Pravosuđe

Visoki sastanak: kako se odlučuje o ključnim pitanjima pravosuđa

 

Da li je Maca zaostala u razvoju

Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde ostaju pri svojoj odluci da po svaku cenu ukinu stalnost sudijske funkcije i delioce pravde podrede volji političke vrhuške. Primedbe Evropske komisije, Društva sudija Srbije, Ustavnog suda i ostalih koji su kritikovali način sprovođenja reforme pravosuđa i postupak reizbora sudija, njih zanimaju koliko i kravu mrtvo tele, zaključak je sa poslednjeg sastanka sa predstavnicima Društva sudija

Milica Grabež

Društvo sudija Srbije bilo je pozvano na sastanak 6. maja 2011. godine sa početkom u 13 časova sa predstavnicima Visokog saveta sudstva i ministarkom pravde Snežanom Malović. Suprotno očekivanjima, na sastanak VSS i ministarka nisu pozvali ostale zainteresovane. Od samog početka je bilo jasno da je planirano ubeđivanje predstavnika Društva da prihvate ono što su do sada odbijali, kao i da se napravi sukob između onih koji osporavaju takozvanu reformu pravosuđa. Posle sastanka, koji se završio u 16,30 časova, Društvo sudija Srbije je odlučilo da ovakvim sastancima više ne prisustvuje, ako na njih ne dođu i ostali zainteresovani.

Pomenutom sastanku su prisustvovali Nata Mesarović, Mirjana Ivić, Sonja Vidanović, Aleksandar Stoiljkovski, Blagoje Jakšić, Milimir Lukić, sekretar VSS Majda Kršikapa i ministarka Malović, sa jedne strane, dok su u ime Društva sudija bili prisutni Dragana Boljević, Omer Hadžiomerović i Konstantin Mitić Vranjkić. Odsutna je bila članica VSS Branka Bančević. Sa sastanka postoji tonski zapis.

To ne može

Sastanak je počeo verbalnim sukobom članova Društva sudija sa ministarkom Malović zbog kašnjenja isplata naknade plata za januar. Članovi društva su podsetili ministarku da je na sastanku od 9. aprila obećala da će se isplate ubuduće vršiti redovno, a da će zaostaci biti plaćeni u primerenom roku.

Ministarka je ovog puta negirala da je u aprilu bilo šta obećala u vezi sa isplatama, već je jedino bila obećala kako će da vidi šta može da se iskalkuliše i da će naknade biti isplaćene u nedelji posle ovog sastanka. Na to je ministarki odgovoreno da su članovi Društva dobili informaciju iz Ministarstva da je nadležna šefica na odmoru do 1. juna i da do tada neće biti nikakvih isplata.

Ministarka je tokom najvećeg dela sastanka bila ćutljiva, a kada bi nešto progovorila bila je drčna i autoritarna, ponašajući se prema sudijama kao da su deca koja će da je se uplaše. Sa njene desne strane sedela je Nata Mesarović, prema kojoj bi se ministarka povremeno nagla, kao da se hvata za torbu, i suvo procedila: "Ovo ne može".

Tako je reagovala, na primer, kada su sudije predložile da se na posao bez sprovođenja dalje procedure vrate oni koji su ispunjavali norme i imali propisani procenat ukinutih presuda, pod uslovom da ne postoje sumnje u njihovu dostojnost. Kao ilustraciju svog odbijanja, ministarka je u jednom trenutku rekla da ne mogu da vrate sudiju koji presudu nije uradio godinu dana.

Malovićka je, izgleda, zaboravila da je jedan takav sudija, Mirjana Ilić iz nekadašnjeg Okružnog suda u Beogradu, ne samo reizabran, već i postavljen za disciplinskog sudiju. Da je pomenuta presuda bila na vreme napisana, optuženi ne bi mogli da budu saizvršioci i pomagači u ubistvu Ive Pukanića, konstatovala je predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović. (Sudija Ilić sudila je navijačima optuženima za ubistvo Francuza Brisa Tatona).

Članovi VSS su stalno ponavljali da su njihova Pravila savršena i da članovi Društva smetaju, jer nikako ne dozvoljavaju VSS da radi. Na pitanje sudija kako to oni ne dozvoljavaju, Mirjana Ivić je odgovorila da oni treba da se slože sa odlukama VSS. Dijalog, demokratija, zaštita pojedinačnih interesa, za Ivićku su, očigledno, reči bez značenja.

VSS je posebno na sastanku insistirao na tome da njihovi članovi iz prvog sastava odlučuju i u procesu preispitivanja odluka, uključujući i samo glasanje, ističući da je to za njih najvažnije pitanje. Društvo sudija je odgovorilo da nisu oni ti koji traže  izuzeće onih koji su donosili prethodne odluke, već je to obećala ministarka Snežana Malović na sastanku 16. decembra 2010. u Veneciji.

Na ovo je Malovićka skočila i počela da viče da to nije tačno. Uzvraćeno joj je upućivanjem na interno mišljenje vladine komisije od 8. aprila 2011. u kome piše kada se sastanak odigrao i ko mu je sve prisustvovao, kao i na sastanak sa Slobodanom Homenom i Slobodanom Boškovićem od 14. februara ove godine, koji su članovima Društva potvrdili informacije u vezi sa sastankom u Veneciji.

 

Nema menjanja

 

Nata Mesarović, kojoj su očigledno iz ministarstva dali lažne izveštaje u pogledu odluka iz Venecije, povikala je da ne želi da se ubuduće pominju imena Homena i Boškovića u njenom prisustvu. Sama Malovićka je pokušala da smiri članove VSS-a tvrdnjom da je u Veneciji dogovorila da prethodni članovi neće učestvovati u radu VSS-a, ali da im neće biti zabranjeno da glasaju, ako tako žele!

Rešenje za neverovatnu situaciju da o prigovoru odlučuju oni koji su i doneli prvostepenu odluku, ministarka je našla u obrazloženju da prigovor nereizabranih sudija nije pravni lek. Na kraju će ona u ovom svom pomračenju zdravog razuma i nereizbor da proglasi slanjem sudija na neplaćeni doživotni godišnji odmor i da tako pokuša da izbegne obavezujuće odluke Evropske komisije.

Da ovakva sumnja nije potpuno bez osnova pokazuje i tvrdnja ministarke i predstavnika VSS-a da su Rajznerove (evropski predstavnik, prim.prir), inače veoma obimne primedbe o propustima kod reizbora, u stvari samo poziv da se "nešto malo dopuni". Usput su neki članovi VSS-a zabranjivali predstavnicima Društva sudija da "ikad više upotrebe termin reizbor ili revizija".

Sastanak je završen bez postizanja saglasnosti oko bilo čega. Društvo sudija najavljuje da će ukoliko VSS usvoji Pravila koja je sam izradio i koja su suštinski ista kao i postojeća, pozvati svoje nereizabrane članove da uopšte ne učestvuju u postupku revizije. Društvo insistira da Pravila (Smernice) usvoji neka neutralna strana, a ne Vrhovni savet sudstva koji je već na delu više puta pokazao da nema nameru da preispituje svoje odluke.

 

 

 

E, da je...

 

U svakoj normalnoj državi bi problem oko reizbora i revizije bio rešen tako što bi na mesto odgovornih za ovaj u svetu nezapamćeni pravosudni galimatijas bili dovedeni novi ljudi. Srbija, kao što se više puta pokazalo, nije normalna zemlja.

Ustavni sud još nije rešavao po četiri predloga za ocenu ustavnosti samog postupka reizbora. Da je utvrdio da je reizbor neustavan, rešio bi sve probleme.

Posledice bi u tom slučaju bile da se na posao vrate sve ranije sudije sa stalnom sudijskom funkcijom, izabrani bi ostali jer njima nije ni prekidana sudijska funkcija, a protiv nedostojnih za sudijsko zvanje bi bio pokrenut disciplinski postupak kako je Rajzner predložio.

 

 

 

 

Slabo i vidi i čuje

 

U diskusiji o reizabranim sudijama koji nisu ispunjavali uslove, ministarka Snežana Malović se izlanula rekavši da će oni ponovo da razrešavaju i takve sudije. Članovi Društva sudija Dragana Boljević i Omer Hadžiomerović su  insistirali na pojašnjenju, ističući da su se oni sve vreme i bojali da će stalnost sudijske funkcije i posle reizbora biti narušena, i da su zato i tražili proveru ustavnosti odredbe koja govori o preispitivanju odluka o izboru i za reizabrane.

Posle ovoga se Malovićka pogubila, počela je da priča nepovezano i tvrdi da nije rekla ono što su nepun  minut pre toga svi čuli i što se nalazi na tonskom zapisu sa sastanka.

 

 

 

Nesuvislo mantranje

 

Najviše vremena na sastanku je utrošeno na diskusiju o potrebi definicije indikatora da sudija ne ispunjava kriterijume stručnosti i osposobljenosti. Bez odgovora od strane VSS-a ostala su dva ključna pitanja.

Prvo: ako se utvrdi da sudija a priori nije stručan, odnosno osposobljen, zašto se dalje upuštati u proveru merila iz člana 14. Odluke o kriterijumima i merilima?

Drugo se odnosilo na pitanje kada se javlja sumnja koja je to granica na kojoj se rađa sumnja da neko može da bude sudija i u kom slučaju treba da se primene merila iz člana 14. Odluke da bi se dokazala osnovanost sumnje i utvrdilo da sudija ne ispunjava kriterijume.

Društvo sudija je takođe insistiralo i da se propiše način na koji se utvrđuje osnovanost sumnje, a on bi morao da se sastoji u istovremenom sagledavanju svih merila, a ne kao do sada od biranja samo nekih od njih kako bi se jednostavno opravdala unapred doneta odluka. Istovremeno je Društvo sudija tražilo i da se postojanje osnovanosti sumnje upoređuje sa kriterijumima koji su važili za reizabrane sudije.

Na sve ovo neki članovi Visokog saveta sudstva i ministarka Malović samo su mantrali kako su njihovi "novi" predlozi Pravila izvanredni i da Društvo sudija treba da im dozvoli da ih sprovedu u život. Ni jedan konkretan odgovor na goruća pitanja nije ponuđen ni u naznakama.

Na ovom sastanu, prema zapisniku, uočavaju se značajne razlike u stavovima Nate Mesarović i Snežane Malović. Predsednica Vrhovnog kasacionog suda, očigledno, ne želi da služi političkom tutorstvu ministarstva pravde u izboru i reizboru sudija. Možda i ta činjenica mnogo govori o stanju u srpskom pravosuđu.