Zrenjanin

Zatvoren krug nazadnjačkog pakla

Biznis klasa prazni gradsku kasu

Četvrt veka, srednjobanatske višestranačke prostitucije, vlastoljublja i pohlepe ovdašnjih vlasnika vlasti, „uterali" su građanima urušenog Zrenjanina nervozu, nemir, strah, stres i besperspektivnost. Taj trend nastvili su i Vučićevi nazadnjaci još žešće. Groblja rade „punom parom", društvo se raspada, razvodi, nasilje i nestajanje porodica su učestali, redom se gase firme, nema ništa od gromoglasno najavljivanih otvaranja malih i srednjih preduzeća, zatvaraju se osnovne škole zbog nedostatka đaka (OŠ „Sonja Marinković")...Materijalna beda raspametila je i ono malo banatske duše, ali, ima i onih koji lepo žive od, ovog i ovakvog rasturenog Zrenjanina.

Zoltan Horvat

Nije teško pogoditi, ovdašnje trenutno najomraženije nazadnjačke SNS kolovođe propasti, perverzno uživaju u prostačkom sluđivanju i totalnoj agresiji na sugrađane, gde je granica, samo nebo (čitaj: grob).

Goran Knežević, iz milošte Regionalni Isus, usled „božanstvenih" sklonosti ka građenju ličnog karijerizma, digao se do neslućenih, nedodirljivih visina. Ako ne računamo njegovu jedinu neostvarenu želju, fotelju prvog čoveka Vojvodine, sve ono što je želeo sebi, i samo sebi, ostvario je 345 posto. Kako samo, u omiljenom društvu sebe samog, ponosno paradira centrom grada dok, navodno, značajno opšti sa mobilnim aparatom. Uživa u svakom sekundu lične sreće u društvu nesrećnih sugrađana, ubogaljenih politikanstvom koje lično proizvodi. Nakon 25 godina VIP karijere, koja je Zrenjaninu donela samo jad, bedu i poniženje, Regionalni je „natovaren"političkim i svim drugim „brakovima", devizni mu konto raste li raste, bezobrazno visoka plata nije manja od miliončeta...Tako "vozdignut" na nivo nedodirljivog, „zdravo bolesno" uživa da mu se svi (s)klanjaju...

Nemoći lično ovog zadovolj(e)nog pojedinca u razvaljenom Zrenjaninu, nema kraja.

Naime, pažljiviji pratioci njegovog lika i dela, pamte njegov prvi angažman u foteljici direktora SM Turista pri nekada moćnom Kombinatu Servo Mihalj. Kombinat sa preko 25 hiljada zaposlenih je razvaljen iznutra, pa se upropastitelji, nadaleko čuveni nesposobni rukovodioci, dohvatili parazitske politike. Prethodno ga uzeo za ruku advokat Predrag Grgić-Grga, bivši šef ovdašnjih demokrata, danas prvi čovek Tadićeve stranke u Zrenjaninu, nakon čega se pisala „legendarna istorija demokratije" srednjeg Banata.

Pa mu šapnuo, ti si taj, ti ćeš da vodiš ovaj grad, centrala demokratije u Beogradu mi naredila, da izmislim i pripremim vođu. Prvi radni zadatak, predsedavanje izvršnim (danas gradskim) većem, obavio je pripremajući se za najviše funkcije. Prethodno mu se pripisivalo učešće u rasprodaji zrenjaninskih odmarališta gde su nestali silni milioni maraka, ali, Grga i još nekolicina dobro upućenih, ćutanjem su odbranili budućeg voljenog šefa centra Banata. Spominjala se i krađa brda deviznih para iz automobila u Mađarskoj na tranzitu iz Slovenije nakon prodaje jednog od odmarališta, ali je i ovaj slučaj uspešno odbranjen, još žešćom ćutnjom.

Nakon ovih i ovakvih krimogenih predradnji, sve je bilo spremno da Regionalni Isus opravda ulogu „spasioca" Zrenjanina. Usrećitelj sugrađana postao je šef demokrata grada sa Grgom kao svesavetnikom, pa gradonačelnik, pa je hapšen i pritvoren 13 meseci, pa se nakon izlaska iz pritvora, osvetio demokratiji (koju je sam diktirao u Zrenjaninu), prelaskom u SNS.

Usput je privilegovan da pravosnažnim sudskim rešenjem bude proglašen nevinim, da devize iz njegovog sefa, stranačke ili lično njegove, postanu samo njegove...

U novoj stranci zatekao je inicijativni odbor ozbiljnih i stručnih ljudi punih energije, željnih suštinske promene ponašanja i odnosa zarad opstanka grada. Za samo par meseci, inicijativni odbor je najuren, usrećitelj se odomaćio u novim stranačkim prostorijama i okružio saradnicima, kojima ne bi bilo dozvoljeno da statiraju ni u masovnim filmskim scenama velikih istorijskih bitaka sa više stotina hiljada učesnika.

Nije mu izmakla ni ministarska fotelja poljoprivrede, a krivce za smenu treba tražiti u belom aflatoksičnom mleku, presretanju poverljivih razgovora na liniji ministar-tajkuni...Ovaj i ovakav minuli rad ovog i ovakvog usrećitelja Zrenjanina, doneo mu je i titulu Regionalnog Isusa, nakon čega ima pregršt razloga da „lebdi" nad gradom koji, priznaćemo, savršeno kontroliše.

U svojim legendarnim predizbornim nastupima, „peva" o obavezi stvaranja pristojnog suživota. Nakon klasične skupštinske prostitucije gde je odbornica LSV prodala svoj odbornički glas nazadnjacima, Regionalni je uspeo da bude još jednom izabran za gradonačelnika na 24 sata, čime je bio otvoren putpažljivogbiranja i postavljanjakadrova. Danas valjda nije obaveza da pametni, razboriti i stručni vode grad...funkcije su zaskočili ispodprosečni, frustirani i iskompleksirani. Okupiran predizbornom kampanjom u večitom trajanju, između nekolicine (ne)sretnika, za šefa najnovijeg izbornog štaba imenovao je svog kumašina, Karapandžu- Džegera, šefa SNS kancelarije. Ovaj tragikomičan lik-prvi pik, kojem se zbog tesnih poslovnih veza sa Regionalnim takođe klanjaju,pokazao je za samo tri godine, „veličanstvene"lične rezultate, posebno na svetlosnoj brzini svršavanjavisoke megadens škole.

Tržište rada je na umoru, a Džeger zapošljava li, zapošljava. Po školama direktore, direktorice su mu jača stran(k)a (zadnje sedište službenog automobila je, dušu dalo za proveru), u javnim preduzećima i ustanovama uveden je nazadnjački Džeger spisak, gde posao dobijaju, isključivo nekompetentne stranačke spodobe i gomore.

Izuzmemo li kriminalne radnje oko neplaćanja višegodišnjeg zakupa poslovnog prostora, zatim izglasanih skupštinskih odluka, takođe kriminalnih, o izdvajanju desetina miliona dinara u adaptacije privatnih ortačkih objekata sa „ugrađenim" Džegerom, kao i trpanje miliona para svih građana Zrenjanina u stranačko-nazadnjačke filijale, poput FK Radničkog (Džeger gazda kluba, a ko drugi?)...ova i ovakva persona je idealna za nastavak nove, teške zajebancije SNS kancelarije sa sugrađanima.

Malo manje značajan, ali, daleko važniji od ovdašnje kulture i obrazovanja, je Darko Bađok, alijas Daksi. Eksplozivan nalet ovog lika krenuo je još od vremena liderisanja navijačkom grupom, nakon čega je prodavao petarde. Daleko dubokosežnija„prodaja magle" otpočela je u SNS kancelarijama, gde je nesretni Daksi uvideo da je ravan najvećim herojima grada u kojem živi, Žarku Zrenjaninu, Goranu Kneževiću...

Danas je Daksi, po partijskom zadatku „nesebičnog ličnog žrtvovanja", treći, četvrti čovek ovdašnje SNS hijerarhije, sjajno upakovanog ništavila. Ovaj, takođe višestruko netalentovani kadrovik, pomoćnik je i savetnik direktora JKP Čistoća i zelenilo za ovo, ono i sve, pokrajinski je poslanik i ne stidi se „visokog društva" kolega sebi sličnih, a posebno se „ističe" na ovdašnjem fakultetu „Mihajlo Pupin".

Ko mu dade diplomu, zavapiše malobroji posmatrači Daksijevogsramnog mastersušunjavanja u kabinete podobnih nazadnjačkih profesora i dekana (ko da ih neko nešto pita, ćute, izvršavaju stranačka naređenja i čuvaju fotelje)...Supruga mu je uredno i na vreme (takođe nazadnjačkom direktivom) zaposlena u kulturi grada, u Savremenoj galeriji...Svi snovi ovakvog nazadnjački višestruko talentovanog kadrovika, pod zaštitom Regionalnog Isusa, ostvareni su, smeje mu se pola grada na „munjevitom vlasništvu"najnovije diplome, ali, cilj je ostvaren...

Gosn' Farkaš, vlasnik agencije Farkaš trans, takođe pripada ovdašnjem visokom nazadnjačkom društvu, s tim što je sadašnji tretman poverljivog čoveka koji se za nešto pita u stranci, morao platiti unosnim sponzorstvima, počev od organizovanih prevoza autobusima na mitinge širom Srbije. Platiš da uđeš, plaćaš dok si tamo, caluješ privilegiju da uživo gledaš i diviš se Regionalnom koji na svim stranačkim sastancima drži slovo, posle na red dođe eventualno Džeger, sastanak završen, pitanja su, fala bogu, zabranjena...valjda je to zadovoljenje sujete i ovog samobitnog čoveka glavne stranke.

Dr Predrag Matejin, šef poslaničke grupe SNS u pokrajinskom parlamentu, nije nivo Džegera i Daksija, ali, ulazak u politiku širom zatvorenih očiju olakšava mu nesmetane višestruke privatne biznise.

VIP lekar, pa još u aktuelnoj i modernoj nazadnjačkoj stranci, možda je jedina svetla tačka ovdašnjeg SNS-a, zrenjaninske biznis klase za pražnjenje gradske kase. Retko svraća u kancelarije stranke, a za razliku od njega, „inventar" prijemne SNS kancelarije čine „dežurni".

Njih desetak uvek spremnih, mrkih i nezgodnih pogleda, imaju proste zadatke. Možda nemaju svi zajedno deset razreda, al, zato, bato, kada treba zastrašivati građane da glasaju za nazadnjaka za savete mesnih zajednica, kada treba opaliti šamar kao disciplinsku meru nepodobnima, tada se zna ko (ne)sme da „prlja ruke" u stranci.

Kako reče ovdašnji pesnik Dragoljub Đurđev, beda je proces u Zrenjaninu, a ovdašnji presretni građani su najveći neprijatelji slobode.