Carina

 

Pljačka i šverc milionskih razmera na pograničnim prelazima u organizaciji Uprave carina

 

Sačekaj kraj smene, pa svrati do mene

 

Zvanično se godinama unazad gotovo uopšte više ne uvoze ni tekstilna roba niti obuća poreklom iz Kine. Istovremeno je tržište puno ove robe. Službenici koji omogućuju ovakvo poslovanje zarađuju mesečno i do 45.000 evra, svi su na dobiti osim državnog budžeta koji ostaje uskraćen za carinu. Umesto da se bori protiv ovog kriminala funkcioneri Uprave carina Srbije gledaju da kazne one koji pošteno rade i pokušavaju da spreče šverc.

 

Igor Milanović

 

Posao sa uvozom kineske robe traje već više od jedne decenije i u njemu su se svi obogatili: špedicije, uvoznici, Kinezi, carinici...Jedino je uvek država bila ta koja je oštećena. U prilog tome je i neverovatna činjenica da poslednjih dve godine gotovo ne postoji zvanični uvoz tekstilne robe i to zahvaljujući reketu koji sprovode carinski službenici koji su postali pripadnici organizovane kriminalne grupe. I dok je republički budžet svesno zakinut na svakom koraku, za milione evra godišnje, rafovi prodavnica kineske robe sve su puniji.

  U lanac šverca robe preko zvaničnih graničnih prelaza svi su umešani i svi odlično zarađuju. Čak su u ceo posao upleteni i hrvatski carinici, jer roba dolazi iz njihovih pomorskih luka odakle se distribuira u Srbiju.

  Na čelu Odeljenja za obaveštajne poslove Petog sektora Uprave carina nalazi se Željko Popović, čovek koji bi po prirodi stvari trebao da zna sve o metodama krijumčarenja. Zahvaljujući svojim odličnim vezama u policiji, iz koje je i došao, ima odlične informacije o potencijalnim akcijama obične i poreske policije, tako da je uvek u stanju da na vreme obavesti svoje saradnike kada da budu oprezni. Bez njegovog aminovanja nije moguće bilo šta da se radi. Svoju blagonaklonost prema određenim krugovima kriminalaca saopštava saradnicima iz Odeljenja za sprečavanje krijumčarenja koji su na terenu njegove oči i uši. Nedavno mu je mandat produžen za još četiri godine...

  Bivši šef Službe za krijumčarenje u Beogradu Rade Knežević, već dve godine je u Šapcu, jer je direktoru Uprave carina pokvario posao vredan 600.000 evra tako što je mimo dogovora direktora i švercera zaplenio robu.

  Najistaknutiji operativac u carinskoj ispostavi (CI) Beograd je Dejan Matić. On je čovek koji vedri i oblači, a bez dogovora sa njim ne postoji garancija da će posao moći da bude obavljen. Onome ko je postigao dogovor i platio šta mu je traženo, kontrolori nikada ne ulaze u magacin, osim kada nema drugog izlaza, a to se dešava izuzetno retko. Postoje špedicije u čije magacine nikada nijedna inspekcija ne sme da uđe, a to su posebno privilegovani šverceri.

  Za novog načelnika Petog sektora postavljen je Marko Ćirković koga je bivši direktor Uprave carina (UC) Predrag Petronijević prvo oterao iz službe, ali ga je vratio kada je čuo da je on u Srpskoj naprednoj stranci koja je upravo preuzimala vlast.

  Za svoje marifetluke, Predrag Petronijević je imao zaštitu sa najvišeg državnog vrha, od bivšeg ministra Dragana Šutanovca i direktora SDPR-a Stevana Nikčevića. Novac za zaštitu je plaćao tako što je odobravao naduvane račune za renoviranje i dogradnju carinarnica, a koje su obavljale firme povezane sa SDPR-om. Nije bez značaja bilo ni to što je Petronijevićev pomoćnik Nenad Matić u kumovskim vezama sa direktorom BIA-e Sašom Vukadinovićem.

  Granična služba je prva stanica na ulazu u Srbiju gde se roba pregleda. Dokumenta koja se prilažu na granici po pravilu nemaju nikakvu vezu sa robom koja se nalazi u kontejneru. Tek s vremena na vreme po neki kontejner ode na vanredni pregled i piše se po neka prijava za sitni prekršaj, tek da bi se opravdalo postojanje carinskih službi.

  Po nalazima nadzorne službe kod konačnog carinjenja svaki kontejner koji pregledaju njeni službenici je u redu. Da nije tako, odnosno da postoje neki prigovori u problemu bi bili Granična služba i Služba za krijumčarenje. Po pravilu, zapisnik o pregledanoj robi predaje se u 19 časova kada je kraj smene i kada je roba iz carinskog magacina već odavno izvežena i dostavljena konačnom korisniku - Kinezu. U slučaju da i dođe do nekih neprijatnosti Nadzorna služba odgovornost prebacuje na špeditere.

  Službenici Službe za pregled dolaze u magacin pošto je uvezena roba već otpremljena Kinezima, a na njeno mesto postavljena ona koja odgovara deklaracijama. Roba se carini po papirima, ponekad se cene malo dignu ne bi li izgledalo kako pregledači savesno rade svoj posao.

  Transporteri su izuzetno važna karika u ovom lancu, jer oni moraju da znaju šta zapravo prevoze, pa tako znaju i koja je roba prijavljena pod lažnim papirima koje na granici moraju da prikažu, dok originalne bacaju.Vozači su i ti koji se dogovaraju sa radnicima koji rade na vagama za merenje težine kamiona za koliko da se smanji izmerena težina kako bi se sve uklopilo u prateću dokumentaciju. Naravno, ovo se posebno plaća...

  Špediteri su ti koji obezbeđuju logistiku za šverc koordinirajući rad svih učesnika u ovom poslu: od carinika u Hrvatskoj, preko prevoznika do carinika u Srbiji. Nekoliko špedicija se stalno pojavljuje u poslovima sa švercovanom robom za kineske prodavnice.

Tako je špediter Global u proseku prevozio 50 do 60 kontejnera, ali se navodno povukao iz posla pošto je došao na udar konkurencije. Naslednik njegove logistike je Samba, koja je preuzela i većinu Globalovih poslova. I špediter Bonex je u samom vrhu poslova sa kineskom robom, a bije je glas da je špedicija koja je na sve spremna samo da bi opstala.

Špediciju Medijatu vodi bivša carinica Marija Gajić koja je već hvatana u prljavim poslovima, ali su je uvek izvlačili prijatelji njenog pokojnog oca iz Državne bezbednosti.

  Ceca je sestra  bivšeg carinika Zorana Vidojevića, sa kojim je zahladnela odnose zbog sopstvene alavosti. Često menja špedicije, ali je uvek u poslu. Dramil i Forte posluju isključivo preko železnice.

  Posao se odvija tako što se roba pušta na mesto konačnog carinjenja iako se ne slaže sa papirima. Odmah po izlasku nadzornika iz magacina roba se izbacuje i dostavlja Kinezima. Umesto nje na carinjenje ide roba i do deset puta niže vrednosti, ono što špediteri nazivaju "krš i lom", tako da se umesto tri do pet miliona dinara carine plaća tek nekih pola miliona ili manje. Po jednom ovakvom kontejneru carinski službenici uzimaju oko 1.500 evra mita.

Pre nekoliko meseci je napravljen dogovor najjačih špeditera sa Kneževićem iz V Sektora kojim je pokušano da se uvede neki red u poslovanje. Po tom sporazumu se naplaćivala carina u visini od 1.700 evra po toni za kontejnere do 15 tona, a za one teže 1.500 evra po toni. Dogovor je propao, jer je od njega prvo odustala Marija Gajić koja je u to vreme preuzela poslove jednog uhapšenog kolege, a njenim stopama je ubrzo krenuo i Bonex, pa zatim i ostali.

  Dogovor je bojkotovala i CI Železnička stanica Beograd na čijem čelu je  Sava Ribić, za koga se veruje da je pošten. Carini se sve i svašta, samo ne tekstilna roba koja se, zvanično, ne uvozi u Srbiju. Fakture su tako nemušto pisane da ih je nemoguće prevesti, ali sve to prolazi ako se dovoljno dobro plati Ranki Rešetar, šefici nadzora ili izvesnom cariniku Džoniju čiji je kum vlasnik špedicije Samba.

  Na čelu CI Dobanovci, koja je ključna za švercovanje, nalazi se Goran Šoškić, do guše upleten u kriminal, na ovo mesto doveden upravo zato što je neškolovan i lak za manipulisanje.

  Na samom vrhu mafijaške piramide nalazi se upravnik carinarnica Beograd Dušan Mirilović i njegova zamenica Rada Stevanović koja svog šefa naziva "maneken za vinjak", budući da se u suštini ona za sve pita. Svake Nove godine Rad odlazi u Austriju gde joj studira sin i tamo ostaje do 15. januara upisujući kamate na računima koje ima u toj zemlji. Sa njom tamo nekad boravi i Nikčević koji je zajedno sa njenim mužem, takođe zaposlenim u SDPR-u, na veliko izvozio oružje i to kako legalno, tako isto i ilegalno.

  Za novog direktora Uprave carina Tihomira Bogićevića kažu upućeni da je čovek od struke i da poštuje zakon. Problem je upravo u tome što se to govorilo ne samo za mnoge njegove prethodnike, već i za šefove na nižim, ali ključnim pozicijama. Svi oni u nekom trenutku uđu u vrzino kolo koje pojedincima na mesečnom nivou, pored redovne plate, donosi i do 45.000 evra mita!

 

A 1.

 

Račun iz ljubavi

 

  Da bi mogao da se opere novac koji se sa svih strana sliva u beogradske carinarnice, direktor Dušan Mirilović je otvorio nekoliko tajnih računa koji se ne nalaze u sistemu Narodne banke Srbije, te su tako nevidljivi za nadzorne organe.

  Jedan od takvih računa je i ona pod brojem 200-415072848-63 kod Poštanske štedionice za koji nije bilo moguće da se utvrdi ko je stvarni vlasnik. Na pitanje zainteresovanog novinara u vezi tog računa, Poštanska štedionica (PŠ) je odgovorila dopisom koji je potpisao Zoran Rosić, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom, i to u formi saopštenja, da PŠ ne daje imena korisnika računa.

  Pregledom Registra računa pravnih lica ili preduzetnika koji vodi Narodna banka Srbije moglo je samo da se utvrdi da pomenuti račun pripada nekom fizičkom licu. Kako je moguće da se uplate carinarnica Beograd odvijaju preko privatnih računa?