Feljton
Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog
poretka (3)
Ne vidi se
i ne èuje, a ubija, krade i vara
Danas je
potpuno jasno da je amerièki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Ovu
jeretièku misao napisala je italijansko-amerièka profesorka ekonomije Loreta
Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati
borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Ološ
ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), èije
delove Tabloid donosi svojim èitaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod,
izdavaèka kuæa "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mraèna
strana globalizma
Loreta Napoleoni
Jednog hladnog jesenjeg
dana 2003. godine, duga kolona automobila finansijske
policije ulazi u prostor pristaništa u Ðoja
Tauru, u Kalabriji. Pristanište, izgraðeno na jednoj od retkih plaža
jugozapadne obale, nalazi se na teritoriji
pod kontrolom ndrangete. Sa 3.000 brodova i tri
miliona kontejnera Ðoja Tauro je treæa luka
po velièini
u Evropi i osamnaesta na svetu. Luka je specijalizovana za prebacivanje
robe u kontejnere.
Teret prevoze i najveæi i najmanji brodovi.
Ali, tog jutra
finansijska policija ne kreæe prema meðunarodnom, veæ prema
domaæem
peronu. Upuæuje se prema brodu tek
pristiglim iz Južne
Amerike da
bi intervenisala u trenutku kada ekipa poèinje istovarivanje mermernih
blokova iz Kolumbije. Posada
æutke
posmatra ljude u uniformama. Finansijski policajci buše
blokove i izvlaèe
neobiène, cilindriène
kontejnere. Ispunjeni su nekom belom supstancom. Reè je o
5.500 hermetièki
zapeèaæenih paketa, svaki sa po
kilogram kokaina. Iz dokumentacije komandanta proizilazi da
je brod iznajmila nepostojeæa
kompanija Emport-export Miguel Diaz, koju je osnovao
kolumbijski kartel; kupci tereta su Lavormarmo i Marmo Imeffe, dva
preduzeæa
za obradu mermera
iz mesta Vibo Valentija, pored Ðoje Taura. Blokovi su
namenjeni rudniku koji kontrolišu Vinèenco
Barbieri
i Franèesko Ventrièi, obojica poznati èlanovi
ndrine (porodice) Mankuzo, koja pripada lokalnoj ndrangeti.
Dansko preduzeæe za plovidbu Maersk Line,
kao i posada i kapetan, ne znaju šta se
nalazi u teretu.
Otkrivanje kokaina je
plod operacije nazvane decollo (uzletanje) koju vode karabinjeri
specijalnog operativnog
odseka i finansijska policija u saradnji sa snagama za borbu
protiv trgovine drogom iz raznih zemalja. Operacija, meðutim,
ne bi mogla da bude
uspešna
bez pomoæi
jednog dojavljivaèa.
Inaèe, to je retka pojava u
krugovima u koje je nemoguæe prodreti, buduæi da
su lojalni ndrangeti. On otkriva podatke o vremenu i mestu
predaje kokaina.
Ali nema velikog razloga
za radovanje. U
Italiji, kao i u drugim zemljama, uz svaku otkrivenu, nezakonitu pošiljku,
proðu
i stotine neotkrivenih. U
Ðoja
Tauru se pažljivo
pretražuje
samo manji
broj kontejnera. Naime, takva operacija je skupa i dugo traje. Ðoja
Tauro je kriminalni centar ndrangete. Ali, za razliku od onoga šta
mislimo, ovaj problem ne ostaje nerešen zbog toga što
nema dovoljno inspekcijskih intervencija u luci, veæ zbog nove prirode ndrangete.
Ona se od lokalne mafijaške
organizacije pretvorila u "globalnog
davaoca usluga" namenjenih meðunarodnom podzemlju. Evo svedoèenja
jednog zaštiæenog agenta koji je uèestvovao
u operaciji Uzletanje.
Ðoja
Tauro je vitalan zglob nove ndrangete koja meðunarodnim kriminalcima
obezbeðuje
globalnu strukturu
kao pokriæe.
Da je teret mermera stigao
do odredišta,
ndrangeta bi prodala kokain preko svoje velike mreže ndrina
koja se prostire po
celoj Evropi, a verovatno i u bivšem istoènom bloku. Ista mreža,
takoðe,
pere zaraðeni
novac investirajuæi ga u dozvoljene
aktivnosti. U zamenu za
to, profit ove organizacije iznosi 30 odsto od ukupne vrednosti robe.
Nijedna druga kriminalna organizacija
ne nudi toliko kompletnu uslugu.
Ndrangeta je prešla
granice organizovanog kriminala
tako što
je monopolizovala globalno tržište ponude ilegalnih
usluga. Danas svojim klijentima nudi paket all inclusive, od šverca
preko okeana,
do voðenja
raèunovodstva.
Globalni davalac usluga meðunarodnom
podzemlju
Kæerka mafijaške
organizacije Cosa nostra - ndrangeta ima dugu istoriju još iz
vremena ujedinjаvanja
Italije.
Godine 1860. osnovala ju je grupa mladih pripadnika
sicilijanske mafije. Kada su ih novi guverneri sa severa oterali sa ostrva na
kome su roðeni,
prešli
su preko Mesinskog moreuza i nastanili se u Kalabriji. Naziv ndrangeta
potièe
od grèke reèi andragathia, koja
se može
prevesti kao "muška vernost i
hrabrost". Ove dve osobine doprinele su usponu njenih osnivaèa. Moæna
zbog guste mreže
pripadnika koji su, sve do
kraja osamdesetih, brak izmeðu razlièitih
porodica smatrali
osnovnom spojnicom, ndrangeta se naroèito širi u okviru
italijanskih granica. Za razliku od Cosa nostre, njen pogled nije
usmeren preko okeana, veæ jaèa snažno
prisustvo u Italiji, pletuæi mrežu ndrina na poluostrvu. Uostalom,
snažno
je obeležava njen geografski
identitet. Korupcija, zastrašivanje i nizak obrazovni profil
su kljuè
uspeha ndrina koje se
uvlaèe
u italijanske institucije, od banaka do industrije, od lokalnih vlasti do
preduzeæa
sa državnim udelom. Sedamdesetih
godina, ndrine se povezuju sa masonima,
uspostavljajuæi
direktnu vezu sa sudovima i
politièkim
partijama. Ðakomo Lauro, jedan od retkih dezertera iz
ove organizacije, otkrio je da razni bosovi postaju
masoni upravo da bi obezbedili stalno prisustvo u institucijama
države.
I unutrašnja
struktura ndrangete razlièita je od one u mafijaškoj
organizaciji Cosa nostra. Nema piramidalno ustrojstvo, veæ se može
opisati kao federacija ndrina koje su "autonomne na svojoj teritoriji". Danas ndrine posejane po celom
svetu pripadaju kolektivnom entitetu, povezanim sa
maticom. Na njenom vrhu
se ne nalazi vrhovno rukovodeæe telo mafije, pa tako organizacija
nikad ne može
biti obezglavljena niti
ugrožena
iznutra. Glave porodica se susreæu jednom godišnje
zbog razmene mišljenja
i dogovora o poslovnim projektima.
Odluke donete u sedištu, bosovi ndrina sprovode
na svojim teritorijama. Za ndrangetu vrhovno rukovodeæe telo mafije samo je apstraktan pojam, naèin
koordinacije koji se veoma razlikuje od svakodnevnog funkcionisanja ndrine.
Prema podacima kojima
raspolažu
italijanski nadležni organi, danas ndrangeti
pripada 160 porodica i samo u Italiji ima oko 6.000 èlanova.
Na svetskom nivou,
procenjuje se da ima više od 10.000 èlanova koji deluju svuda: od
Sidneja do Kalija, od Brisela do Majamija, od Kejptauna do Toronta. Sklapanje brakova izmeðu
pripadnika mafijaških
porodica još je
garancija visokog stepena povezanosti, naèin spreèavanja unutrašnjih
sukoba u organizaciji i obezbeðivanja lojalnosti.
Varvarske
egzekucije
Sa istorijske taèke
gledišta,
ova organizacija je uvek
delovala u senci. Izbegavala je spektakularne atentate i taktiku koju
je koristila sicilijanska mafija da bi stekla publicitet.
Ona se uvek opredeljivala za diskretna smaknuæa;
1991. godine, na podmukao naèin
ubijen je sudija Skopeliti. Tajnost oduvek predstavlja osnovni princip ndrangete,
koja u okviru svoje organizacije
osniva tajno društvo -
Santa.
Sredstva informisanja samo
povremeno i površno izveštavaju o njenim kriminalnim
aktivnostima. Kult tajnosti se nastavlja. "Ndrangeta
je poput tamne strane meseca", kaže Džuli
Tingvol,
zamenik tužioca
države
Florida, o širenju
ndrina u SAD: "Ona je nevidljiva". Uprkos razlikama u
taktici i organizaciji, ndrangeta oponaša
kodeks ponašanja
mafijaške
organizacije Cosa nostra, zasnovanog na nasilju.
Balade o ndrangeti uzdižu stil života
njenih èlanova
po principu Ko pogreši, platiæe
i Oko
za oko. Ko god se suprotstavi organizaciji ili se ne
podredi njenim autoritetima mora biti spreman na to da æe
platiti sopstvenim ili životom èlanova porodice. Izdaja
pojedinca nalaže
i kaznu
za širu
porodicu, a to se pretvara u ritualne varvarske egzekucije.
Dakle, plemenski duh
dominira onima
koji upravljaju globalnim kriminalom. Duh koji - po francuskom
sociologu Emilu Dirkemu - odreðuje "mehanièku
solidarnost". To je odraz
kolektivne svesti koja se hrani sliènostima i sklonostima meðu èlanovima.
Mafijaška
udruženja
nastaju priznavanjem "zajednièkog kulturnog blaga i istog
organizacionog modela".
"Mehanièka" solidarnost je
posebno snažna u primitivnim društvima
i gubi se modernizacijom. Pravilo za sklapanje braka meðu ndrinama, koje
se rigorozno
poštuje
veæ
jedan vek, obezbeðuje
održavanje snažnog plemenskog
identiteta sliènog
onome na
kome se zasniva tradicionalna proširena porodica koja veoma teško
prihvata promene. Porodiène
veze ne služe
samo kao štit
za zaštitu tajni i jaèanje
bezbednosti, veæ,
takoðe, doprinose oèuvanju
identiteta u zemlji porekla i omoguæavaju reprodukciju u
zemljama u
koje je porodica emigrirala.
Za razliku od
sicilijanske mafije, ndrangeta nikad ne pokušava da
postane politièka
snaga. Njen glavni cilj
je uvek kontrola lokalne ekonomije. Njeni pripadnici traže reket, meseèni
"porez" za zaštitu, koji se ubire za sve aktivnosti
u zoni kojom upravljaju ndrine, ukljuèujuæi
crkve i verske institucije. Zbog toga je opravdano pitanje kako
jedna organizacija, koja pre svega deluje na lokalnom nivou, može
postati veoma moderan
davalac usluga meðunarodnom
podzemlju.
Razlog za to ponovo
treba tražiti
u pridavanju važnosti
prevashodno ekonomiji, na raèun politike. Da vidimo
zašto.
Izazov globalnog
kriminala
Poèetkom devedesetih godina
raspad komunistièkog sistema dovodi do više graðanskih
ratova u bivšoj
Jugoslaviji, jer haos nadvladava politiku. Poremeæene su i legalne i nelegalne
aktivnosti. Oružani
sukobi izmeðu
naroda duž
granica bivših
republika blokiraju uobièajene
puteve šverca
na Balkanu. Ndrangeta je spremna da iskoristi zlatnu priliku u tek
nastalom poretku,
pa albanske, bugarske, turske i islamske švercere uspayyyyeva da privoli
da sa svojim poslovima skrenu ka Jadranskom moru, ka Kalabriji, i odade ka
Evropi. Iz
Turske i Albanije, roba i ljudi tajno se iskrcavaju na obalama Kalabrije i
brzo se pronalaze novi putevi za ilegalan ulazak na stari kontinent.
Posle završenog rata na Balkanu,
kalabrijske rute postaju toliko lagodne i korišæene
da su prethodne izbaèene iz upotrebe. Nova mapa ndrangete je,
dakle, jedna od nepredvidivih i dramatiènih posledica pada
Berlinskog zida. Kriminalna
mreža
je spretna i brza u korišæenju prilika koje, posle
Hladnog rata, nude nova ekonomija i politika.
Za razliku od Cosa
nostre, koja je oduvek bila veoma politizovana, ndrangeta se
na svojoj teritoriji
ne bori protiv pridošlica. Naprotiv, ona ih podstièe da
italijanske enklave koriste kao bazu za izvoz usluga bluda u
Evropu. Poèetkom
devedesetih uèvršæuje
veze sa kolumbijskim kartelima da bi izvukla korist iz promenjenih
navika uzimanja droge u Evropi. Naime, zbog širenja eidsa drastièno
opada potražnja za
heroinom, dok potrošnja kokaina raste. Od švercera sa Balkana do
latinoamerièkih
kartela droge,
ndrangeta tokom devedesetih godina stvara unosne joint-venture.
Koristeæi
svoje iskustvo i kljuèni položaj u
infrastrukturi italijanske ekonomije, novim partnerima pomaže da
se ubace na evropsko tržište.
Teritorijalnost ostaje kljuè za èitanje
poteza organizovanog
kriminala i ekonomije, ali sada u globalnim okvirima.
Napolitanska kriminalna organizacija
je internacionalizovala svoje ilegalne poslove sklapajuæi joint-venture sa
kineskim trijadama koje deluju u Italiji. Konkurencija meðu domaæim
organizacijama, meðutim, spreèava stvaranje prave centralizovane meðunarodne
mreže
koja bi
se mogla uporeðivati
sa monopolom koji je Cosa nostra uspostavila preko оkeana
u dvadesetom veku. Danas
je više
reè
o osovinama, ekonomskim savezima na meðunarodnom
nivou. Dakle, nov model se uspostavlja kao saradnja izmeðu
stranih i lokalnih kriminalaca.
Ovaj obrazac koristi i ndrangeta. "Umesto da se bavi
jaèanjem
kontrole nad teritorijom, ndrangeta ulaže prihode od nelegalnih aktivnosti u
inostranstvu" da bi zadovoljila klijente - kaže se u
jednom izveštaju
italijanskog parlamenta (2000)
o aktivnostima ndrangete u Nemaèkoj, istoènoj Evropi i Australiji.
Devedesetih godina, èlanovi ndrine sele se u inostranstvo i
osnivaju centre za
voðenje
šverca
i pranje novca. Stalna potražnja od strane uvek novih
klijenata podstakla je njeno širenje van granica
starog kontinenta. Organizacije na celoj zemaljskoj kugli reprodukuju visoko integrisanu mrežu koja je veoma uspešna u
Italiji i šire je zahvaljujuæi podršci
zajednica Kalabrijaca koji su emigrirali posle Drugog svetskog rata. Istraživaèki novinar Vinèenco
Spanjolo
kaže:
- Udruženje
kriminalaca ujedinjenih zbog sticanja nezakonite dobiti i usluga, èak i
nasiljem. Istorijski - veoma moæno udruženje napolitanskog podzemlja
nastalo u devetnaestom veku, organizovano po strogim pravilima i hijerarhiji.
Deca mafijaških
bosova studiraju na najboljim evropskim i amerièkim univerzitetima i diplomiraju prava, ekonomiju i
finansije. Mnogi su se
nastanili u Minhenu, Luksemburgu i Švajcarskoj, kao i u mnogim
"poreskim rajevima" i tu osmislili složene
planove za pranje novca. Italijanske
vlasti 2000. godine otkrivaju veliku operaciju koja se iz
Italije širi
prema Svajcarskoj i Nemaèkoj; u
njoj uèestvuju
mnoge banke, meðu kojima i Deutsche bank.
Pripadnik ndrine, Džuzepe Morabito, poznat po nadimku
Tiradrito, bavi se pranjem novca, bankarskim prevarama i
"kloniranjem" obveznica
u Rusiji, Poljskoj, na Malti, u Španiji i Litvaniji. Spretnost u korišæenju
spoljašnjih
èinilaca,
zajedno sa
progresivnim slabljenjem država, omoguæava metamorfozu ndrangete.
Nedavno obavljena istraživanja pokazuju da mafije
cvetaju u "nerazvijenim društvima u kojima je u toku
ekonomska ekspanzija, ali
u kojima nema zakonskih naèina za efikasnu odbranu prava na svojinu
i rešavanje
komercijalnih sporova".
Govorimo o monopolu ndrangete nad aktivnostima oko pranja
novca u Evropi. Uvoðenje evra nije propraæeno
dobro osmišljenim
i homogenim zakonom
koji bi spreèavao
pranje prljavog novca na
starom kontinentu. "Rat protiv terora" Džordža Buša - o èemu æemo
uskoro govoriti - ndrangetu paradoksalno projektuje
na Olimp globalnog kriminala, jer prebacuje epicentar pranja novca iz SAD u Evropu.
Evropa: praonica sveta
Do 11. septembra, najveæi deo
od 1.500 milijardi dolara
zaraðenih
u nelegalnoj, kriminalnoj ekonomiji i od terorizma,
reciklira se u SAD. Buduæi da
se 80 odsto
ove sume pere u gotovini, novac mora fizièki da uðe u
Ameriku. Glavni ulaz su amerièki poreski rajevi, to jest banke na
Karibima. U oktobru 2001. godine,
amerièki Kongres
usvaja Patriot Act za borbu protiv terorizma, ali on
znatno ogranièava
graðanske slobode Amerikanaca.
Amerièke
i inostrane banke koje
su aktivne u Americi više ne mogu da posluju sa bankama u poreskim
rajevima. Osim toga, Patriot Act amerièkim
monetarnim vlastima daje pravo da prate dolarske transakcije u celom
svetu. Danas svaka amerièka ili inostrana banka u
Sjedinjenim Amerièkim Državama èini
prekršaj
ako ne obavesti vlasti o sumnjivim dolarskim transakcijama,
bilo gde u svetu.
Patriot Act je uspeo da spreèi
ulazak prljavog novca
u SAD. Buduæi
da je reè
o iskljuèivo
o amerièkom zakonodavstvu, koje se
može
primenjivati samo na
transakcije u dolarima, to nije moglo zaustaviti finansiranje terorizma
ili kriminalnih aktivnosti, a ni pranje prljavog novca
zaraðenog
u inostranstvu ili u drugoj valuti. Zbog toga su se nelegalne aktivnosti premestile u Evropu gde,
veæ
aktivne organizacije za pranje
novca, imaju moguænost
da obavljaju transakcije u
jedinstvenoj valuti, što im donosi neoèekivano veliku zaradu.
Jedan funkcioner Europola,
koji želi
da ostane anoniman,
otkriva: Kada
je uveden evro, to je olakšalo prenos i pranje gotovine u Evropskoj
uniji, jer monetarnim vlastima
nije otkriveno njeno ilegalno poreklo. Finansijska policija
raspolaže
podacima da je, u razdoblju
od 2001. do 2004. godine, pranje novca u Italiji poraslo za 70 odsto. Uvoðenjem
evra smanjena je
cena pranja. "Nekada je ndrangeta u menjaènicama za turiste prala
zaradu od raznih oblika šverca i ilegalnih aktivnosti. To
je, meðutim,
skup postupak (50
lira za svaki dolar) i zahtevala je mnogo vremena, objašnjava
pukovnik
finansijske policije Èezare Nota Èerazi. Danas se novac pere tako
što
se velike kolièine gotovine prenose iz
jedne u drugu zemlju po veoma niskim cenama. Nedostatak zajednièkih
zakona Evropske
unije, koji regulišu ulazak i izlazak gotovine iz evropskih zemalja,
olakšava
prenos preko granice.
Funkcioner Europola dodaje: Organizovani kriminal
prebacuje velike pošiljke "prljavog
novca" u gotovini u legalne bankarske tokove na plodnim
geografskim podruèjima.
Evropsko tržište,
koje nije regulisano, nudi im cenovnik najboljih "pijaca" na kojima
neæe
biti otkriveni i uhapšeni. Nedavni podaci Europola
pokazuju da 2001. godine
poèinje
opšti
porast kretanja gotovine na teritoriji Evropske
unije.
Cena pranja
U operaciji CHU, 2005.
godine, britanska carinarnica u Doveru zaplenila je kamion-hladnjaèu koja je iz Velike
Britanije krenula ka južnoj Evropi. U kamionu je pronaðeno
oko 3,5 miliona funti u gotovini steèenih trgovinom drogom
i predviðeno je da taj novac bude
ponovo uložen
u nekretnine u
Španiji, Italiji i Grèkoj. Agenti za nekretnine iz severne Evrope potvrðuju da
su ih èesto
kontaktirali sumnjivi
kupci spremni da gotovinom obave velike kupovine. Operacija Uzletanje
otkriva nameru ndrangete da profite od prodaje
kokaina u Evropi uloži u kupovinu nekretnina u
Belgiji i Holandiji za raèun kolumbijskog kartela.
Funkcioner Europola
još kaže:
Neefikasnost sistema za
borbu protiv pranja prljavog novca vidi se pre svega u sektoru nekretnina, jer domaæe
imovinsko pravo nije usklaðeno sa meðunarodnim standardima za
borbu protiv pranja novca.
Na primer, domaæi
katastarski uredi ne
kontaktiraju sa inostranim, pa ne mogu pratiti kupovinu nekretnina u
drugim zemljama.
Patriot Act otkriva da kolumbijski
kartel droge traži nove
puteve šverca.
Kartel se plaši
kontrole dolarskih
transakcija na meðunarodnom
nivou. Najveæi problem nije toliko
pranje nezakonitog profita, koliko prebacivanje dolara u gotovini iz jedne u drugu zemlju. Kartel
pronalazi naèine
investiranja dolara,
a da ne pobudi sumnju amerièkih monetarnih vlasti. Zahvaljujuæi
napredovanju sicilijanskog imigranta Salvatorea Mankuza u paravojnoj
kolumbijskoj teroristièkoj
organizaciji (AUC), kartel posle 11. septembra
sklapa trgovinske sporazume sa ndrangetom.
"Mankuzo je postao
veza izmeðu dve organizacije",
objašnjava
Vinèenco Spanjolo. Ndrangeta nudi gospodarima droge
kompletan paket, od
šverca
do pranja novca, tako da se investicije obavljaju i ozvanièavaju
u evrima: takvu uslugu do tada
nije pružao
niko.
Nedostatak zakona kao što je Patriot
Act i prisustvo brojnih
offshore struktura u Evropi, pogoduje novim ilegalnim
aktivnostima ndrangete. "Profiti od ulaganja u nekretnine u
evrima, steèeni
u Belgiji, mogu
se bez ikakve kontrole prebaciti u Bogotu", navodi ovaj funkcioner Europola.
Dakle, Patriot Act, ne samo što ne obuzdava pranje
novca, veæ
kolumbijskom kartelu
droge pomaže
da svoje aktivnosti proširi u Evropi. Ndrangeta jaèa
svoju ulogu globalnog dobavljaèa
usluga meðunarodnom
podzemlju.
Kraj slobode
Sklapanje braka meðu pripadnicima ndrina
je suština onoga što Hana Arent
naziva "nepolitièkom prirodom" ndrangete. Pripadnost
grupi je prirodna pojava, pisala je posle rata ova nemaèka Jevrejka i filozofkinja, jer "se uvek, samim roðenjem, pripada odreðenoj grupi". Ali
pripadnost grupi nije isto što i biti roðen kao Jevrejin, musliman, ili èlan mafijaške porodice. Politika zahteva odnos koji je iznad
porodiènih veza, jer je duboko ukorenjena u zajednièkim interesima i oslanja se na slobodu izbora. Buduæi da nije genetski odreðena, veæ predstavlja nešto kosmopolitsko i univerzalno, politika
pripada svima.
Muškarci su "politièke životinje", kaže Arentova, "sloboda izbora je razlog udruživanja u politièke organizacije. Bez
slobode, politièki život ne bi imao smisla".
Iz toga proizilazi da politika prestaje tamo gde nema slobode. Tu poèinje nasilje. Na teritorijama pod kontrolom ndrangete nema slobode
izbora, èak je nemaju ni èlanovi ndrina. Ove plemenske zajednice žive van politike, a
zanat im je nasilje. Kao što bi alegorijski rekla
Arentova, ndrine su poput
pustinja. "Pustinju stvaraju sve one okolnosti koje slabe kosmopolitsku dušu: nasilje, siromaštvo, bezbroj ljudskih biæa i sudbina. Postoji opasnost da se - protiv svoje volje -
naviknemo na pustinju, da se prilagodimo i da se, na kraju, u njoj èak i odlièno oseæamo. Èovek je
prilagodljiva životinja i kroz istoriju je èoveèanstvo uspelo da preživi bez slobode izbora i smisla života. Èlanovi ndrangete ne znaju kakav je život van pustinje koju naseljavaju. Arentova bi rekla da
oni ne veruju u stvaran svet i da su potpuno nesvesni politièkog univerzuma koji ih okružuje.
Knjigu
Lorete Napoleoni "Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka" u prevodu Alenke Zdešar Æiriloviæ, moguæe je
kupiti direktno kod izdavaèa:
"Hesperia"
Èubrina 5, 11000 Beograd
Tel: +381 11 2624 544; +381 11 2624 693
Fax: +381 11 2182 918
E-mail: hesperiaeduŽeunet.rs
KRAJ
POLITIKE
Pred sudijom treba oboriti oèi
i ne treba mnogo govoriti.
Oni koji mnogo prièaju uvek greše!
Jezikom svoj grob kopaju.
Stara izreka Ndrangete