Razaranje

Kako je presuda u slučaju pljačke Gradske biblioteke Pančevo postala vest dana

Žuto jaje u tuđem gnezdu

Kakva je međusobna veza presude u slučaju biblioteka i katastrofe u Narodnom Muzeju Pančevo, šta je sve u muzeju ustanovila inspekcija Ministarstva rada, koji sve akti uopšte nisu usklađeni sa važećim zakonom, kakve su "falinke" ustanovljene u ugovorima o radu i koje sve stavke uopšte ne postoje u obračunima plata? Kako je direktorka omogućila neosnovano bogaćenje mnogima oko sebe, ko već godinama prima platu da bi u Muzeju izigravao punjenu plovku, kolike su sve platice isplaćivane pojedincima a koliko je zakinuto nekim drugima, a kakva će biti budućnost Svetlane BMW Mesicki? Na svako od ovih pitanja odgovore je potražio Tabloidov istraživač, Stanislav Živkov

Stanislav Živkov

Vest dana koja je pre desetak dana poput oluje prohujala kroz Pančevo a i šire glasila je ovako: Pljačka biblioteke trajala 11 godina, računovođa zbog pronevere osuđena na 10 godina zatvora.

Radi se o tome da je Ivana Đurović, bivši računovođa pančevačke biblioteke, prvostepeno i nepravosnažno je osuđena na 10 godina zatvora zbog pronevere 20,6 miliona dinara od ove gradske ustanove! Ona se tereti da je krivično delo izvršila od 9. oktobra 2003. do 30. decembra 2014. godine. Ipak, iako se radi o periodu dužem od 11 godina, postavlja se pitanje kako je bilo moguće "skloniti" više od 180.000 evra iz jedne takve ustanove kao što je biblioteka. Novac koji je navodno ukrala, dolazio je mahom iz budžetskih sredstava namenjenih plaćanju poreza na doprinos zaposlenih radnika.

Kada se porez plaća, u Poreskoj upravi predaju se dva papira, jedan na kojem piše za koliko radnika je novac uplaćen iz grada i drugi na kojem piše za koliko radnika se porez plaća. Na tom drugom papiru, ona je godinama upisivala da nas ima devet, 10, 11... kako kad, i za taj broj uplaćivala porez, dok je ostatak para prebacivala na svoje račune. To su banke propuštale, a niko iz Poreske uprave to nije ili video ili prijavio za sve ove godine - što samo po sebi govori da je čitava pljačka izvršena pod nečijim blagoslovom. Važno je napomenuti da je istom presudom prihvaćen u potpunosti imovinsko - pravni zahtev ove ustanove, pa je Đurovićeva u obavezi da je obešteti sa gotovo 20,6 miliona dinara.

Druga vest koja je brižljivo sakrivena od javnosti je Nalaz inspekcije rada br 117-147/2016-02 od 18.11 2016 godine u kome je pored ostalog ustanovljeno sledeće: da opštim aktom Narodnog Muzeja Pančevo uopšte nisu sistematizovani poslovi direktora, da navedeni opšti akt uopšte nije usklađen sa odredbama Statuta muzeja kojima je određeno da drugi opšti akti (pravilnici, odluke i poslovnici) moraju biti u saglasnosti sa zakonom i Statutom Narodnog muzeja Pančevo. Takođe je ustanovljeno da je u Muzeju na radnom mestu preparatora za drvo i metal zaposlena izvesna Tatjana Tomanov te da je data preporuka da se dotična uputi na stručno usavršavanje radi polaganja stručnog ispita u maju 2017 godine. Utvrđeno je i da Muzej ne poseduje program stručnog usavršavanja zaposlenih te da u ugovorima o radu koji su zaključeni sa zaposlenima koji obavljaju poslove čuvara nije naveden akt kojim je definisano da je noćni rad vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade i da obračuni zarade i naknade zarade ne sadrže elemente u skladu sa Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade.

Takođe je ustanovljeno da na obračunskim listama nije na jasan način iskazan osnovni koeficijent za obračun i isplatu zarade i naknade zarade zaposlenih nije obračunato niti iskazano uvećanje zarade po osnovu rada na dan praznika koji je neradni dan, časova rada u smeni, procenat pripadajućeg iznosa za minuli rad koji se dodaje na osnovni koeficijent. Ovime je napokon potvrđeno ono što već godinama znaju i vrapci na grani, a to je organizovana pljačka od strane direktorke muzeja koja je svojim bahatim ponašanjem omogućila enormno neosnovano bogaćenje mnogim parazitima oko sebe i kraj sebe. Idemo po redu...

Već spomenuta Tatjana Tomanov ima platu od oko 30.000 neto odnosno 38.500 bruto a kada se to pomnoži sa 41 meseci ispada da je Tatjani Tomanov za troipogodišnje izigravanje punjene plovke u sekretarijatu Muzeja isplaćena sitnica od svega 1.578. 500 dinara dok je u istom tom period izvesnom Nebojši Jeremiću za navodne preparatorske poslove hoblovanja i skidanja farbe na stolariji isplaćeno oko 2 miliona dinara bez raspisanih javnih nabava tako da je budžet samo isplatama Tomanovki i Jeremiću oštećen za preko 3.500.000 dinara a sada se po svaku cenu Jeremiću namešta poslić konzervacije drvenih predmeta iz zbirke Odeljenja za etnologiju.

Posebna je priča činjenica da je od oktobra meseca 2013. godine, odnosno od dolaska Svetlane Mesicki na mesto direktora Narodnog Muzeja Pančevo, započeto s nezakonitim zapošljavanjem koje traje do danas. Važno je napomenuti da je sve ovo vršeno uz blagoslov izvesne Jasmine Večanski, smenjene gradske većnice za kulturu koja je prekoračenjem službene dužnosti i nezakonitim finansiranjem omogućila nezakonito zapošljavanje većeg broja radnika.

Sledeći primer lopovluka je takođe započet u oktobru 2013. godine kada je izmišljeno, u sistematizaciji nepostojeće radno mesto sekretara muzeja na kome su i pored zakonskih zabrana novog zapošljavanja do sada radile čak tri radnice pri čemu je poslednja od njih, inače graciozna Ivana Bubnjević koja je u Muzeju od aprila 2016. onako usput dovela i svog svekra Rajka Bubnjevića da radi kao noćni čuvar!

Inače, važno je napomenuti da je direktorka muzeja javno izjavljivala da je njen glavni uslov za prihvaćanje direktorske funkcije bilo novo zapošljavanje radnika bez obzira na to što su postojale zakonske prepreke. Tako je već treća pravnica Ivana Bubnjević , baš kao i dve prethodne nagrađena sa sitnicom od svega 84.000 dinara mesečno, odnosno 107.520 u bruto iznosu iz čega se vidi da je za nepostojeće i nezakonito zaposlene pravnice muzeja u periodu od oktobra 2013. pa do februara 2017. isplaćeno najmanje 4.408. 320 dinara za navodno pravno savetovanje. Od juna 2014 u Muzeju je protivzakonito zaposlen izvesni Damir Prašnikar koji je i pored zakonske zabrane preuzet u stalni radni odnos sa mesta šofera Zavoda za zaštitu spomenika kulture i koji ima bruto platu od oko 64.000 dinara iz čega proizilazi da je za njegovo protivzakonito zapošljavanje od juna 2014 godine do sada protivzakonito utrošeno oko 2.050.000 dinara.

Ubrzo nakon toga, protivzakonito je u radni odnos na u sistematizaciji nepostojeće radno mesto PR menadžera dovučena Vanja Radenković čija je jedina kvaliteta činjenica da je u pitanju kćerka direktorkine frizerke a koja ima platicu od svega 45.000 odnosno 57.600 dinara bruto što takođe za period od jula 2014 godine, dakle 32 meseca iznosi sitnicu od 1.843.200 dinara! Sadašnja slikarka konzervatorka Gordana Đurađević Stojanov došla je na radno mesto slikara konzervatora dan pošto je prethodna koleginica dobila otkaz jer za nju navodno nije bilo love u budžetu da bi se ista ta lova odjednom stvorila a od tada Đurađevićka ima bruto platu od 88.000 dinara što za period od jula 2014. iznosi 2.785.000 dinara a uopšte se ne zna šta ona radi za platu koju prima pošto je sve slike koje je navodno konzervirala Đurađevićka, direktorka Muzeja Svetlana Mesickim kombijem u više navrata odnela iz Muzeja na konzervaciju u nepoznatom pravcu što se sve predstavlja kao rad Gordane Đurađević Stojanov a bilo bi jako zanimljivo kada bi sektor za internu reviziju Ministarstva Kulture pokušao da ustanovi na koji je način vršeno trošenje sredstava Ministarstva kulture (ukupno oko 1.800.000 dinara koja su na konkursu za 2015 i 2016. Godinu dodeljena za izložbu zbirke Olge Smederevac) kako bi se ustanovilo kome su zapravo plaćani slikarsko konzervatorski radovi na slikama a i zbog čega je od para projekta isplaćivana plata muzejskoj čistačici Jolan Varga čije je radno mesto kasnije ukinuto da bi nakon odlaska Varge iz Muzeja na nepostojeće radno mesto za nepoznate zasluge bila dovedena izvesna Ruža Delić, najpoznatija po veštačim trepavicama od pola kile zbog čega jedva da drži oči otvorene

Takođe je i pored zakonske zabrane zapošljavanja iz povremenog preuzet u stalni radni odnos Dimitrije Jovanov istoričar umetnosti sa bruto platicom od svega 57600 odnosno isplaćenom sitnicom od svega 2.361.000 za 41 mesec nezakonitog rada. Da stvar bude kompletnija BMW direktorka je čak platila 200.000 dinara nekoliko dana rada u Muzeju dvoma kolegama iz Galerije Matice Srpske na osnovu kojih je jednočlana ekipa koju je činio mlađahni Dimitrije Jovanov izvršila reviziju likovne zbirke i to tako da je navodno nedostajalo 53 umetnička dela a o tome koliko je podrobno ovaj posao urađen najbolje govori činjenica da je mladunac prevideo najmanje 4 dela a dvesta hiljada je pojela maca odnosno Tijana Palkovljević Bugarski!

Inače, u Muzeju je svojevremeno radio i izvesni Mladen Milojković i to na nepostojećem radnom mestu radnika na javnim nabakvama sve do stupanja na snagu sadašnje sistematizacije nakon čega je "preuzeo" vođenje knjigovodstva da bi otišao iz Muzeja a na mestu knjigovođe zaposlena je izvesna Jovana Vuković po struci verovatno doživotni student filozofije a platica koja se 30 meseci isplaćuje za ovo radno mesto je svega 49.000 dinara, odnosno 62.270 dinara što za dve ipo godine iznosi preko 1.881.000 dinara! Inače bilo bi jako zanimljivo kada bi se našao neko da objasni šta zapravo Vukovićka kao knjigovođa uopšte radi u muzeju pošto muzejsko knjigovodstvo već godinama vodi agencija „Dragana" u vlasništvu izvesne Dragane Vuković koja je slučajno istovremeno i majka Jovane Vuković a knjigovodstvene usluge se plaćaju Agenciji i dalje!

Međutim ima tu još jedan poseban kvalitet mlađe Vukovićke koja se svakako ugledala na svoju vrlu direktorku i njenu poligamiju pa je tako dugo bila opšta stvar da se Jovana Vuković godinama uokolo vodala sa Jovanovim a istovremeno je obilazila direktorkin stan, hranila direktorkine kućne ljubimce, zalivala cveće i usput grejala direktorkin krevet, naravno ne sama, ali ne sa Jovanovim!

Međutim lopovlucima tu nije kraj. Posebna je priča dugogodišnje sistematsko kršenje svih pozitivnih zakonskih propisa od strane muzeja koji kao poslodavac već godinama vrši sustavno kršenje zakonske obveze jer direktorka odbija isplate važećih koeficijenata plata jednom višem kustosu te dvoma magistrima arheologije i to pod izgovorom da ti koeficijenti i stručna zvanja nisu predviđeni sistematizacijom zaboravljajući pri tome da je obaveza poslodavca da opšte akte usaglasi s važećim zakonima i primenjuje iste a ne da se zakoni usaglašavaju sa sistematizacijom radnih mesta Narodnog Muzeja Pančevo a sve to na osnovu mišljenja izvesne Gordane Nikolić iz gradske uprave koja je smislila da gorenavedeni radnici nemaju prava na zakonom predviđene koeficijente jer sistematizacija ne predviđa ni zvanja višeg kustosa ni magistra.

Ako se zna da je mesečni iznos koji je ukraden oko 5000 dinara vidi se da su kustosi oštećeni ukupno za preko milion dinara ne računajući tu zakonske zatezne kamate! Međutim krađama i pljački tu nije kraj. U muzeju je sistematizacijom radnih mesta predviđeno radno mesto za dva noćna čuvara kojima je radno vreme od 20 sati uveče do 7 sati ujutro narednog dana i to tako da se naizmenično čuvari menjaju.

Iz ovoga se vidi da svaki ima po 15 smena od po prosečno 165 sati mesečno od čega bi tri sata po smeni, odnosno 45 sati mesečno trebalo biti plaćeno normalno, a ostatak od 120 sati bi trebao biti plaćen sa uvećanim koeficijentom za noćni rad kako je predviđeno članom 108 Zakona o radu gde se u stavu 2 nedvosmisleno određuje da se za rad noću isplaćuje dodatak od najmanje 26 sati od osnovice.

Prosečna plata noćnog čuvara u Muzeju iznosi oko 24.000 dinara a nalazom inspekcije rada ustanovljeni su svi mogući prekršaji u obračunu plata i sasvim je jasno da su noćni čuvari doslovce opljačkani jer bi im mesečna plata zajedno sa obračunatim noćnim radom iznosila negde oko 28.540 dinara iz čega se vidi da je za svaku godinu Narodni Muzej Pančevo nezakonito zadržao gotovo 109.000 dinara što samo za poslednje 4 godine bez zakonskih zateznih kamata iznosi skoro 440.000 dinara! Ista je stvar sa prekovremenim radom izvršenim do imenovanja Svetlane Mesicki oktobra 2013 godine.

Naime zbog nedostatka sredstava prekovremeni rad subotom i nedeljom nadoknađivan je tako što su zaposleni za jedan radni dan prekovremenog rada dobijali dan i po slobodan sa time da se tako skupljeni dani, uz prethodni dogovor naknadno mogu koristiti po potrebi. Zbog velikog broja dežurstava svi zaposleni su do oktobra 2013. godine skupili ukupno oko 400 slobodnih dana koji su stečeni kao nadoknada za izvršeni i neisplaćeni prekovremeni rad a direktorka je to lepo presekla i to tako što joj je neko sročio mišljenje da Zakon o radu ne poznaje slobodne dane i lepo sve proglasila nevažećim tako da su radnici Muzeja na ovaj način oštećeni za najmanje milion dinara, jer bi 454 hiljade dinara bio iznos koji bi trebalo isplatiti da su svi oštećeni radnici imali najnižu stručnu spremu! Ni sa fotografom stvari ne stoje mnogo bolje.

U muzeju je na mestu fotografa zaposlen Radovan Đerić koji ima završenu srednju školu i dugogodišnje radno iskustvo ali je je po direktorki nestručan pa zato za muzejsku platu snima muzejske manifestacije a snimke Radenkovićka kači na muzejski Fejsbuk, što znači da je za kačenje slika na Fejsbuk potreban poseban radnik, dok je za snimanje muzejskih predmeta honorarno angažovan direktorkin prijatelj, navodni filmski reditelj Vladimir Kajlovac odnosno udruženje građana PAN ART što je samo vrh ledenog brega jer su preko ovog udruženja išle sve moguće isplate honorara za raznorazne direktorkine kućne ljubimce i prijatelje te njihova povezana lica. Najsvježiji takav slučaj je iz 2016. godine.

Naime, reč je o slučaju takozvanog Virtuelnog muzeja, gde je opet u pitanju omogućavanje neosnovane dobiti Vladimiru Kajlovcu pošto su navodno Muzej i Panart konkurisali kod Ministarstva trgovine i turizma (o čemu nema dostupnih podataka), nakon čega je od novca navodno dobivenog konkursom Kajlovic kupio nekakvu kameru vrednu 3.500 evra o čemu se javno hvalisao po muzeju s kojom je kasnije muzeju naplaćivao snimanje muzejskih predmeta (iako muzej ima fotografa u radnom odnosu koji za to prima platu) radi postavljanja na web stranica virtualnog muzeja čije hostovanje Kajlovic također naplaćuje muzeju. Osim toga preko Pan Arta je realizovan posao dizajna i štampe zavese kojom je zabarikadirano prizemlje dvorišta muzeja a posao štampe i nabavke ove zavese koštao je oko 700.000 dinara, da je dizajn je plaćen preduzetničkoj radnji Arhe iz Pančeva u vlasništvu direktorkinom školskog druga Željka Rajačića!

Ovo je rađeno bez saglasnosti Upravnog odbora i bez raspisanih javnih nabavki, kao i kupovina velikog broja stolova i stolica u trgovini YISK u pančevačkom AVIV centru, ukupne vrednosti oko 600.000 dinara a radi hitnog otvaranja birtije u muzejskom dvorištu što je sve skupa koštalo oko 1.200.000 dinara da bi birtija nakon jedva dva meseca neslavno bila zatvorena. Naravno i za ovo je bilo potrebno angažovanje povezanih lica pa je tako birtiju kao izdvojeno poslovno mesto otvorila Rajačićeva svastika Željka Grebić inače vlasnica niza prodavnica smrznute hrane u Pančevu gde je kao jedna od poslovođa navedena i Rajačićeva žena Milica.

Otvaranjem birtije, naneta je šteta negde oko milion dinara a ceh za indirektnu štetu će tek biti ispostavljen pošto je čupanjem klima onemogućeno odvlaživanje depoa u prizemlju i ako se ikada uopšte bude izvršila revizija muzejskih zbirki videće se šta je sve upropašćeno buđanjem i memlom a o tome da toga svakako ima najbolje govori činjenica da je sama direktorka BMW Mesicki Svetlana u više navrata, misleći da je niko ne vidi, muzejskim kombijem odvozila na deponiju urnisane predmete iz muzejskih zbirki!

Inače, iako je u Muzeju do avgusta 2015. godine u radnom odnosu bio likovni realizator koji je trebao da se stara o likovnom uređenju muzejskih publikacija, njega je direktorka maltretirala tako što ga je kao i sve druge kustose terala da se bakće sa dečurlijom i izigrava muzejskog pedagoga dok je u isto to vreme, počevši od oktobra 2013. godine apsolutno sve poslove dizajna poveravala Rajačiću koji se najčešće javljao kao jedini učesnik na javnim nabavkama.

Da li je dizajn jednog plakata naplaćivao pet puta, to bi valjalo znati, pošto se u samo delimično dostupnim javnim nabavkama stalno navodio posao dizajna plakata, pet komada a ako se zna da je godišnje bilo najmanje 4 javne nabavke za dizajn, svaka u prosečnoj vrednosti od najmanje 250.000 dinara, vidi se da je Rajačić, zahvaljujući ovakvim nameštanjima od strane direktorke, uspeo da za protekla 42 meseca neosnovano zaradi najmanje 3 miliona dinara!

Inače za sve izložbe koje je organizovala Svetlana BMW Mesicki, naručivana je štampa velikih panoa u tehnici foreksa, odnosno štampa na foliji koja se lepi na tanak stiropor. Ovako odštampani panoi relativno se lako prenose i čuvaju, ali u jednoj od akcija bacanja svega i svačega iz Muzeja, najveći deo ovih panoa nepotrebno je završio na deponiji!

Inače, još jedan slučaj organizovane pljačke izvršen je u drugoj fazi „restauracije" enterijera svečane sale na spratu Muzeja i to tako što je umesto da se nastavi čišćenje, konzervacija i restauracija zidne dekoracije u obliku slikane strukture mramora, po direktorkinom nalogu sve naprosto ponovo krečeno a pare za to „umetničko" krečenje izmuzene su od NIS-a i to iz programa Zajednici Zajedno u ukupnom iznosu od preko 830.000 dinara.

Naravno ni sama zgrada muzeja nije mnogo bolje prošla. Naime nakon formiranja koalicije nakon izbora 2012. godine kao prioritet bila je predviđena kompletna rekonstrukcija muzeja i četverogodišnjim planom iz Budžeta grada je bilo planirano sukcesivno izdvajanje iznosa od najmanje 160 miliona dinara.

Već u jesen 2012. godine naručen je projekat rekonstrukcije Muzeja i urađen glavni projekat elektroinstalacije za koji je od Zavoda za zaštitu spomenika zatražena saglasnost. Pošto su u to vreme krenule zakulisne igre po nalogu Svetlane Mesicki sprečeno je izdavanje saglasnosti, a nakon njenog protivzakonitog postavljenja najpre na mesto VD direktora pa direktora već urađeni projekat je odbačen da bi se naručio drugi pa i treći pri čemu su preuzete ideje iz projekta još iz 1982. godine, a od rekonstrukcije za protekle 4 godine nije bilo ni R, osim što je navodno rekonstruisan krov.

Kada se sve ovo ima u vidu sasvim je jasno da je sadašnja nepostojeća direktorka Svetlana Mesicki najidealniji primerak kukavičjeg jajeta Demokratske stranke kojim je sadašnja gradska vlast debelo nasamarena od strane osobe koja u najmanju ruku i sama liči na i ponaša se kao ptica kukavica, koja podmeće svoja jaja u tuđa gnezda svesno varajući sve oko sebe, svesno maltretirajući sve oko sebe, a sve kako bi ispunila svoje težnje za dominacijom i to zloupotrebljavajući tuđe napore.

Uglavnom kada se sve ovo sabere, proizilazi da je nepostojeća direktorka Narodnog Muzeja Pančevo Svetlana BMW Mesicki što nezakonitim bogaćenjem, što bahatošću, što zakidanjem, što nečinjenjem nanela štetu u ukupnom iznosu od najmanje 185.500.000 dinara. Sada se postavlja nagradno pitanje koja bi se mogla rešiti preko sledeće proporcije: ako je Ivana Đurović za svoje štetočinstvo od 20.600.000 dinara dobila deset godina robijice, koliku robijicu bi za svoje štetočinstvo od 185.500.000, dakle za devet puta veći iznos, trebala da dobije Svetlana Mesicki?