Zakonopravila
Sa
"ourima" i "jugoslovenima" pravo na Evropu
Posledice udruženog rada
Kako se i zašto najviši državni
činovnici i pred međunarodnim instancama blamiraju svojim neznanjem i
neobaveštenošću, analizira Tabloidov urednik
Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave
za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni
konsultant OEBS-a
Josip Bogić
Aktuelna vlada i njeni činovnici zaduženi da nas uvedu u Evropu ne samo
da ne mogu da nas u tu Evropu uvedu uskoro već će nas izgleda izbaciti iz te
Evrope a smestiti u predele afričkog kontinenta. Iako su sposobni da prepišu zakone drugih zemalja kao da ti zakoni mogu da
regulišu odnose u zemlji koja je, poput naše, prošla razne vrste tranzicija i
koja ima svoje specifičnosti, nisu u stanju da prilagode vlastite zakone
vremenu u kome živimo, a neke od predloženih izmena zakona čak i - ne
čitaju.
Tako između zakona od pre dvadeset i više godina i nekih današnjih,
gotovo da se ne primete bitne razlike u pojmovima koji oni sadrže. Danas, 20 godina nakon prestanka važenja Zakona o udruženom radu, donošenjem
zakona o policiji, MUP-u, promeni Ustava, najpre onog Žabljačkog iz 1992, a
onda i važećeg iz 2006. godine, nisam mogao da pretpostavim da termini od pre
trideset godina još postoje u važećim zakonima. Kako je moguće da pored
tolikog broja "stručnih
ljudi i službi" u ministarstvima, Vladi i Skupštini Srbije ovako nešto
nije izmenjeno niti usklađeno sa važećim Ustavom (Koštuničinim) i drugim
zakonima? Koga to poreski obveznici plaćaju i zbog čega? Da li će nas ovi reformatori
sa "ourima", "RSUP-om" i "Jugoslovenima" uvesti u
Evropu? Ceo taj aparat i ne čita ono za šta je plaćen. Ako se ovako nastavi
doći ćemo u situaciju da u Skupštini usvajamo zakone na engleskom, kako su to
činile neke od zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji, a prilikom
kandidature nise bile dovoljno kooperativne, pa su na kraju bile primorane. Evo
nekih primera gluposti i neznanja sadašnjih
i bivših stručnjaka.
Udruženo
nepoznavanje svog posla
Zakon o izboru narodnih poslanika
("Sl. glasnik RS", br. 35/2000, 57/2003 - odluka USRS, 72/2003 - dr.
zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr.
zakon i 28/2011 - odluka US), u svom članu 10, govori da pravo da bira
poslanika i da bude biran za poslanika ima građanin sa prebivalištem u Republici Srbiji koji je istovremeno i jugoslovenski
državljanin,
koji je navršio 18 godina života i poslovno je sposoban (u daljem
tekstu: birač). Mislim da je sadašnja Skupština, po slovu ovog člana zakona, sa
sve poslanicima nelegitimna, jer pretpostavljam da niko od njih više nema
jugoslovensko nego isključivo srpsko državljanstvo.
Čije to onda oni interese u Skupštini
zastupaju, srpske ili jugoslovenske, odnosno države
koja - ne postoji? Najnovijom odlukom Ustavnog suda I Up broj 42/2008 od 14.
aprila 2011, objavljene u "Sl. glasniku RS",
br. 28/2011 od 26. aprila 2011. prestale su da važe
odredbe člana 84 gore pomenutog zakona, ali odredba člana 10 i dalje da - važi!
Ako se zna procedura donošenja zakona kao i procedura izmena i usklađivanja sa
Ustavom, kako je sve ovo uopšte moguće? Izgleda da niko i ništa ne čita, počev
od Ministarstva pravde, MUP-a, Vlade i Skupštine.
Zakon o prebivalištu i boravištu građana
("Sl. glasnik SRS", br. 42/77 - prečišćen tekst, 24/85, 6/89 i 25/89
i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/ 94 i 101/2005 - dr. zakon)
koji je izmenjen 29. novembra 2005, u članu 11. kaže
da "Ukoliko samostalni ugostitelji i građani pružaju usluge smeštaja
turistima i drugim licima (član 10) posredstvom ugostiteljskih organizacija
udruženog rada,
odmarališta, turističkih i drugih organizacija udruženog rada, onda se prijavljivanje
i odjavljivanje boravišta vrši kod ovih organizacija udruženog rada".
Koliko me sećanje služi ZUR je prestao da važi još daleke 1989. godine,
donošenjem Zakona o preduzećima, a on je opet prestao da važi donošenjem Zakona
o privrednim društvima!?
Član 14. propisuje da "Prijave i odjave prebivališta i prijave promene adrese
stana, prijave odlaska u inostranstvo i privremenog dolaska ili povratka iz
inostranstva u mesto prebivališta, kao i prijave i odjave boravišta iz člana
12. ovog zakona podnose se opštinskom
organu unutrašnjih poslova,
a u mestima van sedišta opštine - mesnoj kancelariji, koja ih bez odlaganja
dostavlja opštinskom organu
unutrašnjih poslova". Inače, termin "organi unutrašnjih poslova" ne važe odavno. Postoje policijske
stanice.
Član
15a istog tog zakona kaže da "Obrazac na
kojem se vrši prijavljivanje, odnosno odjavljivanje prebivališta sadrži podatke
o pripadnosti narodu, odnosno narodnosti ili etničkoj grupi, kao i s tim u vezi
sledeću napomenu: "Građanin nije dužan da se izjašnjava kome narodu,
odnosno kojoj narodnosti pripada, ni da se opredeljuje za pripadnost jednom od
naroda, odnosno jednoj od narodnosti (član 170, stav 2. Ustava SFRJ; član 194.
stav 2. Ustava SR Srbije)".
Ustav SFRJ, koliko znam, prestao je da važi donošenjem Žabljačkog, Slobinog
ustava, a Slobin ustav je prestao da važi kada je izglasan Koštuničin ustav. Uzgleda
da u MUP-u još ne znaju za te
promene. Red je da ih neko o tome obavesti.
I
u čl. 17. pominju se organizacije udruženog
rada i organi unutrašnjih poslova!
Nije
tu kraj glupostima. U poglavlju "Evidencija prebivališta,
boravišta i promene adrese stana" nastavlja se sa istom terminologijom pa
tako članovi 20, 21. i 22. propisuju da "Evidencije prebivališta, promene adrese stana i boravišta građana, kao i
evidencije o boravku građana u inostranstvu dužem od 60 dana, njihovom
privremenom dolasku ili povratku u zemlju, vodi opštinski
organ unutrašnjih poslova, ukoliko ovim zakonom nije drukčije
propisano. Ugostiteljske organizacije udruženog
rada, odmarališta i druge organizacije udruženog
rada koje pružaju usluge smeštaja dužne su da vode evidenciju boravišta građana
kojima pružaju usluge smeštaja. Evidencija iz prethodnog stava vodi se na
obrascu, koji propiše Republički
sekretarijat za unutrašnje poslove. Na zahtev državnih
organa, organizacija udruženog
rada i drugih organizacija i građana organ odnosno organizacija udruženog rada iz stavova 20. i 21. ovog zakona dužni su dati tražene
podatke iz tih evidencija".
I termin "Republički sekretarijat za unutrašnje poslove" je,
inače, odavno mrtav!
Nadalje,
u poglavlju "Kaznene
odredbe", u članu 23. se predviđa da će se "Novčanom kaznom do
500.000 dinara kazniti za prekršaj
organizacija udruženog rada iz čl. 10. i 11. ovog zakona: ako ne
dostavlja ili neblagovremeno dostavlja podatke nadležnom
organu unutrašnjih poslova (član 17), odgovorno lice u organizaciji udruženog rada novčanom kaznom do 50.000 dinara.
Odavno
mrtvi RSUP se pominje i u Prelaznim i završnim odredbama.
Đelić i lažni azilanti
Slična
je situacija i sa "lažnim
azilantima". Potpredsednik Vlade Srbije za
evropske integracije Božidar
Đelić najavio je da će vrlo brzo biti predložene izmene i
dopune Krivičnog zakonika zbog povećanog broja lažnih azilanata koji iz Srbije
odlaze u zemlje EU, a što će omogućiti i hapšenje onih koji se time bave. Đelić
je rekao da Srbija, koja je ratifikovala Panevropsku konvenciju, gde se
ilegalne migracije prepoznaju kao krivično delo, ima uporište u tom dokumentu
za promenu svog Krivičnog zakonika. Pre svega, ne postoji termin lažni azilant. Ako neko lice dobije
putnu ispravu, pod uslovom da se protiv njega ne vodi krivični postupak, to
lice može slobodno da putuje po svetu i to pravo spada u osnovna ljudska prava.
Ne piše nikome na čelu šta će da radi kada napusti teritoriju Srbije, da li će
tražiti politički azil u nekoj zemlji i zbog kojih razloga. Takav instrument
još nije pronađen. Policija je trebala da radi svoj posao i da sprečava
zloupotrebe koje se dešavaju prilikom izdavanja putnih isprava, kao što je to
ovih dana uradila.
I
ne samo to. U KZ RS to krivično delo već postoji. Opravdanje za nerad i
neznanje sigurno neće da poprave ni izmene KZ Trafiking? Šta to beše? Vidi
Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr. i
107/2005 - ispr.). Postoji i član 346. KZ, Udruživanje radi vršenja krivičnih
dela. Potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije takođe, izgleda, ne
zna da je ova ista vlada usvojila i Strategiju suprotstavljanja ilegalnim
migracijama u Republici Srbiji za period 2009-2014. godine ("Sl. glasnik RS", br. 25/2009), koja se sastoji od 35
stranica materijala, gde je do tančina opisano šta država treba da radi. Između
ostalog, u Upravi granične policije, Upravi kriminalističke policije i
područnim policijskim upravama, pored redovnih snaga koje se suprotstavljaju
ilegalnim migracijama, formirane su i specijalizovane jedinice za suzbijanje
ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Krivično pravna odgovornost lica koja
pomažu ilegalne migracije predviđena je Krivičnim zakonikom ("Službeni
glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka i 107/05 - ispravka), članom 350.
(Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi), članom 388 (Trgovina
ljudima) i drugim, kao i Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela
("Službeni glasnik RS", broj 97/08).
U Upravi granične policije MUP-a započeto je uspostavljane jednog
segmenta sistema ranog upozoravanja (obrada podataka o korišćenim
falsifikovanim dokumentima i novim oblicima falsifikata). Taj sistem ranog
upozoravanja u nije u celini implementiran zbog nedostatka odgovarajućih
tehničkih uslova i opreme i nedovoljnog broja službenika obučenih za obradu i
prosleđivanje informacija.
Pooštravanjem kaznene politike donošenjem novih
krivičnih dela i represivnim merama sigurno se neće smanjiti glupost i neznanje aktuelne vlasti.
Dovoljno je striktno primeniti ono što
su sami doneli i biće mnogo više reda! Oni i ne znaju kojim oružjem
raspolažu, niti znaju gde se nalazi, a traže - novo.
Ministar
i novinari
Ništa
nije bolja situacija ni sa predlaganjem izmena zakonskih propisa. Tako ministar
policije kaže da novinari (u smislu krivično-pravne zaštite) treba da dobiju status službenog lica, a ne zna da je ova ista vlada pre nekoliko godina izmenila odredbe
Krivičnog zakonika, gde je status novinara odredila kao posao od javnog značaja i u krivičnopravnim odredbama dala posebnu
zaštitu. Član 112. stav 32. kaže da "Poslom od javnog značaja smatra se
obavljanje profesije ili dužnosti koja ima povećani rizik za bezbednost lica
koje ga obavlja, a odnosi se na zanimanja koja su od značaja za javno informisanje, zdravlje ljudi,
obrazovanje, javni prevoz, pravnu i stručnu pomoć pred sudskim i drugim
državnim organima"... Nije toliki problem što
ministar ne zna, ali onaj ko je takvu dezinformaciju ministru pripremio svakako
snosi odgovornost.