Uvodnik
(Pr)osudite sami
Istorija se ponavlja
Milovan Brkić
U Marseju je 9. oktobra 1934. godne ubijen kralj Aleksandar
Karađorđević, suveren Kraljevine Jugoslavije.
U vreme ubistva, kaže nam statistika, kralj Aleksandar je bio najbogatiji čovek u Evropi, a njegova država najsiromašnija na kontinentu!
Bogatstvo kralja Aleksandra je bilo
nemerljivo, takoreći. Podigao je velelepnu zgradu Belog dvora na Dedinju, dvorac i vinograde na Oplencu,
dvorac na Brdu kod Kranja, dvorac na Brionima, na Bledu, hiljade hektara
vinograda u Makedoniji...
Dok su građani njegove države
grcali u nevoljama i gladovali, kralj Aleksandar je uvećavao svoje bogatstvo.
Otac njegov, kralj Petar, na presto
je došao 1903. nakon ubistva
kralja Aleksandra Obrenovića,
iz izbeglištva, iz Švajcarske, sa pozamašnim dugom koji je isplaćen iz državnog budžeta, nakon ustoličenja.
Od kada je 1921. godine, nakon
očeve smrti postao suveren Kraljevine
Jugoslavije, kralj Aleksandar Karađorđević je počeo da pljačka narod svoj.
Sumanuto, divljački, surovo...
Otimao je imanja, ubijao njihove
vlasnike, streljao sudije, zaveo je i diktaturu, ukinuo osnovne slobode.
Za samo 13 godina njegove vladavine, njegovo bogatstvo je postalo nemerljivo, a država njegova je potonula, zvanično je bila najsiromašnija u Evropi.
I posle 76 godina, dok se svet
menjao, napredovao koracima od sedam milja, Srbija je danas najsiromašnija u Evropi, što priznaje i srpska službena
statistika!
Suveren Srbije je Boris Tadić, koji je izabran za predsednika Srbije, u drugom mandatu,
sa ceremonijalnim ovlašćenjima.
U politici je od 2000. godine, kada je izabran za ministra telekomunikacija!
Za samo deset godina Gospodaru
Srbije pošlo je za rukom da
pomete sve fondove, da opljačka javna preduzeća, ustanove, bolnice, škole, dečje vrtiće... Poput roja skakavca njegova
partijska kamarila, u kojoj je najviše
lepih momka, za kojima uzdiše
Boris Tadić, skinula nam je gaće. Više
od polovine stanovništa
brine da li će narednog dana imati šta
da jede. Srbija polako nestaje. Sela ostaju pusta, gradovi su puni gladnih, ali
u njima se ne rađaju deca, koja mogu da naslede svoje roditelje...
Dok nalickan i uvek aktuelno
namirisan ljubaka svoje sagovornike, danonoćno putujući po belom svetu, Diktator nikad
ne pominje siromaštvo svojih podanika, njihovu nesreću, ne pominje nestajanje sela,
belu kugu, masovno umiranje od gladi...
Diktatora Borisa Tadića, osim vlastite guze, zanima koliko su njegov šef kabineta i nestatusni savetnik Srđan Šaper
pribavili za njega novca! Stotine miliona evra otetih od građana, Tadićeva
dvorska kamarila prebacuje u strane banke, uverena da ima zaštitu velikih moćnika!
Kralj Aleksandar je na put u Marsej
krenuo smrtno bolestan.
Bolovao je od raka, u poodmakloj fazi.
Diktator Boris Tadić je teško
bolestan. Boluje od lupusa, u progresivnoj fazi. Puderisanjem prikriva svoja klonuća.
Kralj Aleksandar nije bio po volji
tadašnjih moćnika,
Musolinija, Hitlera... A bili su to opasni protivnici.
Diktator Boris Tadić označen je kao čovek opasan po nacionalne interese Vlade SAD, a
njegova pojava izaziva gađenje mnogih značajnih evropskih državnika,
koji to gađenje prema njemu i ne kriju.
Slučaj Diktatora iz Srbije privodi se kraju. Istorija se ponavlja. Ode li na ovaj
ili onaj način, iza Diktatora
će ostati Srbija, koja je, opet, posle sedam decenija, najsiromašnija država
u Evropi. Ako Diktatoru ne možemo suditi, iz viših razloga, njegovu kamarilu
moramo satrti, i oduzeti joj sav opljačkani novac i imovinu.