Preko pune linije

Ekskluzivno: istine i zablude o politici Vladimira Putina i njegovih oligarha prema Srbiji

Rusija je razbila i prodala Srbiju

Nema nikakve sumnje da su srpski i ruski narod bliski i snažno povezani na mnogo načina, i da te veze daleko nadilaze prolazne političke oligarhije i ružne epohe na obe strane. Ruski narod je uvek voleo Srbe; ruski dobrovoljci su samorganizovano dolazili u Srbiju u oba ustanka, ali su ruske vlasti svih boja stalno bile protiv nas. Ruski intelektualci su nakon Oktobarske revolucije našli utočište u Srbiji i voleli je svim srcem. Njihov doprinos razvoju Srbije je nemerljiv. Baš zahvaljujući toj neporecivoj istini, snazi dvaju naroda, došlo je vreme da se i danas, kao i u zajedničkoj prošlosti, pogleda istini u oči.

Stanimir Jović

Naime, sve više isplivavaju nove informacije, saznanja i dokazi o umešanosti establišmenta iz Kremlja (koji je suprotan volji većine ruskog naroda) o učešću Vladimira Putina i njegovih odnarođenih oligarha, pre svega iz energetsko-rudarskog sektora, u koruptivnim poslovima na Balkanu i drugde u regionu Južne i centralne Evrope, u kojima je Srbija upletena do guše. Čak i srpski ministri, sa "malim Alekom", prete domaćim novinarima, da pažljivo pišu i izveštavaju o našim "prijateljima", sa Istoka, kako ne bi slučajno neko razotkrio šta to smeraju Putinovi oligarsi i zašto je Srbija, po običaju, unapred žrtvovana zarad malog dobitka i velike štete zbog koje posrće srpska ekonomija.

Od Južnog toka za koji je Srbija tako reći predala NIS pod najpovoljnijim uslovima, nema ništa. Od "strateškog" plana o ruskim bazama i naoružanju takođe (Srbija je, kao što se vidi, i dalje deponija za ruski vojni otpad).

U međuvremenu se, tokom aprila meseca ove godine, najpre u hrvatskim medijima, a kasnije i drugde u regionu, pojavila serija tekstova o tome kako je Hrvatska devedesetih godina naoružavana iz Rusije. Da nije zvanična Rusija tražila od Hrvatske podatke o tome gde se nalaze preostali ruski raketni sistemi iz devedesetih, u Srbiji se o tome ništa ne bi ni znalo. Pokušali su ruski ambasadori u Beogradu i Zagrebu da sve nekako usmere u drugom pravcu, da ceo slučaj prikažu kao "nečiju" igru kojom se pokušavaju srušiti "stabilni srpsko-ruski odnosi", no, činjenice su bile jače.

Jasno je da je Jeljcinova Rusija pomagala Hrvatsku u ratu devedesetih, a da Srbija tu pomoć (ni diplomatsku ni vojnu) nije imala.Naravno, direktan krivac za to je bio i Slobodan Milošević, čije su službe, po njegovom naređenju, ozbiljno učestvovale u pokušaju rušenja Mihaila Gorbačova i povratku stare, kripto-komunističke vlasti u Kremlj. Ipak, zvanična Rusija je prešla sve granice kad je bivši predsednik Boris Jeljcin 1996. godine odlikovao jednog od rušitelja Jugoslavije, Franju Tuđmana (najmlađeg generala NOB-a), najvišim odlikovanjem ("Medalja Žukov") u borbi protiv fašizma i nacizma, a prilikom 100-godišnjice rođenja maršala Žukova. To odlikovanje, dobio je godinu dana nakon zločinačkih akcija "Oluja" i "Bljesak". Medalja je ustanovljena iste godine, a namenjena je u tom trenutku živim "pripadnicima Crvene armije, mornarice, vojske, NKVD-a i partizanima za hrabrost, izdržljivost i čvrstoću iskazanu u borbenom djelovanju protiv njemačko-fašističkih zavojevača i japanskih militarista".

Nikako ne treba zaboraviti da je Rusija prva priznala Republiku Hrvatsku, puna dva meseca pre zapadnih zemalja, niti zanemariti činjenicu da je Mirjani Marković i njenom sinu Marku Miloševiću Rusija dala azil, da je odbegli Bogoljub Karić tamo slobodno "poslovao" sve dok ga Vučić nije "amnestirao", te da je tamo pobegao i bivši načelnik Generalštaba SFRJ, čovek koji je direktno doprineo razbijanju SFRJ, po nalogu iz Moskve, general Veljko Kadijević, koji je dobio azil i nije izručen po Interpolovoj poternici za ratne zločine. Suvišno je i pitati gde se danas kriju i mnogi kriminalci iz Srbije, Crne Gore, BiH...

Dodelu još jednog visokog ruskog odlikovanje hrvatskom predsedniku, ponovio je i Vladimir Putin sa razbijačem poslednje Jugoslavije, Stjepanom Mesićem, maja meseca 2005. godine, iako je Rusima bilo dobro poznato da je njegov stric Marko Mesić sa 369. ustaškom bojnom ubijao Ruse u Ukrajini i širom po SSSR-a (da bi na kraju rata oznaku "U" na kapi zamenio petokrakom i tako na tenkovima SSSR ušao u Beograd). Istine radi, deo porodice Mesić je bio u ratu na strani komunista i postradao je u Jasenovcu, ali...

Putin je Mesiću okačio orden povodom 60. godišnjice pobede nad fašizmom zajedno sa još nekolicinom svetskih državnika. Ali kakvih! Naime, osim Mesića odlikovanje su primili bivši rumunski kralj Mihael I, Hitlerov kolaboracionista, posljednji živi vladar neke države iz 1945. godine, albanski predsednik Alfred Moisiu, predsednik Grčke Karolos Papuljas te bivši predsednici Kipra i Poljske Glafkos Klerides i Wojteh Jaruzelski koji je 1981. proglasio vojnu diktaturu i zabranio nezavisni sindikat "Solidarnost".

Pet godina kasnije, prema Tanjugovim vestima od 10. januara 2010. godine, Dmitrij Medvedev (tada na funkciji predsednika Ruske federacije) i Vladimir Putin (tada na funkciji premijera), ponudili su bivšem hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću da bude na čelu Južnog toka, ukoliko on bude prošao kroz Hrvatsku! Potpredsednik "Gasproma" Aleksandar Medvedev izjavio je tih dana za zagrebački "Jutarnji list", da Hrvatska ima veliku šansu da se uključi u "Južni tok", ali da sve zavisi od njenog stava i dodao: "...Hrvatska više nema šta da čeka, već ako želi da bude deo 'Južnog toka', treba delovati brzo i pripremiti sporazum kakav su potpisale sve članice gasovoda. Verujem da će do dolaska premijerke Jadranke Kosor sve biti sređeno".

Mnogo ranije, Putin i Medvedev postavili su bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera za predsednika upravnog odbora Severnog toka, a bivšeg mađarskog premijera Ferenca Đurčanja postavili su u upravni odbor "Južnog toka". Kad su 2010. godine krenuli da dele fotelje u samom vrhu ruskih energetskih kompanija, Putin i Medvedev su se dosetili da bi i dugovečni italijanski premijer (koji je tada već bio sklon padu), takođe mogao da bude na čelu jednog od energetskih trasa u južnoj Evropi, naravno, zajedno sa Redžepom Tajipom Erdoganom (za koga su smatrali da će u slučaju pada biti "korisna poluga" u širenju energetske zavisnosti pojedinih evropskih zemalja. Svi nabrojani, osim Berluskonija, ili su bili štetni po interese Srbije na Balkanu ili su i dalje, poput Erdogana, stalna pretnja širenjem "neoosmanskih" ideja.

Zašto se onda treba čuditi što je jedan ruski oligarh blizak Kremlju (u ovom slučaju, Oleg Deripaska) dobio zadatak da pomogne Crnoj Gori 2006. godine u akciji otcepljenju od državne zajednice sa Srbijom? Jer, pokazalo se, Rusija je imala ambicija za jednom vojno-pomorskom bazom na ovom delu Jadrana, a Putin je jednostavno rezonovao da je jeftinije da podmiti malu Crnu Goru sa 620 hiljada stanovnika, nego ondašnju SRJ i njenu saveznu administraciju.

Ovo je nedavno potvrdio i Trampov konsultant, Pol Manafort, koji je javno rekao kako je Putin preko svog tajkuna (Deripaske) otcepio Crnu Goru od Srbije....

Istina, i Deripaska, sada već bivši vlasnik crnogorske Fabrike aluminijuma (KAP) i u jednom trenutku najvažniji investitor u Crnoj Gori, preko svoje EnPlus grupe u Moskvi, a takođe i preko svoga predstavništva sa bazom u Briselu i PR agencije FTI Consulting, koju je ovaj milijarder unajmio da vodi njegov posao u Crnoj Gori, potvrdile su navode Manaforta da je bio angažovan od strane ruskog tajkuna u vezi odvajanja Crne Gore od Srbije 2006. godine!

Vlada Mila Đukanovića je tokom ovog perioda održavala jake političke veze sa Moskvom. Ruska finansijska podrška nezavisnosti se vratila u fokus javne debate tokom kampanje za parlamentarne izbore prošlog oktobra.

Tadašnji premijer Đukanović i najjača pro-ruska opoziciona grupa, Demokratski Front, su razmenjivali optužbe ko je dobio novac iz Moskve da propagira ruske interese u Crnoj Gori. Opozicija je tvrdila da je ruski uticaj u Crnoj Gori ojačao zbog Đukanovića i da je 2006. godine, uoči referendum o nezavisnosti, premijer dobio "stotine miliona dolara iz Moskve" kako bi se odvojili od Srbije.

Ovde je najvažnije znati da je ruski interes i uticaj došao u Crnu Goru baš za vreme Đukanovićeve vladavine (a, ne preko opozicije, kako se pogrešno misli u javnosti). Naime, od 2005. godine, Đukanović je blisko komunicirao sa ruskim zvaničnicima, neformalnim centrima moći, ruskom mafijom i obaveštajnim strukturama, što je više puta u javnim nastupima tvrdio i Nebojša Medojević, jedan od opozicionih lidera, pred oktobarske izbore.

Spekulacije o navodnoj finansijskoj pomoći iz Moskve za referendum u Crnoj Gori su bile podstaknute izjavom ministra odbrane Sergeja Šojgua, koji je rekao da je Rusija "pozajmila 300 miliona dolara Crnoj Gori, da oživi aluminijumski posao", jer je bilo već sasvim sigurno da će fabrika aluminijuma (KAP) bankrotirati. Putin je hteo nezavisnu Crnu Goru jer je mislio da će je tako bez problema privući na rusku stranu i dobiti baze na Jadranskom moru. Čak su priznali da su nudili milijarde Crnoj Gori, samo za pristup ruskih brodova crnogorskim lukama.

Međutim, Đukanović se "oteo", čim je dobio ponudu za ulazak Crne Gore u NATO. Tek tada je Putin pokušao preko Deripaske da destabilizuje Đukanovićev režim, na šta je on odgovorio tako što je Deripaski oduzeo KAP. Deripaska je onda tužio Crnu Goru i izgubio tužbu na međunarodnom sudu. Epilog se još ne vidi jasno, mada izgleda da će Crna Gora ući u NATO pakt. Činjenica je, takođe, da Rusi i dalje dolaze u Crnu Goru (ne tako masovno kao ranije), kupuju nekretnine i još uvek su najbrojniji strani gosti. Sa druge strane, situacija oko navodnog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, još više je nanela štetu Putinovom režimu i njegovim interesima na ovom delu Balkana.

Srbijom se Kremlj i ovih dana poigrava, na najbestijalniji način. Nije to prvi put u istoriji srpsko-ruskih odnosa da ruska elita izda Srbiju.

Po propasti Prvog srpskog ustanka Krađorđe je otišao u Rusiju da moli ruskog Cara za spas Srbije. Možemo da zamislimo kako je bilo teško otići u Rusiju peške, i eventualno ponekad na seljačkim taljigama. Karađorđe je bio šokiran kada je na dvoru shvatio da samo sluge govore jezikom koji je mogao puno da razume, a da vlastela govori stranim jezikom. Mnoga vlastela, uključujući i Cara, gotovo da nisu znali ništa od ruskog, jer su isključivo govorili francuski. Pisar ga je preko popa, koji je govorio crkveno-slovenski, pitao koji su mu zahtevi, i predao mu odlikovanje, a onda je Đorđe preko mesec dana čekao da ga Car primi, od jutra do mraka, u istoj maloj sobici na dvoru. Na kraju mu je bilo dozvoljeno da se pokloni Caru i celiva mu desnicu. Odmah posle toga su on i njegov pratilac, Grk Naum, bili isterani iz dvora kao psi. A, onda ponovo tegoban put za Srbiju, razočaran i slomljena srca - čovek koji se nikada nikome nije ponizio, je sebe ponizio za spas Srbije uzalud.

U to vreme je Miloš bio srpski knez, ali se teško može reći da je Srbija bila oslobođena. Miloš je vladao selima, a Turci gradovima. Beogradski paša je pozvao Miloša, rekao da ima obaveštenje da se Karađorđe vraća za Srbiju, i ucenivši ga rekao: "Ako ne ubiješ Đorđa kada stigne, i ne doneseš njegovu glavu, mi ćemo izaći iz gradova i načiniti veliki zulum!".

Lako je zaključiti da su Rusi javili Turcima da se Karađorđe vraća u Srbiju.

Ruska vlastela je huškala i vojno pomagala Bugarsku protiv Srbije.Tako su ruski korumpirani ministri i perverzna vlastela gurnuli 1912. Bugarsku da bez objave rata upadne u Srbiju. Bugarska vojska je stigla do blizu Smedereva, ali je Rumunska vojska upala u Bugarsku, opkolila Sofiju i postavila ultimatum Bugarskoj da se momentalno povuče iz Srbije i potpiše mir, koji se u istoriji zove Bukureštanski mir.

Rumunija i Srbija su dve jedine zemlje na svetu, koje graniče jedna drugu, a da nikada nisu bile u ratu. Josip Broz je hteo da napravi i autonomnu vlašku pokrajinu u Istočnoj Srbiji. Vlasi su to masovno odbili. Najpoštovaniji Vlah među njima je bio mrtav posle dva meseca; UDBA ga je ubila dok je sam orao na njivi.

Dakle, teško je prisetiti se događaja kada je ruska vlastela bila na strani Srbije!

Jugoslovenski komunisti su dobili direktivu iz Moskve da ne napadaju Nemce nakon okupacije, jer je SSSR imao dogovor Ribentrop-Molotov o nenapadanju! Tek kada je Nemačka napala SSSR bez objave rata, komunisti u Jugoslaviji su dobili direktive da se dignu na ustanak.

Pet dana uoči izbora u Srbiji, Vladimir Putin je primio Aleksandra Vučića, ''snažno ga podržavajući''. Učinio je to isključivo na molbu svog poslovnog prijatelja Geharda Šredera, bivšeg kancelara Nemačke koji se isticao u bombardovanju Srbije 1999. godine. Šreder je plaćen od Vučića 250 hiljade evra, a Putin je želeo da učini Šrederu, znajući pritom da Rusija namerava da zgazi Srbiju, da se dokaže pred ''zapadnim partnerima'', kako to voli da kaže ruski predsednik, da ne ugrožava evropske interese.

Nemci imaju, jednu staru, gotovo milenijumsku izreku „Rusija mora umreti - da bi mi živeli". O čemu se radi. Nije Hitler prvi od roda nemačkog, odnosno jevrejskog, koji je napao Rusiju. Okvirno računajući „Rusiju" su napadali Teutonski red, Livonski red, par vekova kasnije Napoleon , hm...Franci i Germani, braća rođena, a vek potom, istina, bilo je sukoba u međuvremenu, na Rusiju kreće nemački Drugi rajh sa sestrom od strica Austrougarskom . Ni jedni ni drugi, u tome ratu, nisu se slavno proveli. Rusija je od prve siles veta, svedena na izgladnelu „Sovjetiju", a Nemačka, istina, poražena od Francuske, galantno je puštena, da sa svim svojim vojnicima odmaršira kući, uz male teritorijalne ustupke, više reda - radi .

I dok priprema Srbiju za pokolj, ruski car Putin je bestidan. Prisetimo se da je prvi na okupirano Kosovo, nakon agresije NATO alijanse stigao ruski kontigent vojnika koji je samovoljno došao iz Tuzle i zauzeo prištinski aerodrom, ali je odmah bio povučen, a komadant smenjen! Kremlj nije prstom mrdnuo da spreči bombardovanje Srbije, zbog čega je premijer Rusije Viktor Černomirdin bio pred strašnim pritiskom ruske vojske da prestane da se kurva sa Zapadom, naročito od strane generala Ivašova.

Kremlj je sa Srbijom sarađivao samo iz nužde! Kupio je NIS jer je bio uvren da će se izgraditi Južni tok. Neke veće zainteresovanosti za ulaganja u Srbiju Kremlj nije imao, niti je pritiskao Srbiju zbog toga. Kredit od 800 miliona dolara za izgradnju infrastrukture - pruga Rusija je odobrila Srbiji, čija vladajuća elita nije kredit povukla, jer nije imala ideju na koji način da ga pokrade.

Iako je to unutrašnje pitanje Rusije, treba se podsetiti da je Kremlj doveo i Rusiju u vrlo težak položaj. Vladimir Putin i njegov partner Dmitrij Medvedev satrli su Rusiju. Omogućili su oligarsima da iz Rusije zauvek iznesu više od 3.000 milijardi dolara u strane banke, direktno služeći neprijateljima Rusije. Partneri Putin i Medvedev su razorili socijalni sistem u Rusiji, dovodeći u stanje pukog preživljavanja skoro jednu trećinu stanovništva. Socijalne razlike u Rusiji su najveće na planeti! Partneri Putin-Medvedev drže u rukama najveće državne kompanije koje im služe kao krave muzare. Prosečan život Rusa je vrlo kratak. Rusija se nalazi na 153 mestu u svetu, iza Hondurasa, pa životnom veku svojih građana!

Rusija je opkoljena, NATO je na njenim granicama, uz punu saglasnost ovog para. Podsetimo da je Putin za vreme svog mandata smenio više od 200 generala, koji su dizali glas. Posebna drskost ovih dvojice, bila je postavljanje za ministra odbrane Anatolija Serdjukova. Ruski mediji navodili su da Serdjukov, koji je nekada radio kao prodavac nameštaja, za svoju političku karijeru može da zahvali svom tastu, Zupkovu, jednom od najmoćnijih ljudi Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je 07.11.2012. 12 ministra odbrane Anatolija Serdjukova jer je preko firme „Oboronservis", koja se nalazi pod kontrolom njegovog ministarstva, učestvovao u proneveri državne imovine vredne oko 100 miliona dolara! Da skandal bude veći, kad je ruska policija došla da pretrese stan jedne od čelnica kompanije, Jevgenije Vasiljeve, vrata im je otvorio upravo Serdjukov, za koga se ispostavilo da je njen ljubavnik. Serdjukov se sumnjiči da je preko „Oboronservisa", državne firme koja se bavi snabdevanjem vojske, prodavao vojnu imovinu - nekretnine, zemljište i deonice firme - po nerealno niskim cenama i tako, kako se veruje, nelegalno prisvojio milione. Smenjen je, jer je tast bio više nego besan na zeta. Jer je njegovu porodicu izložio javnom poniženju.

Rusko tužilaštvo objavilo je da su tokom pretresa stana Jevgenije Vasiljeve zaplenili važna dokumenta, 75.000 evra u gotovini, vredan nakit i umetničke antikvitete. Priprosti ruski ministar odbrane bio je pod najdirektnijom Putinovom zaštitom, jer mu je ljubavnica bila sestra njegovog partnera Medevedeva.

Koliku štetu je ministar naneo odbrambenoj moći Rusije nije teško izračunati. On je ponižavao generale, pilote, komandante elitnih vojnih jedinica, rasprodavao državne tajne. Tek kada je armijski vrh odlučio da ga uhapsi, Putin je bio primoran da ga smeni. Teška srca!

Ruski predsednik je čovek koji je izdao svakog sa kim se rukovao! Papa Franja ga je dva puta primio i molio da zaštiti hrišćane u Siriji i drugim delovima sveta, ali je ovaj potuljeni čovek samo klimao glavom.

Većina ruskih ministara koje je on postavljao, postali su ogorčeni protivnici njegove politike, uvidevši da on stavlja omču Rusiji oko vrata. Posle pobede levice u Grčkoj, Cipras je odmah odeleteo u Moskvu, ali ga je Putin hladno primio, da se ne zameri Merkelovoj, koja je ponizila Rusiju uvođenjem sankcija i teškim sramoćenjem ruskog naroda. Kako se Sirija provela pod ''Putinovom zaštitom'', najbolje je objasnio nedavno državni sekretar SAD-a Reks Tilerson, rekavši da Rusija nema snage da pomogne Siriji! A Reksa Tilersona Putin je odlikovao visokim ordenom.

Rusija pokušava da pruži utočište Aleksandru Vučiću, preko Belorusije, kojom takođe vlada diktator Aleksandar Lukašenko. I dok je razorena i opkoljena Srbija na meti hijena iz Nemačke, bez ijednog saveznika, ruski predsednik Srbiju nudi, kao na tacni, Merkelovoj, uveren da će mu se ona, ako pobedi, ponovo osmehnuti.

Ruski predsednik je lažnim obećanjima vojne pomoći Srbiju učinio golorukom, bez ikakve sposobnosti da se brani. A, primio je Vučića uoči izbora, da mu ponudi zaštitu (jer diktator je diktatoru mio, ma odakle bio), da bi poslao Rusima poruku kako ''brine o pravoslavnoj braći". Ipak, treba istine radi reći da u Srbiji Ruski dom kulture i druge organizacije doprinose snažnom produbljivanju rusko-srpskih odnosa.

General Leonid Rešetnjikov, doskorašnji direktor Ruskog instituta za strateške studije, koga je Putin smenio zbog kritike crnogorskog predsednika Đukanovića, izneo je razočarenje ruskom politikom na Balkanu, misleći na Kremlj, jer ruske kompanije u Srbiji i Bugarskoj nisu pomagale proruske medije i intelektualce, već one koji su otvoreno huškali protiv Rusije. Takvo mišljenje o politici Kremlja imaju i ruska akademija nauka i vojno-obaveštajna zajednica, koja je svesna da ih Kremlj opkoljava i vraća u Aziju.

Nema sumnje, Kremlj je prvo rasturio Srbiju, a danas nas je ponudio Merkelovoj, kao dezert, da nestanemo sa zemljopisne karte. Rat na Balkanu je neminovan, a Srbija je nenaoružana, gladna, gola i bosa, u lažnoj nadi da će je Rusija zaštititi. Proćemo isto kao i Makdonija, koju je ''Rusija podržavala'' .

Ipak, pogledi većina građana Srbije i dalje su uprti ka Moskvi, jer smo ponovo ostavljeni na cedilu. Bez ijednog saveznika. Surova je to istina, ali se ne treba zavaravati. Spasa nam nema, preživeti nećemo.