Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (94)

SVE JE POKLANO I PRODATO

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, književnik i novinar. On se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Zatvoriti krug od njive do trpeze

Ukupna količina proizvodnje hrane u svetu je teško uhvatljiv fenomen jer imamo primarnu proizvodnju i preradu, koriste je ljudi i životinje. Ovde su izvučeni neki osnovni podaci iz baze FAOSTAT i nisu uključeni riba, većina žitarica i industrijskih biljaka kao i proizvodi prehrambene industrije. Osnovni cilj je bio da se dođe do redova veličina i gde je Srbija u odnosu na svetske proseke.

Svetska populacija humanoida koji sve više postaju androidi mogla je da se povećava isključivo zahvaljujući rastu proizvodnje hrane i to je proces koji je započeo u 19. veku, a eksplodirao u dvadesetom. Rast produktivnosti u poljoprivredi i povećanje poljoprivrednih površina omogućili su ovaj rast svetske populacije ljudi (sve više androida).

,,U periodu od 1961. do 2020. broj stanovnika planete povećan je 2,5 puta, sa 3,1 na 7,8 milijardi. U istom periodu je proizvodnja pšenice, povrća, voća, mesa, mleka, pirinča i kukuruza povećana četiri puta, sa 1,5 na 5,9 milijardi tona. Prosečna proizvodnja po stanovniku povećana je sa 474 na 766 kilograma. Ako bi smo tome dodali ribu i druge proizvode došli bi do više od jedne tone koju bi onda trebalo umanjiti za stočnu potrošnju. Rast dostupne odabrane hrane povećan je za 62 odsto po stanovniku.

Najviše je povećana proizvodnja povrća, za 130 odsto, a najmanje mleka za samo dva odsto. Srbija je 1918. godine identitetski zalutala u Kraljevinu SHS i sve do 2006. godine je bila članica različitih država da bi od tada ponovo bila Srbija, ali je identitetski možda u mnogo većoj magli nego u periodu do 1918. godine. Kada je bila velika glad u Austro-ugarskoj monarhiji 1917-1918. godini pa su vojnici i kolonijalni upravnici dovodili porodice u okupiranu Srbiju jer je u njoj i tada, bez muške radne snage, bilo viškova hrane. Za Srbiju postoje podaci u bazi za 2020. godine i ona je imala 15,4 miliona tona odabranih proizvoda od kojih je više od jedne polovine bila proizvodnja kukuruza'' navodi Miroslav Zdravković analitičar i istraživač.

Udeo Srbije u svetskom stanovništvu (bez stanovnika KiM) bio je 0,089 odsto, a u svetskoj proizvodnji odabrane hrane 0,26 odsto. Srbija je proizvodila 2,9 puta više hrane po stanovniku od svetskog proseka. Kada se isključi kukuruz Srbija je proizvodila za 77 odsto više hrane od svetskog proseka. Jedini „manjak" u proizvodnji bio je kod povrća, gde smo proizvodili za 35 odsto manje (97 kilograma prema 148) od svetskog proseka, ali to nije bio problem jer smo uvozili ove proizvode iz Albanije (i S. Makedonije, u većini) u neograničenim količinama. Srbija je najviše odstupala u proizvodnji kod kukuruza i pšenice, pa kod voća i mleka, a najmanje (+72 odsto) kod mesa, mada i njega neograničeno uvozimo, ali iz drugog pravca: iz Španije, Hrvatske i Nemačke i drugih zemalja zapadno, a ne kao kod povrća sa juga. Ukoliko bi se podaci za Srbiju pronašli za ranije periode to bi bio razlog za nezadovoljstvo, koliko smo više odstupali od svetskih proseka. Ovako nam pad broja stanovnika delom održava relativnu prednost pri stagnaciji poljoprivredne proizvodnje.

Hrana nova krizna bomba u svetu!

Prosečna potrošnja mesa na globalnom nivou u svetu je oko 43 kilograma po čoveku. Ukupna proizvodnja mesa raste mnogo brže od stope rasta stanovništva. Prema ocenama agroekonomista, ishrana stanovništva i proizvodnja hrane na održivi način u svetu spadaju među najvažnije i najveće izazove u narednim decenijama. Meso u tome igra važnu ulogu, jer predstavlja važan deo ishrane za mnoge stanovnike širom sveta.

Globalna tražnja za mesom raste, tokom poslednjih 50 godina proizvodnja mesa se više nego utrostručila, i sada iznosi oko 340 miliona tona svake godine. Sa druge strane, proizvodnja mesa ima veliki uticaj na životnu sredinu - povećanje emisije gasova staklene bašte, uticaj na poljoprivredno zemljište i korišćenje slatke vode. Zato je jedan od najvećih globalnih izazova proizvodnja i konzumiranje mesa, mlečnih proizvoda i drugih proteinskih proizvoda na način koji smanjuje njegove uticaje na životnu sredinu. ,,Godišnje se radi direktnog konzumiranja mesa iskoristi oko 80 milijardi životinja, i to oko 69 milijardi pilića, 1,5 milijardi svinja, 656 miliona ćuraka, 574 miliona ovaca, 479 miliona koza, a za proizvodnju goveđeg mesa 302 miliona goveda. On kaže da posmatrano na globalnom nivou svaki stanovnik u proseku potroši oko 43 kilograma mesa.

Najveća potrošnja, veća od 100 kg je u SAD i Australiji do samo pet kilograma u Indiji. Kako se navodi, trenutno se na globalnom nivou proizvodi oko 800 miliona tona mleka svake godine, što je 2,5 puta više nego pre pedeset godina'', ukazuje Zdravković.

FAOSTAT i proračuni autora

Evidentno je da će hrana postati nova krizna bomba u Evropi u veoma skorom roku. Globalna dinamika rasta stanovništva, posebno u dvadesetom veku doprinosi i bržem rastu ukupne proizvodnje mesa, i dodaje se da je potrebno ukazati na promene potrošnje mesa posmatrane po glavi stanovnika, a ovi trendovi se mogu gledati kao vremenski. Kao globalni prosek, potrošnja mesa po glavi stanovnika porasla je za približno 20 kilograma od 1961. Porast u trendovima potrošnje mesa po stanovniku govori da ukupna proizvodnja mesa raste mnogo brže od stope rasta stanovništva. Rast potrošnje mesa po glavi stanovnika najizraženiji je u zemljama koje su prošle snažnu ekonomsku tranziciju - potrošnja po glavi stanovnika u Kini porasla je približno 15 puta od 1961. godine, a u Brazilu se gotovo učetvorostručila.

Glavni izuzetak od ovog obrasca je Indija gde dominantna laktovegetarijanska preferencija znači da je potrošnja mesa po glavi stanovnika trenutno gotovo potpuno ista kao 1961. godine sa manje od četiri kilograma po osobi.

Potrošnja mesa najveća je u zemljama sa visokim dohotkom (najveća u Australiji, koji troše oko 116 kilograma po osobi). Prosečni Evropljanin i Severnoamerikanac troše skoro po 80 kilograma, odnosno više od 110 kilograma. Međutim, promene u potrošnji u zemljama sa visokim dohotkom bile su mnogo sporije. Većina je stagnirala ili čak opadala tokom poslednjih 50 godina. Trendovi potrošnje širom Afrike su različiti - neke zemlje troše samo 10 kilograma po osobi, oko polovine kontinentalnog proseka. Zemlje sa višim prihodima, poput Južne Afrike, troše između 60-70 kilograma po osobi.

Kada se pogleda potrošnja po vrstama mesa, kao globalni prosek, potrošnja svinjskog mesa po glavi stanovnika najveća je među mesnim proizvodima - i to oko 16 kilograma.

Zatim sledi živina sa 15 kilograma, goveđe meso sa devet kilograma, a ovčije i kozije meso po dva kilograma po glavi stanovnika. Takođe se ukazuje da se trendovi potrošnje značajno razlikuju od zemlje do zemlje. Na primer, u Kini svinjsko meso čini oko dve trećine potrošnje mesa po glavi stanovnika. U Argentini dominira meso govedine i bivola, koje čine više od polovine potrošnje. Novozelanđani imaju mnogo jaču preferenciju od ovčijeg i kozjeg mesa u odnosu na globalni prosek, konzumirajući skoro 20 kilograma.

Srbija na niskoj lestvici!

Srbija prihoduje 1.000 do 1.200 dolara po hektaru poljoprivrednog zemljišta, a mogla bi da zarađuje 20 puta više, baš kao Danska, od koje su naše kompanije već usvojile tehnologiju za proizvodnju svinjskog mesa, rečeno je na konferenciji "Nordijsko zeleno rešenje za Srbiju". Malina, borovnica, ajvar, med iz Srbije - sve su to delikatesi koje valja izvesti na bogata tržišta. Sa rekordnom zaradom od nafte i gasa norveško tržište to svakako jeste, zato i može da bira. "Sigurno da ima mesta za hranu iz Srbije na norveškom tržištu, gde je već poznat kvalitet smeda iz Srbije.

Ti proizvođači bi mogli da otvore vrata i za druge proizvode. Ali nordijski potrošači su veoma savesni, proizvodi koje kupuju moraju biti proizvedeni na ekološki način", kaže ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Jorn Eugen Jelsta (Jorn Eugen Gelstad).

Zato se "Nordijsko zeleno rešenje" bazira na uvođenju zelenih tehnologija u proizvodnju hrane, energije i u razvrstavanje otpada. Nordijci kažu da je projekat dvosmerna ulica u kojoj i oni od nas imaju šta da nauče. "Najviše pažnje posvećujemo donošenju pametnih odluka u poljoprivredi korišćenjem pametnih tehnologija kao što su dronovi, sateliti, roboti, unutar polja kako bi došli do nekih novih saznanja i na osnovu tih saznanja predložili farmerima kako da donose pametne odluke vezane za varijabilnu prihranu, prskanje, zaštitu kultura", objašnjava dr Marko Panić sa novosadskog Instituta Biosense. Od poljoprivrednika Norveške, Švedske, Finske, ali, pre svega, Danske, trebalo bi da preuzmemo model u kome su poljoprivrednici vlasnici prerađivačkih kapaciteta, pa i trgovinskih lanaca.

U stočarskoj proizvodnji su i više nego samodovoljni, ali u biljnoj - imamo šta da im ponudimo. "Farmeri bi morali da se organizuju u veliko udruženje, da budu pravno lice, da imaju pečat. Tamo imamo šanse sigurno da izvozimo razne voćarske kulture kao što su borovnica, malina, trešnja, višnja, kajsija, šljiva, i naravno neka alkoholna pića", ističe profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović. Nordijske zemlje prepoznale su Srbiju kao mesto gde se proizvode biološki i nutritivno vredna hrana. O tome svedoči struktura izvoza.

Najviše iz Srbije uvoze zamrznuto voće i povrće, mada stručnjaci kažu da bi moglo mnogo više od sadašnjih količina. Ono čime su zadovoljni je med. Za prvih osam meseci ove godine izvezeno je oko 300 tona meda u vrednosti od dva miliona evra. Vlade Danske, Finske, Norveške i Švedske usvojile su 2021. godine plan nazvan "Vizija 2030." kojim je predviđeno da njihove države budu ekološki, proizvodno i socijalno održive. "Da bi svinjarska proizvodnja bila profitabilna, socijalno odgovorna i ekonomski opravdana, jedini način je da se zatvori krug od njive do trpeze. To znači da nam je potreban novi koncept poljoprivrede u Srbiji. Znači da farmeri moraju da imaju svoju zemlju, da udruženi farmeri imaju klanicu i da uz veleprodaju imaju i maloprodajne objekte i da imaju svoju banku, svoju zadrugu...", kaže Vidović.

U tom slučaju će oni obrtati kapital najmanje 50 puta godišnje, kako rade razvijeni i zemlje kojima Srbija teži. Ovako. to se sad u Srbiji radi dva do tri puta. U svetu za srednje razvijene zemlje smatraju se one koje imaju svinja koliko i stanovnika. To treba da bude težnja i u Srbiji. Primer Danske ukazuje da u njoj na jednog stanovnika postoji čak šest svinja, dok u Srbiji na tri stanovnika imamo tek po jednu svinju! A, da je i Srbija bila nekad razvijena zemlja kazuje činjenica da je, recimo, daleke 1866. godine na 1.000 stanovnika u njoj bilo čak 1.300 svinja. Bili smo razvijeniji od SAD u kojoj je tad na 1.000 stanovnika bilo između 800 i 900 svinja!

Danski recept za agrar Srbije

Danska i Srbija imaju približan broj stanovnika, ali Danci proizvode tri puta više hrane nego što im je potrebno, na oko 2,6 miliona hektara, dok mi imamo 4,1 miliona obradivih površina, ali opet kupujemo hranu od drugih. Po tovu svinja Danska je prepoznata u svetu jer su svinje, njih 32 miliona koliko se proizvede u Danskoj, glavni poljoprivredni proizvod. Sva hrana u ovoj nordijskoj zemlji nastaje u zadrugama, odnosno firmama zadrugara koje se bave preradom u fabrikama čiji su vlasnici, opet, zadrugari.

Ambasadorka Danske u Srbiji Suzan Šajn kaže da je oranice u Srbiji podsećaju na one u Danskoj. Cilj je da se povežu srpski i danski poljoprivrednici i da počnu da sarađuju, razmenjuju znanja i iskustva jer potrebe za hranom rastu, pošto se povećava i broj stanovnika u svetu, gde je uskoro biti 10 milijardi stanovnika. Od toga je svakodnevno gladno 811 miliona žitelja planete, a na ivici gladi je čak 1,5 milijardi! Ona je navela da je u Danskoj još pre više od pola veka uočena potreba stanovništva za organski zdravom hranom i da je u toj proizvodnji Danska takođe prepoznata.

U Srbiji uskoro, do kraja godine, prema dogovoru sa prethodnim vladom, treba da bude napisan novi Koncept razvoja poljoprivrede. Za razliku od Danske koja je u svinjogojstvu poznata i cenjena (proizvodi 32 miliona svinja godišnje), u Srbiji je stočni fond desetkovan. Domaći tov možda pokriva 30 odsto potreba stanovništva, a postoji hrane da se othrani svinja, ne samo za domaće tržište, veći i za izvoz, kaže Vidović. Srbija bi već za nekoliko godina kada to odobre političari, mogla u oborima da ima najmanje 18 miliona svinja. A, moglo bi da bude i 30 miliona.

Za to je potrebna politička odluka. Tržište postoji, u azijskim svetu, Kini, Vijetnamu i drugim zemljama. Analitičari kažu da je Danska pre 120 godina bila siromašna zemlja, a danas, zahvaljujući zadrugarstvu (preko koga se sve organizuje od njive do trpeze) i što je poljoprivredno prehrambeni sektor jedan od najznačanijih u zemlji, velika sila u proizvodnji hrane. A, u Srbiji agrar još uvek nije strateška grana!

,,Danski poljoprivrednici po hektaru ostvare 20.000 evra prihoda, a naš paor po hektaru dobije 1.000 do 1.200 evra godišnje. U proteklih nekoliko godina svinjogojstvo je počelo da se gasi jer je više stotina hiljada krmača završilo u klanicama i da nemamo sada ni prasadi, ni mesa, a ni priplodnih grla. Spas je u povezivanju stočara i osnivanju zadruga, što su Danci uvideli odavno. Ili još jedan primer iz Rusije. Oni završavaju gradnju 564 farme svinja. U svakoj od njih će biti po 4.800 krmača prasilja. Pored podmirenja domaćih potreba, oni će godišnje da izvoze po 60 miliona svinja i prasića u Vijetnam i Kinu. Na jednoj farmi u Kini postoji 1,2 miliona svinja za klanje, cela Srbija zvanično ima 2,7 miliona svinja!? Stočari kažu da je broj i znatno manji, i da je to ispod dva miliona tovljenika!

SRBIJA I SVINJE: Samodovoljnost pod pitanjem?

Situacija u svinjarstvu je jako loša, domaći proizvođači i dalje su u velikoj krizi, a tome su doprinela i globalna kretanja, poput pandemije, poskupljenja inputa i rata u Ukrajini, kao i očigledna nezainteresovanost države da pomogne ovom sektoru, ocenjeno je na skupu stočara u Privrednoj komori Srbije održanom u Novom Sadu, kome su prisustvovali uzgajivači svinja, predstavnici komorskog sistema i stručnjaci iz ove oblasti. Rečeno je da Srbija ne proizvodi dovoljno mesa ni za sopstvene potrebe i da zvanične podatke o tome da samodovoljnost Srbije za svinjetinom iznosi oko 90 odsto treba uzeti sa rezervom.

,,Za devet meseci 2022. godine Srbija je uvezla 213.000 prasadi i 31.000 tona svinjskog mesa. Cene svinja bile su, nakon ekstremnog pada, dovedene u normalu ali u poslednje vreme ponovo idu naniže. Prosečna prodajna cena tovljenika u prvih šest meseci bila je 156,5 dinara po kilogramu žive mere. Pritom, poskupeli su drastično svi inputi u proizvodnji, kukuruz je imao i loš prinos i loš kvalitet, a javio se i problem aflatoksina'', kaža tovljač stoke Vladimir Ninković, iz Donjih Petrovaca u Sremu.

Proizvođači svinja ukazali su na propuste u radu nadležnog ministarstva. "Imamo 75.000 umatičenih krmača. Možda još 20 do 30 odsto neumatičenih. Ukupna proizvodnja tovljenika je oko 1,2 miliona, kad se odbije broj zaklane prasadi od ukupnog broja, dodaje Zlatan Đurić, ugledni stočar iz okoline Sremske Mitrovice. Ako nam treba pet miliona tovljenika jasno je da smo u velikom problemu i kao farmeri i kao država", rekli su proizvođači.

Podsetili su da je pre par meseci u razgovorima sa nadležnim dogovoreno da će cena tovljenika prve klase biti 260 dinara, a sada je 200 ili 210 dinara. Takođe, naglašeno je da ograničenje cena buta traje 11 meseci, a da po zakonu može da traje samo šest meseci. Dakle, zakone koje donosi Vlada - ona i krši!?

Previše je uvezeno i nekontrolisanog uvoza mesnih prerađevina i MOM-a (mehanički otkoštanog mesa), te označavanja mesnih proizvoda sa prisustvom GMO. Uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu, a niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ, kaže stočar Draško Danilović, iz Kuzmina u Sremu. Inače, svaka srednje razvijena zemlja, treba u svakom trenutku u oborima da ima svinja koliko ima stanovnika u svojoj zemlji.

Poljoprivrednici okupljeni u udruženjima uzgajivača svinja tražiće hitan sastanak s novom 14. ministarkom poljoprivrede Srbije od demokratskih promena 2000. godine Jelenom Tanasković. Kako je dogovoreno ako ih primi, izneće konkretne predloge za ublažavanje krize u, u stočarstvu, ali najdirektnije u svinjarstvu. Jedan od predloga biće da država otkupi svinje za robne rezerve po paritetu kukuruz - svinja 8:1, rečeno je na skupu proizvođača svinja u Privrednoj komori Srbije u Novom Sadu. (Tabela 1)

Prema podacima RZS u Srbiji sad, 2022. godine, ima oko 2,7 miliona svinja. Međutim, stočari ističu da ih u oborima ima manje od dva miliona! Jer, godišnje se uvozi po 300.000 prasića za tov i još 330.000 živih tovljenika za klanje... Broj prasića i tovljenika u 2019. godini je utvrđen pre pojave afričke kuge kada su uništena ležišta gde je bolest pronađena; (Izvor analize o svinjama dokumentacija: B. Gulan).

Svinje

- 2,7 miliona svinja imala je Srbija na početku 2019. godine To je za 4,1 odsto manje nego u 2017. godini. Ovo je najmanji broj svinja u Srbiji od 1955. godine.

Goveda na istorijskom minimumu!

Na početku 2019. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je zabeležen sledeći broj stoke (dve i po decenije prosečno godišnje opadanje je dva do tri odsto):

- 878.000 goveda. To je istorijski minimum goveda u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda. Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano;

- Zvaničnih, tačnih, podataka o novom tovu za sada nema i sve je nagađanje!

- Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

- Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 29 odsto!

- Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa''. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo je iz Srbije. Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu poslednjih godina:

- U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa'';

- U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa'';

- U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa'';

- U 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa'';

- Do 2022. godine taj izvoz se kreće do 400 tona godišnje;

- U osamdesetim godinama XX veka Srbija je izvozila oko 30.000 tona visoko-kvalitetne junetine-,,baby beef''. Poslednjih godina izvozi se samo oko 4-5 odsto od realizovanih količina iz osamdesetih godina. To je 100 puta manje nego pre četiri decenije;

- Srbija realizuje preferencijalnu kvotu EU od 8.875 tona sa manje od 10 odsto. Posmatrano u vrednosnim pokazateljima izvoz je smanjen sa, oko 35 miliona dolara, na 10 miliona dolara godišnje. Pored plasmana na tradicionalnim tržištima Grčke i Italije, u izvozu su prisutna tržišta Crne Gore, Makedonije i BiH;

- Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu Srbije treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava! To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava!

- Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji je veoma skroman, i iznosi samo 0,45 odsto za poslednje tri i po decenije!

- Neostvaruje se ni Strategija o razvoju poljoprivrede od 2014. do 2024. godine. Strategiju je usvojila Vlada SrbIje, ali ona nikada nije stigla do Parlamenta na raspravu i usvajanje! Zašto - odgovor imaju vlasti ali ne i javnost!?

- Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji'', od 1960. do 2012. godine, zadrugama nedostaje 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra - to je onda četiri milijarde evra! Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama koje su unete u kombinate pa podržavljene. Kad je došla tranzicija, u pljačkaškoj privatizaciji, obavljenoj uz pomoć države, posle 2000. godine, to je prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restitucija! Imali su bolju procenu od vlasti u Srbiji, znači i vodili veću brigu o narodu svoje zemlje! A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država Srbija da ne bi snosila posledice prilikom povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas;

- To je najveći ekonomski genocid nad srpskim seljakom! Posledice oseća ponajviše Srbija danas!

- U EU seljaci imaju podsticaje os 500 do 900 evra po hektaru. U Srbiji podsticaji iznose do 70 evra po hektaru. Tu se nalaze i razlozi zašto proizvodnja naših poljoprivrednika nije konkurentna;

- Agrar u BDP Srbije učestvuje sa osam do 10 odsto (Slovenije samo sa jedan odsto, kako je kod razvijenih)!

- Stočarstvo u BDP agrara Srbije učestvuje sa 29 odsto;

- Pre četiri decenije iz Srbije u svet smo izvozili više od 30.000 tona ,,bebi bifa'' godišnje, a danas je to 100 puta manje. Od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz u EU 8.875 tona godišnje, ali se toj brojci nikada nismo primakli;

- Od 1990. broj stoke opada dva do tri odsto godišnje! Tada smo proizvodili u Srbiji ukupno 650.000 tona svih vrsta mesa i trošili po stanovniku 65 kilograma. Danas proizvodimo do 440.000 tona svih vrsta mesa i trošimo samo po 40 kilograma! Od toga trošimo 17 do 20 kilograma svinjskog mesa po stanovniku, oko 76.000 tona junetine (ili četiri kilograma je potrošnja po stanovniku godišnje, (a u EU to je po 12 kilograma); Uz sve to trošimo do šest kilograma ribe, ostalo je piletina...

- Prema podacima RZS u stajama je 891.055 goveda (verovatno bilo pre jedne decenije?). Stočari i analitičari kažu da ih nema u stajama više od 400.000 grla!

- To je istorijski minimum goveda u Srbiji. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda. Svake godine broj goveda je u Srbiji manji za 2,3 odsto, pa je za toliko bilo manje u 2017. godini. Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano;

- Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je slobodan tov, ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Ovce

- Statistika beleži da u Srbiji ima 1,71 miliona ovaca. U odnosu na minimalan broj 2002. godine kada je bilo samo 1,44 miliona grla, to je povećanje za 18,12 odsto;

Koze

- Broj koza se kreće oko 196.000 grla;

Živina

- Srbija poseduje 16,2 miliona živine;

Evropska unija

- Prema podacima Evrostata u 2018. godini u EU je bilo proizvedeno 15,2 miliona tona piletine, što je novi rekord i povećanje za 3,2 miliona tona nakon 2010. godine;

- U 2018. godini je oko 70 odsto proizvodnje bilo u samo šest članica i to: Poljska (168 odsto), UK (12,9 odsto), Francuska (11,4 odsto), Španija (10,7 odsto), Nemačka (10,4 odsto) i Italija (8,5 odsto);

- Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska (67 kilograma) i Mađarska (53,7 kilograma), dok je najnižu proizvodnju u EU imala Malta - samo osam kilograma;

- U Srbiji se proizvodi do 100.000 tona piletine, što je 0,56 odsto od proizvodnje u EU. U Srbiji je proizvodnja stagnirala na oko 55.000 tona godišnje da bi od 2016. počeo nagli rast;

- Pošto Srbija ima 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači i da ima 58,9 odsto nižu proizvodnju mesa od prosečne u EU;

- Srbija je pri dnu liste po svim kriterijumima u stočarstvu i ispod nje su samo Švajcarska, Malta, Crna Gora, Albanija i Luksemburg (koji nema proizvodnju);

- Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće: u odnosu na poslednji popis broj goveda je manji za 6,5 odsto, svinja za 14,7 odsto, koza za 14,2 odsto i živine za 11,1 odsto;

- Prema podacima RZS proizvodi se oko 440.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku manje oko 40 kilograma godišnje. Kada se raspadala Jugoslavija na prostorima Srbije se proizvodilo 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje;

- Iz Srbije je u 2021. godini u svet bilo izvezeno 25.414 tona živih životinja u vrednosti od 64,1 miliona dolara. Iste godine izvezeno je i 34,919 tona mesa i prerađevina u vrednosti od110,8 miliona dolara;

- Iste, 2021. godine uvezeno je živih životinja 5.650,3 tona za šta je potrošeno 24.385,7 miliona dolara. Pored toga za meso i prerađevine od mesa prilikom uvoza plaćeno je još 196.843,3 miliona dolara;

Stiže pomoć iz EU!

Da je u Srbiju stigla i mesna kriza, potvrda je i činjenica da će Evropska unija sa milion evra, kroz tvining projekat, počev od 2023. godine finansirati unapređenje tržista mesa u Srbiji! Cilj je podrška uspostavljanju sistema klasifikacije goveđih i svinjskih trupova u skladu sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Stručnjaci iz Španije i Letonije koji će sarađivati sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije sprovodiće ovaj projekat u narednih 18 meseci, saopštili su iz resornog ministarstva. Opšti cilj projekta je usmeravanje proizvođača mesa ka zahtevima tržišta i potrošača, kao i unapređenje kvaliteta proizvodnje mesa i transparentnosti tržišta mesa u Srbiji.

Projekat bi trebalo da rezultira uspostavljanjem obaveznog sistema klasifikacije goveđih i svinjskih trupova na liniji klanja i izveštavanjem njihovih cena u skladu sa propisima Evropske unije, kao i primenom definicija, nalepnica i prodajnih etiketa.

Pomoćnik ministra poljoprivrede i vođa projekta Nenad Katanić objasnio je da će se tokom sprovođenja projekta raditi na uspostavljanju sistema klasifikacije trupova u skladu sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, izradi podzakonskih akata i utvrđivanju nacionalne formule za klasiranje svinjskih trupova na liniji klanja, saopštili su iz ministarstva. Dodao je da se aktivnosti odnose i na obuke klasifikatora, kontrolnog tela i nadležnih inspekcijskih organa i uspostavljanje sistema potrebnih za implementaciju pravila i mera uređenja tržišta.

Pomoćnik ministra poljoprivrede za međunarodnu saradnju Vedrana Ilić zahvalila je u ime Ministarstva Evropskoj uniji na kontinuiranoj podršci i finansiranju projekata u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), kao i obezbeđivanju sredstava i za ovaj projekat.

Ambasador Španije u Srbiji Raul Bartolome Molina istakao je da kroz projekte saradnje između državnih institucija Španije i Srbije, obe zemlje rade zajedno na krajnjem cilju poboljšanja kvaliteta života svakog građanina. Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Sakelaris Hourdas pomenuo je značaj trgovine poljoprivrednim proizvodima, gde Srbija tradicionalno više izvozi nego što uvozi, i osvrnuo se na značaj ovog projekta za usklađivanje sa standardima kvaliteta i ispunjavanje zahteva potrošača.

Početak mlečne krize

U Srbiji je sad mlečna kriza, koja će dugo potrajati. Već decenijama se proizvodi do 1,5 milijardi litara mleka godišnje. U legalnim tokovima je oko 800 miliona litara ,,bele reke''. Smanjio se stočni fond, poboljšao se rasni sastav pa se ta količina mleka dobija od blizu 200.000 krava mlekulja. Uvezli smo kvalitetna grla iz zemalja u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine, pa smo uz kvalitetna grla zadržali viši nivo proizvodnje. Trošimo oko 200 litara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje i to je na dnu EU. Vlada čini napore da to poboljša, ali se uredbama samo ,,gasi požar''! Rešavanje problema sa uredbama nikada ni jednoj vlada niti narodu nije donelo dugoročno rešavanje problema. Ni ova sa nova sa takvim načinom rada ako ga bude primenjivala neće imati magični štap! (Tabela 2)

Potrošnja meka i prerađevina od mleka u svetu i Srbiji:

Umesto kravljeg, mleko u prahu

Tokom prošle 2021. godine u Srbiju je bilo uvezeno 3.249 tona mleka u prahu! Za osam meseci ove 2022. godine, količina uvezenog mleka u prahu se više nego udvostručila - na 7.077 tona. Za to je plaćen trostruko veći iznos, ukupno 27,9 miliona evra. Sanja Bugarski, predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda, ukazuje da je trenutna situacija "početak definitivnog sloma i propasti u proizvodnji mleka". Mleka neće biti", ističe Sanja Bugarski, predsednik ovog Udruženja u Vojvodini. Cena dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto masnoće, koju je Vlada Srbije zamrzla - poslednji put na nivo od 128,99 dinara - sada je, posle "odmrzavanja", znatno veća. Litar košta i po 160, 170 dinara, pa čak i preko 200 dinara u zavisnosti od proizvođača. Trgovinske rafove istovremeno je preplavilo mleko iz uvoza - iz Češke i Poljske. Prema podacima koje je po podacima RZS, za prvih osam meseci ove 2022. godine u Srbiju je uvezeno 21.115 tona mleka, u vrednosti od 17,7 miliona evra. Istovremeno je izvezena nešto veća količina, od 22.476 tona, ali za manju vrednost - 12,2 miliona evra.

Najveće količine ove godine uvezene su u junu - 3.177 tona, za 2,77 miliona evra. Ova količina je manja u odnosu na isti mesec 2021. U Srbiju je, naime, tokom prošle 2021. godine uvezeno ukupno 35.891 tona mleka, u vrednosti od 22.901.349 evra. Kada je reč o mleku u prahu, koje u velikoj meri koriste konditori, ali koje može da bude i sirovina za "klasično mleko" - njegov uvoz je više nego udvostručen - sa 3.249 tona tokom 12 meseci 2021. godine na 7.077 tona za prvih osam meseci ove 2022. godine.

Tako smo sa godišnjeg iznosa od 8,7 miliona evra došli na 27,9 miliona evra. Razlog porasta uvoza mleka u prahu je, najverovatnije - u robnim rezervama. Agroekonomista Milan Prostran za portal N1 podseća da Srbija generalno ima krizu u proizvodnji mleka od strane primarnih proizvođača - uzrok je smanjen broj mlečnih grla. Jer, ukupan broj goveda je oko 800.000, dok je broj mlečnih krava između 400.000 i 500.000?!

Stočari i poznavaoci prilika ističu da ih je u stajama trenutno manje od 200.000 grla koja u proseku daju po 7.000 litara mleka godišnje. Od toga je u redovnim kanalima oko 800 miliona litara, a ostalo u sivoj emisiji. Prošle godine je u Srbiji zbog suše i proizvodnja bila manja za 100 miliona litara. On navodi da će uvoz sirovog mleka narednih meseci povećati, jer su, donete odluke da se u narednim danima i mesecima iz Poljske uveze veća količina mleka zato što nemamo dovoljno mlečnih grla i dovoljno sirovog mleka. Stočar iz okoline Kule napominje Sanja Bugarski da je mlekarska proizvodnja, kada je reč o farmerima - u velikoj krizi duže od šest godina.

(Nastaviće se)