Milojevićeve strane
Tužan
pogled u Zadružni savez Srbije
Sam svoj majstor
Poštovani,
mada srpske medije već godinama ne zanima zašto uopšte postoji Zadružni
savez Srbije, nadamo se da ćete vi imati sluha za pravu istinu o još jednoj
besmislenoj (ali nekome očito potrebnoj) instituciji, koja, barem zvanično,
postoji kako bi "...osnivala zadruge, ostvarivala svoju samostalnu
interesnu, poslovnu i stručnu organizaciju i zastupala zajedničke interesa
zadruga i zadrugara"...!
Predsednik Zadružnog saveza Srbije g. Nikola Mihailović, inače
diplomirani inženjer poljoprivrede,
zastupa i predstavlja Zadružni savez Srbije, ali na način koji zaslužuje
poseban osvrt...
Uzgred, to je prilika da se javno postavi pitanje: da li predsednik
Zadružnog saveza Srbije može biti istovremeno i predsednik upravnog odbora (i drugih organa), ako može - na
osnovu kog zakonskog propisa, i ima li u ovom slučaju mogućnosti da lice koje
je izabrano za predsednika Zadružnog saveza Srbije, istovremeno vrši i
nadzor nad predsednikom Zadružnog saveza Srbije! Dakle, nad samim sobom!
Naravno, ovakva "praksa" je nezakonita i nadzornom odboru,
kao samostalnom i nezavisnom organu Zadružnog saveza Srbije, oduzima pravo na
vršenju nadzora nad radom predsednika Zadružnog saveza Srbije, kao i pravo pregleda
finansijske dokumentacije koju on potpisuje, ali i druge poslove ove
samostalne, poslovne i stručne
organizacije zadruga i zadrugara koje su osnivači ovog saveza.
Ne treba nikako zaboraviti da Zadružni savez Srbije, sa poslovnim
sedištem u Beogradu, ima značajnu nepokretnu imovinu, koja je u pravnim
poslovima i ugovorima o zakupu, izdata određenim pravnim licima.
Ali, ko, kad i kako je zaključio ove vrste pravnih poslova, kolike su
zakupnine i koja je njihova osnovna namena, kolike su plate zaposlenih u
Zadružnom savezu Srbije i visina drugih materijalnih troškova, cene kupljenih
automobila, njihovo održavanje, registracija i isplata dnevnica za putovanja u
zemlji i inostranstvu, to je zadrugarima širom Srbije potpuno nepoznato.
Sa druge strane, mnogi se "u provinciji" snalaze kako znaju.
Na primer, v.d. direktora zemljoradničke zadruge "Medare" iz
Bigrenice kod Ćuprije, znao je da na poslovni put za Beograd krene i -
autostopom! Pa onda iz Beograda nazad vozom do Ćuprije.
Ali, na "vrhu" vladaju otomanske bahanalije! Mihailovićev
prethodnik, bivši predsednik Zadružnog saveza Srbije, doslovno je vožen
službenim kolima do svog rodnog mesta u unutrašnjosti Srbije.
Gospodi iz nadzornog odbora Zadružnog saveza Srbije poznato je da
postoje "unutrašnje rezerve"
za štednju novca od zakupnina one ogromne nepokretne imovine koja je uknjižena
kao vlasništvo svih zadrugara i zadruga, a naš interes je da se deo sredstava
usmeri zadrugama na selu, tamo gde se nešto i radi i proizvodi i od čega Srbija
može da ima koristi.
Ne bi loše bilo da Poreska uprava u Beogradu ili neka druga nadležna
institucija proveri da li eventualno ima nepravilnosti u uplatama poreza na
zakupninu po zaključenim ugovorima o zakupu nepokretne imovine Zadružnog saveza
Srbije u Beogradu. Onda će sve biti jasnije.
Ćuprija,
15. maj 2011.
Autor poznat
redakciji