Tabloid je pozvan

Gde su granice između "prihvatljivog" i "nedozvoljivog" omalovažavanja pacijenata

 

Pazi - besan lekar

 

Građani koji nisu poslušni dobijaju vakcine nepoznatog porekla i sadržaja, pa je tako manje opasno biti izložen napadu besnog psa nego besnog lekara

 

Goran Radojević

 

Dana 19. avgusta 2006. godine našu čitateljku M.I. iz Čuruga ujeo je pas lutalica. Zbog mogućnosti da je pas bio zaražen besnilom ona je otišla u Pasterov zavod u Novom Sadu, gde ju je primio dr Muškinja i dao joj tri injekcije. Prvu je M.I. primila 19. avgusta, drugu 22, a treću 26. avgusta.

Posle ove treće M.I. je pozlilo na povratku kući i od tada počinju njeni zdravstveni problemi. Nije bez značaja ni činjenica da ona nije, kao što je uobičajeno, zadržana neko vreme kod lekara koji bi pratio dejstvo injekcije i mogao da interveniše u slučaju neželjenih efekata koji su u ovom slučaju, očigledno, nastupili.

M.I. je lekar jednostavno po davanju treće injekcije prljavo-sive boje, poslao kući i njoj je pozlilo već u taksiju.

Pola sata kasnije, u kući, dobila je snažne grčeve, povraćala je, dobila je dijareju, ruke su joj utrnule da ih skoro nije ni osećala, a telesna temperatura joj je skočila. Isti problemi su se nastavili i narednih dana s tim što su joj tada iskočili i plikovi i često je imala gušenja, a jezik joj je poplaveo. Dr Vera Jerant Patić, kojoj se M.I. obratila nije mogla da joj pomogne, jer nije znala šta je tačno primila kao injekciju.

Zbog toga M.I. telefonom poziva dr Muškinju da sazna sadržaj i poreklo injekcije kako bi mogla da dobije adekvatni protivotrov. Umesto toga, on joj saopštava da je bio i ratni doktor, a da je u karijeri dao samo jednom pogrešnu injekciju! Kao da je i to malo.

Zaštitnik prava pacijenata, kome se M.I. ubrzo obratila, odgovorio joj je da je sve urađeno po zakonu (!?) Verovatno zakon predviđa nastupanje neželjenih posledica po davanju injekcije nepoznatog porekla!

Na insistiranje pacijentkinje čiji zdravstveni problemi nisu prestajali, dr Stankov je podneo prijavu da se ispita regularnost date injekcije. Jedini rezultat te prijave bilo je potpisivanje nekog protokola ili sporazuma, koji M.I. nikada nije dat na uvid, između dr Muškinje, s jedne strane, i dr Vladimira Petrovića iz Instituta za javno zdravlje i dr Melanije Vislavski iz Dečije bolnice, sa druge strane.

Lekari se u ovoj zemlji, očigledno, domunđavaju, a da pacijenti o čijem se zdravlju radi, ništa ne saznaju. Zbog uspešnog skrivanja istine od nastradalog pacijenta, dr Petrović je za nagradu prebačen u Ministarstvo zdravlja.

Jedino je dr Stankov pokazao neku brigu za M.I. dajući joj savete kako bar da snizi temperaturu. Dr Vislavski sa njom nije htela čak ni telefonom da razgovara.

Konačno se oglasila i Zdravstvena inspekcija Novog Sada, ali samo preporukom da, ako to hoće, M.I. dr Muškinju može da tuži. Da li je posao Zdravstvene inspekcije da deli pravne savete ili da istražuje bar kog je porekla neki lek koji se daje pacijentu?

Konačno se pre nekoliko dana M.I. obratila i novom ministru zdravlja dr Zoranu Stankoviću u nadi da će on moći da sazna šta je ona pre skoro pet godina primila u Pasterovom zavodu u Novom Sadu i kako da se sada dalje leči, budući da se problemi ciklično ponavljaju. Moguće je, međutim, da i ovaj ministar, kao i njegov prethodnik, smatra da je zdravstveni sistem ove zemlje u funkciji zastrašivanja građana da budu poslušni, kako ne bi dobili neku vakcinu protiv besnila, svinjskog ili ptičjeg gripa ili nečeg drugog po izboru aktuelne vlasti i farmaceutske mafije.