Dežurna

Složno za spas Srbije!

Režim je suspendovao sve institucije Republike Srbije i stavio ih u funkciju ličnog interesa male grupe ljudi koja svoju slobodu i privilegije štiti prodavanjem nacionalnog suvereniteta. Od predaje Kosova, preko prodaje rudnih i drugih prirodnih resursa, pa do pripreme novog talasa pljačkaške privatizacije preostalih preduzeća u državnom vlasništvu. Ulica je ostala jedina preostala slobodna institucija u zemlji i zbog toga se mora paliti na stotine vatrica kako bi se na kraju zapalio veliki požar promena. Vučić zna da se fokus političke borbe premešta na teren koji mu ne odgovara i zbog toga kreće pravljenje Narodnog pokreta za državu, a za njega i njegove država to je on. Na ovaj način započeće do sada neviđene mere pritisaka i zastrašivanja ljudi, a neće se libiti ni od izazivanja građanskih sukoba, zaključuje kolumnista dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Izvršen je državni udar i potpuna uzurpacija vlasti

Od kada je došao na vlast Vučić je za sebe uzimao ingerencije koje mu po funkciji nisu pripadale. Tako je kao ministar odbrane i prvi potpredsednik vlade 2012. godine on hapsio Miroslava Miškovića i navodno vodio borbu protiv kriminala i korupcije iako je tada Ivica Dačić bio premijer i ministar policije. Onda je sa pozicije premijera sve više uzimao i ulogu predsednika države, da bi konačno postao predsednik i ujedno ostao premijer i ministar svih resora tako što je na te funkcije doveo inferiorne poslušnike. Sada je prežao na završni čin u kojem je sebe potpuno poistovetio sa državom.

U tom smislu je angažovao Dragoslava Bokana da mu bude jedan od glavnih ideologa te završne transformacije. Glavna postavka nove ideologije je podizanje države iznad svakog pojedinca, čak iznad nacije kao zajednice povezane jedinstvenom kulturom. U tom pogledu stanovništvo je podeljeno na one koji su za takvu državu i koji su shodno tome spremni da budu verni poslušnici i podanici, dok su svi protivnici svrstani ili u liberalne građaniste koje Bokan naziva petom kolonom, dok kao najgore označava one koji su srpski rodoljubi koji su pak protiv njihovog koncepta države, a to je tzv. šesta kolona.

Najavljeno formiranje Narodnog pokreta za državu je operacionalizacija te opasne ideologije. Naime, sada će Vučić lično kao i njegova kriminalizovana partijska infrastruktura da krenu od čoveka do čoveka i da ga pitaju da li želi u pokret za državu. Možete li zamisliti kako će za mnoge koji su do sada bili neutralni ili čak protivnici vlasti izgledati da odbiju tu ponudu?! Jer ako nisi sa njima onda si protiv njih, a oni su se proglasili za državu.

Ovakvom postavkom nastojaće da slome svaki otpor završetku formiranja Kosova kao nezavisne države, kao i otpore koji postoje prema Rio Tintu i najavljenom otvaranju rudnika litijuma. Ova dva pitanja su postavljena pred Vučića kao ključna za njegov dalji opstanak na vlasti i zato se on neće libiti da po cenu građanskih sukoba to izgura.

Konačna predaja Kosova

Model predaje Kosova je dogovoren uz pomoć Toni Blera i njegovog medijko pravnog tima koje Vučić debelo plaća već punih deset godina. Prva tačka tog plana se odigrala u Briselu 27. februara kada je Vučić usmeno pristao na implementaciju „francusko nemačkog sporazuma". Prema tumačenju profesora Dejana Mirovića Vučićeva izjava o prihvatanju „implementacije" francusko -nemačkog plana je sada zvaničan stav Srbije, odnosno od večeri 27. Februara njegova usmena izjava obavezuje Srbiju prema članu 7 Bečke konvencije o ugovornom pravu i presudi Stalnog suda međunarodne pravde u slučaju Ihelen kada je Norveška izgubila Grenland zbog slične izjave njenog ministra inostranih poslova. Sličnog mišljenja su drugi istaknuti pravnici poput advokata Zdenka Tomanovića i Vladimira Terzića, te profesora Vladimira Vuletića.

Međutim, teško je bez pristupa velikim medijima objasniti prosečnom čoveku da je moguće da u tako krupnim pitanjima važi princip usmenog dogovora. I to je upravo ono za šta se hvata propaganda vlasti kroz stalno insistiranje kako ništa nije potpisano. Na taj način se umrtvljuje narodni refleks, a svi mi se uvlačimo u mukotrpnu kampanju objašnjavanja Bečke konvencije i presuda međunarodnih sudova, a to je u marketnškom smislu jalov posao.

Naredni korak će biti sama implementacija sporazuma u praksi i u tom pogledu će proces krenuti nakon sastanka koji se 18. marta održava u Ohridu. Nakon 150 dana implementacije biće održan veliki zajednički sastanak Vučića i Kurtija koji će ispred Šolca i Makrona (a moguće i ispred Bajdena) pružiti ruku jedan drugome čime će i zvanično biti završen proces koji se na zapadu zove normalizacija saradnje i uspstavljanje dobrosusedskih odnosa. Nakon tog čina svako će krenuti na svoju stranu, a tema Kosova će biti po komandi potpuno isključena iz srpskih medija i biće tretirana samo na nivou mape u okviru vremenske prognoze.

Prodaja preostalih prirodnih i privrednih resursa

U septembru mesecu 2022. tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, Vučić je tamošnjim lobistima obećao velike i za njih unosne poslove u Srbiji u zamenu za to da mu kod Bajdenove administracije obezbede političku aboliciju i ostanak na vlasti. Tada sam javnost obavestio o tome da je litijum u Srbiji prepušten američkim kompanijama i otuda ne treba da čudi to što je nedavno Kristofer Hil javno rekao da je projekat Rio Tinto dobar po Srbiju i da je tu u pitanju više od litijuma.

To više od litijuma je snažni ulazak američkih kompanija u energetski sektor. Prvi korak je napravljen u sektoru solarne energije kroz strateški sporazum sa firmom UGT Renewables, a u okviru kojeg se Vlada Republike Srbije obavezala na izgradnju jednog gigavata solarnih elektrana. Svega nekoliko nedelja pre potpisivanja tog ugovora kum Aleksandra Vučića, Nikola Petrović je prodao deo svog udela u firmi Storenergy Ljiljani Božović, suprugi Zvonka Veselinovića čime su postali partneri. Zanimljivo je to što se pomenuta firma upravo bavi poslovima razvoja i implementacije tehnologija u oblasti solarne energije. Slučajno ili ne prosudite sami.

Ono što je pak novina je to što se u SAD u raznim kompanijama traže stručnjaci koji bi se bavili procenom vrednosti kapitala srpskih energetskih kompanija, kao i lokalnih komunalnih preduzeća pre svega toplana i vodovoda. Razlog za ovo je analiza mogućnosti privatizacije EPS-a, Srbijagasa, toplana u Beogradu i Novom Sadu kao i drugih sličnih kompanija.

I ovo se poklapa sa Vučićevim razgovorima koje je vodio tokom boravka u Njujorku i na kojima je očigledno dao jake signale da je spreman da prepusti sve srpske strateške resurse. Posebno će biti zanimljivo ispratiti i to da li će ponovo biti otvoreno pitanje izgradnje malih modularnih nuklearnih reaktora.

U tom pogledu već postoje zainteresovane firme poput TerraPower, u kojoj ključnu ulogu ima američki milijarder Bil Gejts. Takođe, interesovanje pokazuje i vodeća američka strateška kompanija iz te oblasti, a to je NuScale Power.

Preduslovi za dolazak američke nuklearne tehnologije je da vlast ukine postojeći moratorijum prema kome je izgradnja nuklearnih elektrana krivično delo sa zaprećenim višegodišnjim kaznama zatvora, kao i ratifikacija tzv 123 Sporazuma kojim se reguliše mogućnost transfera nuklearnih tehnologija iz SAD ka drugim državama.

Šta dalje?!

Uzrpacija vlasti od strane Aleksandra Vučića se ne može rešiti kroz modele institucionalne borbe već je neophodno političke procese izmestiti na ulicu i tamo primeniti princip direktne demokratije. Zborovi građana treba da budu model organizovanja po svakom od ključnih pitanja. Tako da treba jasno reći kako pitanje Kosova i ustavnog poretka zemlje nisu i ne smeju biti predizborna kampanja i uskostranačka stvar. Kosov

je civilizacijsko pitanje i o tome se moraju pitati svi Srbi, a ne samo građani Srbije sa pravom glasa. Država se može vratiti u normalne okvire samo po modelu kako je to 2020. godine urađeno u Crnoj Gori. Tada smo svi zajedno, bez obzira na državljanstvo ili pravo glasa, a često i bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost branili i odbranili civilizacijski koncept da se svetinje ne smeju skrnaviti. Slično važi i za pitanje ekpsloatacije litijuma koje se mora izvući iz dnevnopolitičkog i prebaciti u domen društvenog pitanja od velikog značaja (to nije civilizacijko pitanje poput kosovskog).

U tom pogledu se jako dobro moraju sagledati svi argumenti za i protiv i onda stvar dati građanima na neposredno odlučivanje. Tu je veoma važno isključiti efekat koruptivnih radnji koje velike kompanije rade kako bi ušle na neko tržište, a po čemu je Rio Tinto poznat u svetu što je ujedno i ključan razlog zbog koga se Vučić toliko vezao njih. Ista priča važi i za budućnost energetskog sektora i novih energetskih tehnologija koje se pojavljuju. Od toga koliko ćemo pametno odabrati zamenu za ugalj zavisi i nivo suvereniteta koje ćemo kao nacija imati i zbog toga se ne sme prelamati preko kolena već se stručno i odgovorno mora pristupiti, ali i omogućiti da građani kao nosioci suvereniteta daju svoj sud bez presije i pritiska koji se nameću sa svih strana.

Vratiti narod u društvene i političke tokove je prvi preduslov promna. To će podrazumevati bukvalno otimanje ljudi iz mreže Narodnog pokreta za državu koja je napravljena veoma gusto tako da će malo njih ostati nezahvaćeno.

Otuda situaciju treba shvatiti krajnje ozbiljno, a to podrazumeva da se po strani moraju ostaviti mnoge lične razmirice, sujete, politička i ideološka razmimoilaženja kao i druge stvari koje su sveukupno trivijalne u odnosu na veličinu problema sa kojim se suočavamo.