https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Do koske

Ekskluzivno: šta je šef OHR u Bosni i Hercegovini ponudio Aleksandru Vučiću u zamenu za Milorada Dodika?

PREDLOG KONAČNOG REŠENJA

„Igra prestola" koja se dešava u Srbiji, BiH i Hrvatskoj, duboko su povezane, tako da će velika iznenađenja koja slede promeniti stanje na političkoj mapi ovog dela Balkana. Šta je Kristijan Šmit, Visoki predstavnik u BiH, dobio kao zadatak od podzemnih diplomatija SAD i Ruske federacije, čiji je „kurir" bio mađarski premijer Viktor Orban u akciji „spašavanja" predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i kome odgovara plan da se BiH preoblikuje u još labaviju zajednicu, sa kim su Vučić i Orban prošle godine u septembru dogovarali kako da ubuduće transportuju velike količine neregistrovanih „akciznih" roba i preko kojih međunarodnih luka...

Luka Mitrović

Takozvani Visoki predstavnik (Office of the high representative-OHR) u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit, 4. aprila 2024. godine poluzvanično je posetio srpskog diktatora Aleksandra Vučića i nakon tog sastanka izjavio da je sa njim imao "dobar i otvoren razgovor o svim aktuelnim temama u BiH, sa akcentom na Republiku Srpsku"

„Cenim konstantnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH predsednika Vučića", posebno je naglasio Šmit.

Ali, šta je dovelo ovog evroatlantskog protonamesnika is Sarajeva u Beograd, „na noge" srpskom diktatoru, posebno ako se zna da ovim „koridorom" retko putuje?

Dan uoči dolaska u Beograd 3. aprila 2024), šef OHR Kristijan Šmit, imao je sastanak sa dva visoka oficira NATO i predstavnikom IPTF (međunarodne policije u Bosni i Hercegovini), u vezi sa već spremljenom akcijom privođenja Milorada Dodika tužilaštvu u Sarajevu.

Naime, prema detaljima tog razgovora, sa kojima je neslužbeno upoznat i pouzdani izvor ovog magazina, Šmit je već pripremljenu akciju (koja je trebala da se izvede tokom vikenda 6/7 april 2024) privremeno zaustavio, kako bi obavio razgovor sa Aleksandrom Vučićem u Beogradu.

I, već sutradan, Šmit je u opširnom predlogu (sa pripremljenim dokumentima), ponudio Vučiću „bezbolno udaljenje Milorada Dodika iz politike", jer je očito postao preveliki teret za obe strane. I evroatlantski protektorat BiH i Vučićevu evroatlantsku podvalu.

Ovaj predlog sadrži nekoliko faza. Prva faza bila bi da se Milorad Dodik „namiri" određenim imovinsko-pravnim ustupcima, uz garanciju da se protiv njega neće voditi krivični postupak, ali sve to pod uslovom da odmah napusti politički položaj i povuče se iz javnosti.

Druga faza, odmah nakon toga, predviđa da se imovina u dva entiteta uknjiži kao njihova, kojom mogu da raspolažu kao državnom imovinom. Što se tiče entiteta R. Srpska, Srbiji, kao garantu „dejtonskog mira", bilo bi ponuđeno da kroz „mešovito vlasništvo" preuzme polovičnu kontrolu nad nekoliko najvećih državnih preduzeća. I to pod uslovom da se vlast u Beogradu aktivno uključi u hitno Dodikovo povlačenje iz politike.

Izvor ovog magazina, sa dužom biografijom na visokim položajima pri stranim administracijama u BiH i Hrvatskoj (devedesetih), veruje da je ovo izlaz iz dugogodišnjeg konflikta „dubokih država" SAD i Rusije oko BiH, koje su te velesile same dogovorile. Jer, u suprotnim, Šmit ovu akciju nikada ne bi izveo niti ima nadležnosti za izlazak iz „dejtonskih" ovlaštenja.

Nekoliko stvari su u ovim okolnostima važne: entitet BiH, Republika Srpska, odlukom vlade i parlamenta od samog početka mandata Kristijana Šmita, ne priznaje njegovu funkciju (šef OHR).

Dalje, samo jedan dan uoči odlaska Kristijana Šmita kod Vučića, u Banjaluci je objavljen tekst Predloga zakona (ranije upućen u proceduru Narodnoj Skupštini Republike Srpske 28. marta 2024), koji se odnosi na "poseban registar i javnost rada neprofitnih organizacija", koji predviđa da „neprofitne organizacije koje pomažu strani subjekti a koje se bave „političkim delovanjem ili političkim aktivnostima, uticajem na javno mišljenje, te one koje narušavaju integritet i Ustav Republike Srpske, budu definisane kao agenti stranog uticaja".

Predlog je objavljen na zvaničnoj stranici Ministarstva pravde Republike Srpske a tim zakonom se predviđa da Ministarstvo pravde ovog BiH entiteta prati aktivnosti neprofitnih organizacija, „osim na teritoriji RS, i u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine!".

Definisano je da zakon stupa na snagu 1. januara 2025. godine.

U senci podzemne diplomatije u BiH, na ovo su prvi reagovali predstavnici USAID. Dakle, ne javno, nego „poprečnim kanalima komunikacije" sa najvažnijim bezbednosnim službama koje deluju u oba entiteta.

To je odmah pokrenulo akciju međunarodnih vojno policijskih snaga, kojima je ovaj događaj „prepunio čašu", pa je Dodikovo privođenje tužilaštvu u Sarajevu, bilo skoro izvesno.

Međutim, kako je već rečeno, sve je krenulo u drugom smeru nakon iznenadnog ali ne i neočekivanog dogovora „podzemne diplomatije" Rusije i SAD.

Naime, troškovi održavanja neodržive „dejtonske verzije" BiH, godišnje prelaze 1,5 milijardu evra. I to traje već trideset godina. Nova „verzija" predviđa da entiteti budu vlasnici svoje entitetske imovine. Time bi se delimično namirile težnje Hrvata u BiH, tačnije, dobili bi materijalnu „kompenzaciju" umesto „trećeg entiteta", a na isti način i Srbi u R. Srpskoj. Bila bi to jedna vrsta „imovinske federalizacije", koja bi otvorila mogućnost EU integracija BiH.

Ostali bi nezadovoljni ideolozi hegemonije Bošnjaka, ali se smatra da bi ovo bio put prema nekim građanskim integracijama sva tri naroda, pod upravom EU.

U akciju je uključen Viktor Orban, premijer Mađarske (u ovoj operaciji kao „izaslanik Moskve i Vašingtona") koji je u Sarajevo došao 4. aprila (ne zbog pravila međunarodne diplomatske kurtoazije, nego iz ozbiljnijih razloga). Orban je svoj nastup počeo izjavom da „poštuje teritorijalni integritet celovite BiH), a nastavio u Banjaluci, iza zatvorenih vrata sa Miloradom Dodikom, kome je „prijateljski" saopštio da će biti izuzet od progona međunarodnih vlasti u BiH, ukoliko se bude držao onoga što će mu Aleksandar Vučić reći, a što je šef OHR predložio (prema direktivi službi dvaju velikih sila)

U Sarajevu se među neupućenim medijsko-političkim amaterima, već čulo da „Orban spašava Dodika" te da obojica „gaje istu ljubav prema ruskom predsedniku Putinu".

Orban je Dodiku preneo poruku gospode „iz senke" da će Mađarska preuzeti projekte Republike Srpske koji je Nemačka stopirala nastojeći da kazni Dodikovu secesionističku politiku.

Tako bi, ukoliko ne pruži otpor ovog predlogu, Dodik i zaista bio „spašen", barem materijalno, što je njemu i prioritet.

Odmah je i premijer RS Radovan Višković najavio je da će Mađari eksploatisati minerale iz tog entiteta, „čime će se sprečiti da to urade nelojalni stranci'".

Da je sve krenulo da se odvija u pravcu zadovoljenja viših sila, vidi se i po tome što su, nakon susreta Viktora Orbana i članova Predsedništva BiH u Sarajevu, imali sastanak sa Komesarom za proširenje EU, Oliverom Varheljijem, koji je „pohvalio bosanske reforme na evropskom putu" i označio ih kao „impresivne".

Najveći „evroskpetici", Mađari, podržavaju put BiH u Evropsku uniju? Kome se žuri i zašto.

Kakav posao je radio Milorad Dodik svih ovih godina i za koga? Čiji je posao obavljao Aleksandar Vučić u Republici Srpskoj?

Da li se Putinova vlada zadovoljila polovičnim rešenjima za BiH, da li je „završila" sve svoje poslove u Srbiji?

Ima ovde još mnogo pitanja o kojima se ne priča javno, pa je ovo pravi trenutak za podsećanje na 29. septembar prošle 2023. godine kad su se sastali Viktor Orban, arapski šeik Kaled bin Mohamed bin Zajed Al Nahjan i Aleksandar Vučić, gde je na zatvorenom sastanku ustanovljeno da će luke Konstanca (Rumunija), Solun i Pirej (Grčka), biti korištene za potrebe transporta nekih „nekontrolisanih akciznih roba", pa je formirana i jedna sasvim nepoznata mešovita kompanija preko kojih se ti poslovi mogu obavljati. Ispostavilo se, ovih dana, da je Zapad spreman i na ovo da zažmuri uz garanciju potpune bezbednosne lojalnosti prema evroatlantskoj vojno obaveštajnoj sili.

Ali, umesto ovih ozbiljnih stvari o kojima se ne govori javno, jednostavnije je obećati razne fatamorgane, poput one koju je Vučić ponudio Srbiji istog dana kad je i pristao na Šmitovu ponudu: „Već 2027, godine imati leteće taksije u Beogradu!"

P.S.

Ako Dodik ne pristane na ovaj plan, onda je on zaista jak igrač Rusije na Balkanu

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane