Milojevićeve strane
Leskovac: ponovo bez
Naše reči, jedinog nedeljnika na
jugu Srbije
Reč je Naša, ali je njihova
poslednja
Kome je definitivno dozlogrdio list koji izlazi 67 godina
Danilo Kocić
Pojava početkom godine, posle dve godine pauze, obnovljenog nedeljnika Naša reč, jedinog nedeljnika u Leskovcu i Jablaničkom okrugu, izazvala
je veliko interesovanje čitalaca lista, koji se prvi put pojavio još 1944. godine. Međutim,
već posle 12. broja nedeljnik je prestao da izlazi.
Ljiljana Stojanović, glavna i odgovorna
urednica Naše reči i
zastupnica državnog kapitala, objašnjava da od Agencije za privatizaciju ne
prima nikakvu platu, koju bi, inače, trebalo da joj isplaćuje
Naša reč, ali to zbog finansijskih problema to ne čini.
- Očekujem da Osnovni sud u Leskovcu donese odluku po optužnici za zloupotrebu
protiv bivšeg vlasnika i njegovog oca - kaže Stojanovićeva
- te da Naša reč nastavi da izlazi, bez upliva ličnih animoziteta prema bilo
kome.
Posle privatizacije 2007. godine, Naša reč je redovno izlazila do novembra 2008, kada se pojavio poslednji broj, koji
je uredio Ljubiša Dinčić, dugogodišnji novinar tog lista, glavni i odgovorni urednik posle
privatizacije, otac Nikole Dinčića, koji je bio formalni vlasnika i direktor Informativne
kuće Naša reč.
Posle obnavljanja Naše reči Dinčić je rekao da ga to raduje, jer je to jedini način
da po odluci Osnovnog suda u Leskovcu dobije svojih pet miliona dinara, koliko
je " tokom 2007. i 2008. pozajmio listu". On energično
demantuje tvrdnju da je Naša reč "primer loše privatizacije, jer je tokom 2007, sa trideset zaposlenih,
preduzeće prvi put u svojoj istoriji poslovalo pozitivno, sa profitom od blizu
200.000 dinara".
"Da bi se list sačuvao, ne samo zbog tradicije nego i
zbog ovolikog broja zaposlenih, vlasnik je prodao stan i sav novac uplatio na
račun preduzeća" - kaže Dinčić.
Kaže da je zajedno sa sinom Nikolom u adaptaciju redakcije Naše reči uložio više od milion dinara vlastitog novca, a uz to
"vlasnik lista nikada nije podizao platu, već je novac ostajao na
računu preduzeća".
Ljubiša
Dinčić,
koji je kao glavni i odgovorni urednik lista ostao bez posla i koga nekadašnji
novinari smatraju za najvećim krivcem za nestanak Naše reči,
kaže da je u više navrata uplaćivao
novac za očuvanje likvidnosti preduzeća u iznosu od preko jednog miliona
dinara. "Uložio sam sve, sav novac od prodaje stana uplatio na račun
preduzeća i danas, bez posla, živim kao podstanar!"
"Naša reč'' je, kaže on, pre dve godine prestala
da izlazi zato što nije odgovarala ovdašnjim gradskim čelnicima,
iako je tokom 2008. godine proglašavan za jedan od najboljih regionalnih
listova u Srbiji - ocenjuje Dinčić.
Današnji odnos prema Našoj reči, opet, Ljiljana Stojanović tumači činjenicom da je "Centar
za socijalni rad zgradu u kojoj je godinama bila redakcija Naše reči upisao
na svoje ime, iako ne postoji pravni osnov po kome je to urađeno".
Na njen zahtev za zvaničnim objašnjenjem, ni od nadležnih organa
ni od Gradskog javnog
pravobranilaštva nije stigao
nikakav odgovor. To bi, po njoj, mogao da bude razlog da Naša reč
uskoro
bude i formalno
izbrisana
iz
registra, jer duže
od
dve
godine
nije
izmirivala
zakonom
utvrđene
obaveze.
- Sud je -
kaže ona - uveo predstečajni
postupak
u
trenutku
kada
se
pojavio
prvi
broj
Naše
reči, ali
nam
nije
jasno
ko
je
"pogurao''
tu
stvar. Neko želi da
ugasi
list
verovatno
zapanjen
činjenicom da
ovoliko
dugo
izlazi
zahvaljujući
besplatnom
radu novinara. Upravo,
kako
nam
je
najavljeno, nadležni
sudija
ovdašnjeg
Privrednog
suda, piše
rešenje
o
brisanju
nedeljnika
koji
postoji
skoro
šesdeset i
sedam
godina!
Šta će
biti, čuće se i videće se.
Kako
je bilo
Pre tačno dve godine istražni sudija Opštinskog
suda u Leskovcu Nebojša Lazić odredio je bivšem većinskom
vlasniku i direktoru leskovačkog nedeljnika "Naša reč" Nikoli Dinčiću pritvor zbog sumnje
da je počinio više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanje
službenih isprava. Policija je podnela krivičnu prijavu i protiv njegovog
oca i bivšeg glavnog i
odgovornog urednika Ljubiše Dinčića, kao saizvršioca
tih dela.
Nikoli Dinčiću stavljeno
je na teret prisvajanje 1,6 miliona dinara od neovlašćene prodaje osnovnih
sredstava tih novina, a zajedno sa ocem, za
falsifikovanje službenih isprava u vezi sa dokapitalizacijom "Naše reči". Stariji Dinčić je, navodno, izbegao plaćanje
poreza na dodatu vrednost i poreza na
zarade zaposlenih i socijalne doprinose,
čime je državu oštetio za 763.550 dinara. Istraga je sumnjala da su
njih dvojica sav novac prisvojili
i koristili za lične potrebe.
Stariji Dinčić je ranije
izjavljivao da je zbog otplate rata za kupovinu "Naše reči" i zarada
novinara prodao čak i porodični
stan. Zanimljivo je da su se otac
i sin tokom saslušanja u policiji
posvađali, te da je stariji Dinčić,
navodno, za propast firme optuživao
mlađeg, za koga su bivši službenici te
kuće tvrdili da je bio samo fiktivni vlasnik firme.
"Naša reč" je prodata je krajem marta 2007. godine za nešto više od milion dinara, a Agencija za privatizaciju
je raskinula ugovor sa većinskim
vlasnikom početkom aprila 2009. godine.
U međuvremenu je Agencijski fond Srbije za svog zastupnika
postavio novinara te medijske kuće
Ljiljanu Stojanović, koja je tada rekla
da u prostorijama
"Naše reči" nije zatečeno ništa
od opreme.
M. I.