(P)likovi

Od 12 milijardi evra kredita, koje uzima Srbija, sa pet milijardi raspolagaće Goran Vesić

Ministar za visoku ugradnju

Srbija će se ove godine zadužiti sa još 12 milijardi evra, od kojih će 6,5 milijardi otići na otplatu prispelih rata za stare kredite, a ostalo će dobiti Ministarstvo građevinarstva. Novi krediti će biti uloženi u infrastrukturne poslove na kojima će zaraditi firme tajkuna iz vrha Srpske napredne stranke. Uporedo s tim, vlast menja Zakon o planiranju i izgradnji kako bi ubrzala i olakšala pljačku javnih resursa. Vesićev "zakon o duploj korupciji i visokoj ugradnji" kritikuju i naprednjaci iz frakcije Aleksandra Šapića. O novom pohodu na republički budžet i dodatnom zaduživanju ove i sledećih generacija piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Kad je dovedena na vlast, Srpska napredna stranka je zatekla javni dug u iznosu od 15 milijardi evra, s godišnjim obavezama od 3,5 milijarde evra za otplatu rata i glavnice kredita. Danas Srbija ima dug od 34 milijarde evra i obavezu da do kraja godine plati 6,5 milijardi evra prispelih rata.

Aleksandar Vučić je gurnuo Srbiju u dužničko ropstvo, ali ne namerava da se zaustavi u uništavanju države i naroda. Budžetom za 2023. godinu predviđeno je uzimanje još 10 milijardi evra kredita, a ta cifra je u međuvremenu povećana za još dve milijarde. Veći deo tih pozajmica biće potrošen na otplatu rata, a ostatatak od 5,5 milijardi za infrastrukturne projekte.

Vučić namerava da do kraja godine pripremi plan rekonstrukcije energetskog sistema. Za taj projekat će biti potrebno zaduženje za još 10 milijardi evra i to samo za izgradnju "Đerdapa 3" i tri hidroelektrane.

Za kontrolu tokova novca kroz infrastrukturne projekte Vučić je delegirao Gorana Vesića. Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre nekoliko dana je potpisao ugovore o dva kredita, koji će biti uloženi u izgradnju Železničkog koridora 10. Prvim ugovorom, Srbija će od Evropske investicione banke uzeti kredit od 1,1 milijardu evra, a drugim, od Evropske banke za obnovu i razvoj 550 miliona evra. Vesić je najavio da će Vlada Srbije uskoro od Evropske unije dobiti bespovratnu pomoć od 598 miliona evra za izgradnju pruge Beograd - Niš.

Vesić je najavio i završetak izgradnje brze pruge Beograd - Budimpešta. "Deo te pruge od Novog Sada do Subotice planirano je da bude završen do kraja, znači, 2024. godine, Mađari će završiti svoj deo pruge do sredine 2025. godine, pa ćemo imati prugu kojom će se od Beograda do Budimpešte putovati manje od tri sata", rekao je Vesić isto ono što je Vučić govorio u septembru 2014. godine, kad je obećao da će Kinezi do kraja 2016. godine izgraditi tu prugu, kojom će vozovi juriti 300 na sat.

Sedam godina nakon što je istekao rok za završetak radova, urađena je četvrtina posla. Vučića to ne zanima, važno mu je samo da je novac iz kineskih kredita potrošen, da su se ugradile firme Zvonka Veselinovića, Dragoljuba Zbiljića i ostalih naprednjačkih tajkuna, a još mu je važnija provizija koju je lično uzeo u tom poslu.

Vučić je davno napravio cenovnik za ugradnju u sve državne poslove. Što se tiče infrastrukture, novac se deli u razmerama 50-20-30. Vučić uzima pola plena za sebe, a 20 odsto za Srpsku naprednu stranku. Za realizaciju projekata ostaje 30 odsto. Da bi se zadovoljili apetiti, iskazani u toj kriminalnoj i koruptivnoj šemi, cene su prenaduvane. Zato kilometar auto-puta u Srbiji košta sedam puta više nego u Hrvatskoj ili Mađarskoj. U skladu s Vučićevim alavim prohtevima cena "Moravskog koridora" je skočila sa 385 miliona evra na 1,2 milijarde evra, cena "Fruškogorskog koridora" sa 200 na 606 miliona evra, a beogradskog metroa sa dve na šest milijardi evra.

Ugradnja u infrastrukturne projekte postala je osnovna Vučićeva privredna delatnost. Uzimao je strane kredite, veći deo novca uzimao za sebe i svoju stranku, a izgrađene puteve je koristio u predizbornim kampanjama kao dokaz napretka Srbije.

Cenu će plaćati aktuelna i nekoliko sledećih generacija, ali to Vučića ne zanima, njemu je bitno samo da napuni svoje džepove, sefove i račune. S tim motivom napravio je ambiciozan plan i za ovogodišnje zgrtanje provizija. Prema njegovim najavama, osim završetka saobraćajnice između Surčina i Novog Beograda, biće okončani radovi na deonicama između Pojata i Makrašina i između Pakovraće i Požege, obilaznica oko Beograda do Bubanj potoka i krak puta od Sremske Rače do Kuzmina na auto-putu Beograd - Sarajevo.

Ove godine će početi radovi na saobraćajnici od Rumunije do Mađarske na potezu Sombor-Kula-Vrbas-Bečej, Kikinda i Nakovo. Osim auto-puteva, u planu je izgradnja ili rekonstrukcija pruga od Niša do Brestovca i Dimitrovgrada, od Stalaća do Kraljeva, kao i dela između Bogojeva i Prahova do Sremske Mitrovice. Što više projekata, to više provizija.

Upravljanje projektima Vučić je poverio Vesiću. Kozi je dao da čuva kupus.

To kadrovsko rešenje ne čudi. Posle petooktobarskih promena, za vreme vladavine DOS-a, Vučić je optuživao Vesića za brojne koruptivne afere. U jesen 2002. godine, kad je Ljiljana Buha javno opisala saradnju njenog muža Ljubiše Buhe, zvanog Čume,i Gorana Vesića, Vučić je tvrdio da je Vesić "šef političkog krila surčinske mafije" i da je zadužen za kontrolu novca koji se uzimao kroz poslove Čumetove firme "Difens Roud" na asfaltiranju puteva u Srbiji.

Vučić je sada za iste zadatke, samo u mnogo krupnijim poslovima, angažovao Vesića. Osim iskustva u sumnjivim infrastrukturnim projektima, Vesić je dokazao podobnost i drugim detaljima iz privatne biografije i političke karijere, na koje ukazuje Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke.

- Zna se ko je Vesić. On danas priča o Kosovu, a 1999. godine, za vreme rata, dezertirao je i pobegao u Crnu Goru kod Mila Đukanovića. Zato su 2017. godine, na otvaranju Bulevara heroja sa Košara, ti isti heroji zahtevali da se Vesić tu ne pojavi, da ih ne sramoti. Vesić govori i o korupciji, a ja imam podatke u kojima je noritarana i neodslužena zatvorska kazna predsednika Upravnog odbora JKP "Gradsko zelenilo". Vesić je bio član Nadzornog odbora kompanije JRB i AB Invest, a kao siva eminencija fudbalskog i košarkaškog kluba Crvena zvezda. Vesić je čuven po tome što je ostavio 50 miliona duga u KK Crvena zvezda. Pravda je spora, ali dostižna i za njega. Vesić sada govori da opoziciji smeta što se radi u Srbiji. Ponavlja tu mantru, spinuje. Ne, dobro je da se gradi, ali nije dobro da se krade - kaže Aleksić.

Na to ukazuje i Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, koji ističe da se danas na vlasti ne nalaze političari sa vizijom, nego političari sa provizijom.

- Vesić za sve probleme i greške optužuje bivšu vlast. To nije loše, samokritika je u redu, ali taj čovek nema granice, on je pao s Marsa. Ne odričem se onoga što je radila tadašnja vlast, jer ona je morala da gradi ono što su radikali uništili. Radikali su pretvorili Srbiju u prah i pepeo, u pustinju. Bilo je grešaka, ali on posle deset godina vladavine Srpske napredne stranke, stanje je neuporedivo gore. To zna i Vesić, Vučićev ministar za visoku ugradnju - kaže Lutovac.

I revizijom vlastite prošlosti Vesić dokazuje sličnost s Vučićem. Dok je imao interes, kao visoki funkcioner Demokratske stranke, učestvovao je ili je zastupao učesnike u svim kriminalnim i korupcionaškim aferama za koje sad optužuje svoje bivše partijske kolege. Zbog toga ga potpredsednika DS-a Dragana Rakić naziva bekičmenjakom, poturicom i besramnim seljakom.

Vesić se odrekao nasleđa "žutih lopova", ali ne i svojih starih načina obračuna s političkim protivnicima. Vesić s lakoćom proziva i vređa, recimo, Aleksandra Jovanovića Ćutu, koga optužuje da je nasilnik, da preti ženama, da je bitanga i pijani ološ. Međutim, kad ga Ćuta pozove da dođe da mu to kaže u lice, Vesić podvije rep.

Osim falsifikovanja prošlosti, agresivnog primitivizma i kukavičluka, Vesića i Vučića povezuje i sklonost ka bolesnom laganju. Doduše, čak ni Vučić nije mogao da uzimanje novih kredita predstavi kao smanjene javnog duga.

- U januaru 2023. godine, iznos našeg zaduženja u odnosu na BDP iznosio je 50,5 odsto, sada se približavamo cifri od 50,2 odsto. To je bolji rezultat nego u mnogim zemljama Evropske unije. Mi tri puta više izdvajamo u budžetu za poljoprivredu, nego za privredu. Da li je to dovoljno? Planirano je za rekonstrukciju i izgradnju 2023. godine da napravimo 944 kilometra novih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Već je potpisan ugovor o izgradnji auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, a to je, znači, već 105 kilometara manje od tih 944 kilmetra. Za infrastrukturu u ovoj godini je izdvojeno 3,6 milijardi evra - rekao je Vesić, ne upuštajući se u objašnjenja kako će novo zaduženje od 1,7 milijardi evra doprineti smanjenju javnog duga u odnosu na BDP.

Narodna skupština je 5. marta ove godine usvojila izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Vesićevo ministarstvo za visoku ugradnju prilagodilo je zakonska rešenja interesima tzv. investitora, a na štetu građana i lokalnih i republičkih budžeta.

Pre svega, investitori više neće morati da plate takse za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Autori izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradi procenili su da ubiranje taksi nije isplativo, zato to treba ukinuti, ali selektivno. Sportska društva, stambene i zemljoradničke zadruge i dalje će morati da plaćaju nadoknadu za prenos prava vlasništva, ali ne i naprednjački tajkuni. Stare odredbe Zakona, koji je donet pre 13 godina, vlast Srpske napredne stranke nije primenjivala, zato su prihodi od naplate nadoknade bile male, svega 31 milion evra. Naravno, vlast nije htela da novac od svojih tajkuna ubacuje u gradske i republičke budžete, nego u džepove svojih funkcionera. Na kraju, Vesić se setio da ukine tu obavezu, pa da investitori besplatno izvrše konverziju.

Vlada Srbije je predložila, a Skupština usvojila te izmene i dopune Zakona, a da pre toga nije procenjena šteta koju će pretrpeti država. Za vlast, to nije bitno. Međutim, bitna je zarada.

Pre mesec dana, kad je javnost obaveštena o detaljima spornog Zakona, Goran Vesić je održao sastanak sa stranim investitorima, kojima je obećao besplatnu promenu prava korišćenja u pravo svojine građevinskog zemljišta na kome će biti izgrađeno 15 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Najunosniji deo plena nalazi se u Beogradu.

kolikim ciframa se radi, vidi se na primeru IMT-a, na kome je država ovim zakonom izgubla čak 280 miliona evra. S obzirom da se, kako je procenjeno, u igri nalazi još najmanje 5.000 lokacija koje će investitori dobiti besplatno, može da se pretpostavi da će ovim zakonskim rešenjima vlast naneti štetu vrednu nekoliko milijardi evra.

Vlast je donela taj Zakon pre nego što je napravljen popis građevinskih parcela, koje su predviđene za besplatnu konverziju. Popis će biti napravljen tek kad pljačka bude završena, kao što je i predviđeno izmenama Zakona, kojim je predviđeno i osnivanje Agencije za prostorno planiranje i urbanizam. Republički geodetski zavod dužan je da, u roku od 30 dana, novoosnovanoj Agenciji ustupi podatke, softver i svu dokumentaciju koja se odnosi na Centralni registar planskih dokumenata, uključujući sve predmete, arhivu i opremu. Investitori će dobiti i druge pogodnosti.

Izmenama Zakona predviđeno je da notari, registrovani za izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja van objedinjene procedure, moraju da ustupe sve informacije zainteresovanim invesitorima.

Novim zakonskim rešenjima omogućena je i besplatna promena namene poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, pod uslovom da vlast proceni da su u pitanju projekti od posebnog značaja za Republiku Srbiju, i to u hitnom postupku. Vučićeva vlast je na primeru projekta "Beograd na vodi" već pokazala spremnost da, suprotno svim zakonima, privatne interese proglasi poslovima od "javnog značaja". Po tom modelu, svako poljoprivredno ili šumsko zemljište vlast može da bez nadoknade preimenuje u građevinsko i omogući izgradnju privatnih stambenih i poslovnih zgrada.

Zakon još nije stupio na snagu, a naprednjački tajkuni su već počeli da ga primenju, kao što se vidi na primeru Srđana i Zvezdana Milovanovića, vlasnika kompanije Kopernikus, koji su dugogodišnji sponzori Aleksandra Vučića. U Vučićevoj režiji, Kopernikus Technology je 2018. godine prodat Telekomu Srbija za 195 miliona evra, iako je tržišna vrednost kompanije braće Milovanović bila desetostruko niža. Milovanovići su tim novcem kupili dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, TV Prva i B92.

U avgustu 2019. godine Kopernikus je na javnom nadmetanju, koje je organizovala beogradska Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju, za 20,2 miliona evra kupio zemljište u Bloku 43 od dva hektara, na kome se nalazio beogradski buvljak.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić nedavno ja najavio preseljenje buvljaka na Miljakovac. Kad to bude obavljeno, u Bloku 43, Milovanoviće će tamo podići "Kopernikus Tower", za koji kažu da će biti "najmoderniji i najveći poslovni kompleks u zemlji i regionu, pošto će imati više od 100.000 kvadratnih metara". Naprednjačka vlast je i na taj način omogućila braći Milovanović da prošire poslovnu imperiju. To i ne čudi, s obzirom da je Srđan Milovanović član Predsedništva SNS-a, a njegov brat Zvezdan je bio poverenik SNS-a za Niš.

Sve vlasti, koje su unazad tri decenije uništavale Srbiju, ogrezle su u kriminal i korupciju, ali nijedna kao naprednjačka. Vučić je ozakonio korupciju kao najunosniju privrednu delatnost. Na to ukazuju i pojedinci iz vrha Srpske napredne stranke, među kojima su Šapić i njegovi najbliži saradnici.

Bojana Radaković, gradska sekretarka za urbanizam, nedavno je optužila Vesića da izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvodi "duplu korupciju". Podsvest je s lakoćom savladana njen krhki intelekt, pa joj se omaklo da prizna kako vlast razvija korupciju, ali ne toleriše konkurenciju u tom poslu. Pošto je Vesić ovlastio svoje Ministarstvo za idavanje građevinskih dozvola, pa i drugih pogodnosti, Radaković se suprotstavila "duploj korupciji". Investitori koji žele da zaobiđu propise i obaveze, pa da preko reda dobiju neophodne dozvole, mogu da dođu na pregovore u njen nezvanični ofis u hotelu "Hilton", da ne idu kod Vesića ili nekog od njegovih saradnika, koji nudi povoljnije cene kriminogenih usluga.

Posle tog javnog priznanja, i to u programu Radio-televizije Srbije, da bi izbegla udare kritike kolega iz naprednjačkog kartela, Radaković se dislocirala na bezbednu udaljenost, u Ujedinjene Arapske Emirate. Iz Vesićevog tabora su joj poručili da se hitno vrati, jer njeni komitenti prave gužvu u "Hiltonu".

Iako se otimaju oko plena, sve naprednjačke frakcije jedinstvene su u nameri da pravni sistem prilagode svojim koruptivnim interesima. U skladu s tim, promenjeni Zakon o planiranju i izgradnji predviđa izbor glavnih urbanista u jedinicima lokalne samouprave i glavnog državnog urbaniste.

Kad postave glavnog urbanistu lakše će upravljati svim zemljištem u Republici Srbiji. Za te potrebe zakonom je definisano i tzv. brownfield investiranje. Sve loklane samouprave obavezuju se da u roku od šest meseci stranim investitorima, koji uzmu u zakup ili kupe već postojeći objekat, dostave podatke o brownfield lokacijama. To znači da će Agencija za prostorno planiranje napraviti registar zemljišnih parcela, koje će biti u ponudi tzv. stranim investitorima.

Osim Zakona o planiranju i izgradnji, Narodna skupština je usvojila i izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata. Predlagač zakon, Ministarstvo građevinarstva, ističe da će nova rešenja omogućiti brže uklanjanje i rušenje nelegalnih objekata. Iako su ta rešenja prikazana kao sredstvo za obračun sa neodgovornim investitorima, koji se bogate kršenjem zakona i izbegavanjem plaćanja građevinski i komunalnih opštinskih i gradskih taksi, jasno je da će se i to staviti u službu interesa tajkuna iz vrha Srpske napredne stranke.

Da nije tako, Šapić ne bi mogao da legalizuje divlju gradnju na Bežanijskoj kosi, a afera u kojoj je uhapšen Aleksandar Jovičić, tadašnji predsednik beogradske opštine Palilula, već bi dobila sudski epilog. Kad bi zabrana trgovine nelegalnim objektima zaista bila primenjiva u praksi, to bi ugrozilo Vučićev sistem pranja novca kroz građevinske projekte. Samo u Beogradu svake godine opere se oko milijardu evra nepoznatog porekla.

Za razliku od bivše vlasti, koja je u četiri poslednje godine svog režima, uložila 1,2 milijarde evra u infrastrukturne projekte, Srpska napredna stranka će samo ove godine iz budžeta za tu namenu izdvojiti 3,6 milijardi evra, plus ovih 1,7 milijardi evra, koje su pre neki dan uzeti iz evropskih kreditnih institucija. Trošenje tih sredstva povereno je Goranu Vesiću, a ne nekoj nezavisnoj instituciji, koja bi štitila interese države i naroda, a ne funkcionera SNS-a i njihovih tajkuna.

Državne institucije ne rade svoj posao ni kad su za to ovlašćene. To pokazuje primer Komisije za kontrolu državne pomoći. Vladimir Antonijević, predsednik te Komisije, nedavno je objavio informacije o 130 rešenja o oceni usklađenosti državne pomoći. Samo u jednom slučaju Komisija je naložila upravnu meru povraćaja državne pomoći u iznosu 414 miliona dinara, uključujući i zateznu kamatu, koja nije mala, s obzirom da se radi o slučaju iz 2016. godine. Prema podacima Komisije, državna pomoć je 2021. godine, na koju se odnosi poslednji usvojeni izveštaj, iznosila 2,3 milijarde evra.

Iako propisi određuju kriterijume za raspolaganje državnom pomoći, u praksi su podsticaj dobijale kompanije ljudi iz Vučićevog okruženja. Novac iz državne kase uplaćivan je firmama koje duguju po više miliona evra poreza, čak i za projekte koji su nelegalno izgrađeni. Za kontrolu tokova novca, i to nekoliko milijardi evra godišnje, zadužena je Komisija u kojoj je angažovano 16 državnih službenika.

Za pravu kontrolu Vučićevih poslovnih kombinacija biće zaduženo tužilaštvo, ali tek kad dođe do oslobođenja Srbije od njegove diktature. Tek tada će se utvrditi tačan iznos provizije koju je uzimao na infrastrukturnim projektima, na izgradnji auto-puteva, pruga, bolnica, fudbalskih stadiona i ostalih objekata za visoku ugradnju.

- Brza pruga Beograd - Niš je jedan od najvećih projekata u koje je Srbija ušla, on vredi 2,775 milijardi evra. Sve od 2000. godine, od kada radimo sa Evropskom unijom, u infrastrukturne projekte je uloženo 420 miliona evra, a sada nam EU daje bespovratno 610 miliona evra. Na poklon! Iz budžeta mi dajemo 525 miliona, a ostalo iz evropskih kredita po najpovoljnijim uslovima. Najveća pomoć i podrška. Kad završimo Železnički koridor 10, brzom prugom će se od Beograda do ništa stizati za svega sto minuta - rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Verheijem.

Novac iz kredita, koji će vraćati ova i nekoliko sledećih generacije građana Srbije, ako ih bude, dobrim delom će završiti u Vučićevim džepovima. Osim finansijske, Vučić takvim koruptivnim akcijama ostvaruje i političku korist. U svakodnevnoj kampanji, on se hvali neimarskim poduhvatima, uglavnom preskupim i nepotrebnim. Novcem građana finansira svoje marketinške trikove. Takvi postupci omogućili su Vučiću da postane najbogatiji politikant u savremenoj istoriji Evrope, dok je država kojom vlada pala u duboko siromaštvo.

Vučić je za deset godina zadužio Srbiju za 17 milijardi evra. Ove godine je već uzeo 4,7 milijardi evra novih kredita, a do 2024. moraće da nađe kreditne linije za još pet milijardi evra, kao što je predviđeno budžetom. Vučić se kriminalom i korupcijom bavi na naučnoj osnovi. Razvio je sistem "duple korupcije", pa mu, ako bude pravde, sleduje i dupla kazna za sve zločine nad Srbijom.