Zatvori
Sremska Mitrovica:
zlodela pred licem meðunarodnih posmatraèa
Šta
radi Brka kad je ne vide
Veæ se više ne zna kome je teže, osuðenicima ili zaposlenima u zatvorima Srbije. Za sve njih Uprava za izvršenje kriviènih sankcija predstavlja
najobièniji logor u kome se kažnjava bez ikakvog suda
Milan
Malenoviæ
Kazneno-popravni zavod (KPZ) u Sremskoj Mitrovici nekada je glasio za
najstroži, ali i najbolje ureðeni zatvor u Srbiji. Pošto je to jedina zatvorska ustanova u
Srbiji u kojoj zatvorsku kaznu služe
strani državljani, redovno su ga obilazile delegacije stranih ambasada i meðunarodnih
organizacija za zaštitu ljudskih prava.
I srpskim vlastima je bilo stalo do toga da regularnim radom zatvorske
uprave svetu pošalju poruku da se u ovoj zemlji poštuju zakoni i ljudska
prava. A onda je na mesto direktora Uprave za izvršenje
kriviènih sankcija, institucije koja je nadreðena svim zatvorima u
Srbiji, došao Milan Obradoviæ i haos je mogao da poène.
Krajem 2009. za upravnika KPZ Sremska Mitrovica dolazi Milan Pavloviæ, a od tada do danas polovina vaspitaèa je dobila otkaze ili bila
pod suspenzijom zbog lažnih i namontiranih prijava.
Neplanirano
planiranje
Posao vaspitaèa u KP zavodima je da nadzire i pospešuje resocijalizaciju osuðenih
lica, jer, po našem kaznenom zakonodavstvu, zatvorska kazne nije odmazda za izvršeno
krivièno delo, nego pokušaj da se kriminalu skloni pojedinac prevaspita i vrati u društvo.
U obaveze vaspitaèa spada i da, kada primeti da se osuðeno lice popravilo, predlaže
poboljšanje njegovog tretmana. U KPZ Sremska Mitrovica to, u meðuvremenu,
može za vaspitaèa da bude i - pogubno.
Upravniku Pavloviæu je jedino važno da svom mentoru Milanu Obradoviæu može
da referiše da je izvršio njegovo nareðenje, izdato upravnicima svih zatvora, da prema osuðenicima
ima da se postupa strogo. O pravednosti niko ni ne razmišlja.
Izvršioca ovakve drakonske i neljudske politike, Pavloviæ je
našao u liku sadašnje naèelnice službe za tretman, koja predloge vaspitaèa o reklasifikaciji osuðenih
lica èesto ne želi ni da sasluša do kraja, veæ ih odmah odbija. Pomenuta naèelnica po imenu Marija
Kuzmanoviæ nekada je bila inspektor za maloletnièku delikvenciju i spada u
plejadu bivših policajaca, koje je Obradoviæ dovukao u Upravu za izvršenje
kriviènih sankcija istiskujuæi tako stare, proverene i struène
kadrove koje je smatrao isuviše popustljivim prema osuðenicima.
Dok je bila inspektor, Marija je bila poznata po svojoj okrutnosti prema
osumnjièenim maloletnicima. Žene su, obièno, slaba srca prema deci, pa bi Marija bila izuzetak, kada se ne bi znalo
da su joj kolege sa posla nadenule nadimak Brka. Priroda,
ponekad, ume surovo da se našali.
Tandem Pavloviæ-Kuzmanoviæ brzo je KPZ Sremska Mitrovica pretvorio u logor, i to ne samo za osuðenike,
veæ i za zaposlene. Èim je sa mesta radnika u prijemnom odeljenju milošæu
upravnika postavljena za naèelnicu, Marija-Brka je krenula da se
sveti svojim dojuèerašnjim kolegama.
U njene novitete, kojima ima da se oteža život zaposlenih u KP Zavodu,
spada i uvoðenje dnevnog plana rada u koji vaspitaèi
imaju da upisuju do u minut precizne podatke šta æe i
kada da obavljaju. Ako nekoga sluèajno uhvate da se nije
pridržavao ovog plana, jer po prirodi posla to najèešæe
nije ni moguæe, sledi mu prijava, disciplinski postupak i kazna koja zavisi od milosti
samog upravnika.
Tako je, na osnovu plana rada, Marija proganjala vaspitaèa Bogdana
Samardžiæa koji joj se iz nekog razloga zamerio. Redovno mu je
upadala u kancelariju, èak i za vreme zakonom propisane pauze za doruèak, u nadi da ga neæe zateæi
na radnom mestu. Iz straha, Samardžiæ se
libio i u toalet da ide, a kancelariju je napuštao samo u periodu kada je to
"planom rada" bilo predviðeno u svrhe izvršenja radnih zadataka.
Pošto nije uspela da ga na ovaj naèin otera, Marija mu je
namestila disciplinsku prijavu zbog navodnog propuštanja
roka za odgovor na neki podnesak. Bogdan Samardžiæ je
veæ više od dva meseca pod suspenzijom i èeka odluku disciplinske
komisije, koja ima dva problema.
Jedan je da se zadovolji hir naèelnice i Samardžiæ bude
strogo kažnjen, a drugi je èinjenica da pomenuti podnesak on nikada nije ni primio.
Zbog ovakvog iživljavanja nad vaspitaèima ostavku je iz moralnih razloga
podneo Darko Mišiæ, koga su prethodno jedva namolili da preuzme mesto šefa
vaspitaèa, jer te funkcije niko nije hteo da se prihvati. U obrazloženju
je Mišiæ napisao kako ne želi da bude deo tima, koji ovako prljavo postupa prema
sopstvenim èlanovima.
Ni vaspitaè Danilo Terziæ nije više mogao da podnese
torturu, pa je u martu 2010, dakle samo tri meseca pošto
je Pavloviæ preuzeo funkciju upravnika, dao otkaz, iako nije imao obezbeðeno
drugo radno mesto.
A
šta ako niko ne svrati
Žrtva nove uprave u KPZ Sremska Mitrovica postao je i vaspitaè Miroslav Jokiæ, kome je otkaz dat dok je
bio na služenju vojnog roka. Nešto bolje je prošao vaspitaè Vladimir Teodoroviæ kome je, istina, takoðe
uruèen otkaz zbog navodne nedovoljne struène spreme, iako je
prethodno tri godine radio na istom radnom mestu, ali se Pavloviæ na
kraju smilovao zbog poodmakle trudnoæe Teodoroviæeve
supruge i rasporedio ga na niže radno mesto.
Vaspitaèica Mirjana Pjevac je momentalno suspendovana posle verbalnog sukoba
sa tadašnjim naèelnikom straže, dok vaspitaèica Vedranka Radmiloviæ dobija otkaz zbog navodnog
prestanka potreba posla, iako joj je samo dva meseca pre toga ugovor bio produžen
baš iz razloga poveæanja obima posla.
I Jelena Vujiæ, dotadašnji referent za
uslovni otpust takoðe dobija otkaz kao tehnološki višak. Iako je predviðeno
sistematizacijom radnih mesta, koju propisuje Uprava za izvršenje
kriviènih sankcija, a ne Marija Kuzmanoviæ, Vujiækino
radno mesto je jednostavno preko noæi ukinuto. O molbama osuðenika
za uslovni otpust sada odluèuje desetkovana prevaspitna služba,
nad kojom preko dvojca Pavloviæ - Marija Brka potpunu kontrolu ima
Milan Obradoviæ.
Gotovo nezamislivu ljudsku i struènu dramu preživela
je Jadranka Buliæ, nekadašnja
naèelnica službe za tretman, a danas vaspitaèica. Zbog èinjenice
da je Buliæka izvanredan struènjak sa dugogodišnjim radnim iskustvom, kao i da je bila Marijin prethodnik na mestu naèelnika,
ona je za svoju naslednicu predstavljala latentnu i stalnu opasnost. Bar je
Marija u to bila ubeðena.
Kao dobar struènjak i savestan radnik, Buliæka nije davala pravog
povoda da se protiv nje pokrene disciplinski postupak, pa je razlog morao da
bude iskonstruisan. Tako je izmišljena prièa
da se ova vaspitaèica intimizirala sa jednim osuðenikom, zbog èega
je momentalno suspendovana.
Teško je i zamisliti pakao kroz koji je ova žena prolazila svesna
da joj ljudi iza leða prièaju kako je bez posla ostala zbog seksualnih odnosa sa svojim štiæenikom.
Tek posle šest meseci borbe za istinu, uspela je da dokaže
da je sve najbestidnija laž, pa je, pošto
su svi navodni svedoci potvrdili da je cela afera iskonstruisana u neèijoj
bolesnoj mašti, vraæena i na posao.
Kada se ovako postupa sa samim zaposlenima u Kazneno-popravnom zavodu
Sremska Mitrovica, kako li je tek osuðenim licima koja nemaju
nikakvu zaštitu od bahatosti pojedinaca iz uprave? A ako je ovakvo stanje u zatvoru
koji jedini redovno obilaze sve moguæe meðunarodne
komisije, treba se zabrinuti kako je tek u ostalim zatvorima, u koje godinama
niko ni ne svraæa.
Pokradoše i Evropu
Nekadašnji upravnik
Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, poznatog javnosti iz serije Sivi dom,
Stevan Aksentijeviæ, jedna je od prvih žrtava
pomahnitalog žutog ministarstva pravde.
Još dok je bio upravnik,
izradio je projekat Odeljenja bez droge, u kome bi mladi delikventi bili
motivisani da prestanu da se drogiraju i vrate normalnom životu. Za finansijsku pomoæ u sprovoðenju projekta Aksentijeviæ se obratio prvo Evropskoj
banci za obnovu i razvoj, koja ga je uputila na Evropsku agenciju za
rekonstrukciju.
Posle dosta muka,
prikupljanja raznoraznih dokumenata i beskonaène prepiske, iz Strazbura
je stigao pozitivan odgovor, a Ministarstvu pravde je uruèen èek na milion evra, kolika
je bila procenjena vrednost projekta.
I tada, po našem starom i svima poznatom obièaju, dolazi do najbezoènije pljaèke. Iz Ministarstva
Aksentijeviæa prvo obaveštavaju da je za njegov projekat, bez obzira što je finansijer evropska
agencija, odobreno samo 250.000 evra, dok æe 450.000 da dobije KP
Zavod u Valjevu, a još 250.000 treba da bude dodeljeno Ženskom zatvoru u
Požarevcu.
Idejni tvorac ovakve
preraspodele bio je Velja Èaviæ, funkcioner Ministarstva,
uz svesrdno sufliranje Bobana
Arsenijeviæa, upravnika KPZ Valjevo.
Sabirajuæi pomenute svote, svako ko ima bar pola godine uèenja matematike odmah zakljuèuje da je negde veæ nestalo 50.000 evra. Suma nije velika, ali nije ni beznaèajna. Pogotovo kada se radi o kraði.
Posle uporne borbe i
dokazivanja da je Agencija za razvoj sav novac dodelila VPD Kruševac radi sprovoðenja odobrenog projekta,
Aksentijeviæ dobija delimiènu satisfakciju, jer se sada njemu dodeljuje 450.000 evra, a Valjevu i ženskom zatvoru po 250.000. Još uvek nedostaje 50.000
evra, što je samo vrh ledenog brega.
Ubrzo posle ovoga
Aksentijeviæ biva poslat u penziju, a
na njegovo mesto dolazi podobnija liènost, neko ko je,
verovatno, imao više sluha za pljaèkaške potrebe ljudi iz Ministarstva pravde. Jer, zašto ukrasti samo 50.000 evra, kada može i ceo milion?
Umesto da se gradi pomenuto
odeljenje na placu koji je bio slobodan i veæ pripadao VPD Kruševac,
nova uprava je uz saglasnost Ministarstva pravde odluèila da se novac spiska na izgradnju novog paviljona, i to na samom
fudbalskom terenu koji su, osim štiæenika doma, koristili i fudbaleri Napretka.
Raèunica je jasna: na ime odštete moraæe da bude izgraðeno novo fudbalsko igralište, a za to æe biti opet uzet kredit ili
donacija iz inostranstva, odakle æe se drpati dalje
provizije.
Ni ovo nije kraj ove pljaèke. Fudbalski teren je ograðen bodljikavom žicom, po njemu se nešto èeprkalo, tek da se pokaže da se bilo šta radi - i tako je ostalo do danas. Gde su otišle pare iz evropske donacije Bog sveti zna, ali je jedno sigurno - u neèije džepove.