(Su)ludovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (62)

Kafkijanski procesi sudijama

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu. O tome piše glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić

Milovan Brkić

VELIKA POBEDA " BLICA" - Razrešenje sudije zbog odugovlačenja postupka protiv Joce Amsterdama, vest je koja je objavljena 22. septembra ove godine.

Novinari ovog lista se raduju uspehu, koji je neobičan. Nakon što posle žestoke, višegodišnje kampanje nisu uspeli da osude Sretena Jočića zvanog Joca Amsterdam za ubistvo zagrebačkog novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nika Franića, uspeli su da smaknu sudiju Apelacionog suda u Beogradu Slavku Mihajlović, koja je postupala kao izvestilac u predmetu, po žalbi, u kojem je suđeno Jociću zbog nedozvoljenog posedovanja pištolja.

Odluka o pokretanju postupka za razrešenje je doneta na sednici Saveta koja je održana 22. septembra, rekao je Tanjugu predsednik VSS Dragomir Milojević.

Tokom postupka za razrešenje, koji je prema Zakonu o sudijama zatvoren za javnost, sudija će dobiti priliku da se izjasni pred VSS o navodima disciplinskog tužioca koji je tražio njeno razrešenje.

Sreten Jocić je prvostepeno bio osuđen na 10 meseci zatvora zbog neovlašćenog držanja pištolja, ali je do zastare došlo pre donošenja pravosnažne odluke Apelacionog suda u januaru 2014, pa je optužba odbijena. Prvostepeni sud je bio izložen velikom pritisku, jer je bilo očigledno da je policija Jociću podmetnula pištolj. Navodno je nađen ispred njegovog automobila, kod prednjeg točka, i na pištolju su bili otisci drugih lica.

Predsednik Apelacionog suda je podneo disciplinskom tužiocu predlog za vođenje disciplinskog postupka protiv sudije Mihajlović, radi utvrđivanja disciplinske odgovornosti, zbog počinjenog teškog disciplinskog prekršaja - neopravdanog odugovlačenja postupka.

Blic je objavio da je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je Jocić osuđen dostavljena Apelacionom sudu 4. oktobra 2013. i dodeljen sudiji Mihajlović. Nakon sedam dana, poslat je Apelacionom tužilaštvu na mišljenje, da bi 16. oktobra bio vraćen na dalje postupanje.

Međutim, već 22. oktobra sudija je, otišla na dvomesečno bolovanje, a predmet sa upozorenjem na zastarevanje i oznakom "Hitno" ostao je, tvrdi Blic, "zaključan u fioci".

Po povratku s bolovanja sudija je zakazala javnu sednicu za 15. januar 2014, zbog novogodišnjih praznika, ali je do odlaganja došlo jer je izostao Jocićev branilac jer nije dobio poziv, a u žalbi je tražio da prisustvuje sednici. Poziv mu nije uručen ni preko policije za naredne termine, 23. i 24. januara. Presuda kojom je odbijena optužba zbog apsolutne zastarelosti doneta je 18. februara prošle (2014. godine), piše Blic.

Novinska kuća koja izdaje i Blic je dvorska luda svakoj vlasti u Srbiji. I to za velike pare. Iz budžeta su, dok su demokrate bile na vlasti, dobijali milione evra, za navodno ''izveštavanje o radu državnih organa''.

Kada se Boris Tadić odlučio da uhapsi Sretena Jocica - Jocu Amsterdama, plašeći se za svoju bezbednost, Blic je počeo da laje na Jocića iz sveg glasa.

Nakon ubistava vlasnika Nacionala Ive Pukanića i njegovog saradnika Nika Franića u Zagrebu 23. oktobra 2008. pred Županijskim sudom u Zagrebu započet je prvo istražni postupak, a potom je podignuta i optužnica protiv organizatora i ubica. U podignutoj optužnici ime Sretena Jocića nije pomenuto, kao ni tokom postupka. Ali, Boris Tadić je želeo da bude veći katolik od pape.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, ljubavnik tadašnje ministarke pravde Snežane Malović, podneo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Sretena Jocića, zbog ''osnovane sumnje da je organizovao Pukanićevo ubistvo, i platio ubice"! Jociću je pritvor u postupku za ubistvo Pukanića određen aprila 2009. rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu - Odeljenja za organizovani kriminal, Aleksandra Vujičića.

Ova odluka beogradskog suda izazvala je čuđenje i u Hrvatskoj, jer Sreten Jocić nije optužen za ovaj zločin pred nadležnim sudom u Zagrebu! Ali, kada Boris Tadić kaže, sud je tu samo da sprovede odluku.

Četiri godine suđenja - i pritvora

Suđenje optuženima za ubistvo Pukanića i Franića trajalo je od 20. aprila 2010. U postupku je za spise predmeta iskorišćeno 67 registratora, 113 kompakt diskova i 40.000 strana, a ispitana su 23 veštaka. Iz pritvora je Jocic pušten nakon 3 godine i deset meseci. A 2. aprila 2014. godine, veće Višeg suda u Beogradu - Odeljenja za organizovani kriminal, kojim je predsedavao sudija Vladimir Vučinić oslobodilo je Jocića optužbe da je organizovao i finansirao ubistvo Ive Pukanića i Nika Franića. Neposredni izvršilac Željko Milanović osuđen je na 40 godina, a Milenko Kuzmanović zbog pomaganja, na pet godina zatvora.

Tužilac Radisavljević je tražio za Jocića kaznu od 40 godina zatvora, a na oslobađajuću presudu je izjavio žalbu, koju je Apelacioni sud u Beogradu odbio kao neosnovanu u odnosu na Jocu Amsterdama 2. marta ove godine. Sudije su utvrdile da nije bilo dokaza da je finansirao ubistvo Pukanića i Franića.

U obrazloženju presude Apelacionog suda navodi se i da je prvostepeni sud doneo pravilan zaključak da tužilac sudu nije pružio jasne i nedvosmislene dokaze za tvrdnju o tome da je Jocić u prvoj polovini 2008. godine na teritoriji Republike Srbije organizovao kriminalnu grupu.

I dok još Jocić nije oslobođen od optužbi za ubistvo, Blic je vodio kampanju da bude osuđen za posedovanje pištolja bez dozvole.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 19. jula 2013. godine, posle dugotrajnog postupka, i odugovlačenja, mada je Jocić bio sve vreme u pritvoru, i dostupan sudu, osudio ga za ''nedozvoljeno posedovanje vatrenog oružja'', na kaznu zatvora od 10 meseci. Odluka je doneta nakon 5 godina i šet meseci od podnošenja optužnice. Apelacionom sudu u Beogradu spisi predmeta dostavljeni su 4. oktobra te godine. Predmetom je zadužena sudija Slavka Mihajlović, koja je član veća kojim predsedava sudija Olivera Anđelković, bivši advokat iz Obrenovca.

Na sednice veća koja su zakazane za 15. i 23. januar nije se pojavio branilac Sretena Jocića, i sudije su, jednoglasno, zaključile da ne mogu doneti presudu, zbog procesnih smetnji, i tako je 27. januara prošle godine nastupila zastarelost predmeta, što je sud utvrdio donetom presudom.

Ali...

U dnevnom listu Blic, pojavljuje se 8. maja prošle godine, nakon što je Jocić oslobođen od optužbe za organizovanje ubistva Pukanića i Nika Franića, tekst pod naslovom ''Jocić bez kazne zbog bolesti sudije''.

Tim povodom je i predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković izvestio predsednika Visokog saveta sudstva, koji je i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, o hronološkom stanju u spisima predmeta, a kooridnator suda za medije je demantovao navode iz Blica.

Ipak, pomenuti Duško Milenković, pod pritiskom Aleksandra Stepanovića, vođe sudske mafije u Srbiji, podnosi Disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva, predlog za razrešenje od sudijske funkcije sudije Slavke Mihajilović, ''zbog teškog prekršaja - neopravdano odugovlačenje postupka".

Predlog odmah prihvata zamenik disciplinskog tužioca Borivoj Pap, inače sudija Višeg suda u Novom Sadu, podnoseći 24. juna prošle godine VSS zahtev za razrešenjem sudije Mihajilović.

Disciplinska komisija Visokog saveta sudstva, sastavljena od sudija: Milevke Milenković, predsednika komisije i Biserke Živanović i Žive Novaković, donela je 17. aprila ove godine rešenje kojim je usvojen predlog za vođenjem disciplinskog postupka disciplinskog tužioca VSS protiv sudije Slavke Mihajlović, kojim je oglasila sudiju odgovornom što je ''u periodu od 4. oktobra do 18. februara 2014. godine postupajući kao sudija Apelacionog suda u Beogradu, neopravdano odugovlačila postupak, u kome je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja...".

U obrazloženju se navodi "...da je komisija izvršila uvid u tekst objavljen u listu Blic, u izveštaj predsednika Apelacionog suda u Beogradu..'' i da, za razliku od disciplinskog tužioca Borivoja Papa, smatra da je sudija Mihajilović počinila blaži oblik disciplinskog prekršaja.

Disciplinska komisija navodi impresivne rezultate sudije Mihajilović, ističući da je u 2014. godini rešila broj predmeta za 272 odsto više od godišnje norme, da je samo tri predmeta u kojima je bila izvestilac ukinuto, dok ostale sudije imaju i po 6 ukinutih presuda!

Pred disciplinskom komisijom saslušana je predsednik ovog veća sudija Olivera Anđelković i drugi član veća Gordana Petković.

Sudije iz disciplinske komisije su, kao nesporno utvrdile da je Jocićev predmet stigao u sud 4. oktobra 2013. godine, da ga je sudija dobila tek 7. oktobra, da je predmet prosledila, kako to zakon nalaže, Apelacionom javnom tužilaštvu, koje je predmet vratilo 16. oktobra. a da je sudija otišla na bolovanje 24. oktobra, na kojem je bila do 22. decembra, zbog teže bolesti (rak kože), i da je po povratku sa bolovanja odmah zakazala sednicu veća za 15. januar, jer predsednica veća do 13. januara ne dolazi u sud, zbog zimskog odmora, ali da advokatu nije mogao biti uručena poziv, i pored svih preduzetih mera od strane sudije Mihajlović, i da je veće, 15. januara, jednoglasno odložilo sednicu za 23. januar, kada ni tada nije bilo moguće na zakonit način obezbediti prisustvo branioca Jocića, te je i ova sednica odložena, nakon tri dana je nastupila apsolutna zastarelost.

Disciplinska komisija je prihvatila iskaz sudije Gordane Petković, člana veća, da je sudija Mihajlović, pre odlaska na bolovanje, bila u užasnom zdravstvenom stanju, i da je o Jocićevom predmetu razgovarala sa njom i sa predsednicom veća Oliverom Anđelković , ukazujući na mogućnost zastarevanja postupka i najavljujući da će morati otići na lečenje, iako se toga pomenuta Olivera Anđelković nije mogla setiti.

Disciplinska komisija je utvrdila da je pred istim većem doneta presuda zbog zastarelosti u predmetu Kž 6892713 od 27. decembra 2013. godine, da je predmet u sud primljen 23. decembra, a apsolutna zastarelost je nastupila22. decembra!

Dakle, predmet je već zastareo i pre dolaska u sud! Naravno, niko od sudija nije odgovarao zbog zastarelosti ovog predmeta, ali je teško bolesna sudija Mihajilović izložena progonu, jer je to tražio Blic!

Na kraju, Disciplinska komisija je kaznila sudiju Slavku Mihajilović novčanom kaznom od 50 odsto od mesečne plate, za period od godinu dana, i zabranom napredovanja u službi od dve godine.

''...Kada smo doneli odluku, loše smo se osećali, i bilo nas je sramota'' - kaže za Magazin Tabloid jedan član Komisije, čije ime čuvamo, zbog tajnosti postupka. Ipak, laknulo nam je što smo odoleli pritisku, i nismo predložili njeno razrešenje, jer je više nego jasno da njene krivice nema.

Ali, zamenik disciplinskog tužioca Borivoje Pap je, po nalogu tužioca Mirjane Ilić, podneo žalbu na ovo rešenje Disciplinske komisije. Visoki savet sudstva je uvažio žalbu Borivoja Papa, i odlučio je 22. septembra ove godine da pokrene postupak za razrešenje sudije Slavke Mihajilović, uz obrazloženje da je o ovom slučaju pisao Blic. Ej, pisao je Blic!

Neprijatna pitanja za sudije

Borivoja Papa, sudiju Višeg suda u Novom Sadu (smatra se da je jedan od čestitijih sudija u Srbiji), pitao sam o slučaju sudije Mihajilović, kao i o njegovoj upornosti da je ostavi bez posla. Pitao sam ga za zastarele predmete u ovom veću, kao i o razlozima zašto nije podneo zahtev za razrešenje sudija koji su postupali. On se pravdao da ne može da o tome govori, upućujući me na tužioca Mirjanu Ilić, inače sudiju Višeg suda u Beogradu, koja se proslavila osudom navijača Partizana na 240 godina zatvora, zbog navodnog ubistva Brisa Tatona, koju je u pogledu odluke o kazni, prepolovio Apelacioni sud u Beogradu, a ponavljanje krivičnog postupka je pravnosnažno odbila sudija Olivera Anđelković.

Dan ranije, razgovarao sam i sa gospođom Ilić, interesujući se za slučaj gospođe Mihajilović. Iako smo nekada bili u veoma dobrim odnosima, oboje volimo pivo, predstavila mi se, tek kada sam insistirao, jer smo razgovarali telefonom, a interesovao me je i slučaj sudije Slavke. Mirjana je, takođe poručila da je postupak protiv sudije tajan, tako predviđa zakon.

Pitao sam sudiju Borivoja Papa da li je i on odgovoran što je došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja, koje je preduzeo protiv mene Đorđe Višekruna, a u kojem je on postupao, i došlo je do zastarevanja postupka, a da nije doneo prvostepenu presudu. Bilo je neprijatno i meni i njemu, osećao sam, mada nije mogao da to komentariše. Iskreno mi je bilo žao što su mafijaši uprljali, na ovaj način, i ovog časnog čoveka i sudiju.

Poslao sam pitanja i predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i predsedniku Visokog saveta sudstva sudiji Dragomiru Milojeviću. Pitao sam ga da li je saglasan da objavimo podatke iz njegovog ličnog života, o mitu koji je primao godinama kao sudija Vrhovnog suda Srbije, o njegovoj pripadnosti pravosudnoj mafiji...

Odgovor još nisam dobio.

Zbog nedostatka prostora, u ovom broju nisam u mogućnosti da opišem zlo koje u Srbiji, danas predstavlja Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu, kao vođa pravosudne mafije, Duško Milenković, predsednik Apelacionog suda u Beogradu, i pomenuti Dragomir Milojević. Sledeći moj tekst biće posvećen njihovom mafijaškom radu.

Uskoro će sudija Slavka Mihajilović prestati sa radom u Apelacionom sudu u Beogradu. Zaboga, to je velika pobeda Blica! Možda, zbog teške bolesti i neće dočekati dan razrešenja.

Niko se ne pita ko je odgovoran što je Sreten Jocić lažno optužen pred beogradskim sudom, za ubistvo Iva Pukanića, i držan u pritvoru tri godine i deset meseci, iako on nije pomenut u optužnici na suđenju u Zagrebu!

Koje su to sudije odredile Jociću pritvor, produžavale ga, i tri godine, bez ijednog dokaza, pokušavale da ga osude. Za to vreme je pomenuti Jocić reketiran, mučen, prljan, sve preko stranica Blica.

Pomenuta banda (Stepanović, Milenković, Milojević) napadaju sudije slabog zdravlja. Podsetimo da je nedavno umro sudija Višeg suda u Beogradu Života Đojinčević, koji je uhapšen u vreme "Sablje'', nakon smrti svoje supruge, da je neovlašćeno držao oružje. Pomenuti Milojević je ukinuo presudu kojom je Đoinčević bio osuđen na tri meseca zatvora, zbog nelegalnog držanja puške. Iako je prethodno, odlukom istog veća, bio oslobođen. Skoro četiri godine je trebalo da sudija Đoinčević bude oslobođen od neopravdane optužbe.

Sudiju Blagoja Jakšića je 30. septembra Apelacioni sud u Beogradu oslobodio optužbi za zloupotrebu službenog položaja. Inače, gospodin Jakišće član Visokog saveta sudstva, a pod suspenzijom je i skoro četiri godine i nekoliko meseci je proveo u pritvoru.

Ovih dana, Blic najavljuje četiri godine za sudiju Branislava Blažića, koji je u kućnom pritvoru, pod lažnom optužbom da je trgovao uticajem. Sudije se krste zbog optužnice koju je naredio predsednik suda Aleksandar Stepanović.

Pederska grupa u pravosuđu je nemilosrdna. Pljačka, ucenjuje, ima svoje advokate, tarife. A sudijama uteruju strah, jer napadaju nemoćne i bolesne. Sudija Branislav Blažić je imao težak srčani udar. Najlakše je nasrnuti na bolesne, ne mogu da se brane. Tipično pederska psihologija. Molimo se Bogu da podari snage sudiji Slavki Mihajilović, da izdrži bitku protiv teške bolesti. Neko je mora osvetiti.

A. 1 Sudije bez zaštite

Prema Zakonu o sudijama VSS u postupku za razrešenje, koji je zatvoren za javnost, utvrđuje činjenice i odlučuje. VSS je dužan da sprovede postupak i donese odluku, koja mora biti obrazložena u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. Sudija ima pravo da tokom postupka sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode, kao i da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva. Protiv pravnosnažne odluke VSS o prestanku funkcije, sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Ustavni sud svojom odlukom, koja je konačna, može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije.