KiM

Kada je počela briselska rasprodaja Kosmeta?

Sloboda u kažnjavanju Srba

Ako se u srpskoj istoriografiji određeni datum zapostavlja i gura u zaborav, onda on verovatno ima ogroman značaj. Tako je sa osmim martom 2011. godine. Tog dana u Briselu je došlo do prvog susreta delegacije Republike Srbije sa predstavnicima albanskih separatista sa Kosova i Metohije.Potrebno je stalno ponavljati da su pregovori u Briselu protivni pre svega Ustavu Srbije ali i međunarodnom pravu što je bilo neophodno jer ne postoji legalni način otimanja Kosova i Metohije.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

U prvoj fazi pregovore je vodio tada politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Borko Stefanović, a teme su već na početku govorile sve - katastar, aviosaobraćaj, telekomunikacije, predsedavanje CEFTA i izgled carinskih pečata.

Uskoro je došlo do smene vlasti kada je podršku dobila Srpska napredna stranka i to baš zahvaljujući obećanjima da će "poništiti Borkove sporazume". Degodilo se sasvim suprotno, kako je uostalom Vučić i sam rekao, Albancima je dato sve što su tražili. A sa tim dato im je i mnogo više - sva prava Srba na normalan život kakvog danas za njih na Kosovu i Metohiji ima tek u sećanju. Čak i vreme pod NATO kontrolom predstavlja neuporedivo lepši i slobodniji život od ovoga kakav žive danas.

Istovremeno iz Evropske unije su naglašavali da će se pregovori odnositi na "regionalnu saradnju, vladavinu prava i slobodu kretanja ".

Regionalna saradnja postoji ali se ona odvija između mafijaških klanova pod kontrolom Vođe i albanskih separatista nezvanično dok je zvanično u njenom fokusu stvaranje Velike Albanije. Vladavina prava je pretvorena u potpunu obespravljenost Srba i vladavinu sile u meri koju Zapad, Vučić i Albanci sa KiM dogovore dok slobodi kretanja ističu i poslednja zrnca u peščanom satu.

Naime, "sloboda kretanja" odnosila se isključivo na slobodno kretanje Albanca kako širom Kosova i Metohije, tako i ostatkom Srbije pod svojim obeležjima i bez ikakvih problema. Srbi ne samo da nisu bili obuhvaćeni tom idejom već je njima namenjeno potpuno oduzimanje nacionalnih oznaka i obeležja ali i ljudskog ponosa i dostojanstva bez ikakvog prava da biraju. Ta, jedna od najvećih ako ne i najveća sramota koju je Aleksandar Vučić naneo srpskom narodu u celini ne samo na KiM, izvedena je u redovnim koracima koje su Albanci preuzimali po sporazumima koje je on sa njima dogovarao u Briselu.

Tako je septembra 2021. tzv "kosovska policija" u blizini administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak postavila veći broj dodatnih kontejnera i opremila ih strujom, internetom i ostalim što je neophodno za puno funkcionisanje osoblja koje će tu boraviti. Čitav taj proces režimski ali i ostali mediji na srpskom, pratili su zabezeknuti sve vreme pitajući se šta se dešava? Iz tzv. "kosovske policije" javili su da se to čini "radi poboljšanja uslova za rad policijskih službenika za nadzor granice". Ta poslednja reč, "granica" u srpskim medijima je uporno ignorisana.

Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, koji je bio jedan od najoštrijih kritičara Vučićeve vlasti, a danas jurišnik upravo te izdajničke politike, optužio je Albance za njihovu "samovolju" izbegavajući da pojasni da se ne radi ni o kakvoj "samovolji" već o sprovođenju onoga što je u Briselu potpisano.

Medijima, naravno nije palo na pamet da se prisete da su u dva navrata u Briselu potpisani sporazumi koji se odnose na "slobodu kretanja" već su mahom prenosili pamflete Vučićevih jurišnika koji su galamom i busanjem u prsa skretali pažnju sa događaja.

Za to vreme na strani kosovskih Albanaca ponosno su isticali suštinu dogovora. Odmah nakon sastanka 14. septembra 2014., a upravo na koji su se Albanci pozvali tokom pojačavanja svojih kapaciteta na prelazima, tadašnja zamenica takozvanog "premijera republike Kosovo" Edita Tahiri izdala je saopštenje za javnost kojim pojašnjava da će već sutradan "stupiti na snagu sporazum o otvaranju novih graničnih prelaza, koji mogu koristiti građani Kosova i dijaspora za tranzit kroz Srbiju u treće zemlje.

Ovi granični prelazi su: Šid-granični prelaz između Srbije i Hrvatske, Kelebija- granični prelaz između Srbije i Mađarske, Gradina- granični prelaz između Bugarske i Srbije i Preševo -granični prelazi između Srbije i Makedonije, kao i Niški aerodrom.

Od 22. septembra 2014. godine, sunarodnici sa državljanstvom Kosova sada već mogu koristiti Aerodrom „Nikola Tesla" u Beogradu za tranzitna putovanja" naravno, sa ličnim dokumentima izdatim od strane separatstičkih vlasti.

Tokom 2016. godine otišlo se korak dalje i tada Aleksandar Vučić i Isa Mustafa potpisuju sporazum o "reciprocitetu". Pokušavajući da prikrije svu pogubnost pregovora koje vode, tadašnji direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je, iako je negirao da je postignut sporazum o prekrivanju simbola, istog dana naknadno je rekao - „ako se ne slažemo oko statusa, hajde da prekrijemo te statusne simbole i omogućimo ljudima da putuju normalno".

Tim sporazumom Vučić je Vladu Srbije obavezao da omogući albanskim separatistima da primene iste mere prema vozilima iz Srbije kakve se preduzimaju prema onima sa Kosova i Metohije. Tim istim sporazumom Aleksandar Vučić se složio da srpske registarske tablice sa oznakama KM, PR, PE, UR, GL... odnosno oznake gradova na KiM, budu posmatrane kao ilegalne na tlu južne srpske pokrajine.

Ispostavilo se da ono što ni jedna okupatorska vlast u Srbiji nije uspela, uspeo je Vučić - registarske oznake sa nacionalnim simbolima Srbije, međunarodno priznate države od strane Ujedinjenih nacija, postale su zabranjene na delu njene teritorije. Još gore, one se od strane albanskih separatista tretiraju "recipročno" onako kako se separatističke tretiraju prilikom prelaska sa KiM na teritoriju uže Srbije. Ovim je naneta istorijska sramota i poniženje čitavom srpskom narodu.

Iz dana u dan stanje postaje sve teže a moral među Srbima pada sve više, na žalost, sasvim opravdano.

Profesionalni vozač, Srbin, sa sevra KiM vadi policijski zapisnik kojim je kažnjen sa 60 evra zbog odlepljenih "stikera" sa registraskih tablica sa oznakom KM. Pripadnik tzv. "Kosovske policije", Srbin, nije hteo da mu napiše kaznu ali onda je prišao Albanac koji je ponovo uradio svu proveru bez žurbe, očigledno se naslađujući Vučićevim darovima da može da kontroliše i kažnjava Srbe na severu Kosova i Metohije što je do nedavno bilo van njihovih najslobodnijih snova, i uredno popunio kaznu i to - na albanskom jeziku.

Ovo je samo još jedan u nizu pokazatelja bezakonja i šovinizma kome su podvrgnuti Srbi jer čak i zakon kosovskih Albanca predviđa da se službena dokumenta ispisuju na jeziku razumljivom onome na koga se odnose. Ovde nije bilo nikakvog izbora, vozač je dobio da potpiše popunjeni formular i rok da plati kaznu.

Ne želi da formular bude objavljen jer se boji da njegovi podaci koji su tu navedeni, mogu da postanu javni. U stvari, strah je veći zbog svesti da je, kao i svi ostali Srbi, potpuno nezaštićen od bilo koga, da je sve što je pružalo bilo kakvu sigurnost predato u procesu izdaje koji od 2012. godine vodi Aleksandar Vučić.

"On je kao Zelenski" kaže vozač u neobaveznom razgovoru za Magazin Tabloid. "Okreće se na sve strane pa ko mu više da, ko mu pruži jaču podršku da ostane na vlasti, on bude njegov saveznik i stalno tako, iz dana u dan. Samo sa jednom razlikom, Zelenski je komičar a Vučić je tragi-komičar" zaključuje ozlojeđeno.

Platio je kaznu ali još uvek nije zalepio stikere preko državnih simbola Srbije na delu njene teritorije. Neki su to činili "iz inata" a jedan broj Srba još uvek to nikako ne želi.

Nakon, po svemu sudeći, isceniranih sukoba i napetosti tokom septembra meseca prošle godine na severu pokrajine, kada su specijalne jedinice ROSU policije zaposele administrativne prelaze a Srbi zbog toga protestovali, usledili su sastanci grupa nižeg nivoa radi rešavanja ovog problema.

Srbima južno od Ibra, koji ni danas nemaju slobodu kretanja, niti im je zagarantovano bilo kakvo pravo pa ni ono na život ako istupe iz svojih enklava, nije bilo na reči niti su uslovi njihovog života tema bilo gde i bilo čija. U okviru paketa briselske "slobode kretanja" sada su i oni na severu pokrajine izgubili svoja prava ali i dostojanstvo.

Narednog meseca je glavni pregovarač kosovskih Albanaca Besnik Bisljimi izjavio da su već određeni rokovi za postizanje konačnog dogovora sa Beogradom, ne samo po pitanju registarskih tablica. Dodao je da je za njih važno da sporazum bude kvalitetan i ne na štetu građana, naravno misleći pri tom na Albance i sve one koji prihvataju ilegalnu albansku "nezavisnost" a što se svih drugih tiče, podrazumeva se potpuno slamanje njihove psihe i odricanje od nacionalnog identiteta.

Bisljimi je još rekao da misli kako "izborna dinamika koju imaju u Beogradu nameće agresivniji pristup dijalogu, ali će se to dugoročno osvetiti njima".

Svakako da bi odlaganje ovakvog statusa do povoljnijih geopolitičkih okolnosti išle upravo Srbima na ruku ali to kao da plaši upravo najviše Vučića. Ako ga i ne plaši, zna da mu to ne bi produžilo ostanak na vlasti te mu je, verovatno, pristanak na potpisivanje "sveobuhvatnog dogovora" kojim bi priznao NATO-albansku monstrum-tvorenu na Kosovu i Metohiji, poslednja moneta za kupovinu još jednog mandata a posle "neka sve propadne".

Upravo to je i dokazao nedavnim glasanjem u skupštini UN kada se i on priključio osudi "ruske invazije" na Ukrajinu. Iako je znao da će naići na ogromno neodobravanje od strane naroda u Srbiji, njemu to nije ni bilo važno jer je opoziciju stavio pod svoje krilo a o tome ko će doći na vlast u Srbiji ionako ne odlučuje narod.

Narod može da odluči samo da nekoga svrgne i dočepa se slobode na taj način ali se već dugo postavlja pitanje šta bi moglo to da inicira? Verovatnoća je da bi to mogla upravo "moneta" kojom Vučić od Zapada kupuje ostanak na vlasti, ali ako je tako, to je nešto što nikako ne smemo da čekamo.