Zatvori

Sremska Mitrovica: zlodela pred licem međunarodnih posmatrača

 

Šta radi Brka kad je ne vide

 

Već se više ne zna kome je teže, osuđenicima ili zaposlenima u zatvorima Srbije. Za sve njih Uprava za izvršenje krivičnih sankcija predstavlja najobičniji logor u kome se kažnjava bez ikakvog suda

 

Milan Malenović

 

Kazneno-popravni zavod (KPZ) u Sremskoj Mitrovici nekada je glasio za najstroži, ali i najbolje uređeni zatvor u Srbiji. Pošto je to jedina zatvorska ustanova u Srbiji u kojoj zatvorsku kaznu služe strani državljani, redovno su ga obilazile delegacije stranih ambasada i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

I srpskim vlastima je bilo stalo do toga da regularnim radom zatvorske uprave svetu pošalju poruku da se u ovoj zemlji poštuju zakoni i ljudska prava. A onda je na mesto direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, institucije koja je nadređena svim zatvorima u Srbiji, došao Milan Obradović i haos je mogao da počne.

Krajem 2009. za upravnika KPZ Sremska Mitrovica dolazi Milan Pavlović, a od tada do danas polovina vaspitača je dobila otkaze ili bila pod suspenzijom zbog lažnih i namontiranih prijava.

 

Neplanirano planiranje

 

Posao vaspitača u KP zavodima je da nadzire i pospešuje resocijalizaciju osuđenih lica, jer, po našem kaznenom zakonodavstvu, zatvorska kazne nije odmazda za izvršeno krivično delo, nego pokušaj da se kriminalu skloni pojedinac prevaspita i vrati u društvo. U obaveze vaspitača spada i da, kada primeti da se osuđeno lice popravilo, predlaže poboljšanje njegovog tretmana. U KPZ Sremska Mitrovica to, u međuvremenu, može za vaspitača da bude i - pogubno.

Upravniku Pavloviću je jedino važno da svom mentoru Milanu Obradoviću može da referiše da je izvršio njegovo naređenje, izdato upravnicima svih zatvora, da prema osuđenicima ima da se postupa strogo. O pravednosti niko ni ne razmišlja.

Izvršioca ovakve drakonske i neljudske politike, Pavlović je našao u liku sadašnje načelnice službe za tretman, koja predloge vaspitača o reklasifikaciji osuđenih lica često ne želi ni da sasluša do kraja, već ih odmah odbija. Pomenuta načelnica po imenu Marija Kuzmanović nekada je bila inspektor za maloletničku delikvenciju i spada u plejadu bivših policajaca, koje je Obradović dovukao u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija istiskujući tako stare, proverene i stručne kadrove koje je smatrao isuviše popustljivim prema osuđenicima.

Dok je bila inspektor, Marija je bila poznata po svojoj okrutnosti prema osumnjičenim maloletnicima. Žene su, obično, slaba srca prema deci, pa bi Marija bila izuzetak, kada se ne bi znalo da su joj kolege sa posla nadenule nadimak Brka. Priroda, ponekad, ume surovo da se našali.

Tandem Pavlović-Kuzmanović brzo je KPZ Sremska Mitrovica pretvorio u logor, i to ne samo za osuđenike, već i za zaposlene. Čim je sa mesta radnika u prijemnom odeljenju milošću upravnika postavljena za načelnicu, Marija-Brka je krenula da se sveti svojim dojučerašnjim kolegama.

U njene novitete, kojima ima da se oteža život zaposlenih u KP Zavodu, spada i uvođenje dnevnog plana rada u koji vaspitači imaju da upisuju do u minut precizne podatke šta će i kada da obavljaju. Ako nekoga slučajno uhvate da se nije pridržavao ovog plana, jer po prirodi posla to najčešće nije ni moguće, sledi mu prijava, disciplinski postupak i kazna koja zavisi od milosti samog upravnika.

Tako je, na osnovu plana rada, Marija proganjala vaspitača Bogdana Samardžića koji joj se iz nekog razloga zamerio. Redovno mu je upadala u kancelariju, čak i za vreme zakonom propisane pauze za doručak, u nadi da ga neće zateći na radnom mestu. Iz straha, Samardžić se libio i u toalet da ide, a kancelariju je napuštao samo u periodu kada je to "planom rada" bilo predviđeno u svrhe izvršenja radnih zadataka.

Pošto nije uspela da ga na ovaj način otera, Marija mu je namestila disciplinsku prijavu zbog navodnog propuštanja roka za odgovor na neki podnesak. Bogdan Samardžić je već više od dva meseca pod suspenzijom i čeka odluku disciplinske komisije, koja ima dva problema.

Jedan je da se zadovolji hir načelnice i Samardžić bude strogo kažnjen, a drugi je činjenica da pomenuti podnesak on nikada nije ni primio.

Zbog ovakvog iživljavanja nad vaspitačima ostavku je iz moralnih razloga podneo Darko Mišić, koga su prethodno jedva namolili da preuzme mesto šefa vaspitača, jer te funkcije niko nije hteo da se prihvati. U obrazloženju je Mišić napisao kako ne želi da bude deo tima, koji ovako prljavo postupa prema sopstvenim članovima.

Ni vaspitač Danilo Terzić nije više mogao da podnese torturu, pa je u martu 2010, dakle samo tri meseca pošto je Pavlović preuzeo funkciju upravnika, dao otkaz, iako nije imao obezbeđeno drugo radno mesto.

 

A šta ako niko ne svrati

 

Žrtva nove uprave u KPZ Sremska Mitrovica postao je i vaspitač Miroslav Jokić, kome je otkaz dat dok je bio na služenju vojnog roka. Nešto bolje je prošao vaspitač Vladimir Teodorović kome je, istina, takođe uručen otkaz zbog navodne nedovoljne stručne spreme, iako je prethodno tri godine radio na istom radnom mestu, ali se Pavlović na kraju smilovao zbog poodmakle trudnoće Teodorovićeve supruge i rasporedio ga na niže radno mesto.

Vaspitačica Mirjana Pjevac je momentalno suspendovana posle verbalnog sukoba sa tadašnjim načelnikom straže, dok vaspitačica Vedranka Radmilović dobija otkaz zbog navodnog prestanka potreba posla, iako joj je samo dva meseca pre toga ugovor bio produžen baš iz razloga povećanja obima posla.

I Jelena Vujić, dotadašnji referent za uslovni otpust takođe dobija otkaz kao tehnološki višak. Iako je predviđeno sistematizacijom radnih mesta, koju propisuje Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, a ne Marija Kuzmanović, Vujićkino radno mesto je jednostavno preko noći ukinuto. O molbama osuđenika za uslovni otpust sada odlučuje desetkovana prevaspitna služba, nad kojom preko dvojca Pavlović - Marija Brka potpunu kontrolu ima Milan Obradović.

Gotovo nezamislivu ljudsku i stručnu dramu preživela je Jadranka Bulić, nekadašnja načelnica službe za tretman, a danas vaspitačica. Zbog činjenice da je Bulićka izvanredan stručnjak sa dugogodišnjim radnim iskustvom, kao i da je bila Marijin prethodnik na mestu načelnika, ona je za svoju naslednicu predstavljala latentnu i stalnu opasnost. Bar je Marija u to bila ubeđena.

Kao dobar stručnjak i savestan radnik, Bulićka nije davala pravog povoda da se protiv nje pokrene disciplinski postupak, pa je razlog morao da bude iskonstruisan. Tako je izmišljena priča da se ova vaspitačica intimizirala sa jednim osuđenikom, zbog čega je momentalno suspendovana.

Teško je i zamisliti pakao kroz koji je ova žena prolazila svesna da joj ljudi iza leđa pričaju kako je bez posla ostala zbog seksualnih odnosa sa svojim štićenikom. Tek posle šest meseci borbe za istinu, uspela je da dokaže da je sve najbestidnija laž, pa je, pošto su svi navodni svedoci potvrdili da je cela afera iskonstruisana u nečijoj bolesnoj mašti, vraćena i na posao.

Kada se ovako postupa sa samim zaposlenima u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, kako li je tek osuđenim licima koja nemaju nikakvu zaštitu od bahatosti pojedinaca iz uprave? A ako je ovakvo stanje u zatvoru koji jedini redovno obilaze sve moguće međunarodne komisije, treba se zabrinuti kako je tek u ostalim zatvorima, u koje godinama niko ni ne svraća.

 

 

 

Pokradoše i Evropu

 

 

Nekadašnji upravnik Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, poznatog javnosti iz serije Sivi dom, Stevan Aksentijević, jedna je od prvih žrtava pomahnitalog žutog ministarstva pravde.

Još dok je bio upravnik, izradio je projekat Odeljenja bez droge, u kome bi mladi delikventi bili motivisani da prestanu da se drogiraju i vrate normalnom životu. Za finansijsku pomoć u sprovođenju projekta Aksentijević se obratio prvo Evropskoj banci za obnovu i razvoj, koja ga je uputila na Evropsku agenciju za rekonstrukciju.

Posle dosta muka, prikupljanja raznoraznih dokumenata i beskonačne prepiske, iz Strazbura je stigao pozitivan odgovor, a Ministarstvu pravde je uručen ček na milion evra, kolika je bila procenjena vrednost projekta.

I tada, po našem starom i svima poznatom običaju, dolazi do najbezočnije pljačke. Iz Ministarstva Aksentijevića prvo obaveštavaju da je za njegov projekat, bez obzira što je finansijer evropska agencija, odobreno samo 250.000 evra, dok će 450.000 da dobije KP Zavod u Valjevu, a još 250.000 treba da bude dodeljeno Ženskom zatvoru u Požarevcu.

Idejni tvorac ovakve preraspodele bio je Velja Čavić, funkcioner Ministarstva, uz svesrdno sufliranje Bobana Arsenijevića, upravnika KPZ Valjevo.

Sabirajući pomenute svote, svako ko ima bar pola godine učenja matematike odmah zaključuje da je negde već nestalo 50.000 evra. Suma nije velika, ali nije ni beznačajna. Pogotovo kada se radi o krađi.

Posle uporne borbe i dokazivanja da je Agencija za razvoj sav novac dodelila VPD Kruševac radi sprovođenja odobrenog projekta, Aksentijević dobija delimičnu satisfakciju, jer se sada njemu dodeljuje 450.000 evra, a Valjevu i ženskom zatvoru po 250.000. Još uvek nedostaje 50.000 evra, što je samo vrh ledenog brega.

Ubrzo posle ovoga Aksentijević biva poslat u penziju, a na njegovo mesto dolazi podobnija ličnost, neko ko je, verovatno, imao više sluha za pljačkaške potrebe ljudi iz Ministarstva pravde. Jer, zašto ukrasti samo 50.000 evra, kada može i ceo milion?

Umesto da se gradi pomenuto odeljenje na placu koji je bio slobodan i već pripadao VPD Kruševac, nova uprava je uz saglasnost Ministarstva pravde odlučila da se novac spiska na izgradnju novog paviljona, i to na samom fudbalskom terenu koji su, osim štićenika doma, koristili i fudbaleri Napretka.

Računica je jasna: na ime odštete moraće da bude izgrađeno novo fudbalsko igralište, a za to će biti opet uzet kredit ili donacija iz inostranstva, odakle će se drpati dalje provizije.

Ni ovo nije kraj ove pljačke. Fudbalski teren je ograđen bodljikavom žicom, po njemu se nešto čeprkalo, tek da se pokaže da se bilo šta radi - i tako je ostalo do danas. Gde su otišle pare iz evropske donacije Bog sveti zna, ali je jedno sigurno - u nečije džepove.