Do koske

Vučić napušta SNS i osniva “narodni pokret za državu”

Zmijski svlak

Ucenjen i uplašen, Aleksandar Vučić je pripremio novu prevaru građana. Mitingom u Vranju pokrenuo je proces distanciranja od Srpske napredne stranke i osnivanja „narodnog pokreta za državu". Sve kriminalne afere - „Krušik", „Jovanjicu", Veljko Belivuk, „Beograd na vodi", Rio Tinto... - ostaviće SNS-u, pokušavajući da sebe opere i od izdaje i prodaje Kosova i Metohije i uvođenja sankcija Rusiji. Vučić već pravi spiskove podobnih pojedinaca iz SNS-a, SPS-a i ostalih koalicionih stranaka, koje će uzeti u novi pokret. Na toj listi, s kojom će izaći na sledeće vanredne izbore, istaknuto mesto ima i Dragan Đilas.

P.P.

Za razliku od drugih životinja, zmije rastu tokom čitavog života. Zbog toga, povremeno dolazi do odbacivanja rožnog prekrivača, koji se naziva „svlak", „kožica" ili „zmijska košuljica". Zmije skidaju kožu zato što se istrošila od puzanja tlom, zato što im je pretesna i da bi se rešile spoljašnjih parazita. Do svlaka dolazi i usled oštećenja kože ili neke traume izazvane mehaničkim povredama ili dugim gladovanjem. Pre „presvlačenja" prestanu da jedu, oči im postanu mutne, a koža promeni boju. Za razliku od drugih reptila, zmija svoju košuljicu skida u jednom komadu, poput čarape.

Isti uzroci, samo s političkim i kriminalnim motivima, izazivaju povremena stranačka presvlačenja Aleksandra Vučića. Posle 15 godina staža u Srpskoj radikalnoj stranci, kad je procenio da su mu se koža i živci istrošili od puzanja za Vojislavom Šešeljem, odbacio je velikosrpsku kožu i transformisao se u naprednjačkog evroatlantskog fanatika. U istom intervalu, posle 15 godina u Srpskoj naprednoj stranci, odlučio je da se reši parazita iz svog okruženja. Kao što je radikalima ostavio u nasleđe sav politički i ratnohuškački teret, tako naprednjacima ostavlja kriminalne i korupcionaške afere, od šverca droge i oružja i optužbi za ubistva Olivera Ivanovića i Vladimira Cvijana do prodaje Kosova i Metohije i uvođenja sankcija Rusiji.

- Srpska napredna stranka je najveća i najbolja, ubedljivo najbolja, politička organizacija u Srbiji, ali i u njoj ima kukolja, funkcionera koji zloupotrebljavaju svoje pozicije. Do maja ćemo formirati veliki narodni pokret, koji neće biti antistranački, nego nadstranački. Naredne dve godine biće najteži politički period, ali ne damo ni levim ni desnim ekstremistima da unište Srbiju - kaže Vučić.

Ma koliko se trudio, ne može da objasni potrebu za formiranjem „velikog narodnog pokreta", koji će državu odbraniti od Biljane Stojković i Slobodana Samardžića, koje je istakao kao lidere levih i desnih ekstremista. Vučić pod kontrolom ima stranku sa 700.000 članova, vojsku, policiju, pravosuđe, sve kriminalne gangove, medije, državni budžet, sve... A, plaši narod „ekstremistima", koji nemaju nikakav uticaj na političku scenu.

Vučića ne brinu lideri opozicionih stranaka i ostali kritičari, zna da mu opasnost preti od naroda koji je prevario, opljačkao i ponizio. Zna da mu narod neće oprostiti izdaju, prodaju i predaju Kosmeta, podrivanje Republike Srpske i uvođenje sankcija Rusiji, kao ni privredni kolaps, inflaciju, glad i bedu.

Ucenjen kriminalnim aferama, Vučić je prinuđen da završi prljavi posao oko utvrđivanja državnosti albanske republike Kosova, ubrza proces unitarizacije Bosne i Hercegovine, da Rio Tintu omogući početak eksploatacije litijuma i udari na Rusiju, posle čega će u Srbiji skočiti cene struje i gasa, što će uništiti ostatke srpske privrede. Vučić je prinuđen da sve to sprovede u delo, iako zna da će to dokrajčiti državu i narod.

U bezizlaznoj situaciji, Vučić namerava da boravak na vlasti i slobodi produži na jedini način koji zna: lažima i prevarama. Pod izgovorom da brani Srbiju od ekstremista, a SNS od kukolja, počeo je da pravi „narodni pokret u kome će biti mesta za sve stranačke i nestranačke ličnosti, koje se zalažu za pristojnu, odgovornu i uspešnu politiku".

Vučić će lično procenjivati političku podobnost svakog pojedinca koji iskaže želju za učešćem u „narodnom pokretu". U praksi, to otvara prostor da opet reketira naprednjačke i ostale funkcionere, da im skupo naplaćuje šansu da dobiju novi poslanički ili direktorski mandat, nove unosne poslove s državom. Kao i pre svakih izbora, Vučić opet trguje svojim uticajem, samo što je sad proširio ponudu. Funkcije i mandate ne nudi samo naprednjacima, nego i istaknutim članovima drugih stranaka.

Reketiranju su najizloženiji lokalni funkcioneri SNS-a. Vučić je izabrao Miluna Todorovića, gradonačelnika Čačka, za ogledni primer. Pokrenuo je političku i medijsku hajku protiv Todorovića kako bi ostalim naprednjacima tog ranga dao do znanja šta ih čeka ako budu neposlušni i škrti, ako se „ne otvore" dovoljno. Pošto se zna da Todorović nikada nije štedeo na reketu i iskazima lojalnosti, a svejedno je pao u nemilost vođe, ostali funkcioneri SNS-a su dobili lekciju iz ponašanja - moraju da plaćaju više nego do sada, iako im to dođe kao kupovina najskuplje karte za Titanik.

Za razliku od Todorovića, koji se, uplakan i skrhan, i posle napada iz stranačke centrale, zaklinjao u vernost vođi, bivša ministarka Zorana Mihajlović ne pokazuje zube samo kad nasrne na kolenicu, nego i kad javno optužuje Vučića za laži i prevare, a njegove saradnike za saučešće u svim prljavim političkim i poslovnim igrama. Za kaznu, Vučić nije dozvolio da Mihajlović bude pozvana na sednicu Predsedništva i Glavnog odbora SNS-a, iako još nije smenjena s funkcije potpredsednika stranke.

- Ne može se s Vjericom Radetom - govorio je Vučić kad je svlačio radikalsku zmijsku košuljicu.

Tako sad, usred naprednjačkog svlaka, odbacuje Zoranu Mihajlović kako bi na njenom primeru pokazao da ne mari za stare zasluge. Ko hoće da bude s njim u novoj organizaciji, mora da ćutke plaća reket. Paraziti iz naprednjačke nomenklature su navikli na to. Kao što nisu trepnuli okom kad je najuren Tomislav Nikolić, tako sada ne smeju ni da primete da na sednicama fali jedna potpredsednica.

Francuski baron Pjer de Kuberten je obnavljanje Olimpijskih igara pokrenuo pod sloganom „Važno je učestvovati". Srpski baron Aleksandar Vučić zna da je to politički korigovana verzija Hitlerove parole „Važno je učestvovati s nama". Pošto je mnogo bliži Hitlerovoj praksi, Vučić maše s tom parolom, kojom u svoje društvo priziva i pojedince iz drugih stranaka. Ivica Dačić je već dobio poruku da Socijalistička partija Srbije neće moći da se kolektivno učlani u „narodni pokret za državu", ali dobrodošli su njeni funkcioneri i članovi. Vučić tim trikom pokušava da izazove razdor u vrhu SPS-a. Većina alavih funkcionera SPS-a kao svog lidera je i pre doživljavala Vučića, a ne Dačića.

Da li će dobiti neko ministarsko ili direktorsko mesto zavisilo im je od Vučićeve dobre volje. Nema sumnje da će mnogi sada požuriti da se udome u vrh „narodnog pokreta". Nije isključeno da to uradi i Dačić. Kad bi mogao, izbegao bi tu opciju. Ali, ako bude prinuđen, prihvatiće jer zna da će kad-tad lako vratiti status jezička na vagi. Kad Vučić počne da pada, Dačić će se prvi izmaći na bezbednu udaljenost, na stranu pobednika.

U Vučićevom „narodnom pokretu" svoje mesto traži Dragan Đilas. Od pre dva meseca, kad je pred Vučića stavljen nemačko-francuski plan za priznanje albanske države Kosovo, Đilas se u potpunosti stavio na raspolaganje svom vođi, koga naziva „legitimno izabranim predsednikom svih građana".

Lider Stranke slobode i pravde promoviše osnovne Vučićeve poruke, kojima ga oslobađa odgovornosti za izdaju Kosova i Metohije. „Ko god kaže da je Kosovo srpsko, taj je ekstremista, koji poziva na rat, jer se zna da Kosovo nije srpsko i ne može biti bez nekog novog rata", kaže Đilas ono što Vučić želi da čuje.

Takođe, Đilas kao jedinu spasonosnu opciju predlaže povinovanje svim ultimatumim iz Vašingtona i Brisela. Nijedan naprednjak, bez obzira koliko bio odan Vučiću, nije spreman da tako otvoreno gura vodu na Vučićevu vodenicu. U ovom trenutku, kad je Vučić suočen sa opasnim izazovima, Đilas mu je korisniji od Ane Brnabić, Darka Glišića, pa čak i od Dragoslava Bokana i ostalih parazita.

Vučić priprema i kadrovske promene u medijskom sektoru, koji je zadužen za promociju „velikog narodnog pokreta". Za te potrebe, Vučić je odlučio da smeni Dragana Bujoševića s mesta generalnog direktora Radio-televizije Srbije. Kao njegovi naslednici pominju se Ljiljana Smajlović, Olivera Zekić i Nebojša Krstić. Smajlović i Zekić su demantovale te najave. Koga god Vučić postavi na Bujoševićevo mesto, neće biti promene u informativnom programu RTS-a. Kao i do sada, javni servis će nastaviti da sprovodi kolektivnu hipnozu građana.

Osnivanje „pokreta" Vučić je počeo u svom stilu, sa stotinama autobusa, koji s mitinga na miting prevoze sendvičare i ostale nesrećnike, koje ucenjuju njihovi poslodavci iz javnih i privatnih firmi. Kao da pravi „pokretni narod", a ne „narodni pokret", Vučić želi da stvori utisak da ima opštu podršku za sve već izvršene pljačke i prevare, kao i za one koje, usled ucena sa Zapada, mora tek da sprovede u delo. Međutim, uzalud se trudi.

Narod je shvatio da nije bitna funkcija na kojoj se on nalazi, da li je predsednik države, stranke ili političkog pokreta, svima je jasno da je Vučić odgovoran za uništenje državnih i nacionalnih interesa.

Bez obzira koliko puta presvlačila kožu, zmija ostaje zmija, svejedno da li je kobra, piton ili, kao Vučić, obični slepić. Za narod nije bitno da li je Vučiću naprednjačka košuljica postala pretesna, da li je suviše oštećena puzanjem pred stranim gospodarima i domaćim parazitima, vreme je za oslobođenje od tog reptila.