Francuska

Očajni narod i potkupljeni vladari, ili: raspad biračkog tela bez glave

Izbori, droga za raju

Da je živ Cezar rekao bi: "Dajte narodu heba i predsedničke izbore i biće mirni ko' ovčice". Francuzi imaju i dobre veknice baget i izbore koji traju već pet godina non stop. Samo se o tome naglaba od jutra do sutra i sve drugo pada u drugi plan. Jedino neko žešća katastrofa ili atentat mogu da promene temu medija. U svojoj knjizi "Une contestation française", poznati advokat David Koubbi poziva da se što pre izglasa novi zakon koji bi naterao političare na poštenje ili da ih doživotno eliminiše za bilo kakvu samovolju i lopovluk i da im se oduzme sve što su zaradili na nepoštenje. Nije normalno da ja sam ja kao penzioner dva puta bogatiji od Makrona, budućeg predsednika koji je kod Rotšilda zaradio tri miliona a prijavi ličnu imovinu i bogatstva od samo 60. 000 evra, Jadan ne bio!

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Toliko ih prezirem da mi čak i izlazak na glasanje izgleda kao izdajnički akt kolaboracije sa neprijateljima. Političari, i to svi, ali baš svi do jednog i od prvog do poslednjeg, su ili korumpirani ili tek u potrazi nekog pogodnog sponzora koji bi mogao da i njih malo korumpira. Nema razloga da finansijeri i lobisti zaobiđu guzonju u momentu kada je uhvatio Boga za bradu. Ko dobro tutne ispod stola, taj kupuje prodane duše i sve povlastice koje idu uz rizik. Ako je nekada bila tajna ili se bar krilo od javnosti, danas je svima jasno da je glavna briga političara njihova karijera i pun džep, te je iz istih razloga sve više mladih ljudi koji na pitanje: hoće li glasati, odgovaraju pitanjem "čemu gubljenje vremena", ili klasičnim odmahivanjem glavom što bi u prevodu bilo nešto kao "odjebi" ili "more nek se nose bre sve te lopurde, lažovi i prevaranti". Od bivšeg premijera Fijona do poslednjeg ministra policije Leruam (Bruno le Roux).

Sve je više i onih koji smatraju da je demokratija samo vrsta bla-bla tehnike kako bi se privilegovanima obezbedila legalnost i nekažnjivost za sve mućke kao i lagan život bez motike održavanjem na vlasti. To sa demokratijom nema blage veze. Prava demokratija tek treba da se izmisli i da je neko uvede kao politički sistem. Sve izgleda da se taj još nije rodio, te se dolazak demokratije odlaže na kukavo leto ili se obećava u predizbornim kampanjama. Ovo pretprolećno vreme kada se sva priroda budi i počinje sezona lova, bude se i lovci na fotelje u predizbornim kampanjama u nekoliko zemalja pa i u Francuskoj. To bi bilo aktuelno stanje u Evropi viđeno iz ugla nepodobnih i skeptičnih glasača kojih je toliko da su postali većinska partija. Oni koji misle de ničemu ne služe izbori i da sa tim mafiozama ne treba imati nikakvog kontakta pa ni listićem u kutiju!

Ovakav pristup izbornoj kampanji, koja je postala pravo pranje mozga i zaluđivanje praznim pričama i raznim skandalima oko lopovluka, podmićivanja, zapošljavanjem svoje familije na radna mesta koja postoje samo u mašti i razni poklončići skupih odela ili nakita I putovanja su toliko normalna stvar da sami političari ne mogu da shvate kako to nekome pada na pamet da ih krivi za nešto tako normalno što je deo njihovog života. Usrana raja sada hoće da drži lekcije morala gospodi kojoj je od Boga dato da uživa i tlači seljobere i šljakatore niže vrste. Fijon, Makron, Le Pen pa i sam ministar Leru, koji je morao dati ostavku, umešani su u finansijske skandale koje nisu prijavili državni organi već su ih cinkarile nezavisne medije,

Jedan od kandidata za francuskog predsednika je mega levičar i bivši socijalista, Melanšon, koji nastupa pod parolom, oterajte ih sve do jednog! U prevodu bi to moglo i da se izrazi, epskim pozivom na novu francusku revoluciju drugim sredstvima, bez giljotine i Napoleona: razjurite bagru jednom glasačkom bunom i postavite narod na mesto lažnog cara Olanda malog! U stilu španskog pokreta Podemos, Melanšon je okupio ogromnu masu mladih buntovnika sa razlogom i održao zapaljiv govor koji ga sada stavlja na prvo mesto u okviru intelektualaca i pravih levičara od komunista do anarhista; Nažalost, takvih je svega deset odsto u francuskom izbornom telu. Većina su populalisti ili nacionalisti, ali ni oni nemaju velike šanse, jer ih je manje od 50% a u Francuskoj se glasa u dva kruga pa se u finalu svi slože protiv Le Penove.

Uostalom, ceo program svih partija se sastoji iz jedne tačke, prve i najglavnije, da se eliminiše Marina Le Pen. Sve ovo ne izgleda baš mnogo jasno niti totalno legalno, jer ako je ona stvarno toliko opasna da izazove rat, pet minuta nakon izbora, kako se tvrdi, zašto se onda takva partija ne zabrani?

Ovo bi bila neka vrsta drugog stanja Francuske u ovim ludim danima kada jedan skandal smenjuje nova afera, i izborna trka liči na pranje prljavog veša u jednom rijalitiju na svim TV kanalima I to non stop.

Nekoliko knjiga je objavljeno ovih dana kao i više članaka u štampi koja se pita čemu glasanje ako je sve rešeno unapred iako lova i mediji odlučuju o budućem predsedniku pete sile sveta. Tako je ribolov postao jedno od rešenja za ovu farsu, jer mnogi intelektualci pozivaju narod da uzme štapove i udice i ide na pecanje na dan izbora. Tako bar mogu nešto ida donesu konkretno u lonac a ne da gube vreme da korumpiranim lažovima obezbede dobar posao i veliku platu i koji će već sutradan da im stežu kaiš i jaja kako bi obezbedili velike privilegije svojim tutorima i sponzorima, bankarima, finansijerima i moćnim multinacionalama.

Da bi zadržali neku prividnu legalnost i u strahu da sve manje ljudi glasa, neki jako pametni ljudi predlažu da ubuduće glasanje bude obavezno pod pretnjom velikih kazni. Ali ni to nije kraj nelogičnosti francuske demokratije koja se uzima kao primer u slobodnom svetu, možda iz neznanja a možda i iz praktičnih razloga da se imitira svuda po svetu jer obezbeđuje jedno selekciju kandidata sličnu onoj u SAD.

U francuskoj svaki građanin ima pravo da se kandiduje i postane predsednik. Ja na primer mogu samo ako hoću da zamenim Olanda i 5-og maja i da se uselim u Jelisejsku palatu sa sve porodicom, mačkom Markom i papagajom Koko. Jedini problem je što kandidaturu ne mogu da potegnem solo, bez bar 500 potpisa izabranih funkcionera od predsednika opština do deputata, i to ne da oni potpisuju a da se ne zna kome daju potpis već moraju javno da kažu za koga potpisuju i sami da šalju formular a ne da im se ide na noge i potpisuju u pijanom stanju. Drugim rečima to su izborni žiranti za veliki kredit vlasti a zna se da ako potpišu za konkurenta, partija koja pobedi će da ih eliminiše sa spiska kandidata naredne za lokalne izbore koji su predviđeni samo mesec dana nakon predsedničke farse. Alal im demokratija jer tako samo nekoliko ljudi koji su deo neke veće partije ili mafije mogu da dobiju zeleno svetlo da se trkaju i svađaju na TV. Spektakl koji briše sve drugo tako da sada u Francuskoj samo teži kriminalni slučajevi ili neki atentati mogu da umešaju svoj glas u opšte kokodakanje oko toga ko će da obeća više i usreći narod ako ga postave na mesto za dirigovanje. Da se ljudima ogade ljudi i njihov egoizam, lažizam, prevaratizam i podvalizam.

Pored toga što jedni druge provaljuju i otkrivaju mutne radnje, sve je češća jedna zlokobna pretnja da bi pogrešan izbor mogao da odovede zemlju u građanski rat. Neki čak predviđaju u svetski rat ukoliko se nastavi ovakva politika prema Putinu, na primer, a ima ih koji Hitlera vide u liku Donalda Trampa. Postoje i oni koji se groze patriotizma i pitaju se kako to da postoje ljudi koji su toliko neogovorani i politički neodgovorni da čak više vole i brane svoju sopstvenu zemlju nego jadne strance, migrante i ostale manjine. To su politički podobni koji bi prodalim i oca i majku samo da ostanu u ljubavi sa moćnicima sveta i velikim lovanima.

Tužna istina koja za nekoliko nedelja polaže veliki i važan ispit. Može li kraj jedne ustaljene prakse da dođe baš iz zemlje koja je uspela da skrši jednu monarhiju još u 19-om veku. Danas je na ova republikanska monarhijam ili predsedničko carevanje bez ikakve mogućnosti suprotstavljanja izabranom predsedniku koji tako može sam da objavi rat bilo kojoj zemlji i lansira atomsku bombu ako mu se prohte bez da vlada ili narod mogu da daju svoje mišljenje ili još gore, svoje odobrenje. Taj super baja postavlja najvažnije pijune u svim oblastima vlasti, od pravde do medija preko policije ili armije što je u principu tehnika jednog dobro nagojenog diktatora. U maju mesecu se odlučuje više od izbora jednog guzonje koji će da nastavi da igra kako mu Brisel i Vašington sviraju, i sve da se menja tako da ostane potpuno isto Ili će da padne taj sistem izborom nekog kandidata poput Melanšona i Le Pena i da se menja sistem iz korena.

Novi Ustav bi mogao da menja i način glasanja a ne da se sistemom D postavi na vlast neko ko ima svega dvadesetak odsto glasova. Jedino ako neki kandidat ne izvrši samoubistvo pa se izbori odlože. Priča se i o tome jer je desničarski kandidat Fijon toliko slab i toliko upetljan u afere da može svašta da mu se desi. U poslednjoj govoranciji i sam je pravio aluzije na takav ishod a neki kažu i ucenu samoubistvom dok drugi misle drugačije, U svakom slučaju izgleda da će dve velike partije ostati praznih ruku a da će u finale da se plasiraju dve osobe koje iza sebe imaju samo familiju i veoma skromne partijice i finansije, Makron i Le Penova.

Jedino ako se iz opravdanih razloga, kao na primer, smrt ili teža bolest, ne eliminiše jedan kandidat, da se celi izbori odlože na 35 dana, kako bi se spasila katastrofa da socijalisti ispadnu a fašisti pobede. I o tome se sve više šapuće po pariskoj čaršiji.