Da se ne zaboravi

PRE AMERIČKE AGRESIJE!

Italijanski novinar Đani Viola objavio je tekst o pre i posle agresija na Srbiju, koji u prevodu Ivice Miloševića prenosimo u celini

Đani Viola

Bari Lituči je istakao da je jednom prilikom "Nju Jork Tajms" objavio fotografiju, što je značilo da su bili portreti Hrvata pogođeni zverstvima Srba, tačno je da su bili ubijeni Hrvati, ali zverstva su počinili bosanski Muslimani; i tim vestima je "Tajms" naredne nedelje objavio i porekao neodređene laži. Godine 1993. snimljena su "otkrića" novinara Roja Gutmana, predodređena da osvoji Pulicerovu nagradu o "logorima za istrebljenje" koje su vodili Srbi.

Ova otkrića nikada nisu bila potvrđena dokazima, što znači da su lažne vesti. Između 1. januara i 31. oktobra 1998. godine, u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, albanski teroristi čine 1.496 terorističkih napada sa 152. ubistva građana albanske, srpske, crnogorske i romske nacionalnosti.

U svojim operacijama teroristi ubijaju civile, žene, decu i starce. Ubijaju ih u poljima, dvorištima njihovih kuća i u vozilima. Ubistva su bila okrutna i svirepa da bi se zastrašilo stanovništvo, odnosno da bi ubedili žrtve da učestvuju u terorističkim aktivnostima.

Albanske žrtve, pripadaju albanskoj zajednici koja nije imala nameru da se pokloni diktatima terorističke "OVK". 1998. dolazi se do otkrića gde su pronađene masovne grobnice, gde se vidi da je to bila operacija terorističke "OVK" odnosno, kako se sami izjašnjavaju. Tela žrtava su ubijeni Srbi, a masovne grobnice su pronađene u selu Klečka (opština Lipljan), Glođanima, Gračanima i selu Volujak.

LAŽNE IZBEGLICE SA KOSOVA

Pre rata, odnosono pre bombardovanja Srbije, koje je počelo 24. marta 1999.godine, nije bilo izbeglica kosovskih Albanaca: prve izbeglice su registrovane 27. marta 1999. godine na granici sa Albanijom (zvanični izvor NATO-a). Egzodus je tragičnim dimenzijama počeo sa početkom NATO bombardovanja Srbije.

Na kraju rata je prebrojano 900.000 izbeglica kosovsko-albanske nacionalnosti (od toga 100.000 je izbeglo u Srbiju) i bilo je 100.000 izbeglica Srpske nacionalnosti.

Kategorija kosovskih Albanaca, definisane kao "izbeglice" pre intervencije NATO-a, i bilo ih je između: 3 do 4.000, koji su između 1989. i 1998. emigrirali u Švajcarsku i Nemačku; Između oružanih sukoba terorističke grupe OVK i Srpske policije, brojalo se 600. smrtnih slučajeva (od kojih su 80% bili Albanci) i bilo je oko 250.000 raseljenih lica (90% Albanaca). Ove poslednje su primili rođaci na Kosovu ili u Srbiji (toliko je tačno da i danas ima mnogo Albanaca koji žive u Srbiji); 60.000 Albanaca je izbeglo u Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju.

Da bi uzeli u obzir da su mnogi Albanci pobegli sa Kosova, otišli su, jer se mnogi od njih nisu složili sa stavovima terorističke grupacije OVK i da bi izbegli masakr, kao što su se mnogi zaista i desili od strane ove terorističke grupacije.

Podaci i ukupne brojke, koji se odnose na situaciju nakon dolaska KFOR-a (do marta 2000.) govore o tome da je spaljeno preko 50.000 srpskih kuća na Kosovu, uništeno i spaljeno između 84-i manastira i drugih istorijskih spomenika, otetih i nestalih 821. osoba, ubijeno 911. Srba. Izbeglice iz Srbije i Crne Gore (pobegli su u Srbiju) bilo je skoro 200 hiljada (330 hiljada uključujući i druge nealbanske etničke grupe), dok je oko 100 hiljada Srba ostalo na Kosovu, zajedno sa 30.000 Roma, 35.000 Muslimana, 12.000 Goranaca i 500 Hrvata ( govore podaci UNHCR-a i OSCE).

U periodu od 12. juna 1999. do 31. decembra 2000. godine, na Kosovu je nestalo ili kidnapovano 932. lica ne-albanskog stanovništva. U istom periodu, nestalo je i 300. Albanaca. Treba napomenuti da je širom Kosova i Metohije, teroristička grupa OVK, upravljala sa najmanje stotinom zatvora u kojima je bilo mnogo nestalih i od kojih su mnogi bili ispitivani, mučeni i ubijeni.

AGRESIJA NA KOSOVU

31. marta 1999. Rusija demantuje da se "na Kosovu događa bilo kakav genocid". Ubrzo nakon početka rata na Kosovu, 5. april 1999., američki Stejt department je objavio da 500.000 Kosovskih Albanaca "propušta žalbu" i "strahuje se da su ubijeni".

Iz kog izvora informacija je američki Stejt department izvukao ove podatke? Izvor je bio "Radio Sloboda Kosova", propaganda terorističke grupe OVK, čiji lider Hašim Tači govori o sto hiljada albanskih talaca zarobljenih na stadionu u Prištini (da kažemo, manipulacija kao u doba Pinočea!). Tačijeve reči su uzimane po nominalnoj vrednosti, ništa-manje do samog britanskog ministra inostranih poslova Robin-a Kuk-a (šefa Partije Evropskih Socialijalista!).

Novinari Frans Presa su požurili na stadion i saznali da tamo nema talaca, ni traga. Dana 10. aprila 1999. godine Međunarodni crveni krst, negirao je podatke o nestalim kosovskim-albancima. NATO sa svoje strane, ponavlja da je "etničko čišćenje" na Kosovu gore nego u Bosni.

Na satelitskim fotografijama, 11. aprila 1999. godine, prikazane su navodne masovne grobnice na teritoriji Jugoslavije. 17. april 1999. godine, na osnovu satelitskih fotografija pilota NATO Alijanse, nije isključeno da su masovne grobnice mogle biti iskopane u blizini sela Izbica na Kosovu i Metohiji. 18. aprila 1999. godine, NATO govori o 43. masovne grobnice, identifikovane preko satelita.

Prema jednom Holandskom kartografu, Elmer Burije (iz Generalštaba Holandije koji je bio upoznat sa planovima i dokumentima) fotografije koje prikazuju navodne masovne grobnice detektovane od strane satelita NATO Alijanse, bile su lažne, čak štaviše ne-normalne. Dok Burije ispituje 4. fotografije iz mesta Pusto Selo.

U međuvremenu, "borci za slobodu" Milutinović i Rugova izjavljuju (sa žaljenjem!), da NATO bombardovanje ne pogađa samo Srbe, nego i Albance! Iz tog razloga oni zahtevaju prekid bombardovanja ... 16. maja 1999. NATO ponovo osuđuje, sa tvrdoglavošću tipično za imbecile, nestanak više od 100.000 mladih etničkih Albanaca od početka konflikta. Slika eksplicitno izrečena od strane američkog ministra odbrane Kohena, govoreći o 100.000 ljudi "vojno sposobni muškaraci Albanske pripadnosti" možda ubijeni od strane Srba.

Evo saopštenje za Televiziju Rai: "Oko stotinu hiljada Albanaca radno sposobnih, nestalo je sa Kosova i možda su ubijeni." Izjavio je državni sekretar za odbranu Kohen, u jednom intervjuu za Televiziju. Kohen nije naveo izvor ili metodu svojih kalkulacija, ali kaže da je primio izveštaj da je najmanje 4.600 ubijenih u pucnjavi. "Srbi redovno odvajaju žene od muškaraca i upravo muškarci su glavne žrtve vojske".

Prethodno Visoki komesar UN za ljudska prava, Mari Robinson, potvrđuje izjavu SAD-a, da je nestalo 100.000 ljudi. Robinson kaže da su u pitanju muškarci i proglašeni su nestalima, kidnapovani od strane Srba i nikada više nisu viđeni. Dva dana kasnije (18. maja 1999.), broj nestalih se povećava. Prema izvještaju objavljenom za Televiziju RAI "Ne zna se ništa o 225 hiljada kosovskih Albanaca.

Možda su se skrivali da bi pobegli od Srpske milicije, ili su možda ubijeni. To je potvrdio ambasador David Šefer, Američki službenik za ratne zločine, dok je bio u poseti NATO-a u Briselu". U izjavi se dodaje "Pre nekoliko dana SAD su govorile o 100.000 nestalih Kosovara". Na talasu ove serije laži, 26. maja 1999. TPI priprema nalog za hapšenje Miloševića, optuženog da je ratni zločinac. U međuvremenu, bombardovanje se pojačava. 27. maja TPI izdaje mandat hapšenje. Prethodno, SAD najavljivale su "odrubljivanje" Miloševićeve glave, u najčistijem stilu Dalekog Zapada. 31. maja 1999. prema Bonu, Srbi su osnovali koncentracione-logore na Kosovu. Iznenada NATO (3. juna) smanjuje broj ubijenih Kosovara na 5.000!

Posebno britanski ministar inostranih poslova Geof Hoon, izjavljuje da "u više od 100 masakra" ubijeno je oko 10.000 Albanaca. (17) Dana 5. juna 1999. godine, očevici (sa istom pouzdanošću koja se pripisuje Tačiju) odnose se na srpske logore smrti u kojima su leševi (ovde se dodaje fantazija) oni su bili spaljeni (u mestu Treska) da bi tragovi masakra potpuno nestali. Naravno da je sve lažno.

IZUM CIFRE UBIJENIH

Nakon rata na Kosovu i Metohiji u Prizrenu (Kosovo), otkriven je centar terorističke OVK za mučenje Srba. U ranim danima okupacije NATO-a ponovo je izašla cifra o 10.000 ubijenih Albanaca (brojka znatno niža od prethodnih koji su govorili o 100.000 pa čak i 500.000 ubijenih Albanaca).

U svakom slučaju, nikada nisu dostavljeni nikakvi dokazi koji bi podržali ove brojke, čak ni objašnjenje o tome kako su oni statistički konstruisani. U istom periodu Asociejted Pres (izdanje od 18. juna 1999.) i druge novinske agencije, objavile su tada da su Srbi ubili 10.000 Albanaca. Takođe, ovom prilikom nisu data nikakva objašnjenja o metodologiji koja je sledila u izradi date statistike, plus NATO nije još nije bio prisutan na Kosovu i Metohiji, tako da podaci nisu mogli biti izvedeni i provereni na licu mesta. Sredinom juna FBI je poslao tim da istraži dva mesta koja su navedena u optužnici Slobodanu Miloševiću, za koje se smatralo da je bilo šest žrtava u jednom, i dvadeset u drugom.

Da bi tim na Kosovu sproveo istragu, prevezao je 107.000 prtljaga u opremi gde će se baviti "najvećim mestom zločina u forenzičkoj istoriji FBI-a", ali nije učinio ništa u izveštaju, tako da se 1. jula FBI-ov tim vratio kući bez izveštavanja, ništa o masovnim grobnicama, iz prostog razloga što nije imao element da ilustruje upućivanje na sprovedene istrage. 16. juna 1999., nakon završetka rata, govori se o 10 -11.000 Kosovara, koji su sahranjeni u raznim masovnim grobnicama, žrtve masakra i zločina.

Vest je široko rasprostranjena zvanično od Bernarda Kušnera (administrator-šef misije UN na Kosovu i Metohiji, i organizator "Lekari bez granica"!). Novinar Parenti piše: "U leto 1999-e, montaža Medija o masovnim grobnicama, svedena je na povremene reference, koje nisu bolje specificirane/precizirane.

Zapravo nekoliko lokacija koje su otkrili da imaju nešto poput desetak leševa ili ponekad duplo, bez ikakvih dokaza u vezi sa uzrocima smrti, pa čak ni prema nacionalnosti žrtve; u nekim slučajevima je postojao razlog da se veruje da su žrtve Srbi." 1. jul 1999. izvor Kongresa je saopštio da cifre koje su date, služe za opisivanje patnje u pokrajini, i u velikoj meri su preuveličane. Pentagon se brani.

Dana 12. jula 1999. godine, agencija "Rojters" saopštava, snage NATO Alijanse su napravile katalog sa više od 100 lokacija, gde opisuju sadržaj priče da su pronađena tela masakriranih etničkih Albanaca. 2. avgusta 1999.

Bernard Kušner je izjavio, da je na Kosovu pronađeno u jamama oko 11.000 leševa, a kao svoj izvor navodi TPI (ICTY) Međunarodni Sud u Hagu, koji je međutim doveden u pitanje i napravljena je afera, i porekao da je dao bilo kakve informacije ove vrste, i iz tog razloga, do danas nije jasno, kako je Kušner stigao do procene izražene tom prilikom.

Novine Los Anđeles Tajms (broj citiran krajem avgusta 1999. godine od novinara Parenti-ja), pokušao je da povrati (i oživi) pitanje masovnih grobnica, tako što je podigao jedan šareni govor o nekakvim "bunarima", izveštavajući priču o tome, kako bi kosovski bunari mogli biti "masovne grobnice same po sebi".

List je izjavio ... mnogo leševa je bačeno u bunarima na Kosovu ... srpske snage su očigledno masakrirale ... i mnoga tela Albanaca su bačena u bunarima tokom kampanje terora. (14) Ali kakve su zaista bile činjenice?

Novinar Parenti nam to objašnjava: "Očigledno? Kada je priča ušla u detalje, on je živeo u jednom selu gde ima jedan bunar - u kojem je pronađen leš čoveka, trideset-devetogodišnjeg muškarca, gde je pronađen zajedno sa tri krave i psom, ali nije precizirana nijedna nacionalnost ili uzrok smrti čoveka, niti je bilo jasno ko je bio vlasnik tog upitnog bunara". Konkretno "Tajms" je zaključio, pomalo tvrdoglavo, ali je potvrdio "da nisu pronađeni drugi ljudski ostaci" (15). Novinar Parenti dodaje: "Koliko ja znam, ni "Los Anđeles Tajms" niti drugi medijski emisari, nisu više davali izjave/priče o bunarima punih žrtava."

POTRAGA ZA MASOVNIM GROBNICAMA

Počinju kontrole o masovnim grobnicama koje su prijavili Kosovari (etnički Albanci). Perez Pujol, direktor Instituta Pravna Anatomija iz Kartagene kaže: "Počeli su sa 44.000 smrtnih slučajeva. Onda su se spustili na 22.000. I sada govore o 11.000.

Čekam da vidim koji će biti konačan broj". Sa svoje strane potvrđuje Juan Lopez Palafoks, glavni inspektor, šef Kancelarije za Antropologiju, Naučna Policija: "Rekli su nam da idemo u najgori deo Kosova. I da treba da se pripremimo za više od 2000. obdukcija. I da smo trebali raditi do kraja novembra (rad je započeo u avgustu a završio se u septembru - n.d.r.). Rezultati su mnogo drugačiji. Pronašli smo samo 187. leševa i sada ćemo se vratiti".

Kasnije kaže: "U bivšoj Jugoslaviji su počinjeni zločini, bez sumnje su strašni, ali su izvedeni u vreme rata". Novinar Parenti izveštava: "Emilio Perez Puhola, priznaje da njegov tim nije pronašao niti jednu masovnu grobnicu i podneli su objavljene izvještaje o masovnim grobnicama kao deo "mehanizma ratne propagande".

Na 46. lokacija gde su napravljena istraživanja u oblastima italijanske nadležnosti, pronađeno je 155. leševa od toga 59. je iz grada Peć, dok na drugim lokacijama, pronađena tela mogu se računati na prstima jedne ruke. Evo nekoliko primera: A.

U rudnicima Trepče, gde je TPI verovao da je ubijeno 700. Albanaca (neki izvori su govorili o hiljadu ili više leševa!), nije pronađeno ni jedno telo.

Prema izveštajima američkih zvaničnika i NATO Alijanse, Srbi su bacili hiljadu ili više tela dole niz ventilacione otvore/bunare ili su ih se otarasili u rezervoarima hlorovodonične kiseline iz rudnika. Kakve su zaista činjenice? U oktobru 1999. godine, MKSJ je objavio rezultate Zapadne istraživačke grupe za Trepču:

U ventilacionim bunarima u rudniku, nije pronađen ni jedno telo, niti je bilo indikacija da su rezervoari ikada korišćeni u pokušaju da se rastvore ljudska tela. (11) Sa realnim izvinjenjem pod izgovora o "zagađenju", trupe KFOR-a na čelu sa Bernardom Kušnerom (postoji video zapis koji je dokumentuje ove činjenice) oni su nezakonito preuzeli objekte u svrhu da bi dostavili kompleks stranim multinacionalnim kompanijama. B. Đakovica: Američki Stejt department je naveo da ima preko 300. žrtava koje su se odnosile na dva masakra, dok su na kraju pronađena samo tri tela. C. Ljubenik (blizu Peći, zona usklađenih borbi): Verovalo se da ima oko 350. tela, inače je pronađeno sedam leševa.

D. Izbica: Prijavljeno 150. smrtnih slučajeva, nema nalaza o masovnoj grobnici. E. Glogovac: Prema Državnom sekretarijatu, koji je prikupio izjave izbeglica, Srbi su ekshumirali tela najmanje 50. Albanaca i prevezli ih u jednom gradu u blizini. TPI je pronašao samo dva tela. F. Bistrica: TPI ne pronalazi nijedan leš, iako je prijavljeno više od stotinu. G.

U Kravicama isto američki izvor (Stejt Department) prijavljene su 82. žrtve, istraživanje je utvrdilo prisustvo samo jednog leša, dok drugi izvori poriču bilo kakvo otkriće. H. U Pusto Selo se tvrdilo da je 106. muškaraca zarobljeno i ubijeno krajem marta, ali nisu pronađeni ostaci masakra.

Septembra 1999. godine, Jared Izrael, izvršio je pretragu na internetu za članke o novinama koje su se pojavile u protekla tri meseca, i koje su sadržavale reči "Kosovo" i "masovne grobnice", rezultat je bio: "Više od 1.000 - previše za popisivanje ". Ograničavajući ovu pretragu na članke u "Nju Jork Tajmsu", pronašao je 80., oko jedan na dan; međutim - kako novinar Parenti piše - kada su podvrgnuti konkretnim dokazima, masovne grobnice kao da su nestale!

NEUSPEH AMERIČKIH LAŽI

Kako piše novinar Parenti: "Krajem jeseni 1999. godine, medijski podvig o masovnim grobnicama očigledno nije uspeo. Mnoge otkrivene lokacije koje se smatraju najpoznatijim, prikazane su u nekoliko složenih stotina tela ali ne hiljade ili desetine hiljada ili stotina hiljada masakriranih od ranije i bez, između ostalog, nije bilo nikakvog znaka mučenja ili masovnih pogubljenja; u mnogima nije bilo pouzdanih dokaza o nacionalnosti žrtava ".

Evo kako je MKS ponudio vest o "senzacionalnom neuspehu" o sprovedenim istragama da se utvrdi postojanje "stotina hiljada" Kosovara (etničkih Albanaca) koji su masakrirani od strane Srba: 10. novembra 1999. glavna tužiteljka MKS Karla del Ponte, objavila je do sada postignute rezultate (rezultati koji su kasnije zamrznuti zbog nedostataka dodatnih podataka).

Nakon pet meseci istrage od strane eksperata iz 14. zemalja koji sarađuju sa MKS, istražena je trećina od 529. prijavljenih masovnih grobnica, od koga je MKS primio vesti. U tih 195. jaraka ekshumirano je 2.108 tela, umesto 4.256 za koje se verovalo da su sahranjeni na istim mestima. Gospođa Del Ponte smatra da je nezadovoljna i zaista navodi da ova cifra ne mora nužno podražavati pravi broj žrtava. U praksi, gospođa Del Ponte se ponaša kao nezadovoljni navijač poraza svog tima. Ako bi se pronašlo više smrtnih slučajeva, gospođa Del Ponte bi dobila veliko zadovoljstvo, barem bi mogla pokazati da su laži MKS istinite, ali činjenica je bila da se pokazalo upravo suprotno, a to je da je MKS uvek podržavao i promovisao laži, a sve to nije ni najmanje uzdrmalo verovanja Karle Del Ponte, čime se pokazalo da se radi o verovanjima koja su nezavisna od bilo kog odnosa sa realnošću. Pitanje je: kako je tih 2.108 ljudi umrlo?

U suštini, uzroci se mogu naći u terorističkim napadima OVK, u sukobima između njih i naroda ne-muslimanskog ili muslimanskog koji nisu podržavali terorističku OVK, u sukobima između Vojske Jugoslavije i terorističke OVK. Isti sukobi tokom rata na Kosovu (1999.) izazvali su oko 550. smrtnih slučajeva, od kojih su 426. srpskih vojnika i 114. agenata ministarstva unutrašnjih poslova.

Samo NATO bombardovanje izazvalo je na hiljade smrtnih slučajeva na Kosovu (i isti broj u ostalim područjima Jugoslavije), a više od 200. mrtvih su žrtve američkih neeksplodiranih bombi. Tela pronađena u tih 195. masovnih grobnica nisu "međutim" od civila Kosovara (etničkih Albanaca), već oni pripadaju ljudima svih nacionalnosti i umiru od svih uzroka.

Američki nedeljnik "Njuvsveek" je 22. novembra 1999. godine primetio vanredno smanjenje broja zaposlenih u brojkama o telima pronađenim u masovnim grobnicama (svi leševi, dobro je ponoviti "ne" pripadaju isključivo samo albanskim civilima, nego svim etničkim zajednicama a uzrok smrti je da su umirali od svega/rata), navodi se: "devet meseci nakon Kforovog ulaska na Kosovo ništa, niti u zaključcima Krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju niti u onim drugim međunarodnim organizacijama, omogućava da se podrži optužba za genocid."

POTIŠTENOST DŽELATA I KONAČNI ZAKLJUČCI

2000. pokušavamo na svaki način dokazati, da "masovne grobnice" koje je Klinton već najavio, zaista postoje a da ih trupe KFOR-a nikada nisu pronašle. Tako dolazi plan "Gvozdeni konj" za etničko čišćenje Kosova, zdravo izmišljeno od strane nemačke vlade.

Podaci iz ankete, početkom 2000. godine, daju sledeći bilans: 529. masovnih grobnica sa 3.685 celih leševa i 258. ostatka tela, ukupno 3.943 tela. Takođe, u ovom slučaju je validan diskurs o žrtvama koje pripadaju svim etničkim grupama i smrti od posledica svih uzroka. Pošto gore navedene cifre nisu predstavljenje kao neophodne karakteristike homogenosti (tj. da su to brojke čije jedinice pripadaju različitim kategorijama), ne mogu se koristiti funkcionalno u odnosu na bilo kom sociološkom diskursu. To bi bilo kao da se izuzme etnički sastav neke države tako što se napravi popis koji ne ispituje ispitanike o njihovoj nacionalnosti.

Haški tribunal prekida potragu za "masovnim grobnicama" u jesen 2000. godine: na taj datum je objavljeno 946. masovnih grobnica o potvrđenom broju žrtava. Međutim, MKS navodi da se konačni podaci odnose na samo 429. jama (najavivši odustajanje od sprovođenja istraživanja u preostalim jamama ...). Broj celih pronađenih tela je 4.392, dok je nađeno stotine delimičnih ljudskih ostataka. (Beta, 17. juli 2001., Zapadne Vesti br. 459 - Kosovo - 2. avgust 2001.) Očigledno je da takve brojke, čak i kada se uglavnom odnose na jednu određenu etničku grupu (a u ovom slučaju "ne postoje Dokazi" koji se uglavnom odnose na etničke Albance), ukazuju na istorijski kontekst građanskog rata, ali svakako ne na genocid.

U tom smislu treba imati na umu, da su teroristički napadi grupe OVK, koji su se desili od kraja rata do oktobra 1999. godine, dovelo je do 1000. smrtnih slučajeva. Na Kosovu za Kofija Anana (generalni sekretar UN) "nema nezavisnih posmatrača koji će potvrditi optužbe za genocid".

Na raznim označenim lokacijama gde se sprovode kontrole, kako piše novinar Parenti, "jedna jama iza druge, tela su izbegavala materijalizaciju u značajnim količinama - ili čak u bilo kojoj količini". Drugim rečima, ta tela uopšte nisu postojala. Lako se može prepoznati, da je broj žrtava u masovnim grobnicama, mnogo manji od broja žrtava koja su zaista prisutni na teritoriji Kosova i Metohije. Koliko možemo da vidimo kroz gore navedene podatke, ne postoje masovne grobnice a da nisu remek-delo terorističke grupe OVK, od najpoznatije one u Račku, do onih koji su nedavno otkrivene.

Sve one predstavljaju ruku odreda smrti, od škole CIA-je. Isti ljudi koji su vodili ruku argentinskih mučitelja. U mnogima bilo je govora o "nestalim telima", to jest o telima koja su "ionako trebala biti tamo", pa je zamišljeno da ih je neko odneo (kako se može reći: savijati stvarnost svojom voljom, da ne bi savijali stvarnost sa stvarnim činjenicama).

U stvarnosti, ekshumacija tela je bila za upotrebu i popunjavanje masovnih grobnica, što je bila uobičajena praksa terorističke grupe OVK, i tako su izgrađene neke od najpoznatijih masovnih grobnica. U praksi međutim, teroristička grupacija OVK je morala da dokaže postojanje masovnih grobnica napravljena od strane Srba, ali nije imala na raspolaganju tela Kosovara (etničkih Albanaca) koji su ubijeni u ratu od strane Vojske Srbije (bivša Vojska Jugoslavije), alternativno su koristili dve kategorije smrti: žrtve koje su bile u oružanim sukobima ili mrtve koji su već bili sahranjeni.

Objavljena "Knjiga nestalih lica" na Kosovu i Metohiji od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta - ICRC izveštava podatke o nestalim licima za period januar 1998. - 5. April 2001. Lista sadrži, samo imena ljudi čija je sudbina nepoznata i čiji nestanak su prijavili članovi uže porodice.

Na konferenciji za štampu za prezentaciju knjige, Elizabet Tvinč, šef misije Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta, ICRC-a u Prištini kaže, da se pojavljuje lista nestalih lica oko 3.525 ljudi, od kojih je 2.746 Albanaca (na proveru spiska, oko 2.350 Albanaca je nestalo tokom NATO bombardovanja, a oko 400. pre i posle bombardovanja), 516. Srba, 137. Roma i 126. ljudi drugih nacionalnosti, kao što su Goranci, Bošnjaci, Turci i Crnogorci. U prethodnoj verziji iz juna 2000. godine na listi je prijavljeno 3,368 nestalih osoba. Od tada, kako Elizabet Tvinč kaže, razjašnjeno je 484. predmeta, ali je registrovano još 646. novih imena.

NATO AGRESIJA 1999. GODINE U 78. DANA

BOMBARDOVANjA JE UBILA I UNIŠTILA NAJVEĆU ISTORIJU SVETA, U 2.300 AVIONSKIH NALETA.

Ubijeno 89. dece (čak i u kupatilu na noćnoj noši, dete od samo dve godine starosti); 2.500 civila je ubijeno; Povređeno je 6.000 civila; 1.002 srpskih vojnika i policajaca; 30.000 ljudi je evidentirano do sada obolelih od tumora, posledice su od NATO bombardovanja i zagađenja okoline; 18.000 ljudi je umrlo od raka od 1999. do danas; Uništeno je 25.000 zgrada; Uništeno i 595. kilometara železničkih pruga, 14. civilnih aerodroma je uništeno; 19 bolnica je uništeno; Uništeno 18. vrtića; Uništeno 470. kilometara puteva; Uništeno 44. mostova; Uništeno i 69. škola; 176. spomenika kulture; 16. srpskih televizijskih novinara je ubijeno na poslu, bombardovanjem televizije u jednoj noći.

Hidroelektrane, vodovodni sistemi su uništeni, seljačke njive su zagađene posebnim hemijskim sredstvima, ubijene su hiljade divljih životinja, medveda, jelena i domaćih životinja, spaljene su šume, reke su.... sve u ime zapadne demokratije!

Preveo sa italijanskog na srpski: Ivica Milošević