Preko pune linije

Popis ljudi, stoke, kuća, stanova, imovine, prihoda, izdataka i ostalih "privatnih informacija od javnog značaja"

Hakovanje životinja

Zakon o popisu 2022. garantuje da će se prikupljeni podaci koristiti isključivo u statističke svrhe. Malo ko veruje u to. Razloge za sumnju daje gotovo svako od pitanja na koje građani moraju da odgovore pod pretnjom novčanih kazni. Osim standarnih obaveštenja o polu, godini i mestu rođenja, bračnom statusu i deci, vlast traži podatke o tome zašto ispitanik živi tamo gde živi, kad se i zašto doselio, da li ima stalni ili honorarni posao, kako putuje na radno mesto, da li ima zdravstvenih problema i kako se leči, kao i sve podatke o kući ili stanu u kome boravi. Teme na koja se odnosi većina pitanja pokazuju da nije posredi samo popis stanovništva, nego i utvrđivanje socijalne karte, pa čak i prikupljanje informacija na osnovu kojih se prave biološki algoritmi.

Predrag Popović

Počeo je popis stanovništva u Srbiji, bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Do 31. oktobra više od 14.000 popisivača prikupljaće podatke od građana. Dva upitnika sadrže 69 pitanja. Pod pretnjom novčane kazne do 50.000 dinara građani su obavezni da daju tačne odgovore, koje će vlast proveravati. U izvršenju popisa učestvuju ministarstva pravde, odbrane, spoljnih poslova i rada, Republički geodetski zavod, Komeserijat za izbeglice i druge državne institucije.

Zakonom o popisu 2022. godine uređuju se priprema, organizacija i sprovođenje "Popisa stanovništva, domaćinstva i stanova", period popisivanja, način prikupljanja podataka, jedinice koje su obuhvaćene popisom, obaveze državnih i drugih organa i organizacija, finansiranje popisa, obrada podataka, objavljivanje rezultata, kao i upotreba, zaštita i čuvanje podataka prikupljenih u popisu.

Zakon je predivdeo da se prikupljaju sledeći podaci: ime i prezime, ime jednog roditelja, pol, datum rodđenja, jedinstveni matični broj građana, adresa stanovanja, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz kojeg se lice doselilo, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, razlog povratka u Srbiju, bračni status, da li lice živi u vanbračnoj zajednici, broj živorođene dece i godine njihovog rođenja, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, najviše stečeno obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, status zaposlenog lica, mesto rada, način putovanja na posao i funkcionalna sposobnost lica za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Pored toga, lica koja su privremeno prisutna u mestu popisa moraju da daju podatke o razlozima i dužini psisustva i učestalosti vraćanja u mesto stalnog stanovanja.

Uz to, građani moraju da daju podatke o stanovima i drugim nastanjenim prostorijama: adresa, vrsta stambenog prostora, korišćenje stana, oblik svojine, površina stana, broj soba, opremljenost instalacijama i pomoćnim prostorijama, vrsta energenta koja se koristi za grejanje, sprat na kome se stan nalazi i kakve su osnovne karakteristike zgrade u kojoj je stan.

U Zakonu nisu istaknuta brojna sporna pitanja. U grupi pitanja koja se odnose na ekonomsku aktivnost zahtevaju se podaci o tome da li je ispitanik u septembru aktivno tražio posao ili pokušavao da započne samostalni posao, da li bi mogao da počne da radi u sledeće dve sedmice ako bi mu bio ponuđen posao, kao i da li je u poslednjoj nedelji septembra bar jedan sat obavljao bilo kakav plaćeni posao (u novcu, robi ili uslugama) ili je radilo kao pomažući član u porodičnom poslu koji donosi prihod. Građani moraju da odgovore i na pitanja o svom zdravstvenom stanju, o tome da li i u kojoj meri imaju poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog problema sa vidom, sluhom, hodom, govorom ili razumevanjem, pamćenjem, samostalnošću pri odevanju, ishranom ili održavnjem lične higijene.

Zakonodavac insistira na odgovorima na ta pitanja. Ko ne želi, ne mora da se izjasni o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, ali mora da otkrije da li se greje na stuju ili na drvo i da li je prošle godine uzgajao jedno, tri ili više grla goveda, koza i svinja i da li ima više od 50 komada živine. Ko odbije da odgovori na pitanja u popisnim upitnicima ili da netačne i nepotpune odgovore, u skladu sa članom 26. stav 1 Zakona o Popisu 2022, novčano će biti kažnjen od 20.000 do 50.000 dinara. Novčane kazne su predviđene i za popisivače i druga lica koja ne obavljaju posao na propisan način, ne vode računa o tačnosti upisa podataka koje su dobili ili ih "ne čuvaju kao tajnu".

U Zakonu se ističe da se popisani podaci mogu koristiti isključivo u statističke svrhe i da ne mogu biti ustupljeni drugim fizičkim ili pravnim licima, niti mogu da se upotrebljavaju u svrhu utvrđivanja obaveza građana ili kao dokaz za ostvarivanje bilo kakvih imovinskih i drugih prava.

Međutim, u Zakonu se, u članu 23, navodi da se "sredstva za finansiranje poslova u vezi sa popisom obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije", a na prvoj strani upitnika istaknuto je da je "ovaj projekat finansiran sredstvima Evropske unije i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije", u okviru programa "EU za tebe".

Nepoštivanjem vlastitog Zakona, Vlada Srbije je stvorila prostor za osnovanu sumnju u motive s kojima je organizovala popis stanovništva s ovakvim pitanjima. Mnogi korisnici društvenih mreža upozoravaju na sporna pitanja, njihovu namenu i, naročito, na mogućnost da prikupljeni podaci budu ustupljeni stranim službama. Teme iz upitnika, koje se odnose na imovinu, prihode i zdravstveno stanje građana, izazivaju strah od mogućih zloupotreba. Prikupljeni podaci mogu da se upotrebe za kreiranje socijalne karte svakog pojedinca i domaćinstva, a sve zarad totalne kontrole nad ljudima. U tom kontekstu, iako drugim povodom, izjasnio se i režiser Emir Kusturica, koji je analizirao izjave i postupke vodećih globalista.

- Juval Noa Harari nam govori šta nas čeka. On kaže da slobodna volja ne postoji i da na nju ne računamo. Harari kaže da oni koji imaju podatke o nama znaju šta nam treba bolje nego mi. On smatra da je humanistički period prošlost, da je došlo vreme neurobioloških algoritama, koji mnogo više govore o ubeđenju ili ideji kako pojedinac treba da živi nego što zna on sam. Harari najopuštenije govori da su ljudi hakovane životinje, kao krave, kojima moraju da se na uši okače oni žuti kartoni sa sertifikatima. Na CNN-u već se otvoreno govori o tome da će svaki novorođeni čovek dobiti neki čip, sličan kartici iz mobilnih telefona. To me straši. Zato smatram najvažnijim pitanjem šta će naše političko rukovodstvo da uradi sa tom Hararijevom idejom i idejom Klausa Švaba o budućnosti čovečanstva. Švab tvrdi da on kontroliše kabinete premijera širom sveta, od Kanade do Srbije. On tvrdi da je budućnost neizostavno u neurološkoj intervenciji kod novorođenčadi, koja bi trebalo posle da se realizuje u projektu o novim autoritetima, koji Harari u svojoj knjizi "Homodeus" naziva "I Cloud". Harari tvrdi da bog ne postoji i da nikad nije postojao, ali da danas postoje oni koji prednjače u broju podataka koje imaju o nama. Harari to ne iznosi kao analitičar koji predviđa budućnost, nego kao politički glasnogovornik Svetskog ekonomskog foruma. Šta ćemo da radimo kad za deset godina, a možda i ranije, dođe do toga? Videli smo da je četvrta industrijska revolucija deo plana naše Vlade. Šta ćemo da radimo kad to postane nova realnost? Sećamo se, govorili smo da nećemo biometrijske pasoše i čipovane lične karte, a onda smo, kao stado, pristali na sve. Da li je moguće da će u Srbiji biti iscrpljeni pojmovi slobode, jednakosti i bratstva, i da ćemo preći u sferu koju nam najavljuju Harari i Švab. Ja u to ne mogu da poverujem, ali postoji velika mogućnost da se to desi. Mislim da je to najveći politički izazov koji nas čeka u narednih pet godina. To je pitanje duhovnog opstanka. Ako ne opstanemo, pristaćemo na Hararijevu ideju o tome da slobodna volja ne postoji i da ljude treba tretirati kao hakovane životinje. Ako se to desi, usled neurobioloških algoritama, pod tom anestezijom nećemo moći da se setimo šta za nas znači Kosovo ili Republika Srpska - rekao je Kusturica.

Vlada Srbije je upravo ovakvim upitnikom za popis stanovništva dala odgovor na zapitanost Kusturice o tome da li će štiti nacionalne interese ili će sprovoditi agendu Švaba i Hararija. Aleksandar Vučić možda još nije hakovan, ali njegov neurobiološki algoritam je odavno podešen tako da prati samo tokove novca. Kao što se nekad, iz lukrativnih razloga, predstavljao kao velikosrpski radikalski nacionalista i dosledni sledbenik vojvode Vojislava Šešelja, tako danas slepo prati nove vođe Švaba, Hararija i ostala bića iz globalistički močvare. Naravno, to zna i Kusturica. Zna, ali ne želi da kritikuje direktno diktatora. Kusturica javno priznaje da razume ali ne primenjuje u praksi ideju o slobodnom intelektualcu, koju likom i delom promoviše profesor Milo Lompar. Kusturica smatra da je korisnije da bude kooperativan s Vučićem, pa da Mokra gora dobije prečišćivač vode, nego da on govori ono što zaista misli. A, što on misli, a ne sme da kaže, bez problema objavljuju drugi intelektualci, među kojima je i fizičar Goran Mitić.

Gde Kusurica zastaje s kritikom globalističke ideje o podjarmljivanju ljudi, tu nastavlja Mitić, koji tvrdi da je Srbija okupirana i da za potrebe gospodara sa Zapada sprovodi ovaj lažni popis stanovništva.

- Ovo nije popis stanovništva, nego specijalna operacija koja služi za prikupljanje podataka koji su potrebni za četvrtu industrijsku revoluciju, koju priprema Klaus Švab. Nas niko nije pitao da li to hoćemo. Zašto da nas pitaju kad smo mi robovi? Mi smo okupirani i porobljeni, moramo da sprovodimo ono što narede naši robovlasnici. Ovo je popis materijalne i intelektualne imovine. Na osnovu socijalne karte, koja će se utvrditi za svakoga od nas na osnovu podataka koje moramo da damo, vršiće se rangiranje. Tako će nas kontrolisati. Novi transhumanistički svetski poredak planira da do 2030. godine uzme sve što imamo kako bi se ostvarila ona Švabova ideja: Nećete imati ništa, ali bićete srećni. Za realizaciju te ideje potrebno je povezivanje sa veštačkom inteligencijom i gubljenje ljudskosti. Na tome se radi. To je kao kroćenje konja koji ne želi da bude jahan, ali na kraju završi sa sedlom i jahačem na sebi. Sa četvrtom industrijskom revolucijom desiće nam se ono što se desilo konjima posle prve industrijske revolucije. Pojavom mašina nestala je potreba za konjima, koji su do tada bili glavna radna snaga, pa su završili u klanicama - kaže Mitić.

On upozorava i na besmisleno obećanje predstavnika vlasti da će privatne podatke koristiti samo Republički zavod za statistiku i da će biti zaštićeni od svake moguće zloupotrebe. Čak i kad srpska vlast ne bi imala nameru da nekoj stranoj državi ili službi ustupi prikupljene informacije o građanima i njihovoj imovini, ona nije sposobna da ih zaštiti.

- Hakeri upadaju u NASA i Pentagon, pa gde neće u srpski Republički zavod za statistiku. Pa, nedavno je hakovan naš katastar, a sada nam obećavaju da će podaci s popisa stanovništva biti zaštićeni od svake zloupotrebe. Očigledno je da će naši podaci biti prosleđeni Klausu Švabu. Zato se i radi popis - kaže Mitić.

U režimskim medijima, kao i u onima koji se predstavljaju kao nezavisni i profesionalni, nije dozvoljena diskusija o brojnim spornim pitanjima iz aktuelnog popisa stanovništva. Lideri opozicionih stranaka i intelektualna elita opet glasno ćute, prepuštajući građane na milost i nemilost vladarima. Polemika se vodi samo na društvenim mrežama, a i tamo je kreirana atmosfera kakva je postojala u vreme pandemije korona virusa, u kojoj su se sukobili suverenisti i globalisti.

Suverenisti iznose kritičke stavove, koji slede ideje Kusturice i Mitića. Osim ukazivanja na opasnost od Švabove i Hararijeve ideje definitivnog gušenja slobode volje i pretvaranje ljudi u hakovane životinje, građani plasiraju na Tviteru i Fejsbuku razne strategije kojima može da se sabotira popis stanovništva. Neke od predloženih strategija sadrže mere koje je vlast primenjivala dok je sprovodila torturu u vreme Kovid krize.

U tom smeru ide predlog da se od popisivača zahteva da obavezno nosi KN95 zaštitnu masku, da ima potvrdu da je primio sve tri doze vakcine, PCR test ne stariji od 48 sati i da prilikom ulaska u kuću obavezno nosi plastične navlake preko obuće.

Pošto građani moraju da odgovore na pitanja o svom zdravstvenom stanju, logično je da i popisivači daju uverenja o svojim hroničnim bolestima. Takođe, od popisivače zahtevati da vam da na uvid svoj jedinstveni matični broj, pošto i on, iako nije ovlašćeno lice, ima pristup vašim ličnim podacima. Uz to, treba insistirati da vam popisivači daju deo svoje dnevnice, pošto i vi trošite svoje vreme i trud dok odgovarate na pitanja iz upitnika. Mnogi građani tvrde na društvenim mrežama da, bez obzira na pretnju novčanim kaznama, neće odgovarati na pitanja o imovini, već će, kao zarobljenici u ratu, popisivačima reći samo svoje ime, prezime i zanimanje.

I pojedini lekari ukazuju na moguće probleme s obzirom na komplikovanu epidemiološku situaciju. U Srbiji se svakog dana registriju od 1.200 do 1.800 novih slučajeva zaraze Kovidom 19, dok desetak ljudi umre od posledica infekcije. Pre dve i po godine, kad su zabeležena 84 slučaja zaraze i jedan smrtni slučaj, Aleksandar Vučić je naredio da se uvede vanredno stanje. Stariji od 65 godina tri meseca nisu smeli da izađu iz kućnog pritvora, niti je bilo ko smeo da ih poseti. Sada će morati da kontaktiraju sa popisivačima koji su oslobođeni primene zaštitnih mera, iako u populaciji još cirkuliše virus Kovid 19.

Pored praktičnih i zdravstvenih, građani iznose i političke primedbe, naročito oko izjašnjavanja o nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Zakon dozvoljava građanima da ne odgovore na ta pitanja, iako to obesmišljava suštinu popisa stanovništva, pošto neće biti utvrđeno koliko u Srbiji ima pripadnika koje nacije ili vere. Popis je dodatno obesmišljen omogućavanjem građanima da se izjašnjavaju kako god hoće, kao Vojvođani, Šumadinci, Krajišnici, Eskimi, Čejeni, Marsovci, Delije, Grobari...

Na prošlom popisu, iz 2011. godine, tako se izjasnilo 82.000 ljudi. Zakon dozvoljava "potpunu slobodu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti", laganja i sprdnju, ali, s druge strane, preti kaznama svakome ko ne navede tačne podatke o tome kolika mu je plata ili koliko ima kokošaka. U upitniku postoje ponuđeni odgovori za broj stoke i živine, kao i za oboljenja, ali ne i za nacionalnu i versku pripadnost. Republički zavod za statistiku je upitnik, bar na tu temu, sledio preporuke Ujedinjenih nacija i Evrostata.

Razne stranke i pokreti koriste izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti za promociju svojih političkih programa. Liga socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanska partija smatraju da je ustavno pravo građana da se izjasne kako god žele, pa i kao Vojvođani. Nenad Čanak i Aleksandar Odžić smatraju da je "vojvođanski identitet" nesporan, što dokazuju činjenicom da se oko 30.000 ljudi na prošlom popisu izjasnilo kao pripadnici vojvođanske nacije.

Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti nedavno je ocenio da bi uvođenje vojvođanske nacije u aktuelnom popisu predstavljalo opasan presedan. To tvrdi i Aleksandar Vučić, koji je rekao da je "zabrinut zbog ideje da se građani na popisu izjašnjavaju kao Vojvođani jer je to očigledno jedan od pokušaja rastakanja srpske nacije", ali veruje da će ta ideja doživeti debakl "jer se ljudi ne igraju svojim nacionalnim identitetom". Istovremeno, Gordana Čomić, ministarka u naprednjačkoj Vladi, istakla je da se "mora ostaviti prostora ljudima da slobodno iskažu svoj identitet".

Takve teme, kao što su nacionalna i verska pripadnost, ma koliko bile značajne, koriste se kao dimna zavesa za prikrivanje pravih ciljeva ovako organizovanog popisa stanovništva i imovine. Vlast stimuliše rasprave o vojvođanskoj naciji, a zabranjuje diskusije o spornom zadiranju u privatnost i, naročito, mogućnost zloupotrebe prikupljenih podataka.

Dovoljno ozbiljan razlog za brigu i nepoverenje je već i to što su za posao popisivača angažovani većinom aktivisni Srpske napredne stranke. Niko neće biti iznenađen ako njegovi privatni podaci završe u arhivi SNS-a, da bi kasnije bili iskorišćeni za potrebe izbornih prevara, pritisaka i ucena. Uostalom, nije slučajno što vlast zastrašuje građane najavama da će biti proverene informacije koje daju popisivačima, iako se ne zna ko će i kako sprovoditi istražne radnje.

Da li će policija ili naprednjački odredi proveravati zašto se neko doselio u neki grad i koji prevoz koristi za putovanje do posla i nazad, da li uzgaja koze ili svinje? Umesto da građanima objasne povode za prikupljanje takvih podataka, predstavnici vlasti se zadržavaju na tehničkim stvarima.

- Popisivači su dobili instrukcije da krenu sa radom najranije u osam ujutru, a da posete domaćinstvima završe do osam uveče, sa pauzom u vreme ručka. Posle 20 časova ne bi trebalo da zvone ljudima na vrata, osim u situacijama kada se prethodno dogovore da dođu nakon tog vremena zbog onih kojima odgovara da budu popisani u večernjim satima. Subota i nedelja su popisivačima najzgodniji za rad jer tada mogu najviše ljudi da zateknu kod kuće. Građani ne treba da čekaju popisivače i brinu o tome da li će biti popisani, jer će popisivači dolaziti više puta na njihovu adresu. Ako ni posle dva dolaska ne zateknu nikoga u stanu ili kući, ostaviće obaveštenje s brojem telefona koji treba pozvati kako bi se dogovorili za vreme koje ljudima odgovara. Svi popisni obrasci nalaze se u aplikaciji na laptopu, koji koriste popisivači. Probni popis je pokazao da je za popis tročlanog domaćinstva, koje uzimamo za prosečno u Srbiji, potrebno između 30 i 40 minuta. Građani mogu da pripreme podatke koje ne znaju napamet, kao što su pun naziv, adresa i delatnost preduzeća u kome su zaposleni, kako bi skratili vreme popisivanja. Trebalo bi i da znaju koje godine je izgrađena zgrada ili kuća u kojoj žive i kolika je površina stana. Više od 14.000 popisivača završiće posao do 31. oktobra, a preliminarni rezultati popisa biće poznati krajem novembra, kada će biti objavljeni podaci o ukupnom broju lica, stanova i domaćinstava po opštinama i na nivou Republike Srbije - objasnila je Ljiljana Đorđević, načelnica Odeljenja za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku.

Kao što je rekao Juvel Noa Harari, moć ima onaj ko raspolaže sa što više podataka o ljudima. To je tvrdio i Dž.R. Ferguson, bivši američki obaveštajac, koji je objavio priručnik koji su profajleri CIA koristili prilikom prikupljanja i analize podataka sa društvenih mreža.

Ferguson je dokazao da na osnovu informacija koje građani sami dobrovoljno objavljuju na svojim nalozima na Fejsbuku ili Instagramu može da se napravi njihov detaljan psiho-profil, ali i da se utvrdi njihovo imovinsko stranje i socijalni status. Međutim, takva istraživanja zahtevaju velike resurse, a obuhvataju mali broj targetovanih pojedinaca.

Popis stanovništva i imovine, s pitanjima kakva se nalaze u upitniku koji se primenjuje u Srbiji, daje popunu sliku stanja u državi. Isto tako, prikupljeni podaci daju mogućnost njihove zloupotrebe u procesu stvaranja novog transhumanističkog poretka, u kome će ljudi biti pretvoreni u hakirane životinje, kojima će upravljati biološki algoritmi, a ne slobodna volja. Kako izgledaju takvi ljudi vidi se po srpskim, a i mnogim zapadnim političarima. Bez slobodne volje, hakovani vlastitom pohlepom, izvršavaju sve naloge svojih gospodara, od kojih zavisi njihov opstanak na vlasti.

- Četvrta industrijska revolucija nas vodi u ništavilo koje je, manje-više, zavladalo većim delom zapadne hemisfere - kaže Kusturica.

Ništavilo je zavladalo i Srbijom, koja uporno i dosledno sprovodi planove globalista. Razlika je samo u tome što Klaus Švab obećava ljudima da će, posle neurobioloških intervencija, biti srećni iako ništa nemaju. Građani Srbije, takođe, neće imati ništa, ali neće biti srećni. Ne, dok se ne oslobode diktature Aleksandra Vučića.

antrfile

Popisi od 1834. do danas

Po naređenju kneza Miloša Obrenovića prvi popis stanovništva u Srbiji je sproveden u junu 1834. godine. Iz tog popisa su bili izuzeti Turci i Romi, jer nisu morali da plaćaju porez. Od tada, pa do Prvog svetskog rata, opšti popis ljudstva sprovođen je skoro svakih pet godina.

Prvi moderan popis, na kome su korišćeni formulari i statistička pravila, održan je 1866, a tada je popisano celokupno stanovništvo Srbije. Popis iz 1884. sproveden je na osnovu Zakona o popisu ljudstva i imovine. Između dva svetska rata izvršena su dva popisa, dok je "skraćeni" popis sproveden 1948. godine s namerom nove vlasti da što pre sakupi podatke o šteti nastaloj tokom Drugog svetskog rata. Od 1961. godine, u skladu s preporukama UN-a, uspostavljena je desetogodišnja periodika popisa stanovništva.

Nakon raspada SFRJ, prvi popis je u Srbiji sproveden 2002. godine, ali ne i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. U Crnoj Gori je popis stanovništva izvršen 2003. godine. Srbija je 2011. sprovela popis kao samostalna država prvi put posle sto godina, takođe samo na prostoru centralne Srbije i AP Vojvodina. Popis, koji je bio predviđen za 2021. godinu, odložen je zbog pandemije korona virusa.