Druga strana

Šta je Vučićeva propaganda krila punih deset godina: puna groblja, prazna sela i opljačkani građani

ISTINU NA ČISTINU!

Uoči nastupajućeg raspada Vučićevog režima, slika onoga što ostavlja iza sebe postaje sve jasnija. Više od dve trećine građana Srbije nalazi se u dubokom siromaštvu, veliki procenat njih doslovno gladuje, a njegova „interesna grupa" još uvek drži u posedu novac i imovinu vrednu desetine milijardi evra otetih iz budžeta, od evropskih donacija i međunarodnih kredita, koje će vraćati sledeće generacije ovog naroda, ukoliko ga uopšte bude bilo do kraja veka. Kako izgleda slika Srbije nakon deset godina Vučićevog svakodnevnog propagandnog terora o toma kako je obećani raj blizu? Hoće li mu Srbija uskoro sa kamatom naplatiti i pljačke i širenje mržnje i huškanje na ratove i beskonačni niz laži? Hoće li poniženi krenuti u juriš na Vučićevu razbojničku bandu i staviti je u dugoročni „zabran".

Luka Mitrović

Režim Aleksandra Vučića potrošio je za deset godina najmanje oko četiri milijardi evra iz državne kase za finansiranje svojih propagandnih aktivnosti. Manji deo tih sredstava došao je iz „sive zone", procentima od pranja novca i sličnim nezakonitim „obrtima". Taj novac „podelili" su među sobom takozvani Javni servis (RTS) i svi drugi režimski (Vučićevi) mediji, kako elektronski tako i štampani, razne PR i marketinške agencije te grupne i pojedinačne pojave poznate pod imenom „analitičari".

Četiri milijarde evra za deset godina, dakle, 400 miliona era godišnje ili nešto preko 33 miliona evra mesečno, možda neupućenima zvuči nadrealno, ali ako je poznato da samo Radio televizija Srbije (RTS) troši mesečno čak tri miliona evra samo na takozvane „varijabile", onda nije teško zamisliti koliko koštaju sva druga zadovoljstva razbojničke družine u toj kući srama. A, koliko tek u deset vodećih režimskih dnevnih, nedeljnih i periodičnih novina i magazina i mreži lokalnih, takođe režimskih televizija i biltena. A, neke računice govore da je ovde reč o možda i dvostruko većoj cifri od one na početku pomenute.

I, naravno, sve to u svrhu bestidnih svakodnevnih laži, brutalnih prevara i bacanja prašine u oči milionima građana Srbije. Jer, laž je bila i ostala najjače oružje Vučićevog režima, čak i kad je bila providna, smešna i tragikomična.

A, istina, kad bi je svi jednom čuli glasno, sa oslobođenih medija, više nego strašna i tragična.

U realnom svetu, van hipnotičkog dejstva preskupe Vučićeve propagande, ta gorka istina izgleda ovako...

Poslednjih deset godina (istine radilo se to i deceniju ranije, ali nikad ovako mafijaški), odlazeći diktator organizovano je proterao iz Srbije sve visoko stručne kadrove iz svih strateških oblasti, a na njihova mesta postavljaju podobne diletante,partijske kadrove.

Javni tužioci i sudije u Vučićevoj Srbiji, bavili su se organizovanim kriminalom (mnogi od njih se i dalje time bave), a negativnom selekcijom se vrši popuna tih duboko kriminalizovanih struktura. Preko pedeset milijardi dolara otetih iz džepova građana, za deset godina je na kriminalan način „palo" u ruke Vučićevih kumova, prijatelja, familije i mreže njegovih kriminalaca na vlasti i pored vlasti.

A, za taj period, tužne mase siromašnih dramatično su se povećavale. Samo u glavnom gradu Beogradu, bez svog krova nad glavom danas živi preko 40 odsto stanovnika (više od pola miliona ljudi), dok se jedna kriminalna klasa koju je stvorio Vučićev režim, širi u vilama, dvorcima, gigantskim duplex stanovima, vozi automobile čija vrednost ide i preko 300 hiljada evra „po komadu".

Istina koju je Vučićev režim pokušao da sakrije, kaže da u prirodno bogatoj Vojvodini zahvaljujući njegovom režimu, danas nema šta da jede i gde da spava preko 20 odsto stanovništva.

U Vučićevoj Srbiji na jednog učitelja razredne nastave ima deset zaposlenih policajaca (istina, sa takođe malom platom).

Od svih evropskih država Vučićeva Srbija najmanje sredstava izdvaja za nauku i prosvetu, što je dovelo do toga da je poslednjih godina ova država svrstana među tri najnepismenija društva u Evropi.

Nikada ranije nije Srbija bila ovako devastirana, oborena na kolena, isisana do poslednje kapi, razorena, kriminalizovana, rasprodata i kolonizovana. Nikada iz nje nisu u ovom broju, u ovom sastavu i na ovaj način bežala njena najvrednija deca, njene nade za budućnost. - Ranije su iz sveta na svaku nevolju u nju dolazili dobrovoljci da je nesebično brane, spremni da sve svoje najvrednije (i život) žrtvuju za njeno ime. Danas beže od režima koji je prisvojio pravo na rodoljublje i sprda se sa tim osećanjima na medijima koji su zaduženi da ponižavaju Srbiju, vređaju je i rugaju joj se.

Ukratko, Srbija je danas zemlja bez zakona i institucija, zemlja bez funkcionalnih državnih organa i odgovorne vlasti

Za poslednjih deset godina ove diktature, prosečan vek ljudi u Srbiji skraćen je za čak pet godina, a zdravstveno stanje svakog drugog stanovnika je takvo da bi ta polovina nacije odmah mogla da ide ili na dugoročno lečenje ili u invalidsku penziju.

U Boru, koji je danas potpuno kolonizovana teritorija kineskih rudarskih kompanija, umire priroda, raseljavaju preostale stanovnika, potapaju okolna naselja trujući žitelje polovinom svih hemijskih elemenata iz Mendeljejevog sistema. UMajdanpeku, miniraju, ruše i kidaju prirodne biljne i životinjske vrste.

Iz nekada bogatih i živih seoskih naselja u Srbiji, iz čijih su zdravih potekli neki najumniji ljudi, nema više ni ljudi ni ptica, ni trave ni rasada.

U apsolutnom siromaštvu danas, 2023. godine, živi oko 500.000 ljudi, a na ivici siromaštva (imaju minimum za preživljavanje na mesečnom nivou) u toku 2021. i 2022. godine bilo je preko milion i po stanovnika. U prvih dva meseca 2023. godine, taj broj dramatično raste.

Iz toga proizilazi da će do kraja ove godine, više od jedne trećine svih građana Srbije živeti na ivici egzistencije, i neće može da planira život ni tri dana unapred.

Jer, veći deo stanovništva, kad plati sve državne globe, na raspolaganju za život mesečno ima najviše 15.000 dinara.

Zvanična statistika grubo tvrdi da u najugroženije grupe spadaju mladi koji imaju između 18 i 24 godine, ali i stariji od 65 godina. A, prava istina kaže da siromaštvo i beznađe u Srbiji oseća svako ljudsko biće od 7 do 77 godina.

U Srbiji živi preko milion i po penzionera, a od njih čak milion prima ček manji od 30.000 dinara, koliko zvanično iznosi prosečna penzija.

Minimalnu penziju prima čak 260.000 penzionera, a 2022. iznosila je oko 11.000 dinara za poljoprivrednike i oko 15.000 za ostale osiguranike. A, poređenja radi, minimalna potrošačka korpa, u kojoj oko polovine troškova odlazi na hranu, koštala je oko 44.000 dinara u aprilu 2022. Danas, u prvom kvartalu 2023. godine, prešla je 50.000 dinara.

Čak 12 odsto penzionera u Srbiji umrlo je čekajući da im Vučić „vrati pozajmljeno", tačnije oteti deo penzija u ime nekakve ekonomske reforme iza koje se krila pljačka veka.

Analiza Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNDP) iz 2018., 2019. i 2020. godine pokazivala je da u Srbiji oko 150.000 ljudi starijih od 65 godina ne ispunjava uslove za primanje penzije, zbog čega žive u siromaštvu ili na ivici siromaštva. Danas je taj broj „popunjen" sa novih desetak hiljada koji do penzije ne mogu doći jer ne ispunjavaju uslove. Jer, mnogi od njih su proveli pola radnog veka i više, bez mogućnosti da se zaposle na duži period ili ako su radili bilo je to bez prijave, na crno.

Niko od ove najveće grupacije ugroženog stanovništva ne može sebi da obezbedi najosnovnije namirnice i lekove, a da pri tom ne ošteti kućni budžet za biološko preživljavanje.

Svi artikli su poskupeli, neki i preko 100 odsto, većina prehrambenih proizvoda proizvedenih u Srbiji jeftinija je kad se nađe na tržištima zemalja regiona, zbog veštački održavanog kursa evra i zbog najopasnije trgovinske mafije u savremenoj Evropi koja hara pod zaštitom Aleksandra Vučića.

Čak i bezdušna državna statistika koja „lakira stvarnost", tvrdi da tek oko osam odsto građana može da relativno lako pokriva mesečne troškove.

Od početka sukoba u Ukrajini, cene u Srbiji su za godinu dana povećane do nivoa koji nije moguće realno izračunati. Vučićev režim preko svoje propagande tvrdi da je to između 14 i 20 procenata. Realnost kaže da su cene osnovnih potreba u Srbiji u istom periodu povećane i do 90 odsto.

I da bi bilo jasnije koliko je odlazeći diktator zgazio građanina Srbije, koliko puta je urinirao na njega sa svih televizijskih kanala, koliko puta mu se nasmejao u lice, treba podsetiti samo na jedan od njegovih „vanrednih obraćanja" u kome je tvrdio da u Srbiji ima „prazan frižider" najviše 0,1 ili 0,2 odsto.

Radi verodostojnosti onoga što je govorio rugajući se siromašnima i gladnima, treba pogledati samo par rečenica iz jednog transkripta kritičnog dela jednog njegovog TV „izlaganja" koje je diktator dao u alkoholisanom stanju (a trezan kasnije i potvrdio rekavši da u Srbiji nema siromaštva):

"...Ne možete više da pričate ljudima priče: e prazni su vam frižideri! Sećate se onih šupljih, svih političkih priča... Prvo, nikom nije prazan frižider, ili su za 0,1, 0,2 posto ljudima frižideri prazni. A mi se trudimo da jedemo dve travke sa jednom kapljicom nekog sosa, pošto više nećemo ni da jedemo meso, jer smo svi mnogo debeli i pošto bacimo milione tona hrane. I kod vas postoji osmeh, ali je ovo činjenica. I najskuplje su nam te dve travke, koje ne razumem. Neki kažu rukola, neki kažu ovako... To sad postalo glavno jelo. Dve travke ovako vam stave, ukrste u tanjiru. Ogroman tanjir, dve travke stave i sad..."