Srpskom diktatoru je već duže vreme na umu Andersenova tvrdnja da je u bekstvu spas. Ovaj šizofreni ludak je više od deset godina surovo terorisao građane Srbije, pljačkao državnu imovinu, zemljište, rasprodavao rudnike, izvorišta, uzimao iz kreditnih linija od Evropske unije, trgovao narkoticima, oružjem, belim robljem-migrantima... Potrošio je milijarde podmićujući evropske i svetske lidere da ga potapšu po ramenu, da ga pohvale. Iza njega je ostalo mnogo krvi, stotine građana je završilo pod zemljom, ili u zatvoru, po njegovoj odluci. I danas je sve došlo na naplatu. On se uveliko sprema da utekne. Iako je lud, zna kako to da uradi, nadajući se da će mu i ta prevara proći. Gavranovi grakću i iznad njegove kuće
Milovan Brkić
Aleksandar Vučić, srpski diktator, odlučio je da vlast preda svom bratu Andreju, kumovima i kartelu. Novu Vladu Srbije sastavio je brat mu Andrej Vučić, sa svojim saradnicima.
Koja muka je naterala picosutog Aleksandra, koji je tvrdio da neda vlast ni po cenu života, da se da u bekstvo?
Sve je bilo jasno kada na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija američki predsednik Džozef Bajden nije pozvao na upriličeni ručak srpskog diktatora. Svi su pozvani, čak i Edi Rama i Dritan Abazović, samo on nije.
Vučić se nadao da će lobista Ričard Grenel, Trampov miljenik da mu pruži potpunu zaštitu, ali ni ovaj njegov brat po dupetu, koga plaća mesčno po 100 hiljada dolara da lobira za njega, nema tu moć.
A kad nevolje počnu, one sustižu jedna drugu.
U isto vreme je i ruski predsednik Vladimir Putin doneo sličnu odluku, da prekine komunikaciju sa Vučićem, koju je srpski tiranin koristio kao pretnju građanima da on ima u Kremlju zaštitnika.
Više se Vučić ne busa u prsa i ne pominje „moj brat Si Đinping”. Iz Pekinga su stigli Đinpingovi izvršitelji, da plene imovinu. Gradove Majdanpek, Bor, Smederevo, Zrenjanin, zemljište u Vojvodini!
Na naplatu su stigli krediti, koje je Kina davala Vučiću, a koje je on prebacivao na svoje inostrane račune. Za prodaju rudnika u Boru, smederevske Železare, za izgradnju puteva, srpski diktator, njegov brat Andrej i Anđelko Vučić su u kineskim bankama nabrali ogromnu svotu novca. Aleksandar je vlasnik na računima u Pekingu preko dve milijarde dolara, Andrej nekoliko stotina miliona.
Kako će diktator da objansi da njegov „brat Si Đinping” knjiži srpske gradove i luke, fabrike i zemlju kao kinesku, na kojoj će kineska policija zavoditi red?
Nema više ni „brata Erdogana”, koji je poručio da „više braća nismo!”
Više od pomenutih, Vučiću je strah u kosti uterao princ Bin Zajed koji ga je nedavno posetio, na molbu ruskog predsednika.Njegov „brat Bin Zajed” bio je hladniji od Antarktika. Saopštio je srpskom tiraninu da neće dobiti obećanu milijardu dolara kredita, jer je na najcrnji način uvredio islamsku veru. Naime, Vučić je u Rijadu uzeo islamsku veru, da bi sačuvao milijarde opljačkanog novca koje je izneo u Emirate. Američka CIA je snimila ovaj događaj. Međutim, Vučić je već u avionu rekao savetnici Suzani Vasiljević da ga zabole za islam. On ne zna ni da se prekrsti, da kleči i klanja, ne pada mu na pamet.
Njegov „brat Bin Zajed” podsetio ga je da se raspita kako se po šerijatu kažnjava izdajnik vere! I rekli su mu. On se skamenio. Odsecaju prvo ruke, uši, onda stopala, noge, pa tek onda glavu.
A svoje planove da može da se, kao pokajnik, skrasi u Dubaiu, Vučić može da precrta.
Za ministra u Vladi Srbije postavljen je Edin Đerlek, rođen je 1987. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Osmu beogradsku gimnaziju. Institut za arapski jezik u trajanju od tri godine na Univerzitetu „Abu Nour” u Damasku (Sirija) upisuje 2006. godine i završava u rekordnom roku. Fakultet za islamske studije u Novom Pazaru, odsek Šerijatsko pravo, 2010-2014. godine. Tečno govori arapski, engleski i ruski jezik.
Pohađao je Vašingtonski institut za globalne političke lidere kao i Školu političkih studija Saveta Evrope i Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Hoće li Vučiću pomoći Đerlekovo poznavanje šerijatskog prava? Upućeni tvrde da je reč o veoma pristojnom čoveku, zato čudi otkud u Vučićevoj Vladi.
Puno nade srpski tiranin je polagao u „brata Orbana”. Ali ni sa njim više nije brat. Mađarski premijer je shvatio sa kim ima posla. Svoje kontakte i poverljive razgovore sa Orbanom, Vučić je prenosio njegovim neprijateljima. Svima, sa kojim je kontaktirao, Vučić se podsmevao, verujući da svi oni veruju u njegove laži i obećanja. Ispostavilo se da nije tako.
Poslednji koga je Vučić prevario i izdao je Milorad Dodik. Da bi se dodvorio Zapadu, poslao je svoje ljude, sa torbama novca, da kupe glasače protiv Dodika! Mile je stari igrač i trgovac, preduhitrio je Vučićeve sejmene, pohapiso ih u Banja Luci i drugim gradovima.
Viktor Orban i ruski predsednik su čvrsto stali iza Milorada Dodika. Vučić se pokazao kao Juda. Nema više dobrodišlice u Banja Luci. U Dodikovoj kući je uvek bilo srdačnosti za njega i članove porodice. Nema više dobrodišlice u Republici Srpskoj!
Vučićeva izdaja Dodika je izazvala osećaj gađenja kod Orbana. Od obećanog azila, državljanstva, koje je dobio begunac od pravde Nikola Gruevski, nema ništa.
Ni u Srbiji srpski diktator nije više siguran. Iako u zatvoru drži opasnog čoveka, on zna da mu je glava na panju.
Naime, Vučić je, uz posredovanje, sada pokojnog Vladimira Cvijana, uzeo od Darka Šarića preko pola milijarde evra, koje su Vučiću isplaćene na Malti, a da u Srbiji dobije deset godina zatvora, koje će provesti u srpskim zatvorima. Umesto obećanog, Šarić je pravnosnažno osuđen na 14 godina zatvora, koju kaznu će u celosti morati izdržati. On ne može posle polovine izdržane kazne biti u otvorenom delu zatvora, ili uslovno pušten na slobodu, jer ga čekaju još dva postupka. U jednom je osuđen već za pranje novca, ali je Apelacioni sud u Beogradu presudu ukinuo. U ponovljenom postupku kazna će mu, verovatno, biti smanjena na 8 godina zatvora, a u drugom postupku je optužen za dva ubistva, za šverc 40 kilograma kokaina.... Ako za ubistva bude i oslobođen, čeka ga još deset godina za kokain. A da bi se zaštitio od osvete, Vučić je naknado optužio i Darkovog brata Duška, koji živi u Bjelom Polju, da ne može da posećuje Darka u zatvoru. Na slobodi je ostao Radoje Zvicer. I veliki broj članova crnogorske tajne policije.
Aleksandar duguje i velike pare crnogorskom predsedniku Đukanoviću. A ne pada mu na pamet da novac vrati. Naime, Vučić je uzeo od hiljade ljudi, članova svoje partije, novac za postavljenje na funkcije, ali ih je prevario. Mnogo je svedoka njegovih prevarnih radnji!
I u SNS-u i kartelu Vučić je postao omražen. Bez ikakve potrebe ušao je u sukob sa Nebojšom Stefanovićem, sada i sa Zoranom Mihajlović. Za razliku od Nebojše, Zorana je postojana, i neće se pognuti, kao lažni doktor, iza kojeg je ostalo mnogo smrada.
Gospođa Mihajlović je spremna da „ide do kraja”. Ona je svedok najvećih Vučićevih malverzacija. Počev od gradnje Beograda na vodi, pribavljanja lažnih dozvola, eksproprijacije zemljišta, ne
plaćanja doprinosa i poreza, pranja novca, rasprodaje najvažnijih državnih preduzeća.
Doskorašnja ministarka je svedok i ima dokumenta oko uzimanja stotine miliona dolara i evra oko izgradnje puteva, železnice i drugih infrastrukturnih objekata. Vučić je nemilice pljačkao kreditne linije i novac iz predpristupnih fondova. Kopija svih ugovora, kojima su braća Vučić i Anđelko Vučić ugrađivani u „gradnju strateških saobraćajnica” na sigurnom je mestu. Savki od tih koruptivnih ugovora odveo bi ih svu trojicu na doživotni zatvor.
Hoće li gospođa Mihajlović da se pokrije ušima? Hoće li je uplašti Vučićeva ubilačka mašinerija?
Upućeni tvrde da gospođa Zorana nije od tog soja koji se može zastrašiti. Njeno svedočenje bi podiglo Srbiju na noge. Neko to mora uraditi. Nema sumnje da bi joj Srbi oprostili saučesništvo u pomaganju Vučićevom kartelu. Ona se, poznato je, pokušavala iskupiti, stalnim upozorenjima da se u Srbiji užasno pljačka budžet. Njenu krivičnu prijavu, koja je sadržala pisane dokumente koji potvrđuju na koji način je opljačkana Elektroprivreda Srbije, na čijem je čelu bio roštiljdžija iz Obrenovca Milorad Grčić, Više javno tužilaštvo je, samo na osnovu uvida u dokumeneet, odbacilo kao neosnovanu! Tužilac je Nenad Stefanović, Vučićev topli brat!
Krivična prijava je sadržala dokaze za pljačku EPS-a tešku, skoro dve milijarde evra! To je, za tužioca sitnica. Nije je prosledio policiji na prethodnu proveru. A i kako bi, kada je u EPS-u od 30.000 hiljada zaspolenih, skoro 10.000 fiktivno u radnom odnosu! Ne dolaze na posao, ne znaju na kojem su radnom mstu, ali primau, prosečno, oko 97.000 dinara. zato rade kao botovi, uterivači glasova, kao članovi razbojničkih ekipa koje rasturaju demonstracije, premlaćuju građane, idu na Vučićeve stranačke skupove i na otvaranje „početka izgradnje” raznih objekata, počev od seoskih ulica, domova kulture...
Elektroprivreda Srbije je na kolenima. Ministarka je živi svedok razgradnje ovog strateškog državnog preduzeća, bez kojeg Srbija ne može da opstane.
Skrivana istina izlazi na videlo.
Vučićeva Velika propaganda laži je, takođe, na izdisaju.
U Prištini se nastavlja suđenje učesnicima u ubistvu Olivera Ivanovića. Pre mesec dana uhapšen je u Kosovskoj Mitrovici pripadnik žandarmerije, koji se nagodio sa tužilaštvom da opiše ko je sve učestvovao u Oliverovom ubistvu. Zatvor očekuje i Željko Mitrović, vlasnik Pink imperije i Dragan J. Vučićević, glavni urednik Informera. Oni su vodili medijsku kampanju protiv Olivera, a na dan ubistva, samo pet minuta nakon egzekucije, sa lica mesta se javio reporter TV Pink, da izvesti da je akcija uspešno sprovedena. Kao naručiac ubistva biće označen Aleksandar Vučić. Za njim će biti raspisana međunarodna poternica.
„Stavljanje opasnosti u izgled” je i suđenje grupi Veljka Belivuka, optuženoj za više ubistava. Optuženi Belivuk i Miljković su se izjasnili na suđenju da nisu krivi, da su sve radili po nalogu svog šefa, kako oslovljavaju Aleksandra Vučića, predstavlajući ga i kao stranačkog kolegu. Na suđenju su obojica optuženih postavili toliko logična pitanja, da sud ne može da ih ignoriše, makar većem predsedavala i izabrana sudija Vinka Beraha.
Srpski diktator više nije siguran u Beogradu. Metak iz mraka mogu da ispale mnogi od onih koje je Vučić prevario. Počev od Šarićevih ljudi, do momaka iz Crne Gore, jer je Aleksandar dužan i ružan i prvim ljudima ove države. Velike pare.
Zato je Aleksandar pažljivo spremao odstupnicu, za bekstvo?.
Da potera za njim ne počne odmah, njegov brat će preuzeti ulogu šefa mafije. To je naučio, poslujući uz Aleksandra.
Novu Vladu Srbije sastavio je Andrej Vučić, uz pomoć kuma Nikole Petrovića i Zvonka Veselinovića.
Dva ključna resora - ministarstva sile - Andrej je dodelio svojim ljudima. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je seiz Andreja Vučića. U Novom Sadu su prijavljeni da žive i Andrej i Zvonko. Vučević je obezbeđivao sve dozvole Zvonku Veselinoviću i Andrejevim ljudima. Njihov je bio Novi Sad. Pod njihovom upravom.
I sada takav čovek je ministar odbrane. Zašto baš on. Zato, odgovaraju upućeni, što je načelnik Genral-štaba Vojske Srbije general Mojsilović sa Kosmeta, blizak rođak Zvonka Veselinovića. Na taj način oni imaju, tako veruju, vojnu silu uz sebe. (Tako je mislio i pokojni Slobodan Milošević).
Bratsilav Gašić je na plati kod Nikole Petrovića. Već smo objavili da je na ručku, u restoranu Petra Panića, kuma Aleksandra Vučića, obećao Gašiću dva stana, ako mu otkrije ko daje informacije o njemu urednicma Magazina Tabloid.
Od trgovine keramikom i kafom, gospodin Gašić se razvio u ozbiljnog kriminalca. Dva njegova sina pevaju u Kruševcu o njemu, kao novom donu u ovom gradu. Gašić se osamostalio u poslu, ali sve pod okriljem bande braće Vučić.
Kao direktor Bezbednosno informativne agencije, gospodin Gašić je izvršavao Vučićeve naloge, koliko je mogao, pored načelnika službi i uprava, koji su znali kako da mu serviraju informacije, a da najvažnije stave u arhivske fondove. U svoje, ili službine, svejedno.
U okviru policije deluje i Žandarmerija, čiji načelnik je sa Kosmeta. Ovo je oružana sila koja bi, po nalogu ministra, mogla da krene u potragu za gospodinom Zvonkom Veselinovićem, za kojim je raspisana međunarodna poternica.
Sada, kada imaju svog ministra, mogu lakše da dišu. Bata Gaša je tu, da ih zaštiti. To bi učinio i Alekandar Vulin, ali, većina načelnika su se „osamostalili”‚ imaju svoje organizovane ekipe.
Stavljajući pod kontrolu „ministarstava sile”, Andrej i njegov kartel, kao i Aleksandar, veruju da će, nakon njegovog bekstva, oni „ućutkati pobunjene građane”.
Andrej ima u šaci srpsku opoziciju. Svo ovo vreme on je poslovao sa Draganom Đilasom. Magazin Tabloid je obaveštavao čitaoce o ovoj poslovnoj i kriminalnoj sprezi, ali mnogi to nisu hteli da priznaju, sve dok Evropska komisija, njeni istražni organi nisu potvrdili da je gospodin Đilas trojanski konj srpske opozicije, odnosno da radi za Vučiće.
Andrej i njegov kartel veruju da će, bekstvom Aleksandra, pod formom podnošenja ostavke, a da se „spasi Srbija”, klika oko Dragana Đilasa, Milice Zavetnice i Boška Obradovića, „pohvaliti ovaj patriotski gest Aleksandra Vučića, jer nije hteo, pod pritiskom, da prizna Kosmet, i uvede sankcije Rusiji”. Niko od njih neće pomenuti njegovih 30 milijardi u SAD-u, Kini i Rusiji), plus milijarde u Emiratima i Saudijskoj Arabiji.
Svaka ptica svoga kobca ima, kažu.
Da Andrej ozbiljno računa da će nastaviti da vlada umesto brata Aleksandra, govori i činjenica da je za ministarku, umesto Zorane Mihajlović, postavljena izvesna Dubravka Negre. Ona je radila u Komercijalnoj banci, njena biografija je impresivna, kada je reč o kriminalu (objavićemo je, nadamo se, u sledećem broju).
Njen muž je Francuz, obaveštajac, rukovodi Fondom zelene enrgije‚ u Srbiji ga drži Vučićev dvoostuki kum Nikola Petrović, koji je, takođe, francuski državljanin. I Nikola je vlasnik mini hidrooelektrana, a namerava da kupi EPS, preko firme u Majamiju, koja ima samo tri zaposlena
Gospođa Zorana Mihajlović je, kao ministarka, bila nepouzdana, jer je „dolazilo do odliva informacija”, kada je u pitanju Petrovićevo poslovanje. Ona je pokušavala da spreči njegovo nasilje i otimanje rečica i potoka i stavljanjem vode u cevi, ostavljajući mnoga sela bez vode i pojila za stoku.
Gospođa Negre je, kao dokazani kriminalca, sa stečenim iskustvom u Evropskoj investicionoj banci i u Komercjalnoj banci, koja je sada u vlasništvu Slovanaca.
Najjači ministar u novoj Vladi je ministar za privredu Rade Basta. Ovaj bivši kik bokser je iz stranke Dragana Markovića Palme. Bio je direktor Beogradskih toplana, koje je ojadio. Za ministra ga je preporučila izjava da će graditi nuklearku zajedno sa Bil Gejtsom, pa se Vučićev kum nada da će ga Gejts sačuvati od hapšenja.
Posebna uzdanica je zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić, koji je i ministar spoljnih poslova. On uživa, smatraju braća Vućić, ugled i u Vašingtonu i u Moskvi. Svoju lojalnost da služi svojim gospodarima, potvrdio je i u Briselu, potpisom, kojim praktično, priznaje nezavisnost Kosmeta.
Ivica je od onih koji svakom „izlazi u susret”. Šta god od njega traže, on kaže - „Dogovoreno. Evo ruke” - (jebala ga ruka!).
Od Dačića se očekuje da obezbedi Aleksnadru diplomatski imunitet da ga imenuje za ambasadora ili diplomatskog službenika i spreči goniče da ga ne nađu i ne namire dugove.
Vučićeva igra je providna, a poverioci, sigurno, neće imati smisla za njegove marifetluke. Njegove prevare su svima poznate.
Svaka ptica svoga kobca ima, kažu. Tako je i sa kartelom Vučića. Stari Anđelko, dok njegovi sinovi satiru Srbiju, letuje sa trideset godina mlađom Draganom Sotirovski, novinarkom iz Niša, koja je dobila funkciju gradonačelnika ovog grada, kao ljubavnica vremešnog Anđelka.
Šta je najbolje za Aleksandra?
Najbolje za ovog zločinca, kome nema ravnog na planeti je da se obesi. Da se potpisnik ovih redova javi i saopšti javnosti da je srpski predsednik, u trenucima kada mu je svega bilo dosta, skočio sa klupice i uže se zateglo. Oprostio bih se od njega rečima „Možda je klao, možda je krao, imao je oči blage”.
Samoubice ne sahranjuju po pravoslavnim običajima, tako da bi mogli da pozovemo hodžu i smirimo braću mu iz Emirata, da mu oproste izdaju vere.
Za Aleksandrom Vučićem niko neće zaplakati. Verujem ni sin Danilo, kome je uništio život. Da nije bilo njegove pohlepe, mladi Dača bi izrstao u veoma pristojnog momka. Hipoteku „žestokog momka” dobio je zbog oca Aleksandra, koji nije mario da i sina uključi u svoje projekte.
Danas, na kraju puta, Aleksandar se setio Andersenovih reči da je u bekstvu spas. Da li je kadar stići i uteći?
Bolje bi bilo da završi na užetu.
1
Poslednja igra leptira
Poslednja igra Vučićevog kartela je kupovina milosti dvojca Šolc-Makron u režiji komesarke Ursule fon der Lajen.
Vučić podiže tenzije oko Kosmeta, zbog registarskih tablica, upotrebljavajući poslanike u Kosovskom parlamentu sa takozvane Srpske liste.
Aljbin Kurti, državljanin Norveške, koji je na ime supruge kupio stan za 400 hiljada evra u Oslu, a Ramuš Haradinaj svedoči da je g. Kurti nabrao lepe pare, služeći stranim okupatorima i narko dilerima, po nalogu iz Brisela, zateže uže oko Vučićeve politike.
Srpski diktator namerava da preda Kosovo, da dobije milost i u Vašingtonu i opravda uzete pare od Hašima Tačija, ali želi da to učini na spektakularan način, tako što će izgubiti Kosmet, a optužiti druge da su ga na to primorali.
Ova vucibatina strogo vodi računada nsrećnici iz Srpske liste ne napuste kosovski parlament i doprinesu da ta skupština izgubi legitimitet. Ne, to nipošto. On mora da ih sve preda u kompletu.
Podaci govore da kosovski Albanci polako nestaju na Kosmetu. U tabeli, koju objavljujemo, vidi se da je 2011. godine na Kosmetu bilo 34 sela u kojima nije bilo albanske kuće i glave, a da je 2021. godine, dakle deset godina kasnije, 416 sela prazno. Nema Albanaca.
Dodali se tome, da nekoliko hiljada Albanaca radi na teritorijama Prokuplja, Kuršumlije, Vranja, Leskovca, oni nisu zainteresovani za sukobe sa Srbima.
Toliko jadno deluje Vučićev razgovor sa Lajenovom i Šolcom, da je to uvreda za Srbiju. Otvranajem gasovoda preko Grčke, Vučić je zapečatio sebi sudbinu. On završetak radova neće dočekati na slobodi, ili u Srbiji. Kosovski Albanci čekaju na viznu liberalizaciju, da masovno pobegnu u „beli svet”. Zauvek.
Oskar Davičo
Ćelija
Ćelija smradna, ćelija gadna.
Majko, majčice draga,
Tvoja draganja, nežnog majkanja
Željan sam. Izdaje snaga.
O, majko, muke. Ako me ruke
Tvoje mrtvoga prime
Hoće li suze, pasti na uze,
Hoćeš li reći: Sine?
- Sine, kuni me. Skote živote,
Uze mi sve moje drago.
Možda je krao, možda je klao,
Ipak, moje je blago.
Ne, nisam krao, ja nisam klao,
Za slobodu ja sam bio,
Za slobodu veću, za ljudsku sreću
Za život o kom sam snio.
Za život mio o kom sam snio
U borbi ja sam pao,
Za bolji život crni se ćivot,
Za život, život sam dao.