Razaranje
Dokle se došlo sa projektovanjem pančevačkog Bambilenda
Kulturtregeri šene pred prodavcima magle?
Na šta je potrošeno 1.750.000 dinara nenamenski dodeljenih prošle godine.
Kako je pod izgovorom projekta muzeja isprojektovana majmunara. Kakve međusobne veze imaju starčevački Bambilend i nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ko su pravi inspiratori ovog udruženog
zločinačkog poduhvata. Kome je godinama bilo jaaaako stalo da pod svoju šapu stavi istraživanje eponimnog lokaliteta
Starčevo. Zbog čega se pančevačka filijala Žutog preduzeća pretvorila u servis za opsluživanje bivšeg člana Srpske narodne obnove
Stanislav Živkov
Lokalitet Grad-Starčevo proglašen je za spomenik kulture - arheološko nalazište
1957. godine rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika AP Vojvodine 1957. godine, a za arheološko
nalazište od izuzetnog značaja proglašen je 1990. godine. Sam eponimni lokalitet (lokalitet na kom je prvi put
konstatovana neka kultura) Grad-Starčevo, otkriven je radom
poljske ciglane 1912. godine. Neolitska kultura, nazvana po mestu nalaza starčevačka,
predstavlja pojam u našoj, kao i u svetskoj arheologiji. Ona predstavlja najstariju srednje
neolitsku kulturu na prostoru Centralnog Balkana i iz tog centra širi
se u Crnu Goru, Bosnu, Slavoniju, Srem i Bačku, kao i na deo
Transilvanije, u centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Godine 1928. obavljena
su prva stručna istraživanja pod rukovodstvom doktora M. Grbića iz Narodnog muzeja u Beogradu.
U periodu od 1931. do 1932. godine usledila su obimna sistematska istraživanja
Narodnog muzeja iz Beograda i Američke arheološke
ekspedicije. Na samom kraju šezdesetih godina prošlog
veka reviziona iskopavanja obavili su Draga Garašanin iz Narodnog muzeja iz Beograda i Siti Univerzitet iz
Njujorka. Od 2003. godine do pre par godina, sa manjim prekidima vršena
su vrlo ograničena sondažna arheološka iskopavanja rubnih delova nalazišta Grad-Starčevo
kako bi se utvrdila njegova površina. O tome koliko su
radovi skromno finansirani, najbolje govori činjenica da je Pokrajinski
sekretarijat za kulturu za proteklih 10 godina dodelio jedva nešto
oko 500.000 dinara.
Neolitsko Starčevo
Na žalost, poslednjih godina dalje istraživanje je sprečeno
namernim nedodeljivanjem sredstava očito po direktivi pančevačke
Demokratske stranke i gradske uprave kojima je očiti prioritet
realizacija udruženog zločinačkog poduhvata u režiji svog istaknutog člana, izvesnog Petra Andrejića, inače novinara sa srednjom stručnom spremom i pokrajinskog poslanika žutog
preduzeća! Na žalost prioritet gradske uprave, (čitaj Žutog
preduzeća) postalo je realizacija Potemkinovog sela oličenog
u skaradnom projektu pod imenom Neolitsko Starčevo, odnosno izgradnja i uređenje navodnog
arheološko turističkog parka Neolitsko Starčevo a sve pod izgovorom održivog razvoja Starčeva!
Nedavno se iz štampe pojavila svojevrsna paškvila štampana
na najfinijem kunsdruku, obima 24 strane, bez ikakve naznake o autorima, čak
bez zakonom obaveznih podataka o štampariji, uredniku i CIP
zapisu kojom je učinjen pokušaj da se zamažu oči kako stručnoj tako i široj javnosti i izbeglo polaganje računa za sva nepočinstva
raznoraznih hohštaplera i lufthandlera (prodavaca magle) okupljenih oko ovog udruženog
zločinačkog poduhvata!
Na neverovatnoj količini objavljenih stupidarija, nedokazanih, nedokazivih i izmišljenih
činjenica, opštih fraza i laprdanja, ukratko rečeno budalaština,
autorima bi čak pozavideo i Josef Gebels. Tako se već na 3. strani paškvile
pojavljuje prva od bezbrojnih gluposti: projekat arheološko turističkog parka Neolitsko Starčevo je zasnovan na sadejstvu kulturoloških potencijala spomeničkog
nasleđa i razvojnih afiniteta lokalne zajednice, što je samo po sebi
kontradiktorno iz prostog razloga jer se ovde radi o lokalitetu koji praktično
uopšte nije istražen a na osnovu kojeg se zasnivaju sve dalje planirane radnje u sklopu ovog
udruženog zločinačkog poduhvata! Kako bi sve ovo zvučalo što
bombastičnije kao marketinška strategija se navodi kako je starčevačka kultura brend Starčeva
a Beograd sa 2.000.000 stanovnika tržište za referentnu ponudu Starčeva što je totalna besmilica jer tih dva miliona stanovnika imaju u samom
Beogradu daleko značajniju kulturnu ponudu nego što je nekakav nadriarheološki bambilend u pančevačkoj
selendri! Naravno u nastavku autori paškvile se pozivaju na
potpisivanje Dunavske strategije kojim je navodno otvoren put za realizaciju
ovog Bambilenda i to kao projekta od regionalnog značaja!
Dalje se navode detalji o studiji o izvodljivosti koja je navodno izrađena
volonterskim radom aktivista udruženja Neolitsko Starčevo a na osnovu koje je pokrajinski sekretarijat za kulturu
u 2011. godini dodelio skandaloznih 1.750.000 dinara pančevačkoj
gradskoj upravi radi navodne izrade projekata arheološkog
Bambilenda a iz fonda isključivo namenjenog zaštiti
pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara. Sa pravom se postavlja pitanje o
kakvoj se ovde zaštiti kulturnog dobra zapravo uopšte radi ako se lokalitet ne
iskopava, već se na sasvim desetom mestu projektuje zabavni park sa muzejem koji izgleda
kao ekološka majmunara u ZOO vrtu, i kakve veze sa zaštitom
nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara imaju bizarna udruženja
građana Neolitsko Starčevo, odnosno Du-art (u javnosti popularniji kao Glup-Art). Kako je reč o
ovako eminentnim korisnicima sredstava, bilo bi jako zanimljivo videti
neke detalje vezane za tokove i utrošak novca dodeljenog za projektovanje ovog
skaradnog Bambilenda.
Bezakonje
Ko je uopšte iz pančevačke gradske uprave svesno prekršio zakon i potpisao
konkursnu dokumentaciju kojom je tražen novac iz Fonda za zaštitu
kulturnih dobara za projektovanje nečega što
sa zaštitom ima veze kao dupe i milihbrot, a nakon toga ko je ispred gradske
uprave potpisao nezakonit ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom o prebacivanju
novca. Bilo bi zanimljivo znati ko se sve pojavio sa obaveznim ponudama za
izradu projekata za Bambilend jer Pokrajinski sekretarijat za sva
dodeljena sredstva zahteva postojanje najmanje 3 ponude, čak
i za svotu od svega 32.000 dinara kojom se nabavlja malo složeniji
skener, a kamoli za izradu projektne dokumentacije, a za ovaj iznos bilo je
obavezno i raspisivanje tendera za koji nema podataka da je ikada uopšte
bio raspisan.
Treba ustanoviti koliko je od dodeljenih 1.750.000 dinara zapravo prebačeno
daljim korisnicima, a sa koliko se ovog novca pančevačka
Gradska uprava ugradila u čitav poslić. Naravno bilo bi jako zanimljivo videti koliko je ovog novca zapravo prebačeno
na račun nevladine organizacije Neolitsko Starčevo čiji je predsednik izvesni Miodrag Mladenović, po zanimanju arhitekta bez licence i bez prava projektovanja kako
visokogradnje tako i niskogradnje i urbanizma, a istovremeno i osnivač i
vlasnik opskurne svaštarske firma DU-ART, u
agenciji za privredne registre registrovane pod brojem 61450726 kao AGENCIJA ZA MARKETING I DIZAJN
koja je postala neformalni crkveni Zavod za urnisanje spomenika kulture,
odnosno dežurni servis za realizaciju svih najluđih Mladenovićevih
snova. Prema tome ako se zna da je autor projekta za izgradnju i uređenje
Bambilenda Neolitsko Starčevo Miodrag Mladenović, bilo bi jako zanimljivo saznati da li je udruženje
Neolitsko Starčevo, gde je Mladenović predsednik, projekat naručilo
kod firme Du-art kojoj je Mladenović vlasnik i osnivač,
kao i koliko je i kome to uopšte plaćeno, te da li je tu
možda bilo ikakvog sukoba interesa, a ako je zaista tako zašto
onda Mladenović, ako je već želeo
da pomogne realizaciju ovog udruženog zločinačkog
poduhvata, nije projekat uradio volonterski, odnosno gratis?
Međutim ni sam Mladenović, a ni Andrejić nisu neki intelektualni kapaciteti koji bi samostalno mogli da smisle
ovakvu nebulozu ali ipak postoji dovoljno tragova koji upućuju
na pravog idejnog autora čitave ove ujdurme. Naime, na istoj trećoj strani štampane
paškvile navodi se kako je udruženje Neolitsko Starčevo navodno, pored pančevačkih
nadležnih ustanova kulture uspostavilo saradnju i sa Odeljenjem za
arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i to sa ciljem postavljanja
kvalitetnog projektnog zadatka za realizaciju arhitektonskog dela projekta .
Ovo bi bilo smešno da nije tužno i krajnje providno jer do sada nije poznato da se Odeljenje za
arheologiju bavi savetodavnim poslovima vezanim za arhitektonsko projektovanje,
a prema pouzdanim izvorima iz samog Odeljenja za arheologiju, niti na jednoj
jedinoj sednici Odeljenja niko ni jednom rečju nije spomenuo davanje
bilo kakvog mišljenja ili preporuke u ime Odeljenja te je u ovom slučaju
još jednom namerno obmanuta javnost proglašavanjem nečijeg
privatnog mišljenja zvaničnim dokumentom!
Arčenje novca na čeprkanju po praistoriji
Prema navodima iz Neolitsko
Starčeva uspostavljena je i saradnja sa MZ Vinča,
udruženjem građana Vinčanski Neolit i Udruženjem građana MZ Boljetin čime je navodno omogućeno
proširenje marketinške strategije projekta na tri najvažnija arheološka
lokaliteta donjeg Podunavlja! Međutim u jednoj ranijoj
izjavi sveznajući Mladenović pored uspešnog prodavanja magle široj javnosti, izjavio je kako na
ovom poslu svakodnevno radi tim referentnih stručnjaka, a sa ponosom mogu istaći
da se realizaciji projekta pridružio
i prof. dr Nenad Tasić,
naš eminentni arheolog koji već
radi na neolitskom lokalitetu Vinča. Ovim je zapravo potvrđena naša ranija pretpostavka da iza ove ujdurme stoji neko drugi a u ovom slučaju
očito da je spiritus movens (duh koji pokreće) ovog udruženog
zločinačkog poduhvata zapravo ni manje ni više nego "eminentni" arheolog, profesor univerziteta, tatin sin i direktor
drugog udruženog zločinačkog poduhvata na arčenju novca na čeprkanju ostataka arheološkog lokaliteta Vinča o
kome smo u nekoliko navrata pisali.
Sve u svemu na najbolji način se dokazala proverena narodna
poslovica čega se pametan stidi, time se lud ponosi!
Iz vrlo pouzdanih izvora dobili smo informaciju da je Tasić već
poodavno jaaaako želeo da preuzme istraživanje lokaliteta Starčevo ali je do pre nekoliko godina pred
sobom imao vrlo složene prepreke oličene u samom postojanju arheologa u Pančevu, pre svega pokojnog dr
Ljubomira Bukvića, stručnjaka za praistorijske kulture, te mr
Marina Brmbolića arheologa u teritorijalno nadležnom
pančevačkom Zavodu za zaštitu spomenika koji sigurno ne bi tek tako dopustio nekakvom beogradskom
umišljenom fićfiriću da prčka po lokalitetu od izuzetnog značaja. U međuvremenu Brmbolić je
prešao u Beograd ali je u Zavodu zaposlen novi arheolog takođe
ekspert za praistoriju koji je započeo vrlo ograničene
radove u Starčevu koji opet nisu bili po volji Tasiću koji je po svaku cenu želeo
da baš on tu radi pošto mu očito nije dovoljno višegodišnje čeprkanje i prčkanje po lokalitetu Vinča gde se zahvaljujući
Tasićevom "stručnom" rukovođenju naučno istraživačkim projektom kao i megalomaniji već
godinama praktično ništa bitno ni ne radi, iako je taj projekat jedan od najvažnijih
i najfinansiranijih arheoloških projekata u Srbiji
Kada se pogleda sinopsis Muzeja neolita srednjeg Podunavlja koji bi trebao
da jednog lepog dana po sistemu "sutra lane kad
svane" da nikne na lokalitetu Vinča, gde se pored ostalog
navodi da muzej treba da očuva
odabrani deo samog nalazišta
("nalazište kao trajni
eksponat"), da obezbedi muzejsku postavku predmeta nađenih u Vinči, da omogući izlaganje odabranih predmeta sa ostalih neolitskih lokaliteta u srednjem
Podunavlju i da obezbedi prostor za tematske izložbe... u kome će se omogućiti uvid u život koji se odvijao na ovom
mestu u dalekoj praistorijskoj prošlosti.
Ostali deo ima karakter klasičnog
arheološkog muzeja u kome su izloženi
odabrani eksponati. Međunarodni
centar za proučavanje neolita srednjeg
Podunavlja treba da postane mesto za razmenu iskustava, saradnju i usaglašavanja naučnih dometa arheologa o
neolitu jugoistočne Evrope. Tu bi se održavali odgovarajući
međunarodni kongresi, simpozijumi, savetovanja, seminari i slični skupovi. Konzervatorsko-radionički blok obezbeđuje
prihvatanje nalaza sa terena, njihovu klasifikaciju i rekonstrukciju, kao i
crtanje i fotografisanje. Tu su i laboratorije za utvrđivanje apsolutne hronologije primenom fizičko-hemijskih metoda i laboratorije za paleozoološke i paleobotaničke
analize. Takođe su predviđene i ostale radionice i laboratorije (konzervatorska radionica,
fotolaboratorija itd.). Tu je i centralni arhiv: kartoteka, fototeka, filmoteka
i ostali arhivski i dokumentacioni materijali. Slobodne površine - park zauzimaće
najveći deo arheološkog nalazišta. Taj zeleni prostor, ispresecan pešačkim stazama, imaće
odgovarajuću estetsku i dendrološku
ulogu u okviru šireg pejzažnog uređenja priobalnih površina
i zaštićene prirodne okoline grada. Ozelenjavanjem će se pratiti nedevalviran karakter pejzaža. Pri izboru zelenih kultura pokušaće se da se održi
izvestan botanički kontinuitet, od
praistorije do današnjih
dana, u ovom delu Podunavlja. Sve ovo samo malo prežvakano
predviđeno je i da bude izgrađeno u starčevačkom
Bambilendu a u objavljenoj paškvili dato je isto to samo
malo sažvakano kako bi se sličnost manje uočila!
Postavlja se pitanje šta bi turisti mogli da vide u starčevačkom Bambilendu,
ako se zna da lokalitet uopšte nije istražen, dakle očito je da bi svaka
izložba bila ravna naučnoj fantastici jer se arheološki park projektuje
napamet, a čak kada bi on ikada bio uzorno iskopan i uređen postavlja se
pitanje: Kako prezentirati šuplje u praznom? I sam idejni projekat tzv.
muzeja i naučnoistraživačkog centra u sklopu Bambilenda u najmanju ruku
podseća na simbiozu nekakvog džinovskog parazitskog organizma koji preko niza
sisaljki crpi naftu iz zemlje iznad koga se nalazi prava majmunara iz
ZOO vrta, samo sa ljudima, umesto majmunima kao posetiocima. Očito je da su svi
ovde pustili mašti na volju što se najbolje vidi iz toga kako mali Mićica,
mali Perica i mali Nešica zamišljaju da bi trebalo da izgleda život u
praistoriji. Naime dovoljno je videti fotografije sa skaradnih manifestacija
svojedobno održanih u Starčevu kada su gomile učenika po direktivi izvedene iz
škole, obučene u nekakve kožne dronje koje su po ovim genijalcima trebale da
predstavljaju odeću ljudi iz praistorije a sve to je podvedeno kao uspešna
saradnja sa osnovnom školom Vuk Karadžić iz Starčeva!
Pošto se zna ko sve stoji iza svega ovoga, jasno je da su svi učesnici iz
Starčeva morali da igraju kako njihov gubernator po imenu Andrejić Petar svira
muziku te su u ovaj cirkus kao punopravni učesnici po direktivi i sa jasno
određenim ciljevima uključeni "eminentni" kulturološki faktori poput
Udruženja ovčara Crno jagnje koje je trebalo da obnovi čobanske običaje
iz doba praistorije, zatim Savez izviđača i to verovatno kako bi njihove
izvidničke patrole uočile nekog vaskrslog prastarog Starčevca, a ulogu starčevačke radio Mileve uspešno
je realizovao bizaran lokalni list Starčevačke Novine u svom poznatom
plačipičljivom stilu.
Ko je Petar Andrejić
Ovde se sa pravom postavlja i pitanje ko je uopšte Petar Andrejić i zbog
kojih je to zasluga čitava pančevački komitet Demokratske stranke zapeo da mu
na svakom koraku doslovce šeni. Da li je u pitanju činjenica da je gospodin
Andrejić po ko zna koji put izabran za poslanika skupštine Vojvodine pa se sve
ovo radi po stranačkoj hijerarhiji ili se radi o nečemu sasvim drugom?
Postavlja se i pitanje, kako je moguće da je toliko univerzitetski obrazovanih
ljudi u toj stranci sebi dopustilo da ih za nos povlači u krajnjoj liniji
bizaran lik poput Andrejića! Druga je mogućnost da se Andrejić ovako ponaša
zato jer nečime drži u šaci sve relevantne faktore, kako u stranci tako i van nje,
što zapravo uopšte ne čudi jer se zna da je stranku SNO svojedobno osnovala DB!
Naime, u široj javnosti se malo zna da je Andrejić zapravo najobičniji
konvertit pošto je on bio jedan od osnivača lokalnog ogranka Srpske narodne
odbrane Mirka Jovića, ali je već 1991. godine pokazao svoje pravo lice, odnosno
lice salonskog nacionaliste o čemu najbolje govori činjenica da se Andrejić
nije udostojio da se pojavi na smotri paravojske SNO koja je organizovana na
stadionu u drugoj pančevačkoj selendri Kačarevu, a kamoli da se uputio na
front. Na žalost malo ko se seća skandaloznih dešavanja u Starčevu tokom
poslednjeg rata kada su organizovani upadi u Katoličku crkvu pošto se u njenom
podrumu navodno nalazio arsenal oružja , koji je po inspiratorima ovog šikaniranja
trebao da bude dostavljen Hrvatskoj. Bilo bi jako zanimljivo videti gde je u to
vreme bio sadašnji osvedočeni demokrata Petar Andrejić te da li se možda kao
pripadnik SNO angažovao da zaštiti svoje sumeštane?
Inače takođe je poznato da je Andrejić jedan od predvodnika pančevačkog
ozloglašenog seljačkog lobija koji svojim ponašanjem često ucenjuje gradsku
upravu pančeva samo kako bi se progurale štetne odluke poput nedavnog početka
gradnje regionalnog vodovoda pod izgovorom da sva pančevačka sela dobiju zdravu
vodu za piće ali je zato malo poznato da će na ovaj način u najskorijem roku
čitav grad osetiti veliku nestašicu vode iz prostog razloga jer je kapacitet
postojećeg izvorišta projektovan za daleko manji broj stanovništva tako da će
izvorište preteranom eksploatacijom biti raubovano.
Andrejića je svojevremeno jako
pogodila činjenica da se uopšte spominje pančevački seljački lobi jer mu nikako
nije bilo jasno zašto se taj lobi zove baš seljački, zaboravljajući pri tome da
u selima žive seljaci ili seljani! Sledeće nerazjašnjeno pitanje je po čijoj
direktivi je nenamenski dodeljen novac od strane Pokrajinskig sekretrijata za
kulturu. Da li po direktivi pokrajinskog komiteta DS ili je u pitanju opet
autoritet Andrejića kao pokrajinskog poslanika?
Doduše u protekle četiri godine pokrajinski sekretar za kulturu Milorad
Đurić na svaki način je gledao da se oduži svom rodnom Vršcu i svom tazbinskom
Pančevu pa su sredstva Pokrajinskog sekretarijata za kulturu protivzakonito
davana vršačkom muzeju koji po zakonu uopšte nema prava da se bavi
graditeljskom obnovom spomenika kulture odnosno nenamenski za udruženi
zločinački poduhvat Neolitsko Starčevo. Po svemu sudeći, kako je
krenulo, uskoro će morati da se izradi nova periodizacija praistorije koja će
glasiti ovako: paleolit, neolit, eneolit, kretenolit!
Tajno-javna veza
O tome da postoji neka tajno-javna veza na relaciji Vršac-Novi Sad najbolje
govori sledeći primer : Pokrajinski sekretarijat je svojedobno doznačio
pozamašna sredstva za štampanje luksuzne knjižurine od četiri kilograma pod
imenom Kulturno bogatstvo Vojvodine Zavodu za kulturu Vojvodine, a
prelom knjige je uradio Javor Rašajski, inače Milorada Đurića prijatelj i
gradski sekretar za kulturu Vršca, a knjiga se štampala takođe u Vršcu. Inače u
vršačkoj štampariji Tuli, koja i pored toga što kao vlasnik na sajtu
Agencije za privredne registre figurira sasvim druga osoba, u javnosti važi kao
Javorova štamparija, štampaju se i monografije vršačkog muzeja
gde dizajn takođe radi Rašajski , kao i časopis Građa za proučavanje
spomenika kulture Vojvodine u izdanju Pokrajinskog zavoda iz Novog Sada
koji je slučajno projektant i izvođač radova na proizvoljnom obnavljanju
Vršačkog grada!