Borovo
Otimanje tuđe
imovine po vanrednom postupku
Stiglo
je odozgo
Kriminalna sprega politike, pravosuđa i prljavog kapitala, još jednom je pokazala
ružno lice srpske sadašnjice. Sramotnom, bahatom, boljševičkom presudom,
političkim pritiscima i pretnjama, amnestirano je od odgovornosti nekoliko
osoba iz vlade Mirka Cvetkovića, ali i Izvršnog veća Vojvodine, zbog dvadeset
godina duge nezakonite eksploatacije poslovnog prostora, zapravo 118 objekata
na teritoriji Vojvodine i cele Srbije, koji su doslovno opljačkani od strane
jednog čoveka, a za račun više
njih...Kako je "Borovo" iz Vukovara legalno, putem oglasa prodao
svoje lokale u Srbiji poznatim kupcima, i kako je te kupce opljačkala državna
mafija u Srbiji
Arpad
Nađ
Nedavno je doneta sudska presuda, po naređenju više korumpiranih lica iz
takozvane tehničke vlade Mirka Cvetkovića, sročena "po odobrenju Vanredne
revizije", jer redovna nije ni bila moguća po zakonu! Naime, sudija
Vrhovnog kasacionog suda, Stojan Jokić, preinačio je blizu 100 presuda
drugih sudova, negirajući stručnost 300 sudija u prethodnim postupcima, po
istom pravnom pitanju! Na taj način je Jokić ušao u istoriju kao čovek koji je
zaveo najstrožiju boljševičku kontrolu privatne imovine i stavio je pod
neposrednu kontrolu Vlade Republike Srbije.
Reč je bila o Vanrednoj reviziji kojom je doslovno oteta privatna imovinu
srpskih preduzetnika stečena po Ustavu i zakonu Republike Srbije, što su
potvrdili sudovi i Službe za katastar u celoj Srbiji, oko 300 sudija svojim
presudama i sva ministarstva Vlade Republike Srbije, kroz zvaničnu saglasnost
pre izvršenih kupovina.
Sve je počelo kad je kompanija "Borovo" d.d iz Vukovara oglasila prodaju svojih objekata
(lokala) u Srbiji, u dnevnom listu "Politika", a na osnovu odluke
njihovog Nadzornog odbora.
Lokali koji su kupljeni, zvanično su, po zakonima Republike Srbije, bili
uknjiženi na "Borovo" d.d. Vukovar. Overa kupoprodajnih ugovor počela
je od kraja 2006. godine i trajala je sve do kraja 2008. godine. Jedan od
uslova za plaćanje nekretnina u bivšim jugoslovenskim republikama bilo je i
otvaranje takozvanog nerezidentnog računa u Republici Srbiji sa koga je
prebacivan novac na žiro račun "Borova", i to tek posle dobijanja
potvrde da su izmireni porez na prenos apsolutnih prava i porez na kapitalnu
dobit.
Počev od 2006. godine, vodili su se sudski sporovi od strane kupaca za
ulazak u poslovne prostore, jer su se oni do tada već uknjižili kao vlasnici.
Kad nije moglo drukčije, neki su se spašavali od pošasti srpskog pravosuđa i
kriminalizovane vlade na taj način što su od generalnog direktora "Borova" dobijali i pisanu izjavu o
izvršenoj prodaji. Na taj način je 18
vlasnika kupljenih lokala pokušalo da izbegne organizovanu državnu pljačku koja
će da ubrzo da usledi, ali je tek njih devetoro, na osnovu dobijenih sudskih
presuda, ušlo u svoje lokale i to počev tek od 2009. godine. Neki se od nisu ni
do današnjeg dana. Ostalih devet kupaca su i dalje u sudskom postupku, sa
kojima se zastalo, jer je firma Boreli iz Sombora tužila sve kupce
lokala za ništavost njihovih ugovora. Ipak, svi pomenuti kupci su u
prvostepenom sudskom postupku pred Privrednim sudovima dobili prvostepene
presude u svoju korist, sem jednog dela poslovnog prostora od 37 kvadrata u
Šapcu, od ukupno 300 metara kvadratnih gde "Borovo" nije ni bilo
uknjiženo...
Za slučaj poslovnih prostora u Trsteniku, Raškoj i još dva poslovna
prostora u Nišu, dobijena je i konačna presuda Privredno apelacionog suda u
Beogradu, iako se vodila agresivna kampanja izvršne vlasti da se takva presuda
nikada ne donese! Kada je izvršna vlast videla da se donose i konačne presude o
valjanosti ugovora, onda je svim silama kojima raspolaže, uticala na to da dođe
do vanredne revizije, jer ona redovna, po zakonima Srbije bila nemoguća...
Tek tada, a na osnovu te vanredne
revizije, korumpirani sudija Stojan Jokić donosi političku presudu po kojoj se
odjednom poništavaju svi ugovori svih kupaca lokala koje je "Borovo"
legalno prodalo putem oglasa u "Politici"! A, cifra uložena u
kupovinu tih lokala nije bila mala: reč je o 10 miliona evra i odnosi se na
isplaćenu kupoprodajnu cenu, ulaganja kupaca koji su ušli u lokale, na ogromne
sudske troškove koje kupci ne mogu naplatiti jer je neko odlučio da firma Boreli
iz Sombora bude u restruktuiranju, bez ikakvih obaveza za poreze i doprinose i
ostale troškove koje naprave! I ne samo to, nego je neko dao ovoj firmi pravo
na korišćenja tuđe imovine, i to po nekakvoj uredbi, mada nema pravnog osnova
za to, jer i ne postoji uredba o zaštiti
imovine delova preduzeća čija su sedište na teritoriji bivših Republika SFRJ?
Ukratko, neko je iz vlade Mirkla Cvetkovića upotrebio Boreli da odradi prljavi posao za državu (zapravo,
za vladajuću kliku u vreme kriminalnih radnji Borisa Tadića i Demokratske
stranke).
U međuvremenu, sudovi su bili doslovno zasuti zvaničnim dopisima, (zapravo,
pretnjema sa najviših mesta!). Tako su, u vrlo upozoravajućem tonu, stigli i
dopisi državnih sekretara Miodraga Đidića i Gorana Radosavljevića
iz Ministarstva finansija, ali i dopis jednog od načelnika iz Ministarstva
spoljnih poslova (inače skandaloznog konzula koji ne zna nijedan svetski jezik
osim crnogorskog!)...
Svi ovi dopisi bili su vezani za konkretne sudske predmete, što je bio
svojevsrni vid promocije političkog mišljenja koje se brutalno umešalo sa
idejom da nametne svoje "pravno shvatanje" i presudno utiče na donete
presude na osnovu vanredne revizije!
Konačno, došlo je i do te presude kojom su oštećeni brojni srpski
preduzetnici, koji aktivno rade i redovno plaćaju sve poreske obaveze i sve
doprinose Republici Srbiji. Na sceni je potpuni trijumf sistemske korupcije a
specijalni tužilac Miljko Radisavljević, koji bi u ovom slučaju morao da
reaguje, očito nema mandat da to učini, jer mu je mišljenje zarobljeno u
Demokratskoj stranci, koja ga je na to mesto i postavila. Naime, očigledno je
da izvršna vlast u Republici Srbiji ima ozbiljne ambicije da teroriše i pljačka
preduzetnike, jer joj nisu dovoljna 100 prodajnih prostora na prostpru cele
republike, i fabrika u Somboru, već žele i onih 18 legalno prodatih prostora da
otmu!
Kako je Republika Srbija ratifikovala Zakon o sukcesiji i po tom zakonu
zvanično dozvolila kupovinu prostora vlasništvo firmi iz Republike Hrvatske to
je presuda korumpiranog sudije Stojana Jokića kao predsednika veća, i Mihajila
Rulića i skandalozne Jelene Borovac, kao članove veća, dovela srpske
preduzetnike u poziciji da tuže Republiku Srbiju pred evropskim pravosudnim institucijama za
nadoknadu štete koju će svi poreski obveznici, na žalost, kad-tad platiti...
Agresivni politički pritisak nije samo na sudstvo već je ogroman pritisak i
na sve poreske uprave, Službe za katastar nepokretnosti i ostale državne službe
u Republici Srbiji. Sa druge strane, treba podsetiti da pitanje zaštite
privatne imovine više nije političko pitanje, jer na nivou Republike Srbije
postoje plaćeni funkcioneri za rešavanje pitanja iz domena regionalne saradnje.
Zanimljovo je na ovom mesto pomenuti i
direktora somborskog Borelija. Reč je o Mirku Vujanoviću, koji tu funkciju obavlja
kao penzioner, koji je došao iz Republike Hrvatske i koji je zvanično povratio
svu svoju imovinu u Vukovaru!
Da apsurd bude još veći, Mirko Vujanović nikada nije organizovao preduzeće Boreli
po Uredbi o organizovanju društvenih preduzeća, niti po Uredbi o zaštiti imovine
delova preduzeća iz bivših Republika SFRJ. Ipak, Vujanović ima konačno rešenje
Privrednog suda u Beogradu kao registarskog suda i Presudu Vrhovnog suda Srbije
iz kojih se jasno vidi da nijedna firma, a imalo ih je pet, nije organizovana u
skladu sa Uredbom niti je za sprovedeno spajanje dobijena blagovremena
saglasnost Vlade Republike Srbije!
Firma kojom on upravlja već više od dvadeset godina, nikada nijedan dinar
nije uplatila u državnu kasu Srbije, već je od poreskih obveznika Republike
Srbije samo uzimala novac za sanaciju takozvanih tehnoloških viškova. Uzgred,
Vujanović ima ostvarenu penziju u Republici Srbiji, ali mu ne manjka ni radnih
beneficija u Hrvatskoj...Takođe Vujanovićeva firma tokom poslednjih dvadeset
godina nikada nije imala ni dinar investicija, a zaštićena je od strane
nekoliko korumpiranih ministara iz vlade Mirka Cvetkovića (i nekih ranijih
vlada, očigledno!) o čemu će javnost uskoro sve saznati.
Zahvaljuću svojim politički vezama (i obavezama!) po obavljenom prljavom
poslu, firma mu je stavljena u status restruktuiranja.
Konačno, treba reći da ovakvo i ovoliko kršenja zakona Republike Srbije
zahteva detaljnu istragu, posebno što je reč o dvadeset godina bespravnog
korišćenja 118 prodajnih prostora i ogromne fabrike, bez i jednog dinara
investiranja, i što je reč o nezapamćenoj sprezi izvršne vlasti i čistog
kriminala.