Likovi i senke

Kakademik

Nikola Vlahović

Nedavno je dugovečni Pantelija srpske mostogradnje, akademik Nikola Hajdin, u devetoj deceniji života (tačnije u 86. godini), po treći put izabran za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti! Čak je i on zavapio, ističući da taj položaj podrazumeva "razumnu starosnu granicu".

Ali, ko ga je i kako izabrao, kome je trebala osoba u ovako "odmaklom biološkom padu", nije teško zaključiti.

Trajao je na tom istom mestu i Miloševićev "prvi akademik" pokojni Dušan Kanazir, sve dok je trajao i onaj režim. Sad su se i demokrate dosetile. Našli su svoga Kanazira u Nikoli Hajdinu! Evo, već ga šetaju okolo, pokazuju ga narodu, a on za uzvrat govori sve najlepše o izgradnji grandioznog mosta preko Savskog jezera u Beogradu. To je ovoj starini "projektni zadatak" koji su mu dali današnji vlastodršci.

Računaju, kad imaš devedeset godina, onda ti je svejedno, i dvesta i trista miliona, isto su ti i evro i dolari i dinari, važno ti je da si još uvek živ i da te još neko sluša.

Eto tako, i akademik Hajdin hvali projekat koji je toliko skup (oko 300 miliona evra sa prilaznim putevima, nadvožnjacima i sl.) da su za te novce mogla tri mosta biti sagrađena. Mogao je čak i onaj njegov projekat, železnički most preko Sajma i Save,  biti rekonstruisan i proširen sa leve i desne strane, moglo je mnogo toga biti urađeno da Beograd jednom izađe iz svakodnevnog saobraćajnog pakla. Ali, megalomanima lažne demokratije treba spomenik. Što veći, da bi u očima naroda izgledali što impresivnije!

No, ako je neko pomislio da akademik Hajdin nije znao šta čini kad je kao član stručnog žirija dao svoj glas za "Idejno rešenje mosta" na konkursu održanom 2004. godine, gde je u konkurenciji bilo još desetak ponuđača, grdno se vara. Kad su Hajdin i grupa potčinjena njegovom autoritetu izglasali da to bude slovenačka firma Pointing, onima koji znaju nešto o njemu - bilo je sve jasno.

Naime, Hajdin je član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, pa je nekako i prirodno da je svoj glas dao tamo gde i on na neki način pripada. Da li ovog Panteliju srpske mostogradnje treba da zanima što je posao dobio neki Milan Zidar, slovenački građevinski mag, takođe u odmaklim godinama života, koji je pod stalnom istragom slovenačkih vlasti zbog mahinacija u građevinarstvu?

Srpski diktatori se sprdaju sa akademicima. Većina srpskih akademika koju su, na tajnom glasanju, izglasali Hajdina za svog predsednika, zaslužuju večni prezir. Nekada ih je slavni pesnik Oskar Davičo nazvao: kakademici.