Razaranja

Koje su najnovije afere Đukanović dr Dubravke direktorke Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture

INDIJSKI ZAČIN NA DUBRAVKIN NAČIN

Šta je zajednički imenitelj sicilijanske mafije i srbijanske kulture? Kakvi sve kulturološki klanovi deluju u Srbiji? Ko su bili uobičajeni članovi porodičnih manufaktura i klanova? Zbog čega su naprasni švaleri i švalerke avanzovali u vanbračne partnere? Koji stručnjaci su poznati kao vanbračni i bračni nekrofili? Šta je pokazalo istraživanje VOICE-a? Ko je namestio višemilionske javne nabavke sopstvenoj švalerki? Kako je švalerkina kćerka kod očuha stekla godinu dana staža a kod majke stručno zvanje? Kako je i čime potkupljen kolektiv republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture

Stanislav Živkov

Sicilijanska mafija (ital. mafia siciliana), poznata kao Koza nostra (ital. Cosa nostra - naša stvar), kriminalna je organizacija na Siciliji u Italiji. To je labava asocijacija kriminalnih grupa koje dele zajedničku organizacionu strukturu i kodeks ponašanja. Svaka grupa, poznata kao kao „porodica", „klan" ili cosca, tvrdi da ima suverenitet nad teritorijom, običnom gradom ili selom ili naseljem (borgata) većeg grada, u kojoj vrši reketiranje. Članovi nazivaju sebe „ljudima časti", iako ih javnost često naziva „mafiozima". Osnovna delatnost mafije je zaštita reketa, arbitraža sporova između kriminalaca, kao i organizovanje i nadzor ilegalnih ugovora i transakcija.

Odavno je poznato da po svemu što se dešava pod „plaštom" kulture u Srbiji de facto podseća na dobro organizovanu spregu interesnih klanova, a sve kako bi se pare, kojih navodno u kulturi nema, a zapravo ima i to više nego dovoljno, lepo podelile između svih zainteresovanih članova raznoraznih interesnih klanova koji su otprilike podeljeni prema oblastima u kojoj se planira krađa pa recimo u oblasti savremene umetnosti žari i pali jedan klan koji čine direktorka jedne ustanove kulture republičkog značaja i njena četiri ljubavnika. Naravno tu su i drugi klanovi u arheologiji je čuven klan Arheološkog instituta predvođen doskorašnjim direktorom, sledeći klan je gerijatrijski klan koji čine prethumni akademici ANUS-a, a i neki malo mlađi koji su opet postali to što jesu zahvaljujući nepotizmu i krevetskim vezama.

Ali sve u svemu suštinska organizacija klanova je zaista često povezana sa porodičnim manufakturama i klanovima koje čine svi mogući i nemogući rođaci, muževi žene, švaleri, švalerke, kumovi, kume, braća, sestre, snaje i zetovi, kćerke i sinovi sa snajama i zetovima, stričevi, ujaci, teče, tetke, strine, ujne, svekrovi, svekrve, tastovi i tašte pa je recimo ostao zapamćen slučaj kada je jedan general JNA telefonom naređivao umetničkom ansamblu JNA da moraju da snime novi ploču njegove snajke, inače propale operske pevaljke.

U međuvremenu se promenila samo jedna jedina stvar, a to je usledilo pojavim tzv novogovora sa primenom društveno osetljivog vokabulara pa je tako umesto uobičajenih naziva švaler i švalerka, nekome palo na pamet da ih prekrsti u vanbračni partner i partnerka, a to opet moguće zbog toga što je došlo do promene ustava i porodičnog zakona pa su vanbračni partneri u pravima izjednačeni sa bračnim. Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u članu 62 izjednačava vanbračnu zajednicu sa brakom, zbog čega su prava i dužnosti vanbračnih partnera izjednačeni pravima i dužnostima supružnika.

Sam pojam vanbračne zajednice regulisan je Porodičnim zakonom Republike Srbije („Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) - u daljem tekstu: Porodični zakon RS. U članu 4 pomenutog zakona, vanbračna zajednica definisana je kao trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji, dok su članovi vanbračne zajednice označeni kao vanbračni partneri.

Dalje se navodi i da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom. A o tome da su i u arheologiji veoma rasprostranjene raznorazne veze najbolje je još pre dosta godina napisano upravo u ovom listu u tekstu Saše Segedinskog pod naslovom „Bračni i vanbračni nekrofili.

Iako je sve ovo odavno poznato, osim novinara ove rubrike doskora nikada niko nije pokušao da rasplete sve moguće mafijaško klanovske puteve, rodbinske, krevetske i ostale veze sve dok se nedavno po svim medijima nije pojavila veoma važna vest nastala na osnovu istraživanja VOICE (nezavisnog udruženja novinara Vojvodine pod naslovom: Kako je firma direktorove supruge dobila milionske javne nabavke a u ovom tekstu se govori o tome kako je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, na čelu sa direktorom Zoranom Vapom, dodelio 4 javne nabavke od 9,5 miliona dinara firmi „Studio D Art" u vlasništvu njegove supruge Dubravke Đukanović.

U periodu od 2017. do 2020. godine Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, na čelu sa direktorom Zoranom Vapom, dodelio je četiri javne nabavke ukupne vrednosti 9,5 miliona dinara novosadskoj firmi „Studio D Art" u vlasništvu Dubravke Đukanović, tada vanbračne a sada bračne partnerke Zorane Vape, pokazalo je istraživanje VOICE-a. Naravno i ovde je došao do izražaja novogovor pa su naprasno Vapa i Đukanovićka proglašeni vanbračnim partnerima iako je ceo Novi Sad i šire jako dobro znao da je u pitanju veoma dugotrajna švaleracija.

Elem, pomenute javne nabavke raspisane su po godinama - 2017, 2018, 2019. i 2020. godine i reč je o nabavci usluga u oblasti arhitekture. U sva četiri postupka javne nabavke Studio D Art bio je jedini ponuđač. Najveći iznos ova firma dobija 2018. godine za javnu nabavku „projektovanje u oblasti: arhitekture, konstrukcije, hidro i elektro instalacije" u vrednosti od 4.053.600 dinara sa PDV-om. Ništa od ovoga ne bi bilo sporno da vlasnica firme Studio D Art Dubravka Đukanović, aktuelna direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i tadašnji direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa, nisu bili vanbračni partneri, odnosno da su se švalerali što je za VOICE potvrđeno iz više relevantnih izvora.

A Zoran Vapa inače kadar SPS-a upao je u sukob interesa, pošto je prekršio zakon o javnim nabavkama U periodu kada su sprovedene tri od četiri pomenute javne nabavke (2017, 2018. i 2019. godine) na snazi je bio Zakon o javnim nabavkama iz 2015. godine.

Konkretno, u članu 29 ovog zakona navodi se da „naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa, ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke". Dalje se precizira da na nepristranost utiče i, između ostalog, „ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice učestvuje u upravljanju ponuđača".

Dakle, u ovom slučaju predstavnik naručioca (Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture) je Zoran Vapa, a Dubravka Đukanović, u tom trenutku vanbračna partnerka, upravljač je ponuđača, odnosno vlasnica firme Studio D Art. U zakonu je taksativno navedeno da „Naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa, ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke", piše, između ostalog, u članu 30 starog Zakona o javnim nabavkama.

Ipak, pod izvesnim uslovima moguće je zaključiti ugovor koji pre toga treba da odobri Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i takva odluka u tom slučaju treba da stoji na internetskoj stranici Republičke komisije.

Međutim, takva odluka ne postoji na pomenutoj stranici. Dalje se navodi da se „na osnovu Pravilnika o bližem uređivanju postupka javne nabavke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zakona o javnim nabavkama iz 2015. godine može zaključiti da se direktor Zavoda smatra predstavnikom naručioca i da postoji sukob interesa sa ponuđačem čiji je direktor i vlasnik njegova vanbračna partnerka. Pošto je članom 30 Zakona o javnim nabavkama propisana zabrana zaključenja ugovora u ovom slučaju, dolazimo do situacije u kojoj ugovori nisu smeli biti zaključeni zbog postojanja sukoba interesa", o čemu je za VOICE govorio Miloš Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija.

Kada je reč o javnoj nabavci koju je Studio D Art dobio 7. septembra 2020. godine, na snagu je stupio novi, aktuelni Zakon o javnim nabavkama. Prema novom Zakonu, nema više zabrane zaključivanja ugovora u ovom slučaju niti traženja saglasnosti od Republičke komisije, već postoji dužnost lica koje je u sukobu interesa da se izuzme iz odlučivanja. Međutim, Vapin potpis stoji i na ovom ugovoru. Ipak, i prema novog Zakonu ostala je obaveza da se lice koje je u sukobu interesa, u ovom slučaju Zoran Vapa, obrati Agenciji za sprečavanje korupcije.

Iz Agencije su za VOICE potvrdili da im se Vapa nije obratio za mišljenje ni 2020. godine, kao ni prethodnih, kada je firma njegove, tada vanbračne partnerke, dobijala poslova od Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. U telefonskom razgovoru sa novinarom VOICE-a Vapa je negirao da je prekršio Zakon o javnim nabavkama.

„Nisam prekršio Zakon, to je bila javna nabavka koja je bila javna, znači nije bilo direktne pogodbe, sve je objavljeno na sajtu. Ja ne mogu suprugu da eliminišem kao doktora nauka, profesora na fakultetu i jednog od najeminetnijih stručnjaka, znači morate malo da pogledate čime se ta firma bavila, a ne da proverate da li je neko dobio posao... Pa dobio je posao, na javnoj nabavci neću svakako zabraniti nekome da dobije posao. Vi ste mlad čovek, naučićete vremenom, samo vi radite svoj posao". Međutim vrlo brzo se ispostavilo da Vapa nije prijavio ni imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije! Prvog septembra 2021. godine Zoranu Vapi prestaje funkcija direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Međutim, tri meseca kasnije, pošto mu je očito penzija teško pala, a verovatno je bila i mnogo manja od plate, Vapa za nepoznate zasluge postaje član Nacionalnog saveta za kulturu.

Kao javni funkcioner, on se i dalje nalazi u bazi podataka Agencije za sprečavanje korupcije. Međutim, njegova imovina nije dostupna na sajtu Agencije. Iz Agencije kažu za VOICE da Vapa nije u zakonskom roku podneo Izveštaj o imovini.„Uvidom u evidenciju podnetih Izveštaja o imovini i prihodima utvrđeno je da je Zoran Vapa podneo Izveštaj 2010. godine kao direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji nije objavljen iz tehničkih razloga.

Uvidom u Registar javnih funkcionera utvrđeno je da je Zoranu Vapi navedena javna funkcija prestala 01.09.2021. godine nakon čega nije u zakonom propisanom roku podneo Izveštaj, te će Agencija pokrenuti postupak prethodne provere radi utvrđivanja postojanja povrede Zakona o sprečavanju korupcije", stoji u odgovoru koji je Agencija za sprečavanje korupcije dostavila VOICE-u 3. marta 2022. godine. Mesec dana kasnije, odnosno 4. aprila iz Agencije je javljeno da je postupak utvrđivanja postojavanja povrede Zakona o spečavanju korupcije i dalje u toku.

Sa druge strane, Zoran Vapa za VOICE negira da nije prijavio imovinu Agenciji. „Jesam, kako nisam. Kad je supruga (Dubravka Đukanović) imenovana za direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u obavezi sam bio da prijavim svu imovinu Agenciji. To imate tamo prijavljeno. Čak i ušteđevinu", rekao je Vapa. Međutim to nije bilo sve pošto je Dubravka Đukanović dobijala poslove od opštine Sremski Karlovci dok je bila funkcionerka te opštine.

Naime Dubravka Đukanović je u periodu od 2017. do 2021. godine obavljala funkciju članice Komisije za planove Opštine Sremski Karlovci. Za to vreme, odnosno 2018. i 2019. godine, njena firma Studio D Art dobila je dve javne nabavke od ove opštine u vrednosti od 10 miliona dinara. Na obe javne nabavke, Studio D Art bio je jedini ponuđač. Firma Dubravke Đukanović dobila je posao od ove opštine i 30. oktobra 2017. godine, mesec dana pre nego što je Đukanović postala članica Komisije za planove.

Takođe, jednu od pomenute dve javne nabavke, Studio D Art je dobio zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture na čelu sa Zoranom Vapom. Iz Agencije za sprečavanje korupcije potvrdili su za VOICE da im se Dubravka Đukanović nije obraćala zbog potencijalnog sukoba interesa. VOICE se ovim putem obratio i Opštini Sremski Karlovci sa pitanjima zbog čega su opštinskoj funkcionerki dodelili dve javne nabavke i da li im se Đukanović obratila zbog potencijalnog sukoba interesa.

Ni posle telefonskog poziva i poslatog imejla na zvaničnu adresu Opštine, VOICE nije dobio odgovore. U krajnoj liniji kome će ako neće svoj svome. Neće valjda dozvoliti da novci odu nekom drugom! A sve to ni najmanje nije zasmetalo da Đukanovićka čak dobije medalju kulture za očuvanje kulturnog nasleđa koja je "tokom svoje karijere ostvarila izvanredne rezultate u domenu očuvanja kulturnog nasleđa kroz projekte koji su bili ključni za očuvanje i promociju kulturne baštine u širokom rasponu svih naroda i svih konfesija koji postoje u AP Vojvodini".

Međutim priči ovde nije kraj pošto istraživanje VOICE-a nije obuhvatilo trećeg člana ove porodične manufakture, a to je izvesna Simona Đukanović inače kćerka Dubravke Đukanović i pastorka Zorana Vape! A posebno je zanimljiva pričica zbog radi čega je gospođica Đukanović zapravo morala da otvori privatnu firmicu, a radi se o nečemu mnogo bitnijem nego što je posao caretakera poslića majčine firme, zapravo radi se o poslićima firme gde je gospođa majka direktorka, odnosno o nameštanju poslova podobnima od strane Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, koji je svojevremeno, kako bi eliminisao sve nepoželjne firme koje bi se javile povodom eventualnog projektovanja ili izvođenja radova izveo jednu od brojnih korisnih malverzacija sa ciljem nameštanja poslova.

A to je urađeno tako što je u konkursne uslove kao obavezan faktor uvrštena kompletna protivzakonita izmišljotina da u firmi koja se javlja na neki konkurs jedan od zaposlenih mora imati položen stručni ispit i zvanje konzervatora, što je po zakonu nemoguće pošto prava na zvanje konzervatora i kustosa imaju samo osobe koje su odradile pripravnički staž i rade u ustanovama službe zaštie, dakle muzejima i zavodima za urnisanje spomenika kulture.

Kako bi se na konkursima eliminisale nepoželje firme zvanje konzervatora dobio je izvesni Slobodan Radovanović iz firme Koto i time je bio otvoren put nameštanju svih mogućih i nemogućih poslića Kotou. Ali pošto je sada gospođa profesorica postala direktorka Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, naravno je bilo veoma potrebno da sada Koto podeli tržište sa još nekime pa je tako izvedena sledeća akrobacija. Naime, najpre je dotična Simona Đukanović svojevremeno obavljala neki pripravnički staž u Pokrajinskom zavodu za urnisanje spomenika kulture gde je slučajno doživotni direktor doskora bio izvesni Zoran Vapa inače muž njene majke odnosno Simonin očuh koji je inače kao kadar SPS-a imao, maltene, doživotni status nedodirljivog direktora, pa je nakon obavljenog pripravničkog staža u Pokrajinskom zavodu za urnisanje spomenika kulture, gde se niko živi ne seća da ju je uopšte ikada video da svakodnevno dolazi na posao, od svog očuha lepo dobila potvrdu na osnovu koje je konkurisala u Republičkom zavodu za urnisanje spomenika kulture i dobila zvanje konzervatora i to u ustanovi u kojoj joj je majka direktor.

Da bi pre dve godine upisala čak master studije konzervacije spomenika kulture a takođe se na njenoj Linkedin strani videlo da je recimo Simona Đukanović u majčinoj firmi Studio D'ART provela ukupno 3 godine i osam meseci, a od toga od 2021. dve godine i 4 meseca u funkciji glavnog izvršnog oficira, šta god to bilo.

Ovde se stoga postavlja pitanje šta je zapravo Simona Đukanović radila u tom periodu u firmi Studio D'ART ako se zna da je odlukom registratora pri APR-u br BP 20976/2021 od dana 01.03.2021 prijavljena promena u registru preduzetnika u smislu da nastupa prekid poslovanja firme Studio D'ART očito nastao zbog sukoba interesa Dubravke Đukanović koja je postala direktor Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture da bi kćerka/pastorka Simona Đukanović koja je arhitekturu studirala u Lionu pa je par meseci nakon zamrzavanja aktivnosti preduzetičke radnje svoje majke, Simona Đukanović osnovala svoju preduzetičku radnju Pr Studio Ds sa sedištem u ulici Sonje Marinković 16, a taj Studio Ds očito je osnovan kao caretaker odnosno preuzimalac obaveza preduzetičke radnje Đukanović prof Dr Dubravke. Sam Studio Ds sa punim nazivom Studio za projektovanje i dizajn je aktivan, sa matičnim brojem 66276635, a osnovan je dana 21.9.2021, vlasnik je naravno Simona Đukanović sa JMBG 0509995805049, šifrom delatnosti 7111 i opisom delatnosti: Arhitektonska delatnost i poreskim identifikacionim brojem 112676695!

Međutim posebna su priča delatnosti kojima se bavi ova bizarna firmica pa se tako navodi arhitektonska delatnost koja ne obuhvata arhitektonsko projektovanje već davanje arhitektonskih saveta koji se odnose na izradu nacrta i planova projekata te urbanističko i prostorno planiranje i projektovanje krajolika, a ne obuhvata usluge informacione tehnologije i usluge unutrašnjeg dekorisanja, a naprasno se Simona Đukanović predstavljajući se kao builder restorer pojavila da govori o obnovi rimokatoličke crkve u Žablju, a šta je tačno htela da kaže verovatno ni ona sama nije u stanju da kaže pošto se na sajtu može pročitati sledeće veoma pismeno saopštenje:

Obnovljena je odna fasada rimokatolicke crkve u Žablju. Ono što je sada u planu je unutrašnja obnova zdanja, i to sa double goal: za liturgijsku ščubu, ali isto tako nam je cilj da realizuamo jedan multifunctionalni spacer. "Na zidnim slikami bçte urađena conservacija, bçte pošetli novi vodovi i osavremenjen innijni strost" kaže Simona Đukanović.

A takođe bi bilo veoma zanimljivo videti u kom svojstvu je recimo Simona Đukanović bila angažovana od strane majčinog Zavoda na pripremi izložbe "Helena, serbiae regina" koja je zimus otvorena u Kulturnom centru Srbije u Parizu, a gde je 4. Decembra 2022. u okviru pratećeg programa izložbe održana radionica izrade zidnih slika "al secco" tehnikom prema predlošcima srpske srednjovekovne zidne dekoracije.

Radionicu je držala Marijana Protić, slikar konzervator, savetnik RZZSK u saradnji s kolegama konzervatorima Desimirom Tanovićem i Simonom Đukanović, koja je inače arhitekta i svakako nema blage veze sa fresco slikarstvom. Iako je radionica izazvala veliko interesovanje francuske publike svih uzrasta, bilo bi jako zanimljivo videti da li je i tu bilo nekog sukoba interesa!

A takođe bi bilo jako zanimljivo kada bi se našao neko da proveri da li je bilo nekakvog sukoba interesa u slučaju objavljivanja doktorske disertacije Đukanović dr Dubravke koju je kao direktor Pokrajinskog zavoda za urnisanje spomenika kulture, a istovremeno i kao švaler, odnosno tada vanbračni bračni drug iste te Dubravke Đukanović objavio sadašnji penzioner Zoran Vapa, doskora doživotni direktor Pokrajinskog zavoda za urnisanje spomenika a kažu sada nekakav savetnik u ministarstvu kulture koji je recimo od 2015. godine svojoj ljupkoj švalerki, a sada drugoj po redu ženici objavio nečitljivu knjižurinu od 4 kg o arhitekturi rimokatoličkih crkava Vojvodine i to u čak tri izdanja: srpskom, engleskom i mađarskom!!!

Uglavnom dok se sve ovo dešavalo, nedugo nakon navodnog stručnog usavršavanja u Egiptu, Đukanović dr Dubravka je sa zavodskom bulumentom otputovala na navodno stručno usavršavanje u Indiju gde je putovalo najmanje 30 ljudi iz Zavoda među kojima Stojanka Samardžić, Estela Radonjić Živkov sa kćerkom i mužem Goranom Živkovim, ex kadrom G17, a sada savetnikom nekakve banke, Ljubica Dimitrijević, Silva Ferizović, Bojana Mihaljević, Dubravka Đukanović sa bračnim drugom penzionerom Zoranom Vapom, Sanja Kesić Ristić, Dragutin Todorović inače penzioner, Desimir Tanović, kao i mnogi drugi.

Očito je da je Đukanović dr Dubravka primenila praksu svog mužića koji je kao direktor pokrajinskog zavoda stalno organizovao nekakva stručna usavršavanja i gde je pokrajinski zavod navodno učestvovao u troškovima za svoje pojedine zaposlene, čime je Vapa očito potkupljivao čutanje podređenih a kvaka je bila u tome da turističke agencije imaju praksu da nagrade gratis putovanjima ako se prikupi veliki broj putnika, pa neki gratis dobije neki uglednik, a neki se preračunaju i podele kao navodno sufinansiranje od strane zavoda, recimo 1 gratis = 4 popusta od po 25% što se predstavlja kao sufinsiranje.

Očito je da se i u Republičkom zavodu primenjuje ista praksa, a Đukanović dr Dubravka, nakon odežde u bojama Pere Detlića nastavlja sa modnom revijom primenjujući praksu jedne druge direktorke koja je govorila: ja kada idem da dobijem pare od sponzora ili ministarstva, ja se lepo doteram, suknja obavezno iznad kolena sa šlicem, kostim obavezno i bluza, bluzu obavezno raskopčam previše da ono unutra privuče poglede, uđem sednem prekrstim noge da ih bolje vide i cipele, i ja dobijem pare. A para očito ima samo ih treba spičkati, recimo u Indiji!