Sistem vlasnika vlasti u Srbiji poslednjih 10 godina, vazalsko porobljavanje sopstvenog naroda i države u interesu „šake" ljudi, eksplodirao je proizvodnjom likova, sa problemima za svako (razumno) rešenje. Iskustva srednjeg Banata su, nakon samo tri decenije, sudbonosno tragična: Zrenjanin je od trećeg najjačeg privrednog i kulturnog centra Jugoslavije, do grada bez vode, industrije i poljoprivrede, postao bestidni promoter „ubijenog" grada bez budućnosti, zatrovanog vazduhom, zemljom, vodom i... bedom otrov(a)nih ljudi.
Zoltan Horvat
Ovoliko idiota po foteljama piramidalnog stranačkog sistema, politikantskih atentatora na pristojan suživot svih, ne viđa se tako često. Koliko juče, iz bezlične mase, niko i ništa je kao srećni dobitnik imenovan novim kadrovikom, i ustoličen, kao foteljaš. Danas, protiv interesa sugrađana koje navodno zastupa, bogat je kontra - stranački niko i ništa u veeelikoj fotelji. Na kojem „đubrištu" SNS pronalazi ove i ovakve (p)likove, pitanje je za Nobelovu nagradu. Još više, za ovdašnju raju, koja, sado - mazo saučesnički, bleji li, bleji...
Da l' neke svetske marketinški izvikane agencije haraju i po Srbiji ispisujući u ime vlasnika vlasti „programe" odvikavanja naroda od normalnog života, al', zapošljavanje stranačkih kadrova po foteljama se i u Zrenjaninu odvija na način suprotan, svakoj logici. Kadriranje foteljaša - izbornika je (idiotizam uništavanja roda svog nema granica) pronaći u masi lošijeg od sebe, pokvarenijeg, pohlepnijeg, al' glupljeg, poslušnog „kera". Javna (Gradska) Kuća je obrazac na temu, kako se okružiti likovima koje, ni foteljaš sa najodvratnijim „varenjem", ni u snu, očima ne mož' videti. Al', eno, u gradskom veću, valjda gradskom telu koje bi trebalo da brine i radi na boljitku života sugrađana, sede, najblaže rečeno, čudni likovi. Mogli bi ih redom imenovati, al', kolo vode kadrovi „dokazani" u bivšim strankama lokalne vlasti. Nasumično ciljanje dovodi nas i do... lokalnog ministra za poljoprivredu, Marina Mendrea.
U njegovoj biografiji na službenoj stranici Grada, piše, „opširno" u jednom jedinom redu, da „...poseduje dugogodišnje iskustvo u preduzetništvu i poljoprivredi...", i, nema više, ponestalo reči. Brale, ovaj meštanin prigradskog naselja Ečka rumunske nacionalnosti je, il' genije, il... Oni koji ga dobro poznaju po (ne)delima koje je „razbacao" u svojoj radnoj biografiji, cela Ečka ga „čita" k'o otvorenu knjigu, a predsednik skupštine mu lično „overivač" ničim izazvanih privilegija, vele da se radi o iskusnom stranačkom preletaču. DS je zamenio drugom „sigurnom kućom", SNS-om, kao dokazani čovek poljoprivrede, po ceo dan „visi" u zrenjaninskoj Javnoj Kući, non - stop se, „ističe" po kancelarijama.
Red njegovih junačkih dela koja ga preporučuju za gradskog ministra je, poduži... Prvo je, tokom uigravanja stranačkog presvlačenja iz DS u SNS, bio glavni dasa Ečke ničim izazvanog naplaćivanja premija za državne pašnjake, tretirane kao oranice?!? Pet godina se tu naplaćivalo na desetine hektara, novac se gomilao, gde je završio... to ovaj srednjobanatski ekspert za poljoprivredu ne želi i ne sme da kaže, zatvor mu ne bi ginuo. Ečanski Marin je do titule „eksperta" stigao uspešno okončavši, čak svih osam razreda osnovne škole, a mesarski kurs u Kikindi, završio je, pečatom overen, na zadovoljstvo oca, takođe mesara.
Mesarski kursista, ideal ovdašnjih lokalnih foteljaša u potrazi za slepim poslušnikom željnog slave i bogatstva, istakao se nizom „bravura", gde mu, na svakom ćošku Ečke, pominju i oca i majku. Pre nego što se overio aktivnim učešćem u radu Saveta MZ, kao (pot)predsednik i preostalo, dovođen je u direktnu vezu sa naplatom asfaltiranja u centru Ečke pre 5 godina, koje do dana današnjeg nije urađeno. Gde je desetak miliona, ko je mazn'o pare i od ovog stranačkog poslića, Marinel, po ugledu na svoje SNS gazde, ne sme da kaže.
Da nije možda učestvovao i u pranju para preko mesnog fudbalskog kluba Jedinstvo? Ko sme uopšte da pita kursistu - mesara (na papiru) u trenutku kada je on zauzeo i funkcije potpredsednika saveta MZ Ečka, usput postao i predsednik Lovačkog i Vatrogasnog saveza? Šta sve nije ovaj seoski junak Zlatnog doba, kojem savršeno pristaje šepurenje po hodnicima Javne Kuće? „Ekspert" poljoprivrede, ni veze s vezom, a kamo li... kojem se klanja i ovdašnja Poljoprivredna stručna služba sa direktorkom koja, na pravdi Boga, nekažnjeno, sopstvenoj privatnoj firmi nabacuje poslove na grbači države, poseduje i imanje. Marinovo imanje je u pasivnom statusu, jer se, eto dogodilo, da zbog nekih prokletih mahinacija sa stokom, bude zakonski kažnjen.
Naravno, blaga kazna za dokazanog partnera gradskih foteljaša, vole oni svog mesara - kursistu... Pamte ga i po izvanrednom ličnom požrtvovanju u predizbornom angažovanju Roma, sve za voljeni SNS, od kojeg svi, bahato i nekažnjeno, muzu dobru lovu iz gradske kase.
Sloboda javne reči je za državu - zločin i kazna
Nakon opisa neopisivo mračnih likova u javnom životu Zrenjanina, stiže na red i ljudska priča o doslednosti javnog ponašanja. Miljan Vuković, zrenjaninski glumac i član Udruženja Građanski preokret, čovek od ugleda u javnom životu grada, digao je svoj glas u zaštiti građana pred „streljačkim" vodom države. Miljan je tek jedan od učesnika prošlogodišnjeg građanskog protesta tokom blokada gradskih saobraćajnica. Prekršajni sud ga je osudio i izrekao novčanu kaznu zbog navodnog saobraćajnog prekršaja dok je sa svojim sugrađanima bio učesnik protesta. - Spreman sam da idem u zatvor, na robiju, kaznu ne želim da platim.
Svojim ličnim učešćem u protestu, želeo sam da pokažem svoj stav i izrazim nezadovoljstvo, kaže Miljan Vuković nakon (ne)očekivane presude Prekršajnog suda. Ovaj državni organ je osudio i Miljana zbog učešća u prošlogodišnjim protestnim blokadama saobraćajnica. Brže - bolje, Prekršajni Apelacioni sud odbio je njegovu žalbu, iako je u svom obrazloženju naveo, da je policija pokrenula postupak na osnovu fotografije koju je nezakonito pribavila. Miljan je uputio žalbu i Ustavnom Sudu, navodeći da mu je presudom usrkaćena zakonom zagarantovana sloboda misli, izražavanja i okupljanja.
Prekršajni sud u Zrenjaninu nije uvažio Vukovićev zahtev da bude upućen na izdržavanje zatvorske kazne, već je odredio da mu se kazna naplati prinudnim umenjenjem zarade. Ova odluka suda na volšeban način nije uručena Vukoviću, već je za nju saznao, nakon isteka roka za prigovor, u ustanovi u kojoj je zaposlen, Narodnom pozorištu „Toša Jovanović".
Nakon toga se ponovo obratio Prekršajnom sudu, zahtevajući da se izvršenje kazne odloži do odluke Ustavnog suda, ili da mu se odredi zatvorska kazna. - Spreman sam da zbog svojih uverenja idem na robiju, jer ne želim da platim kaznu za navodni saobraćajni prekršaj. Nikome od nas koji izlazimo na ulice nije cilj da ometamo saobraćaj, već da iskažemo građanski stav, da bi vlast shvatila razmere našeg nezadovoljstva, i da se, jednom za svagda, odustane od pogubnih presuda protiv javnog izražavanja slobode mišljenja - reči su uglednog zrenjaninskog glumca, spremnog da robija za svoja građanska uverenja.
Kako navodi Udruženje Građanski preokret čiji je Miljan Vuković istaknuti član, tog 4. decembra 2021. godine više stotina građana blokiralo je magistralni put Zrenjanin - Beograd kod gradilišta kineske fabrike guma Ling Long, u okviru masovnih protesta širom Srbije kojima se zahtevalo povlačenje Zakona o eksproprijaciji i izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Prisutna policija u civilu nije legitimisala prisutne, krišom ih je fotografisala, i nekolicini poslala prekršajne naloge.
Izbori na zrenjaninski način
Jelena žena koja može
Krenulo je sakupljanje potpisa za izbore Saveta manjina. Zanimljiv poduhvat obzirom da u gradovima provincije osim Mađara i Cigana ni jedna druga manjina ne može regularnim putem da napabirči glasove za kandidaturu svog predstavnika na listi.
Milena Gardinovački
U Zrenjaninu je zaista bilo zanimljivo jer od samog početka niko nije razumeo protokol prikupljanja podrške. Obrazac za prikupljanje potpisa birača koji podržavaju elektore(!) je, recimo, za crnogorsku manjinu i Marijanu Ivović Vukotić trebao da bude overen kod notara. Niko nije razmišljao o činjenici da se u gradovima van Beograda overa u pisarnici gradske uprave kotira mnogo jače nego notari. Validan pečat i gotovo. Problem je samo što da bi neko overio ovaj obrazac mora da bude registrovan u posebnom biračkom spisku kao pripadnik nacionalne manjine koji na elektorskoj skupštini predlaže određenu osobu (u ovom slučaju Marijanu).
E, tu nastaje problem. U Zrenjaninu gotovo da i nema u biračkom spisku Crnogoraca, a Crnogorci u Zrenjaninu ne žele da kao manjina uđu na birački spisak i vode se kao Srbi. Trebalo je pronaći ljude koji žele da se izjasne kao Crnogorci i svojom podrškom pomognu formiranje saveta cnogorske manjine i određenog kandidata. I to bi bilo moguće da se u igricu nije umešala Jelena Dragić, načelnica odeljenja za društvene delatnosti u gradskoj upravi u Zrenjaninu. Pomenutoj vremešnoj gospođici nije išlo u prilog da birački spisak Crnogoraca dobije pojačanje. I tako kreće priča o pomenutoj.
Neko ko je u ratu sa svojom familijom zarad avanzovanja u SNS sekti već dovoljno govori. Jelenini stričevi su braća Dragić-Momčilo i Mile. Mile je poznat kao vlasnik hotela MOSKVA u Beogradu i kao neko ko je javno uz asistiranje kamera iz hotela prepunog gostiju i uz najružnije reči isterao Mlađena Dinkića, osobu poznatu po obećanju od 1.000 evra. Kumovske veze braće Dragić ostale su nam u sećanju kada je ubijen Radovan Stojčić Badža, zamenik republičkog ministra policije, načelnik resora javne bezbednosti MUP Srbije i general-pukovnik MUP Srbije.
Jelena je drugovala sa Slavišom Vlačićem, članom gradskog veća grada Zrenjanina za oblast obrazovanja i resora prosvete, kulture i NVO , dok je njegova supruga Snežana Oluški Vlačić načelnik školske uprave za Banat.
Iako su njih dvoje u sukobu interesa nikome nije smetalo pa ni Agenciji za borbu protiv korupcije. Smenjen je i ponovo vraćen na mesto gradskog većnika. Jelenin drugi prijatelj je Aleksandar Farkaš, bivši šofer, poslanik koji se hvalio pristupom evropskim fondovima zbog dobrih projekata i najavljivao zrenjanincima karneval, Akva park i Zrenjaninsko pivo, sada ataše u konzulatu u Budimpešti.
Treći prijatelj je čovek iz senke zaposlen u VTŠ u Zrenjaninu. Sa tako sjajnom trojkom prijatelja Jelena je prvo ušla kao spoljni član saveta škole, a onda se zanela i po školi sprovodila svoju volju. Poznata je kao histerik koji se ne libi da svađom isteruje svoju pravdu gde god joj se neko suprotstavi. Ostvaruje veze za dobrobit stranke i svoju ličnu gde god joj se ukaže mogućnost. Majka joj je bila prosvetni inspector i profesor u srednjoj školi pa je Jelenu želja za naukom dovela na privatni pravni fakultet u Novom Sadu gde je, kažu, dobila diplomu ne tako davno. Čim se upoznaje sa nekim odmah saopštava da je pravnik. To je pitanje za one sa fakulteta psihologije, ali da ne zalazimo u sitnice. Sa drugarima i kao član saveta škole pokušala je da VTŠ pretvore u Akademiju pod ingerencijom novosadskog univerziteta gde bi profesorski kadar mogao da bude biran direktno po željama SNS. U savetu je imala svesrdnu pomoć Ivane Popov, zaštitnika pacijenata u zrenjaninskoj bolnici. Jelena svoje mesto načelnika u gradskoj upravi shvata prilično lično. Svakog ko je pokušao da se u birački spisak upiše kao Crnogorac dočekivala je pogrdama i vređanjem po sistemu:
"Tako si crn kao ugalj, a hoćeš da budeš Crnogorac... Da li si video Crnu Goru ikada? Sramotiš se upisivanjem. Ko te je poslao? Da li si plaćen za upis?...." Izmobingovani zaposleni su tada bukvalno zabadali noseve u nekakve papire i verovatno želeli da budu nevidljivi. Za Jelenu ide priča kroz grad da je u emotivnoj vezi sa Neđom, jednim od vlasnika drvare BOMIST kod kojeg u magacinu, navodno, stoje SNS zalihe za pakete za glasače i sve one koji su raspoloženi da za paket pirinča, makarona i flašu ulja prodaju glas sekti. U magacinama drvare bile su i smeštene donacije flaširane vode koje su dobili građani Zrenjanina, a o kojima se pobrinuo Dragan Ćapin, tadašnji pomoćnik gradonačelnika. Drvara je takođe dobila posao u zimskoj službi u gradu što je više nego bedan izbor. Mnoge lovarne mame su pričale da im je prilikom upisa u vrtiće dotična Jelena omugućavala besplatni boravak za decu jer je i ta delatnost pod njenim zaduženjem. Postoji zvučni zapis sa kojeg se jasno čuje kako ženi koja je ušla da se upiše u birački spisak govori MARŠ iz GRADSKE UPRAVE.... ZNAŠ LI TI KO SAM JA? POGLEDAJ SE NA ŠTA LIČIŠ... KAO OPIRAČA SI I VEROVATNO NEMAŠ NI OSNOVNU ŠKOLU. ZVAĆU OBEZBEĐENjE DA TE IZBACE... Zbog čega bi obezbeđenje ma koga izbacivalo kada je načelnica bila jedina koja se neprilično ponašala? Zrenjaninci pričaju da postoje kompromitujuće fotografije načelnice. Postoji i video zapis njene akcije na porno sajtu ( IXXX.com-Jelena Zrenjanin) koji je tamo okačio verovatno neki od obožavalaca ili učesnika.
Mnogo toga bi se moglo još da napiše. Zaposleni kojima je nadređena kažu da je postala šizoidna otkako se promenio načelnik gradske uprave-gospodin Korolija. Onaj kome su navodno ušli u kabinet i zatekli ga u nepriličnoj pozi sa sveštenikom iz zrenjaninske parohije. Sada je novopostavljeni mlađani Nenad Domjeskov koji je već prvog dana tražio evidenciju prisutnosti zaposlenih u GU, a to Jeleni nikako nije odgovaralo.
I tako protiču poslednji momenti za sakupljanje potpisa za savete manjina. Najelegantnije je to uradila hrvatska manjina. Mirno i organizovano. Njihov kandidat je Goran Kaurić, nekadašnji zamenik gradonačelnika Zrenjanina i član DS. Ko od manjina postaje koalicija SNS je na nama da naslutimo. Romska i mađarska zajednica to i ne kriju. A ostali lagano ulaze na mala vrata. Gradonačelnik Salapura se u međuvremenu bavi ajvarom i akcijom IZAĐI MI NA TEGLU, gradskim maratonom, obećanjem da će Zrenjanin do kraja (neke) godine da dobije magnetnu rezonancu i primanjem petlića u fudbalu zbog osvojenih lokalnih medalja na takmičenju privatnih klubova. Kinezi vršljaju, prilaz gradu iz pravca Beograda ne postoji jer se bukvalno prave dve saobraćajne trake.... jedna za građane, druga za kineski LINGLONG: Trenutno saobraćaj reguliše semafor pa se na ulazak ili izlazak iz grada čeka i po sat vremena.
Nema veze. Neka su nam srećni gradski čelnici koji uveliko imaju svoje struje u vlasti i insajdere u tim strujama. Knežević još uvek jaše na čelu , a i građane... Ma, sve je to za našu decu, a psssst, može i gore.