golo preživljavanje, Vučić će pokušati da iskoristi priliku i ispuni obaveze oko priznanja nezavisnosti lažne albanske republike Kosovo, koje je preuzeo da bi dobio vlast.

Uporedo s tim kalkulacijama, Vučić se bori za opstanak na vlasti. Nažalost, u tome ima uspeha. Pomažu mu prijatelji iz vladajuće koalicije, ali i iz opozicije.

Iza Vučića, koji i u ovoj kampanji igra glavnu ulogu, laže i maže, preti i podmićuje, pažnju javnosti privlače tri karikaturalna lika: Ivica Dačić, Aleksandar Šapić i Goran Vesić.

Dačić se uživeo u ulogu budućeg premijera Srbije, pod tim sloganom vodi kampanju Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije. U predizbornim pregovorima, Dačić je pristao da se odrekne kandidature na predsedničkim izborima, a zauzvrat je dobio Vučićevo obećanje da će mu dati premijersku funkciju. Naravno, iskusni i prevejani Dačić zna da Vučićeva reč ne vredi ni pišljivog boba, ali to ga ne sprečava da se pretvara da mu veruje. Kampanjom "Dačić premijer", veseli šef SPS-a svima daje do znanja da mu je "glavni šef" bezecovao to mesto.

U skladu s dogovorenim rasporedom formacijskih mesta, Dačić je pojačao dozu patriotskih parola, koje njegovim glasačima lepo zvuče, a ništa ne znače.

- Ne dam ovu našu zemlju, ni pedalj! Borim se za očuvanje tradicije, naše istorije. Mogu danas plaše i da nam prete, ali mi nismo narod koji ljubi nečije skute. Mi smo narod koji najviše voli svoju slobodu, a skupo smo je platili - više Dačić na promotivnim skupovima SPS-a.

Lako je smislio te poruke, samo je naopako okrenuo ono što radi u praksi. Ne da ni pedalj naše zemlje, a lično je potpisao Briselski sporazum, kojim se odrekao 15 odsto teritorije Srbije. Bori se za očuvanje tradicije tako što sultana Erdogana uveseljava pevanjem o Osman agi. Ne ljubi ničije skute, osim Vučićevih. Koliko košta sloboda najbolje znaju Dačić i Dušan Bajatović, najskuplji politikanti na srpskoj političkoj sceni. Upravo Bajatović najbolje procenjuje koliki su izborni dometi SPS-a.

- Možemo da osvojimo 75 odsto ili 0,75 odsto glasova, Vučić će proglasiti da smo dobili 7,5 odsto. Toliko nam je odmerio kako bi mogao da nas ponižava. Računa da ćemo s tim procentom biti zadovoljni. Nećemo mu trebati za formiranje vlasti, ali uzeće nas iz sažaljenja, kao i do sada - tvrdi Bajatović, rezigniran zbog mogućnosti da bude sklonjen s mesta generalnog direktora Srbijagasa, u kome već 14 godina dobija mesečna primanja od oko 22.000 evra.

Sve kombinacije mogu da padnu u vodu kad Srbija uvede sankcije Rusiji. Dačić može pokušati da to opravda pred svojim glasačima, ali teško će mu to poći za rukom pred drugovima iz Moskve. Kad dođe do toga, Dačić će izabrati opciju koja mu trenutno više odgovara. Naravno, izabraće vlast. Uostalom, on dobro zna kolika mu je tržišna vrednost, i njemu i njegovoj partiji. "Socijalistička partija Srbije, to je tradicija. Tradicija i ja", kaže Dačić. I, u pravu je. Sve ostalo u SPS-u, funkcioneri i imovina, sve pripada Vučiću.

Uz javnu prezentaciju premijerskih ambicija, Dačić sa solidnim uspehom vodi i šaptačku diverziju. Vešto protura glasine da se Vučić odrekao Ane Brnabić. Odlazeća premijerka se nalazi na listi SNS-a na beogradskim izborima, što Dačić, a i ne samo on, tumači kao nameru Vučića da Brnabićku postavi za gradonačelnika Beograda. Ta mogućnost brine i dvojicu žutih naprednjačkih pretendenata na istu funkciju, Šapića i Vesića, koji vode svoje nezavisne kampanje.

Po ugledu na Vučića, Šapić bahato rasipa obećanja, a često u njima i prevazilazi ludilo svog šefa. To je uradio prilikom najave uvođenja lojaliti-kartica, kojima podmićuje glasače. Dok Vučić obećava sto evra, ako ostane na vlasti, Šapić je šire ruke, on priča o 10.000 evra.

- Zalagaću se za uvođenje "Beogradske kartice", po ugledu na "Novobeogradsku karticu", koja bi pružila i preko 10.000 evra uštede na godišnjem nivou za jednu porodicu, kroz popuste prilikom kupovine, ali i korišćenje sportskih centara i bazena. Ovakva kartica već deset godina se izrađuje na Novom Beogradu i putem nje građani ostvaruju pravo na brojne popuste, besplatne programe i sadržaje, koje im obezbeđuje opština. Ako budem dobio priliku da vodim Beograd na isti način ćemo, napraviti "Beogradsku karticu". Naravno, ovog puta sa daleko većim mogućnostima koje nam pruža uprava grada Beograda - kaže Šapić.

Takve budalaštine sigurno mogu da razvesele jedan deo naprednjačkih glasača, čije intelektualne mogućnosti nisu veće od onih kojima raspolaže dr Šapić. Normalniji Beograđani lako mogu da shvate računicu. Ako je prosečna plata u Beogradu 600 evra, to znači da godišnje zarađuju 7.200 evra. Kako neko od zarađenih 7.200 može da uštedi 10.000 evra, to zna samo Šapić. Možda je to moguće u Nambiji, ali ne i u Srbiji.

Šapićev konkurent i arhi-neprijatelj Vesić ima mnogo praktičniji stil. Uz krupna obećanja, večiti zamenik daje i skromni mito. Obilazi romska naselja i za po dve hiljade evra kupuje podršku čitavih zajednica.

Oba naprednjačka kandidata se trude, svim srcem se bore za naklonost velikog vođe, ali ni oni neće biti iznenađeni ako ih on na kraju prevari i odbaci. Lako se može dogoditi da oba ovna padnu s brvna, pa da na mesto gradonačelnika dođe Ana Brnabić. Vučić je ekspert za takve prevare. To su nedavno shvatili i njegovi opozicioni sateliti, kojima je politički, logistički, finansijski i medijski pomogao da učestvuju na predstojećim izborima, i to na svim nivoima.

Da bi čorba bila što gušća, Vučić je stimulisao mnoge "opozicione" stranke i njihove lidere. Većini je pomogao da sakupe potpise za kandidaturu, a svima je otvorio prostor na televizijama s nacionalnom frekvencijom. Šešelju je naredio da se ne kandiduje na predsedničkim izborima, kako mu ne bi uzeo ni onih jedan ili dva odsto glasova, koliko već vredi predsednik SRS-a. Saši Raduloviću je omogućio da grupu građana Dosta je bilo registruje kao stranku, kako bi mogao da napravi koaliciju sa Zdravom Srbijom Milana Stamatovića. Vučić je inicirao podelu Pokreta za obnovu kraljevine Srbije. Jedan deo je ubacio u koaliciju Nada, u kojoj glavnu reč ima DSS Miloša Jovanovića, a drugi je prilepio uz Boška Obradovića. Vučićevi mediji favorizuju Milicu Đurđević kao alfa mužjaka srpskih patriota. S leve strane političke scene, diktator je podržao Borisa Tadića, tek da uštipne koji promil glasova koalicije oko Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Zorana Lutovca.

Na kraju, Vučić je svim kohabitacionim partnerima zabio nož u leđa. Za nosioca liste Reformističke stranke postavio je dr Branimira Nestorovića. S obzirom na popularnost Nestorovića, to će potpuno promeniti odnose snaga. Kakva god bude bila kampanja vođe Reda Zmajeva, već njegovo ime je dovoljno da ispod cenzusa gurne Dveri, radikale i reformiste, kao i ostale veštačke koalicije. Nestorović će uzeti i dobar deo glasača SPS-a, pa i SNS-a. Vučić je ukalkulisao štetu, koju će pretrpeti njegova lista. Od toga mu je važnije da potopi alave lažne opozicionare, koji su se ponadali da će iskoristiti priliku da se uvale na budžet, pa da o trošku građana parazitiraju sledeće četiri godine.

Sve Vučićeve kombinacije, i ratnoprofiterske i predizborne, lako mogu da se izjalove. Uzalud se skriva pod kamenom, ima ko da ga istera na čistinu. To neće uraditi Đilas ili Jeremić, ali može Veljko Belivuk.

- Mi nismo nikakva kriminalna grupa. Mi smo grupa koja je formirana po nalogu Aleksandra Vučića, a ja sam član te ekipe. Znate, ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Na kraju, ja ću pevati "A sad adio", kao što je meni pevao Aleksandar Vučić nedavno u restoranu "Grafičar" - rekao je Belivuk na pripremnom ročištu 8. marta, u postupku u kome mu se sudi po optužnici za ubistvo pet ljudi.

Nema kamena pod koji Vučić može da se sakrije od Belivukovih optužbi. Iako ponavlja da "onaj koji je optužen za najteža krivična dela ima pravo da se brani svim mogućim lažima", Vučiću ni ta vrsta odbrane neće pomoći da izbegne odgovornost za sve zločine nad Srbijom. Ni za one koje je izvršio u saradnji s Belivukovom grupom, ni za ove profiterske, koje upravo sprovodi.

1

Volan zamenio mikrofonom

Komičar Ivan Ivanović gostovao je 15. februara na hrvatskom YouTube kanalu Podkast Inkubator. Odgovarao je na pitanja voditelja, a na pitanje šta misli o novinarima Draganu J. Vučićeviću (urednik Informera) i Milovanu Brkiću, uz širok osmeh je odgovorio - DVA GOVNETA. Intervju možete pogledati na ovom linku https://www.youtube.com/watch?v=Le--j87H1T4

Za 45 godina koliko sam u novinarstvu, moje reči prenele su kolege iz skoro svih uticajnih svetskih medija i te-ve kanala. Za komičara sam govno. Isto kao i Dragan J. Vučićević. Više čitalaca i poznanika zvalo me je napominjući da će se sresti sa komičarem. Nadam se da neće proći kao njegov kolega Zelenski. I njega će se, kao i Zelenskog, odreći oni koji ga debelo plaćaju. Prenosimo tekst iz Magazina Tabloid, broj 237 iz 2011. godine, kojim je opisana ''komika'' ovog čoveka koji voli da služi. Za novac.

Likovi i senke

Miško koji vozi

N. Vlahović

Kad čovek u Srbiji stekne nekakvu slavu, kad ga takvo nešto snađe, ne prođe dugo vremena, od te ljubavi ostane samo muka. Retki su oni koji su preživeli svoju slavu i ostali netaknuti od politike i drugih kurvanja.

Jedan mladi čovek, prozaičnog imena i prezimena, koga je u ovom vremenu zapalo da okusi taj čarobni poj miliona obožavatelja, počeo je svoj televizijski zanat kao vozač u emisiji "Keš taxi". Još ranije, bio je i vozač i čuvar u ambasadama Izraela i Amerike u Beogradu.

U Americi je prošao i neku obuku vožnje, pucnjave i ko zna čega još. Ali ga zanat Džemsa Bonda nije zanimao. Nije imao potrebnu visinu jer jedva viri iza volana.

Onda je ipak došao srećan preokret i njegov je zabavljački talenat dobio priliku na TV Prva, koja polako potapa Pink Titanik. Ukratko, tako je postao poznat i slavan i nije više bio nosilac prozaičnog imena i prezimena (Ivan Ivanović) nego je to dvoje postalo brend.

No, mali zabavljač ubrzo postaje važan transformator vladajuće ideologije zbog čega traje opšta trka među političarima ko će da gostuje kod ovog smešnog čoveka. U međuvremenu, on je iz nekog razloga počeo da biva sve više vulgaran (ironija je da ovo isto smeta promoterki najgore pornografije, Pinkovom posrnulom licu, Tatjani Vojtehovski).

Njegov takozvani stand by show počeo je ubrzo da liči na pozne dane pokojnog velikana srpske zajebancije, Milovana Ilića Minimaksa. I njega je režim Slobodana Miloševića toliko zajašio da su mu u goste dolazili i Arkan i arkanovci, a on je morao da priča vulgarne šovinističke viceve od kojih je, verovatno, i njemu bila muka.

Gde si, kralju, obraća se on u šali predsedniku Tadiću. Kao, kuražan je, šali se sa glavnim... Šali se on i sa Krkobabićima, sa Mrkonjićem, Ilićem i drugima, ali sve po propisu, ništa preko mere. Prekomeran je jedino kad pokazuje kako se rade one stvari. Kao da narod ne zna šta mu sve rade.

Cirkus malog taksiste, čuvara i zabavljača, prikladan je opštoj sprdnji u koju se pretvorila ova država. I nije Ivan Ivanović uzrok toga nego posledica. On je dete iz radničke porodice i zna kako je na dnu i ne bi se vratio tamo. Napravio je ime šaleći se. Sad se drugi šale sa njim.