Povodom

Šta diktator radi dok Srbija spava: Kom opanci, kom Telekom - poslednja velika „operacija" kriminalnog klana vladajuće koalicije

Izbori bili, a izbora nema

Poslednji od najvećih državnih resursa, Telekom Srbija, uskoro će značajan deo svoje imovine u regionu i „kod kuće", prodati za petostruko nižu cifru od realne vrednosti. Nedugo zatim, prodatu imovinu, iznajmljivaće opet Telekom Srbija, odnosno država Srbija, jer joj treba. Potom će država Srbija sredstvima građana ponovo da izgradi prodatu infrastrukturu. Tako je to zamislio „tim" Aleksandra Vučića u Telekomu Srbija, da se za mala pare odrekne svoje imovine, da je onda od stranog vlasnika iznajmljuje, a da građane ove zemlje opljačka dva puta za istu stvar. U protekloj deceniji ovakvih „akvizicija" i „transakcija" bilo je mnogo. Na taj način država i građani su doslovno prebrisani kao činjenica. Na ovom bolesnom, režimskom tkivu, nikla je isto tako bolesna, izopačena i prebigata „nova klasa", jedna vitalna mafija naslonjena na podivljali režim i poludelog „vođu". Da li je ovo početak kraja decenijskog ludila iz koga će se Srbija dugo buditi? Jer, što se decembarskih izbora tiče, svejedno je kako završavaju. Gladni, zastrašeni, opljačkani i poniženi nemaju izbora. I nemaju šta da izgube. Izgubiće svi oni koji su „odigrali karte na Vučića". Izgubiće oni koji su lako stekli. Ako oni ne izgube, izgubiće se Srbija, trajno.

Nikola Vlahović

Istorija pljačke Telekoma Srbija, neraskidivo je vezana za tri decenije kontinuiteta kriminalnih režima, od Slobodana Miloševića do Aleksandra Vučića, uz nesebičnu podršku svih starih imperijalnih sila i njihovih ambicija o „brisanju" Srbije sa geopolitičke mape Evrope i sveta ili, u najboljem slučaju, trajnom nadzoru njenog kolonijalnog statusa.

Isto to moglo bi se reći i za Elektroprivredu Srbije, nacionalnog energetskog giganta, koja je divljački opljačkana, skoro potpuno uništena i konačno predata u ruke države Norveške i njenih „stručnjaka" koji, prema svemu što je poznato iz dosadašnjih kontakata, nisu ni blizu najboljim elektroinženjerima koje Srbija ima (ali nisu „Vučićevi" i nisu deo njegovog klana).

Još neosuđeni diktator, obavio je ovaj veleizdajnički posao u Oslu, 28. novembra 2022. godine, kad ga je primio čak i norveški kralj Harald Peti, oduševljen zbog gigantskog posla koji njegova država dobija na Balkanu, a istovremeno i zbunjen, i verovatno se pitao: zašto bi neka budala nudila stranim stručnjacima da vode najveću državnu elektro-kompaniju?

Ili je istina bilo malo drukčija: svi stručnjaci norveških elektro-kompanija rade za energetske korporacije SAD i njene transatlanske filijale.

Ali, ako je EPS već predat na upravljanje Norveškoj (čitaj: Americi), šta se uskoro sprema Telekomu Srbija?

Kad novi broj ovog dvonedeljnika bude na kioscima, Aleksandar Vučić će uveliko braniti rezultate izbora koje je unapred lažirao. Istina, uz nesebičnu pomoć loših glumaca iz lažne opozicije, raznih lažnih patriotskih pokreta, lažnih udruženja građana i lažnih, nepostojećih, „koalicionih partija" sa po nekoliko „drugova" iz Vučićeve BIA-e.

Ali, dok bude dobijao na vremenu koje mu je već isteklo, u susret neizbežnom sukobu sa prevarenim, opljačkanim i izluđenim građanima, uradiće ono poslednje što očajnik čini: izvršiće kriminalnu „akviziciju" Telekoma Srbija.

Na kakav način i sa kim, to je već zaplet ravan ozbiljnom holivudskom trileru, o propasti državne korporacije uz pomoć državne mafije.

Naravno, počelo je još drugom polovinom devedestih, kad je Miloševićev režim prodao većinski deo Telekoma Srbija Italijanima i Grcima, koji su ga, nakon što su dobro zaradili, ponovo „prodali" nazad Srbiji, jer je protagonistima te prevare pretila velika međunarodna tužba za organizovani kriminal i skandal međunarodnih razmera.

Nekoliko činjenica u vezi sa Vučićevim kriminalnim poslovima sa Telekomom, savršeno jasno uvode u priču o otimačini jednog od poslednjih državnih resursa koji je pomogao opstanku njegovog režima duže od jedne decenije.

Naime, 5G mreža u Srbiji već postoji a vlasnik strateške imovine su kompanije Velike Britanije. U tom smislu je Srbija već pokorena. Ipak, prodavati informacionu infrastrukturu u godinama kad četvrta industrijska revolucija i njeno informatičkog doba nude neograničene mogućnosti ekonomskog prosperiteta, predstavlja vrhunsku veleizdaja državnih interesa, zbog čega bi ovdašnji diktator, samodržac, u zemlji kojom vlada „Brat Si", bratskoj Kini, bio momentalno streljan, u ime naroda i KP Kine.

No, najgore tek dolazi...

U Srbiji je 14. novembra osnovano preduzeće Actis Luna Telecom Tower u vlasništvu kompanije Aktis, tačnije Actis EU GP S.a r.l. čije je sedište u Luksemburgu. Tom preduzeću, kako sada izgleda, a prema izvorima sa više strana, biće ponuđeno da kupi sve antenske stubove i prateće infrastrukture u Srbiji, kojima Telekom Srbija raspolaže. Paralelno sa tim, Telekom Srbije uveliko planira da sprovede projekat pod imenom „Tornjevi Zapadnog Balkana" („Western Balkan Towers").

Preduzeće Actis Luna Telecom Tower, u vlasništvu Actis EU GP S.a r.l. sa sedištem u Luksemburu ima dva zakonska zastupnika, „radnike" Actis Group, Džonatana Emanuela Herena i Jaroslava Korpaneca.

Ovo preduzeće registrovano je za delatnost holding kompanija. A, sve je počelo kad je Telekom Srbija preko svojih firmi u Crnoj Gori i BiH osnovao početkom 2023. godine tri preduzeća istog imena, „Sky Towers Infrastructure" sa sedištima u Beogradu, Podgorici i Banjaluci.

Ovaj „patriotski biznis", pokriven je već pripremljenom propagandom o navodnim „višim interesima" i Vučićevom opsesijom o „Srpskom svetu". Ali, u praksi, radi se o još jednom rastakanju Telekoma Srbija, na BiH i Crnu Goru, isto onako kako je to radio režim Slobodana Miloševića. Ili, još bolje, onako kako je posleratna FNRJ selila fabrike iz Srbije „kao pomoć proleterske internacionale" Albaniji, pa i našoj južnoslovenskoj braći u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji.

Neko će ipak na tome da zaradi stotine miliona i milijarde, ali to neće biti građani Srbije koji su formalno-pravno vlasnici Telekoma Srbija.

Činjenice govore da je Telekom Srbija krajem novembra 2023. godine prebacio veliki novac na račun „Sky Towers Infrastructure" (onog dela koji je u Srbiji) te da je u to preduzeće uneo antenske stubove, trafo-stanice i drugu opremu u vrednosti preko 40 miliona evra, u crnogorski deo istog preduzeća dva miliona evra u „nenovčanom kapitalu), a u ogranak „Sky Towers Infrastructure" u Banjaluci, blizu 25 miliona evra „u kešu".

Od tada do danas, „ulozi" se povećavaju velikom brzinom. U međuvremenu, upisano je pravo svojine na 100 odsto udela u crnogorskom delu preduzeća, unosom kapitala Telekoma Srbija.

U Odluci koja stoji u APR-u u Beogradu piše doslovno: „Osnov povećanja kapitala društva je povećanje novim ulogom osnivača i jedinog člana, Telekom Srbija, upisom i unosom prava svojine na 100 odsto udela u kapitalu privrednog društva Sky Towers Infrastructure Podgorica, Crna Gora".

Šta je Vučić uradio ovom kriminalnom i po svemu očajničkom „kombinacijom"?

Ako znamo da britanska kompanija Aktis, i to preko firme u Luksemburgu, planira kupovinu 1.827 antenskih stubova i prateće infrastrukture „Telekom Srbija" koji se nalaze u u Srbiji (995 antenskih stubova), Bosni i Hercegovini (725) i Crnoj Gori (107), onda je sve jasno.

Plan je da Aktis, kroz osnivanje posebnog preduzeća, postane vlasnik ovdašnjih Telekomovih preduzeća koja imaju u vlasništvu upravo tu imovinu. Time bi bili zadovoljeni apetiti britanske i čitave anglo-američke zajednice za potpunom kontrolom i nadzorom svakog segmenta života, i to tačno tamo gde uglavnom žive „nepopravljivi" Srbi, kako ih neki zapadni „geopolitičari" nazivaju! Preciznije sve piše na web sajtu IFC, gde se kaže: „IFC i drugi privatni i institucionalni investitori će ulagati kapital u investicionu firmu koju će osnovati i kojom će upravljati Actis. Investiciona firma će posedovati 100% akcija u ToverCos (odnosno, Sky Towers)".

Kojim novcem će Aktis da kupi ovaj Vučićev dar britanskoj kruni i budžetu SAD? Kažu, jednostavno je: Aktis će da uzme kredit od Svetske banke do 75 miliona dolara. Nešto će da doda i EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj).

Kad se skupe sve pare, biće blizu 100 miliona dolara, što bi trebalo na namiri Vučićeve potrebe za privremenim opstankom na poziciji tiranina u Srbiji, i još godinu dana „za povlačenje ljudi i sredstava". Mada izgleda nadrealno, sve je istinito i proverljivo: Vučić ovim činom dovršava posao likvidacije Srbije kao države. Sve njene poluge moći su ili uništene ili prodate. Toliko dobro je obavio ovu monstruoznu misiju, da niko nije ni primetio kako njegov partner u poslu, Dragan Đilas, za deceniju Vučićeve strahivlade, nije platio čak ni prekršajnu kaznu! I, ako se nekim čudm vlast „prelije" u njegove ruke, Veliki US Brat i njegov Mefisto u Londonu, preko svojih evropskih propagandista, prodaće građanima Srbije da je „levica pobedila desnicu". Ulični žargon ovo jasnije tumači sloganom: „leva ruka desni džep"!

Ko to danas nije shvatio, ostaće kod kuće kad dođe sudnji čas i obračun sa mafijim kakva još nije hodala namučenom zemljom Srbijom.

kakvoj se vele-zaveri radi, govori i podatak da je Telekom Srbija sa jednom diskretnom grupom „planera" duži niz meseci pripremala strategiju prodaje najznačajnijih telekomunikacionih antenskih stubova i njihove prateće infrastrukture, poput trafo-stanica, solarnih panela i dela zemljišta.

Mafijaška prodaja dela imovine koju poseduje Telekom Srbija, pripremana je „na naučnoj osnovi", ispitivanjem svih mogućih „varijabli" kako bi se profit što jednostavnije i što brže našao u rukama Vučićevog klana i njegovih najbližih ljudi. Najaktivniji u toj raboti, bio je i jeste i dalje, ministar finansija Siniša Mali, ordinarni lopov, čovek koji sa istim sladostrašćem krade i 100 evra i milijardu evra.

A, o kakvom je kleptomanu reč, nedavno je on lično demonstrirao, na očigled javnosti i TV kamera, kad je iza leđa Stiva Wozniaka, osnivača kompanije Apple, iz korpe jabuka koju je ovaj tehnološki genije držao u rukama, ukrao jednu. Bilo je to jače od Siniše Malog, a lopova velikog! Gde da gost iz Beograda ode, a da ne doživi „lokalni šibicarski šarm"!

Taj i takav mešetar, našao se među sebi sličnima kad su pravili „akciju Telekom", iz koje će javnost saznati sledeće: Telekom Srbija prodaje luksemburškom preduzeću svoju imovinu u Srbiji, Crnoj Gori i BiH, a onda će od novog vlasnika država Srbija da iznajmljuje tu imovinu!

I tu nije kraj. Kad sve to proda i Vučićeva mafija strpa pare u sefove, strane račune i slično, Telekom Srbija će ponovo (naravno, iz džepova građana) ulagati u izgradnju iste takve infrastrukture koja će koštati po realnim projekcijama barem jednu milijardu evra ili dolara!

Zanimljivo, ali, dok se sve ovo dešava, Vučićeva BIA se preseljava u privatnu kompaniju, a, kao što je poznato, Služba takođe koristi Telekomovu infrastrukturu kao i operateri mobilne telefonije.

Ko ne veruje u mega-pljačku koja sledi u času odlaska sa vlasti Aleksandra Vučića, svakako bi trebao da se seti kako je njegovom ličnom odlukom, bez ikakvih rasprava, od građana Srbije oteto čak 600 miliona evra za gledanje engleske fudbalske Premijer lige! Tačno toliko je koštalo to „zadovoljstvo", samo da bi „doskočio" nekom Draganu Šolaku, „konkurentskoj kući".

Aleksandar Vučić jeste neiživljena, frustrirana, narcisoidna i, kako izgleda, u ranoj mladosti za mnogo šta zakinuta osoba. I sad „nadoknađuje". Kad prođe zlo koje je sa svojim „političkim učiteljima" uselio u Srbiju, građani ove zemlje zaslužuju da „pročiste" svoje redove, da naprave pravnu državu, novi obrazovni sistem, vrate kulturne obrasce koje su nekad imali i budu ono što zaista i jesu, evropski narod koji može da kaže da je kroz istoriju branio evropsku civilizaciju (i stradao u ime nje), što od orijentalnih varvara, što od zlih ideologija u dvadesetom veku.

Nije nikakva tajna niti „teorija zavere" da je baš takvu Srbiju neko uporno hteo da izjednači sa destruktivnim i retrogradnim obrascima života. Kao sinonim za loše, gore i najgore.

Onaj ko je odabrao Aleksandra Vučića da hara Srbijom deceniju i duže, onaj ko ga je u Berlinu, Briselu, Parizu i u centrima najvećih svetskih sila, na tri kontinenta, podržavao ili „nije video" kako maltretira građane, kako ih laže, potkrada, kako ih zastrašuje, ucenjuje, proganja, prebija, zatvara, zaglupljuje i ponižava, taj Neko ne želi dobro ni Srbima ni drugim građanima Srbije. Ili, naprosto, pokazalo se da je tim silama i siledžijama potreban ovaj deo Balkana, ali ne i narod. Uostalom, nije li Aleksandar Vučić mnogo puta klevetao Srbe, govorio o „svom narodu" kao remetilačkom faktoru i neradnicima? Svako njegovo „obraćanje", „običnim ljudima", izgleda kao da razgovor sa primitivnim plemenom koje nije videlo ništa dok im on nije doneo „svetlo života".

Zato što je takva, poslušna Srbija privremeno paralizovana i uhvaćena u zamku diktature, ne znači da neće koliko je sutra žestoko da odgovori na sva poniženja, sramote i sve pljačke.

Malo mu je vremena ostalo, a malo i resursa, pa prodaje tornjeve, antenske stubove i drugu imovinu EPS-a.

Nije bilo tako davno kad je Vučićev službeni džeparoš, Siniša Mali, inscenirao prodaju 70 odsto imovine nekadašnje avio kompanije JAT, pa je posle kupio po tri puta skupljoj ceni, ne naravno svojim neko novcem, građana Srbije. To je Vučićeva „operativa": uzme stotine miliona evra od naroda, prebaci ih u privatne džepove njegovog klana, a onda zaduži državu skupim stranim kreditima.

Za deset godina u bescenje je rasprodao ili poklonio sve što je ikada u ovoj zemlji bilo vredno.

Od stotina primera teško je izdvojiti bilo koji. Svi su jednako primeri planskog zatiranja života u Srbiji. Čuvenu Beočinsku fabrika cementa je „za tepsiju ribe" prodao Francuskoj kompaniji (pokazalo se da Francuzi nisu imali bolje stručnjake od naših, a Vučić je tvrdio da ih „nemamo"). Iz Bora i Majdanpeka se sirovine izvoze da bi kineski radnici i kineske fabrike imale posla. Vučićeva mafija svesno je sabotirala rad Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) kako bi prikrio ono što je Evropska unija zahtevala: njeno gašenje! A, cene struje u Srbiji će ići na gore.

Pljačkalo se i u izgradnji svih autoputeva, mostova, svih infrastrukturnih projekata. Jedna „nova klasa" se brutalno obogatila „slaveći" diktatora kao „reformatora". Recimo, samo na jednom slučaju, tek nešto „sitno", oko 8 (osam) miliona evra, na poslu oko autoputa Ruma-Šabac-Loznica, oteto je i doznačeno Srpskoj naprednoj stranci.

A, priču o kompaniji „Azvirt" koja je izvodila radove, i izvesnom „bratu Muratu", te Zvonku Veselinoviću, Nebojši Stefanoviću i Dmitru Đuroviću, sistemu izvlačenja miliona preko velikih projekata, već prorađuje evropski tužilac za Zapadni Balkan.

Sva će to doći na „reviziju". Pa će se saznati i za najsitnije detalje. Danas, dok odlazeći samodržac na svojim televizijama drži predavanja o moralu, časti i poštenju, ona njegova druga polovina ličnosti duboko je u glibu kriminala.

Pokušava samodržac očajnički da nešto uradi da se nekako zaštiti, pa je pred izbore obavio „imenovanje" novog šefa BIA. Šta je toga čoveka preporučilo za ovako deliktanu, zahtevnu funkciju? Verovatno, niz gestova lojalnosti prema „vladaru". A, možda samo jedna jedina njegiva rečenica (kako tvrdi izvor ovog magazina, iz „stare, jugoslovenske škole"). Jeste jedna rečenica, ali imala je „težinu". Stiglo je unapređenje. A, bilo je tako lako. Rekao je samo ovoliko: „Ne mogu da odvojim slučaj Jovanjica od prisluškivanja predsednika Srbije. Što se tiče prisluškivanih razgovora, mogu reći da nijedan nije inkriminušući i da ne postoji nijedan razlog za sumnju. Pošto iz prvog pokušaja nisu uspeli da diskredituju predsednika, prešli su na plan B i pokušali da Predraga Koluviju dovedu u vezi sa bratom predsednika Srbije".

Ali, mora se i to reći, radio je diktator svakog dana predano na očuvanju vlasti po svaku cenu, punih deset godina plus „zaustavno vreme". Pre svega na kreaciji najlošije političke opozicije, i „negovanju neprijatelja", poput Dragana Đilasa, koga nikad za vreme njegove diktature nije pozvao nijedan režimski tužilac da popriča o milionima koje ima. Ili, makar skupštinski odbor da pokrene raspravu.

Đilasov „Beli meda na santi leda", istetoviran na njegovoj bledolikoj koži, i dalje mirno spava. I, ako se opet dokopa vlasti, za očekivati je da će i on čuvati „miran san" Aleksandra Vučića. A, bilo bi u redu, da obojica loše spavaju, da izoštre čula, da znaju kad dolaze po njih...

Radio je i na štetu one moguće ozbiljne opozicije, tražio je 24 sata dnevno bilo čiji „prljav veš". I nalazio ga je.

Danas Vučić ima zbirku svačije „prljavštine", jači je od Vatikana i vatikanske zbirke zabranjenih knjiga (Corpus librorum prohibitorum), prepunih svakojake pornografije.

Ne bude li Srbija razumela „princip spojenih posuda" srpske političke mafije, neće biti ni istinskih, temeljnih promena. A, ljudi su pri kraju snaga, vazduha je sve manje.

A 1.

Zna li Gašić što Nevena zna?

Pad u blato odakle su i krenuli, vidi se među „naprednjacima" svih „nivoa". U sred Lazarevog Kruševca, zamalo nije došlo od ozbiljnijeg obračuna ministra policije Bratislava Gašića i mlade, ali lajave, agresivne i beskrajno Vučiću odane predsednice Gradskog odbora SNS u Kruševcu Nevene Đurić. Vučić voli da „zavadi pa vlada". A, onda on dolazi kao Sveti Spasoje i organizuje pomirenje. Dobri vladar i nevaljali podanici. Da narod kaže, „nije njemu lako sa njima". Tako se, izgleda, i Gašić „okliznuo", pa je zamerio gospođici Đurić kako „komunicira" sa članovima SNS odbora. Brzo je dobio odgovor: "Ko je ovde predsednik odbora, ti ili ja?". Opet Gašić ništa nije shvatio, govorio je: „Ja sam te stvorio a ti si me izdala!"

Ministar policije Srbije, a ne zna da ga se „gazda" odrekao, ili da ga izbegava. I da „gazda" ima paralelnu policiju. Eto, zato izbori nisu izbori. Jer je „voda do grla" a drugog izbora nema, osim...