Kolubara

 

Koliko dva čoveka mogu da zarade od javne nabavke u vrednosti od 1,5 milijardi dinara?

 

Kupuju polovno, plaćaju žiralno

 

Miroljub Stojanović (zvani "Miša Era"), rukovodilac komercijalnog sektora i Dragan Đurić (zvani "Đuki"), rukovodilac poslovnice za nabavku elektro opreme i materijala u poslovnici za nabavku elektro opreme i materijala u komercijalnom sektoru PDRB „Kolubara"već dugo godina postavljaju i izbacuju kandidate sa kvalifikacionih lista grubo kršeći veliki broj zakona, posebno Zakon o javnim nabavkama. Tabloidovi izvori u Kolubari došli su do neverovatnih podataka kako ova dva čoveka kontrolišu i usmeravaju javne nabavke koje godišnje dostižu i preko jedne i po muilijarde dinara...

 

.......

 

U Poslovnici za nabavku elektroopreme i materijala u Komercijalnom sektoru PDRB „Kolubara", već dugo godina funkcionišu kvalifikacione liste, a ti kvalifikovani ponuđači nabavljaju kompletnu elektro opremu i materijal za celu „Kolubaru". Ove kvalifikacione liste su  sastavljene potpuno suprotno od Zakona o javnim nabavkama, ali i od drugih zakona koji se primenjuju u javnim nabavkama. Za sve što je napisano ima i dokaza koji se nalaze u kancelariji kod Dragana Đurića Đukija, a nešto i u Arhivi. Tu je Zahtev za zaštitu prava od strane agencije PPI, dopis kojim se traži nezakonito naknadno dostavljanje dokaza, rešenje naručioca (PDRB Kolubara) kojim se usvaja zahtev, ali samo za jedan postupak dok svi ostali i dalje važe i danas, čudne odluke naručioca, drugi prateći dopisi koji dokazuju brojne nepravilnosti.  Kako je moguće da ovoliki broj nepravilnosti i nezakonitih radnji prolazi i dan danas?

 Najpre, sve kvalifikacione postupke sprovodi jedan čovek - Dragan Đurić. Prva faza ovih postupaka je trajala od 1,5 do 2 godine i po tome smo apsolutni rekorderi i van Srbije. Na ovaj način, svi oročeni dokazi postaju potpuno besmisleni.  Kako je moguće da se traži naknadno dostavljanje dokaza? Dragan Đurić pravi dopis, a Miroljub Stojanović, mimo znanja pomoćnika direktora za komercijalne poslove, odobrava i potpisuje to. Prihvataju dokazano neispravne, a ne prihvataju dokazano ispravne ponude i po kom kriterijumu. Svako zna da to nije logično i da je nezakonito. Da nije u pitanju neka „materijalna naknada", možda procenat od svakog ugovorenog posla? S obzirom da se voze novi automobili, poseduju pozamašne nekretnine, odakle to? I dan danas razmatraju te nezakonite liste posle toliko godina (samo je jedna lista poništena, dok ostale važe). Dokumentacija šalje selektivno samo nekim učesnicima u postupku, nekima danas, drugima posle 10 dana, nekima poštom, drugima elektronski bez ikakvog dokaza i sl. Takođe, dokumentacija se šalje bez potpisa, pečata. Ako pretpostavimo da vrednost nabavki preko poslovnice za nabavku elektro opreme i materijala na godišnjem nivou dostiže i do 1,5 milijardi dinara, može samo da se zamisli koliko para dobijaju dva umešana čoveka!

Ni na jednoj listi ne postoji ozbiljna konkurencija, posao uvek dobijaju isti kandidati, a veliki broj među njima je ustvari povezano u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Često se pominju firme: „Gat", „Elnos BL", „Beomaks", „Trend company" (npr. vlasnik jedne od ovih firmi je platio jemstvo za Radosava Savatijevića Keneta). 

Obojicu takođe "krasi" i ogromno neznanje. Na ispitu za Službenika za javne nabavke, Dragan Đurić, ne samo da nije položio, nego se nalazi na zadnjem mestu! Osvojio je tek 30 i nešto poena od 60.  To znači da on ne zna gotovo na svako drugo pitanje prosečne težine. Miroljub Stojanović osvaja 45 poena tj. on ne zna odgovor na svako četvrto pitanje prosečne težine. Više od njih su osvojili i pripravnici, kao i zapisničari koji tek malim delom imaju veze sa javnim nabavkama. Prilično sramotno, zar ne?

  Kako je moguće da samo u poslovnici za nabavku elektro opreme i materijala, određeni referenti više ne dolaze na posao, nego što dolaze. Kako je moguće da ti referenti  u toku 2012. godine  uzimaju slobodne dane iz 2013. ili čak 2014. godine? Konačno, kako je moguće da određeni ponuđači isporučuju polovnu robu već godinama, ko im to omogućio?

   Dragan Đurić svake godine piše čudne izveštaje o kašnjenjima nabavki, i često je neka viša sila u pitanju što nabavke kasne i po pola godine, ali gotovo nikad on nije kriv (npr.potrošni materijal za računare u 2012. godini, kada cela Kolubara nije imala tonere!). I onda, kada dođe zadnji čas, raspisuje se nabavka po hitnom postupku koju dobija onaj koji ima raspoloživo stanje u magacinu! Tako se određene kvalifikacione liste produže na vreme, a neke ne. Pametnome je i ovo dosta da zna o čemu se tu radi...