Pogled iz Moskve

Šta nisu podelile dve članice NATO

Turska i Grčka na pragu rata

Nedavno je u Pragu održan prvi sastank Evropske političke zajednice na kojem je učestvovalo 27 članica EU i 17 pozvanih zemalja, a ono po čemu će se pamtiti bila je besna razmena reči rukovodilaca Turske i Grčke, koja je pomračila čak i temu Ukrajine i naterala na razmišljanje o tome da li je svet došao na ivicu rata unutar NATO, odnosno između dve države članice.

Piše: Dmitrij Minjin

Očekivalo se da u Pragu dođe do pomirljivog kontakta između lidera dve zemlje, koji se u poslednje vreme žestoko svađaju, Erdogana i Micotakisa. Do toga nije došlo. Umesto toga, na zajedničkoj večeri turski predsednik oštro je rekao grčkom premijeru: „Možemo iznenada doći kod vas jedne noći!" (Reč je o istorijskoj frazi koja seže do vremena Seldžuka, nešto tipa „Idem na vas!")

Na pres-konferenciji nakon toga, odgovarajući na pitanje grčkog novinara da li to znači pretnju da će napasti Grčku, turski predsednik je kratko odgovorio: „Vi ste tako razumeli." On je izjavio da trenutno nema o čemu da razgovara sa Grčkom, optuživši Atinu da ona zasniva svoju politiku „na laži". Još više orijentalno kitnjasto, ali dovoljno razumljivo, on je 11. oktobra izjavio na turskoj TV: „Turska nikad nije bila zemlja koja se sastoji samo od granica vidljivih na karti."

Istog dana je turski ministar spoljnih poslova M. Čavušoglu na TV NET rekao: „Grčka je zabrinuta zbog toga što je Turska globalni igrač... Ona je bolesna od mržnje... I ne mora da se krije iza SAD i EU... Pred vama je jaka Turska... U istoriji, turski vojnici su više puta bacali Grke u more!"

Već se čuju veliki turski ratni bubnjevi. Emocionalno uzdržaniji Micotakis nije direktno pretio Erdoganu, ali je takođe pokazao nepopustljivost u pronalaženju kompromisa, u ćorsokaku u kojem su se našli grčko-turski odnosi. On je izjavio da Turska mora da prestane „da stavlja pod sumnju suverenitet grčkih ostrva", a lično Erdogan mora sa se „uzdržava od daljih provokacija" i da se ponaša kao „odgovoran lider". Njegova taktika zasnovana je na tome da izopšti turskog predsednika, suprotstavljajući ga čitavoj zapadnoj zajednici, te da Grčku predstavi kao da ima punu podršku SAD i drugih vodećih zemalja Zapada.

Mnogi zapadni posmatrači smatraju da perspektiva otvorenog oružanog sukoba između Turske i Grčke postaje sve verovatnija. Pritom, Erdogan izgleda kao napadač, a Micotakis deluje kao da mu „namešta", ne bez uspeha, svoje moćne saveznike.

Glavni kamen spoticanja za Ankaru je pre sto godina sklopljen Mirovni ugovor u Lozani 1923. godine, a za Atinu - tursko-libijski memorandum iz 2019. godine koji razgraničava zone morske jurisdikcije dve zemlje u Sredozemnom moru, otežavajući ekonomsku aktivnost u istočnim delovima Grčke i na Kipru.

Prema Lozanskom ugovoru iz 1923. godine, a zatim i Pariskom mirovnom sporazmu iz 1947. godine, praktično su sva ostrva u Egejskom moru, sve do kontinentalne obale Turske, pripala Grčkoj. Pritom, prema sporazumu, ostrva su morala da ostanu demilitarizovana.

Koristeći njihovu brojnost, Atina je s vremenom celu akvatoriju Egejskog mora proglasila svojom ekskluzivnom ekonomskom zonom. Poslednjih godina, plašeći se da će Ankara zahtevati da se preispita takva „nepravedna" odredba, oni su suprotno slovu mirovnih dogovora počeli da razmeštaju na tim ostrvima svoje vojne kontingente.

Turska je, zauzvrat, usvojila zvaničnu pomorsku doktrinu „Plava domovina", čiji autor je admiral u penziji Džem Gurdeniz. Prema njegovim rečima: „Grčka i administracija kiparskih Grka mislili su da mogu da uzmu Turskoj 150.000 kvadratnih kilometara mora. Oni su mislili da su Turci ljudi kopna, a ne ljudi koji putuju morem, i da će EU i SAD naterati Turski da to prihvati. Ne, mi to nećemo dozvoliti."

Razilaženje je postalo posebno akutno nakon što su u istočnom Sredozemlju otkrivena velika nalazišta prirodnog gasa (ukupno do 3,5 triliona kubnih metara). Turska je počela sve jasnije da traži reviziju granica ekskluzivne ekonomske zone i pristup proizvodnji gasa.

Jedan od načina ostvarivanja tog cilja za Anakaru predstavlja postizanje sporazuma o pomorskim granicama sa libijskom vladom 2019. godine, po kojem je bez dozvole te dve zemlje otežan transport gasa iz istočnog Sredozemlja na svetsko tržište. U oktobru 2022. ovaj sporazum je pojačan sporazumom o zajedničkom istraživanju i proizvodnji gasa i nafte.

Ovoga puta Micotakis je krajnje oštro izjavio da „Grčka neće trpeti narušavanje svog suvereniteta, uključujući i svoja ostrva, ili svojih suverenih prava". Ohrabrujući faktor za Atinu bilo je to što su EU i SAD podržale grčku poziciju.

Grčki vojni analitičari primećuju da je Atina razradila preventivnu strategiju koja se, generalno, odnosi na Zapadnu Trakiju, istočne delove Egejskog mora i Kipar. Ona se bazira na tome da Grčka navodno ima stratešku i taktičku prednost zbog svoje blizine morskoj zoni, koju Turska osporava. „S vojne tačke gledišta prisustvo turske flote južno od Krita bilo bi veoma rizično."

Prema njihovom mišljenju „nema mesta za uopštene i nejasne formulacije Atine, s obzirom na razmere pretnje. Turska, izgleda, planira da podnese zahtev protiv grčke ekskluzivne ekonomske zone i da na kraju krajeva odreže zemlju od Istočnog Sredozemlja, a to nijedna grčka vlada ne može da dozvoli".

Rastu napetosti između dve zemlje doprinosi i stalno „podstrekavanje" Grka iz Vašingtona, kojem se sve manje dopada „preterana" samostalnost i revnost Ankare. Turci tvrde da je SAD tokom poslednjih godina izgradila u Grčkoj najmanje deset vojnih baza, uključujući i zajedničke.

Otvarajući jednu od njih u luci Aleksandrupolis, komandant Centralne komande SAD u period od 2016. do 2019, general Džozef Votel, rekao je: „Ponašanje Turske u Egejskom moru može da pogorša rizik u regionu kada je reč o ključnim ciljevima bezbednosti NATO." Prema njegovim rečima, „SAD, kao i drugi, imaju složene odnose sa Turskom, i u pomenutom slučaju Aleksandrupolis otklanja stratešku prepreku za naše nacionalne interese i interese NATO. Proračun i sagledavanje ciljeva i radnji Turske u oblasti nacionalne bezbednosti ne predstavlja ništa novo za američke političare."

Turci su izračunali da su od početka 2022. godine grčki vojni avioni 256 puta narušili vazdušni prostor Turske i 158 puta su gonili turske avione. Čamci grčke obalske straže su 33 puta narušili teritorijalne vode Turske. Ankara je uložila protest SAD i Grčkoj u vezi s tim što ona naziva grubim kršenjem međunarodnih sporazuma od strane Atine, jer su oni zajedno rasporedili oklopna vozila na ostrvima Lezbos i Samos.

Ministar odbrane Turske, general Hulusi Akar izjavio je da će trupe koje su mu poverene delovati protiv grčkog prebacivanja oklopnih vozila na ostrva u Egejskom moru.

Prema njegovim rečima, turska strana preduzima potrebne korake da bi osujetila planove Atine za militarizaciju ostrva.

Prvi čovek ministarstva odbrane je rekao i da su snagama ratne mornarice i vazduhoplovstva Turske „date jasne direktive u vezi s ovim". „Nezavisno od toga ko čuva Grčkoj leđa, mi smo u potpunosti rešeni da uradimo sve što je neophodno", upozorio je on.

Grčki eksperti smatraju da je, s obzirom na okolnosti, vojni konflikt između Grčke i Turske „ne samo moguć, već i sve verovatniji". Postoje podaci da je turska Četvrta armija (koja „pokriva" Egejsko more) sa štabom u Izmiru, povećala broj vojnika sa 90.000 na 150.000. U situaciji kada su ostali delovi NATO uključeni u rat u Ukrajini, trenutak za primenu tih snaga može se smatrati prilično povoljnim.

Ankara je izvršila probno lansiranje balističke rakete kratkog dometa

Da li će Turska i Grčka da ratuju?

nedavnom probnom lansiranju je izvestila agencija Blumberg, pozivajući se na informisane izvore. Ipak, Ankara za sada nije zvnično ništa objavila. Čak ni turski ministar odbrane Hulusi Akar, govoreći istog dana o turskim sistemima naoružanja i odbrambenoj industriji, ništa o tome nije rekao. Bez obzira na to, tema lansiranja dominira na sajtovima agencija i u Turskoj i u Grčkoj, gde je ova vest dočekana sa strepnjom.

Piše: Vladimir Mališev

Prema podacima Blumberga, a na osnovu anonimnog izvora, raketa je lansirana oko 7 sati ujutro po lokalnom vremenu, u blizini lučkog grada Rize, uz pomoć mobilne platforme. Raketa je letela 561 km (350 milja) i pala u blizini obala Sinopa. Kako preciziraju turske novine Yeni Akit, raketa je uspešno pogodila cilj za 458 sekundi. U istom rejonu Turska je ranije testirala, u Rusiji kupljene, protivvazdušne raketne sisteme S-400.

Grčki vojno-politički portal Pronews smatra da ova turska raketa može da postigne domet od 1000 km i da je treba svrstati u klasu raketa srednjeg dometa.

„Na žalost", ističe portal, „turske oružane snage sada imaju mogućnost da napadnu bilo koji deo grčke teritorije."

Treba napomenuti da je ovu raketu razvila i proizvela turska kompanija VPK Roketsan koristeći „unutrašnje resurse". Prema svedočenju Blumberga, ovaj tajni raketni projekat koji je dobio naziv „Tajfun", realizuje se već nekoliko godina. Turska je 2019. dobila S-400, dve godine nakon potpisivanja sporazuma sa Moskvom o kupovini ovih protivvazdušnih raketnih sistema. Ankara se nadala da će joj ta saradnja pomoći da razvije sopstveni program protivraketne odbrane. Zbog kupovine S-400, SAD su uvele sankcije protiv Turske i isključili je iz programa proizvodnje F-35, podseća agencija.

Turska je prvi put testirala svoje balističke rakete u martu 2018. godine. Tada su testirali raketu malog i srednjeg dometa Gokdogan i raketu dugog dometa Bozdogan.

U julu ove godine testirane su rakete Gokdogan sa radarskom glavom za navođenje. Prema rečima šefa Uprave za odbrambenu industriju Turske Ismaila Demira, obe rakete počeće da se koriste do kraja godine.

Danas se turske novine guše od oduševljenja. Tipična je naslovna strana novina Turkiye, na kojoj je posle probnog lansiranja objavljeno: „Cela Grčka se nalazi u dometu naših raketa." Turkiye je, takođe, objavio kartu sa tačkama gde bi mogla da „padne" turska raketa. Osim Grčke, tu je i Izrael.

Turski vojni analitičar Mete Jarar rekao je za CNN Turska: „Na današnji dan, raketni sistem najvećeg dometa koji smo imali bio je „Bora". Taj sistem ima domet od najmanje 280 km. Turska nije imala balističke rakete. Danas mi govorimo o dometu balističke rakete. Više ne govorimo o dometu od 561 km, već o tome da je meta pogođena na udaljenosti od 561 km. Moguće je da ta nova raketa ima veći domet." A drugi novinar istih novina, Halki Čevizoglu upozorava: „Brojao sam. Rastojanje između Izmira (Turska) i Atine iznosi 411 km."

U poslednje vreme i svetski mediji su počeli da govore o rastućoj pretnji vojnog sukoba između Grčke i Turske. „Turska će napasti Grčku 2023. godine", bezuslovno tvrdi Majkl Rubin, kolumnista američkog izdanja National Interest. On uverava da je rat - jedini izlaz za turskog predsednika Erdogana kojem, kako on smatra, preti gubitak vlasti na izborima sledeće godine.

Dve zemlje - članice NATO u poslednje vreme zaista besno prete jedna drugoj na pozadini dugogodišnjih teritorijalnih sporova oko ostrva u Egejskom moru i povodom bušenja u blizini kiparskih obala, koje sprovodi Ankara u potrazi za ugljovodonicima, čineći to, kako kaže Atina, u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni ostrva.

Eksperti tvrde da vojni konflikt između Turske i Grčke ipak izgleda kao scenario sa veoma sumnjivom stvarnom koristi za obe strane.

Kako prenosi grčki list Athens News, prihodi od turizma na egejskom primorju iznose oko 15% BDP-a Turske. Za Grčku, odgovarajući pokazatelj iznosi 18%. Ekonomije obe države, pritom, prilično zavise od pomorskog saobraćaja - do pandemije, 87% turske trgovine ostvarivan je morskim putem. Istovremeno, Grci imaju najveću trgovačku flotu na svetu. Zato bi vojni konflikt između njih naneo uništavajući udar na ekonomiju obe zemlje što, naravno, odlično znaju i u Atini i u Ankari.

Većina turskih birača, primećuju grčke novine, bez obzira kako to čudno zvuči, smatraju da Erdoganove pretnje i napetost sa Grčkom predstavljaju samo trik pred opšte izbore 2023. U septembru je više od polovine (51,5%) anketiranih ispitanika u istraživanju MetroPoll-a izjavilo da simptomi konflikta predstavljaju „pokušaj da se formira agenda". A 64% ispitanika uopšte ne vidi konfrontacije između turskog i grčkog naroda.

Sociološko istraživanje je pokazalo da skepticizam u vezi s tim postoji među pripadnicima svih partija.

Zaista, da li je rat potreban Grčkoj, čija je vojska danas mnogo inferiornija od Turske? Tim pre što u Atini nisu zaboravili kako su ih 1974. Turci razbili na Kipru, osvojivši severni deo ostrva, gde do dana-današnjeg postoji Turska Republika Severni Kipar koju niko osim Turske ne priznaje. Zašto onda obe strane tako preteći zveckaju oružjem, optužujući jedna drugu za pripremu agresije, a svetski mediji uglas govore da samo što nisu počele da ratuju? Kome je potrebno da taj konflikt iz faze oštrih diplomatskih sukoba pređe u „vruću" fazu?

Prema pisanju turskih novina Milliyet, provociranje vojnog konflikta između Grčke i Turske predstavlja plan CIA za svrgavanje za Amerikance nepoželjnog Erdogana.

„Kada zvanični predstavnici SAD uzmu mikrofon, oni nastavljaju da govore o tome da napetosti između Ankare i Atine treba smanjiti, ali CIA radi sve moguće kako bi izazvala napetost i rat između Turske i Grčke", primećuje Milliyet.

A o tome da upravo Turska predvođena Erdoganom, iako i sama članica NATO, predstavlja danas pretnju za SAD, nedavno je otvoreno govorio predsednik Komiteta za spoljne poslove Senata SAD Robert Menendez.

„Nisam mogao da zamislim bolje mesto od ovog da izrazim svoje mišljenje o izazovima koje Rusija, Kina i Turska stvaraju na međunarodnom planu. Nije potrebno da ikome iz ove prostorije govorim da najtrajnija i najneposrednija pretnja u istočnom Sredozemlju i dalje ostaje Turska", istaskao je on. A šta Vašington radi sa onima koji ugrožavaju njegove interese?

„Važno je", piše Majkl Rubin za National Interest, „da i Vašington i Brisel deluju proaktivno: svaki korak Tuske na grčkim ostrvima izazvaće vojni odgovor protiv turskih snaga, što će poniziti Erdogana i ubrzati njegov pad, nezavisno od izbora. Erdogan možda želi da ga smatraju sultanom i da ga se sećaju kao važnijeg državnika od Ataturka, ali danas on mora da razume da ako nastavi da sledi ovaj pravac delovanja, njegova sudbina će ličiti na sudbinu argentinskog diktatora Leopolda Galtijerija, koji je bio svrgnut i zatvoren nakon neuspešnog pokušaja da okupira Foklandska ostrva", upozorava Rubin.

Takve pretnje nisu prazne reči. Godine 2016. SAD su isprovocirale vojni puč u Turskoj i htele su još tada da skinu nepokornog Erdogana sa vlasti. Ipak, puč je propao, pučisti su razbijeni, ali Vašington od svojih planova, kao što vidimo, nije odustao. A pojavljivanje nove rakete u Ankari, koja može da pogodi ciljeve na teritoriji Grčke, samo doliva ulje na vatru konflikta i vodi rastu napetosti.

U severozapadnoj Evropi počele nuklearne vežbe 14 zemalja NATO

Proba „Armagedona"

Prema mišljenju zapadnih medija, vežbe koje su trajale do 30. oktobra su potpuno rutinske, izvode se svake godine. Vojna vežba sa nazivom „Nepokolebljivo podne" planirane su pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini. Moskva, prema izjavama koje se čuju od predstavnika NATO, obično sprovodi svoje godišnje manevre u isto vreme, i NATO smatra da će Rusija takođe uskoro sprovesti vežbe nuklearnih snaga.

Piše: Valerij Panov

Generalno, slika koja je izgleda postala poznata poslednjih godina izgleda ovako: kao odgovor na anglosaksonsku nuklearnu vežbu, Moskva demonstrira svoju nuklearnu spremnost i međunarodna zajednica nema razloga za brigu. Međutim, u ovezi sa ovim NATO vežbama, Ministarstvo spoljnih poslova RF objavilo je saopštenje.

U Evropi, bukvalno ovih dana, SAD razrađuje scenarija primene nuklearnog oružja, primetio je zamenik šefa ruske delegacije na zasedanju Prvog komiteta Generalne skupštine UN Konstantin Voroncov. Prema njegovim rečima, u pomenutim manevrima učestvuje vojni personal zemalja koje nemaju nuklearno oružje. Pritom se ne skriva antiruski pravac ovih koraka. Zapravo, tako je bilo i ranije. Ali specifičnost ovih vežbi je u tome što „nama suprotstavljeni NATO blok demonstrativno i na doktrinarnom nivou definiše sebe kao nuklearni savez", izjavio je diplomata.

Treba istaći da Alijansa sama po sebi nema rezerve nuklearnog naoružanja, ali u njen sastav ulazi nekoliko zemalja koje imaju svoj nuklearni arsenal.

To su: SAD, Velika Britanija i Franvuska. Upravo oni čine tzv. klub nuklearnih država NATO. Iz toga proizilazi da u slučaju potrebe, primenu tih nuklearnih arsenala mogu da planiraju i koordiniraju štabovi NATO u zajedničkoj borbenoj operaciji nuklearnih i nenuklearnih učesnika Severnoatlantske alijanse.

Ovo je prvi put da Alijansa otvoreno tako govori o sebi, za razliku od ranijih izjava gde se govorilo o pojedinim zemljama ovog bloka koje imaju nuklearno oružje. Razlika je principijelna, posebno kada se uzmu u obzir takvi faktori mogućeg rata, kao što su raspoređivanje američkog nuklearnog oružja na teritoriji evropskih nenuklearnih zamlja, rekonstrukcija aviona nekih NATO država tako da mogu da nose nuklearno oružje i obuka u upotrebi ovog vida naoružanja (nuklearnog oružja, za sada) zajedno sa američkim avionima-nosačima.

U pomenutim manevrima učsetvuju upravo takvi nosači - bombarderi B-52 dugog dometa i novi borbeni avioni pete generacije. Planirano je korišćenje oko 60 aviona, uključujući i lovce, kao i izviđačke avione i avione za dopunu goriva. NATO je objavio da će trenažni letovi biti izvedeni iznad Belgije, gde se ove godine održava „Nepokolebljivo podne", nad Severnim morem i Velikom Britanijom. U vežbama učestvuju lovci, koji mogu da nose nuklearne bojeve glave, ali ne i borbene bombe - na ruskom se kaže: „Ren od rotkvice nije slađi." (Odnosno, nešto što je jednako loše kao i ono sa čime se poredi.) Belgijski mediji preciziraju da je centar vežbi baza Kraljevskih oružanih snaga Klajne-Brogel u provinciji Limburg.

Prema podacima belgijske koalicije protiv nuklearnog oružja, tamo se nalaze američke nuklearne bojeve glave. Zvanične vlasti ne potvrđuju ovu vest. Međutim, iranske novine Javan su uoči nuklearnih vežbi NATO objavile: vojni eksperti upozoravaju da se opasnost od ovakvih vežbi krije u neočekivanim incidentima sa gubitkom nuklearnih bombi i greškama u pogađanju ciljeva, po kojima su SAD poznate. Ali sekretar za štampu NATO Oana Lungesku tvrdi: „Vežbe pomažu da se osigura da NATO snage nuklearnog odvraćanja ostanu bezbedne, pouzdane i efikasne."

Vojni eksperti smatraju da je razlog za nuklearnu pripremu zemalja Alijanse - eskalacija konflikta u Ukrajini. Pritom, u vojnoj doktrini SAD postoji princip preventivnog udara. A u „Pregledu nuklearne politike" (Nuclear Posture Review, NPR) koji određuje dugoročnu strategiju, predviđena je mogućnost primene nuklearnih snaga protiv Kine, Rusije, Severne Koreje, Iraka, Irana, Libije i Sirije.

U Strateškoj koncepciji NATO, ažuriranoj na samitu u Madridu u junu ove godine, lideri Alijanse su potvrdili da „sve dok postoji nuklearno oružje, NATO će ostati nuklearni savez". Ali bilo bi lepo da gospoda iz NATO zapamte da ako nuklearni arsenali postanu zajedničko „vlasiništvo" NATO zemalja, onda će se i mera odgovornosti za njegovu primenu ravnomerno deliti na sve učesnike u ovom poduhvatu usmerenom na rušenje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, koji su potpisale i SAD, Velika Britanija (1968. godine) i Francuska (1992). Drugim rečima, sve zemlje-članice NATO postaju ciljevi za recipročene nuklearne udare Rusije.

Pored toga, pre tri godine u SAD su se pojavila uputstva Komiteta načelnika štabova, prema kojima su na svaki ruski lanser raketa usmerene dve nuklearne bojeve glave, kao i na svaki poseban objekat, od fabrike do termoelektrane i nuklearne elektrane - generalno, to je malo više od 400 udara.

Zaključak je očigledan: zapadne zemlje sprovode plansku pripremu za nuklearni napad na Rusiju. Primera je više nego dovoljno. Hronologija je sledeća.

Godine 2019. nemačko ratno vazduhoplovstvo uključeno je u vazdušne eksadrile „Nepokolebljivog podneva", razmeštene u vazduhoplovnoj bazi Bihel (Porajnje-Falačka savezna država). Tamo do dan-danas čuvaju američke avio-bombe iz porodice B-61 sa nuklearnim bojevim glavama.

Godine 2020. vežbe su odražne na zapadu Nemačke, u avio-bazi u mestu Nervenih (Severna Rajna-Vestfalija). Ova avio-baza se smatra alternativnim mestom za čuvanje američkih nuklearnih avio-bombi B-61. Tokom manevara korišćeni su avioni koji mogu da nose nuklearno oružje, razrađivan je bezbedan transport nuklearnog oružja iz podzemnih skladišta i postavljanje oružja na avione „dvostruke namene" (u ovom slučaju i kao nosilaca nuklearnog oružja). Prema podacima medija, na vežbama su učestvovali nemački, holandski, belgijski i italijanski lovci. Izveštavano je da su se vežbe odvijale bez korišćenja pravog nuklearnog oružja. Za trenažne letove korišćene su makete avio-bobmi.

„Nepokolebljivo podne" je 2021. odžrano od 18. do 25. oktobra na teritoriji Južne Evrope. U njima je učestvovalo 14 zemalja-članica NATO. Za manevre je korišćeno desetine lovaca i bombardera, koji mogu da nose nuklearno oružje i da ga primenjuju, kao i avioni sa radarskim nadzorom dugog dometa i dopunjavanjem. Vežban je prijem i transport američkih nuklearnih bombi B-61. Prema zvaničnim podacima, trenažni letovi su izvođeni bez bombi, iako se nuklearna punjenja u avio-bazi Gedi na severu Italije i avio-bazi u nemačkom Bihelu programiraju za upotrebu i utovaruju u odeljke aviona. Kakav veze sa svim ovim ima „invazija" ruske vojske u Ukrajinu?

Kao što se vidi, nije Rusija ta koja stalno radi na temi raketno-nuklearnog rata na evropskoj teritoriji, već SAD. Ali ko im preti u Evropi? I šta su, uopšte, ovde zaboravili?

Da bi izbegli novi rat, sada, moguće, nuklearni, Evropljanima ne bi smetalo da se sete popularne parole iz 1960-ih: „Yankee, go home!" (Jenki, odlazite kući!")

Uzgred, u Francuskoj se posle 1945. godine pojavila parola: „Ami, go home!" („Prijatelju, odlazi kući!"). Kasnije je ta parola u samoj Americi transformisana i na predsedničkim izborima u SAD 1972. godine zvučala je: „Go home, America!" („Vrati se kući, Ameriko!"). Zapamtiti i ujediniti se protiv nuklearnog rata. Ali evropska „jagnjad" ćuti, a SAD zaoštravaju međunarodnu situaciju.

Vežbe slične sadašnjim „omogućavaju Severnoatlantskom savezu da se pripremi za upotrebu nuklearnih snaga u NATO zemljama, one uključuju preraspoređivanje strateške avijacije, štabova. Podiže se avijacija, koriste se razna komandna mesta, pa i na brodovima. Generalno, oni se bave upravljanjem, praktičnim ispunjavanjem pripreme municije za korišćenje u borbi. Prirodno, pretnja uvek postoji - primetio je vojni ekspert, bivši načelnik Protivvazdušnih raketnih snaga Komande specijalnih jedinica ratnog vazduhoplovstva Rusije Sergej Hatilev. Praktično, svaka nuklearna vežba može se smatrati probom nuklearnog rata ili njenom prethodnicom, što je jedno te isto. Ali o kakvom, zapravo, oružju može danas da se govori?

Pre svega, to su američke atomske avio-bombe B-61 raznih modifikacija, koje se čuvaju u avio-bazama Gedi i Avijano u Italiji. U prošlosti, sa ovom municijom su vežbali holandski višenamenski lovci F-16 i nemački lovci-bombarderi Tornado, zajedno sa italijanskim avionima istog tipa. Na manevrima su učestvovali i lovci F-16 iz SAD i Belgije, češki višenamenski avioni Gripen.

Organizacija interakcije različitih avio-snaga se i nalazi u osnovi ciljeva i zadataka vežbi. Ali sada u toj raznolikosti udarnih aviona, postepeno počinje da preuzima lidersku poziciju novi igrač - lovac pete generacije F-35 koji, budući potencijalni nosač američkih atomskih bombi, već postaje deo naoružanja mnogih evropskih zemalja. Smatra se da zahvaljujući savremenim digitalnim nišanima, preciznost atomskog bombardovanja sa F-35 može da se uporedi sa korišćenjem „pametne" municije. Na vežbe se pozivaju i nenuklearne NATO države, koje nemaju na svojoj teritoriji američke nuklearne bojeve glave. U takvim događajima već su učestvovali vojni piloti iz Mađarske, Grčke, Danske i Norveške.

Dodajmo takođe da je NATO prošle godine organizovao vežbe „Polaris-2021", slične invaziji vojnog bloka na Libiju i Irak, koje su uključivale izvođenje operacija vazdušnih i vojno-pomorskih snaga. Alijansa je, na taj način, uvežbavala ulazak Zapada u oružani konflikt s Rusijom u slučaju našeg ulaska u Ukrajinu. Ušli smo i - šta? Oni su se uplašili.

Prvi put u istorji Rusija je izvršila preventivni udar, ne čekajući napad. Prirodno, zamislili su se: a ako Moskva i nuklearnim oružjem udari prva? Ranije je u SAD takva sofistika (sholastika) uvek bila u upotrebi, ali je tek sada dobila pravi presedan. U našoj nuklearnoj strategiji predviđen je kontraudar.

Naravno, u uslovima kada se iznad evropske teritorije događaju stvarna borbena dejstva s primenom avijacije, artiljerije, raketnih sistema, bilo koja nuklearna aktivnost Zapada izaziva kod nas ozbiljnu zabrinutost.

Ukrajina je, napominjemo, tražila od SAD da „odustane od uzdržanosti" i preda joj nove vidove oružja - sve do taktičkih balističkih raketa ATACMS i borbenih lovaca F-15 i F-16. Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi, odgovarajući na pitanje da li će Vašington isporučiti Kijevu taktičke balističke rakete, izjavio je da SAD „ne isključuju nijednu mogućnost". Da li to znači i isporuku nuklearnog oružja? U krajnjem slučaju, to bi bilo u skladu sa logikom nuklearnog Armagedona, koji zajedno sa SAD priznaje i NATO.

Podsećamo da je NATO posle samita u Madridu, obezbedio za sebe status nuklearnog vojno-političkog bloka, upisujući ovu odredbu u završnu deklaraciju. Pritom, prema podacima Federacije američkih naučnika, SAD u bazama u Evropi i Turskoj raspolažu arsenalom od 100 nuklearnih avio-bombi. Nuklearne avio-bombe B61-3 sa promenljivom snagom od 0,3, 1,5, 60 ili 170 kilotona i B61-4 sa promenljivom snagom od 0,3, 1,5, 10 ili 45 kilotona, raspoređene su u podzemnim skladištima u avio-bazama u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i Turskoj. Preciznije, u avio-bazama Bihel (Nemačka), Klajne Brogel (Belgija), Volkel (Holandija), Avijano (Italija) i Indžirlik (Turska), pod nadzorom američkih vojnika čuva se po 20 nuklearnih avio-bombi. Mogu se koristiti na taktičkim lovcima-bombarderima F-15 E, F-16 C/D i Tornado. U maju ove godine u Evropi se pojavila prva partija najnovijih visokopreciznih nuklearnih „pametnih" avio-bombi B61-12, koje su korigovane korišćenjem globalnog sistema pozicioniranja i imaju specijalno dizajnirane repne površine.

Sergej Rjabkov, zamenik ministra spoljnih poslova RF, nedavno je izjavio: „Mi, naravno, pažljivo pratimo ovo (vežbe) i uzimamo u obzir u našem pristupu ovoj temi i razumevanju onoga što može da se desi sa strane NATO." Politico je pisao da su NATO zemlje pojačale nadzor nad ruskim nuklearnim oružjem posle 21. septembra 2022. godine, kada je predsednik RF Vladimir Putin objavio delimičnu mobilizaciju i obećao da će iskoristiti sva sredstva za zaštitu Rusije, podsetivši da zemlja ima i nuklearno oružje. Istovremeno, i Rusija i NATO govore o neprihvatljivosti nuklearnog rata. Tako je 1. avgusta predsednik RF V. Putin izjavio da u tom ratu „ne može biti pobednika i on nikada ne sme da se pokrene".

Nedavno je Jens Stoltenberg istakao da je takav rat „nemoguće dobiti, pa ga zato ne treba ni započinjati". Ipak, prema njegovim rečima, Moskvi je „potrebno staviti do znanja da će u slučaju primene nuklearnog oružja, uključujući i taktičko (još jedna laž od strane NATO prim. V. Panov), doći do ozbiljnih posledica za nju". Kakve će te posledice biti, generalni sekretar NATO nije precizirao - NATO „nikada neće dati RF privilegiju da tačno zna kako će Alijansa odgovoriti na primenu njenog nuklearnog oružja u Ukrajini".

Sličnu poruku je nedavno imao i predsednik SAD Džo Bajden. „Bilo je diskusija o ovome (odgovor), ali bilo bi neodgovorno pričati o tome šta bismo mogli da uradimo, a šta ne", rekao je on 12. oktobra u intervjuu za CNN, izrazivši sumnju da će Vladimir Putin primeniti nuklearno oružje. Nadam se da su danas, kada Oružane snage RF nanose masivne udare po kritičnoj infrastrukturi u Ukrajini, sumnje naših zakletih „partnera" u odlučnost Rusije umanjene. Ali oni ne odustaju!

Nedavno su u Senatu SAD dopustili mogućnost konflikta sa Rusijom na Arktiku. Senator Angus King u intervjuu za CNN ukazao je na kritičnu važnost ovog regiona za spoljnu politiku Amerike i njenu nacionalnu bezbednost. I zapitao je: da li SAD mogu da otvore Arktik za sebe i da pritom izbegnu konflikt? Naravno, ne mogu. Kao primer, on je naveo Sredozemno more gde se ratovalo više od hiljadu godina, da bi se definisali odnosi između zemalja. Ali povezanost regiona nuklearnih vežbi NATO i Arktika veoma je providna. Sentorova izjava može se nazvati probnim balonom od strane SAD. Oni proveravaju našu reakciju na mogućnost direktnog sukoba sa Rusijom i s tim ciljem bi želeli da otvore još i „arktički front".

Oni još uvek ne rešavaju da otvore „ukrajinski front". Na Arktiku je manja gužva, iako tamo imaju i saveznike - Norvešku i, skoro pa nove članove Alijanse, Švedsku i Finsku. Njih ne žale!? Istina, oni mogu da izgore u nuklearnom plamenu zajedno sa Vašingtonom i Briselom, i neće se saznati šta su mislili u poslednjem času. Trebalo bi da razmišljaju unapred. Sada!

Punjenje Ukrajine zapadnim oružjem, grubo zamaskiranim pod vidom „vojne pomoći", nije postiglo očekivane rezultate u pogledu Rusije i udarilo je po celom svetu. Za sada - ekonomski. Ali sve češće se čuju reči o pretnji nuklearnim ratom u koji, pre svega, mogu biti gurnute evropske zemlje.

Nedavno je s takvim gledištem nastupio kineski vojni ekspert Sun Džunpin u intervjuu za Global Times, a mesec dana ranije Stokholmski međunarodni institut za istraživanje problema sveta objavio je izveštaj u kojem se tvrdi da se svet u ovom trenutku nalazi na pragu nuklearne katastrofe.

„Isprovociravši zaoštravanje ukrajinske krize i pokrenuvši žestoku hibridnu konfrontaciju sa Rusijom, Vašington i njegovi saveznici opasno balansiraju na ivici otvorene vojne konfrontacije s našom zemljom, što znači na ivici direktnog oružanog konflikta nuklearnih država", izjavila je 12. jula zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, upozorivši da takav razvoj događaja preti nuklearnom eskalacijom. I - univerzalnom katastrofom

U Evropi je počela istraga o nabavci vakcina protiv korona virusa za EU, u koju je uključena i predsednica Evropske komisije

Fajzer: afera veka

„Evropsko javno tužilaštvo (EPPO)", piše u izveštaju koji se nalazi na zvaničnom sajtu ove institucije, „potvrđuje da istražuje činjenice o nabavci vakcina protiv kovida-19 u EU. Ova potvrda usledila je posle izuzetno velikog interesovanja javnosti. Nikakvi drugi detalji neće biti objavljeni u ovoj etapi istrage", istaklo je tužilaštvo.

Piše: Andrej Sokolov

Uoči ovoga, Evropski finansijski sud je optužio Evropsku komisiju da je odbila da otkrije detalje uloge koju je predsednica EK Ursula fon der Lajen imala sa kompanijom Fajzer (Pfizer) u potpisivanju najvećeg ugovora u Evropskoj uniji za kupovinu vakcina u maju 2021. godine. Upravo ta dama, poznata, uzgred, i po svojoj patološkoj rusofobiji, postaje, kao što se može videti, glavna osoba uključena u ovu istragu Evropskog javnog tužilaštva.

Evropsko javno tužilaštvo zvanično je formirano 2021. godine i predstavlja nezavisni organ EU, odgovoran za borbu protiv prevara u fondovima EU i bilo koja druga krivična dela koja utiču na njene finansijske interese (korupcija, pranje novca, prekogranične prevare). Sada se pod sumnjom za saučesništvo u prevari gigantskih razmera našla i sama predsednica Evropske komisije.

Bukvalno uoči odluke EPPO da počne istragu u vezi sa nabavkama vakcina, poslanik Evropskog parlamenta iz Hrvatske, Mislav Kolakušić je rekao da nabavka 4,5 milijardi doza vakcina protiv kovida-19 od strane EU predstavlja najveću korupcionašku aferu u istoriji čovečanstva. Prema Kolakušićevim rečima, dogovor o isporuci vakcina zaključen je bez obzira na to što Fajzer nije dostavio rezultate kliničkih ispitivanja koji bi dokazivali ne samo efikasnost, već i bezbednost vakcina.

„Oni (evropski zvaničnici) čak nisu mogli da se upoznaju sa medicinskim istraživanjima. Na današnji dan ni poslanici Evropskog parlamenta, ni antikovid komitet, ni Evropska agencija za lekove, niko nije dobio nikakve medicinske materijale", istakao je Kolakušić.

Skandal o nabavci velikih partija vakcina protiv korona virusa, sa sumnjom da je u njega umešana lično Ursula fon der Lajen, izbio je još prošle godine. Evropski ombudsman Emili O'Rajli optužila je tada Evorpsku komisiju za loše upravljanje i neodstatak transparentnosti. Razlog je bio taj što predsednica EK nije objavila SMS poruke koje je o nabavci vakcina protiv korona virusa razmenjivala sa prvim čovekom američke farmaceutske kompanije Fajzer Albertom Burlom.

Njihova prepiska se ticala kupovine 1,8 milijardi doza vakcine Fajzer, koja je sprovedena u tom periodu. U aprilu 2021. Ursula fon der Lajen je u intervjuu za Njujork tajms priznala je da je ona zaista poslala poruke u vezi sa ovom kupovinom. Ipak, sadržaj njene prepiske sa Fajzerom ostao je nepoznat. SMS poruke nisu dostavljene medijima koji su ih tražili, pod izgovorom da je sve što je poslato putem SMS-a i WhatsApp-a obrisano, navodno „kao nepotrebno".

U Evropskoj komisiji su objasnili da prepiska navodno nije sadržala ništa ozbiljno. Ipak, da li se nabavka gotovo 2 milijarde doza vakcina za ogromnu sumu u uslovima pandemije može smatrati „neozbiljnim pitanjem". Već sama činjenica da je ovaj posao dogovoren putem SMS-a ne može a da ne izazove iznenađenje. Kao što se može videti, veoma su se iznenadili i evropski novinari koji su i podigli skandal.

Usledila je i izjava druge međunarodne strukture, Amnesti internešenela, koji je objavio da je katastrofalno što bogate države i farmaceutske kompanije nisu uspele da obezbede jednak pristup vakcinama svima, zbog čega je milijarde ljudi ostalo bez životno važnih medicinskih preparata.

Bez obzira na pozive raznih organizacija, naročito Svetske zdravstvene organizacije, da se obezbedi da najmanje 40% stanovništva u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima bude vakcinisano do kraja 2021. godine, bogate države i farmaceutske kopanije natsavljaju da ignorišu ove pozive.

Kao što je poznato, zaključno s krajem prošle godine u svetu je proizvedeno oko 11 milijardi doza vakcina i samo 7% stanovnika zemalja sa niskim prihodima uspelo je da dobije bar jednu dozu. Pritom, u bogatim zemljama su se nagomilale ogromne količine neiskorišćenih vakcina. Bogate zemlje su cele prošle godine davale obećanja koja nisu ispunile.

Pomenuta Ursula fon der Lajen, revnosno govoreći na tribinama o ljudskim pravima, obećala je da će do septembra 2022. godine izdvojiti dodatnih 900 miliona doza vakcine siromašnim zemljama (sa niskim i nižim srednjim prihodima), ali se to nije dogodilo. I Fajzer i Moderna, bez obzira na sve obaveze da pomognu svima koji im se obrate, radije su prodavali svoju proizvodnju samo bogatim zemljama.

U zemljama trećeg sveta prodato je manje od 1% pomenutih vakcina. Istovremeno, Moderna, Fajzer, Astrazeneka i Džonson i Džonson, odbili su da podele tehnologije za uspostavljanje masovne proizvodnje vakcina širom sveta.

U tom svetlu, ne iznenađuje što je rukovodstvo EK uporno odbijalo da objavi razgovor o nabavci 1,8 milijardi doza vakcina za EU, u kojoj živi oko 500 miliona ljudi, zbog čega se sada umešalo i tužilaštvo.

Ovaj skandal sa Fon der Lajen dobija posebno pikantan karakter jer je direktorka Fajzera za marketing i razvoj novih tržišta Džanin Smol, govoreći na saslušanju Komiteta Evropskog parlamenta, priznala da njihova vakcina protiv korona virusa nikada (!) nije testirana na sposobnost zaustavljanja njegovog širenja.

Pritom je predstavnica kompanije pokušala da predstavi Fajzer kao nekog dobrotvora koji je navodno „nesebično" potoršio na istraživanje oko dve milijarde američkih dolara. Ali je pritom zaboravila da pomene da je samo jedan ugovor sa EU doneo korporaciji više od četiri milijarde dolara.

Ukupno je Fajzer prošle godine zaradio gotovo 37 milijardi dolara, na prodaji svoje vakcine protiv kovida-19, što čini ovaj sumnjivi preparat jednim od najprofitabilnijih proizvoda u istoriji. Fajzer i Moderna su zajedno prikupili više od 90% prihoda od svih izvoznih isporuka vakcine protiv kovida-19 na svetu. Samo udeo Fajzera iznosi 60% svetske prodaje.

Ali najvažnije je to da je lansirajući, pod pokroviteljstvom Evropske komisije, masovnu prodaju vakcine koja nije testirana na pravilan način, kompanija Fajzer ugrozila živote miliona ljudi. Njihova vakcina je ubijala.

Za to mnogi već okrivljuju kompaniju, između ostalih i specijalisti od autoriteta. Tako je analiza objavljenih podataka Ministarstva zdravlja Izraela, koju su sproveli dr Erve Seligman, sa Medicinskog fakulteta za nove infektivne i tropske bolesti Univerziteta Eks-Marsej i inženjer Haim Jativa, pokazala da je Fajzerova vakcina, samo tokom petonedeljnog perioda vakcinacije, ubila „oko 40 puta više starijih ljudi nego što bi sama bolest mogla da ih ubije". Kod mladog stanovništva ove brojke za dati period vremena dostigle su stopu smrtnosti koja za 260 puta premašuje stopu smrtnosti od virusa kovid-19.

U skandalu sa vakcinama postoji još jedan zanimljiv detalj koji takođe ukazuje na umešanost Ursule fon der Lajon. Skromna američka kompanija Orgenesis Inc. je 30. marta 2022. neočekivano izvestila o rastu prihoda za 364% za 2021. godinu. Sa 7,7 miliona dolara 2020. porasli su do 35,5 miliona dolara na kraju 2021. godine.

Orgenesis sebe pozicionira kao globalnu biotehnološku kompaniju koja radi na otkrivanju punog potencijala ćelijske i genske terapije. Glavna područja na kojima se bazira su SAD, EU, Izrael i Južna Koreja. Orgenesis Inc. se takođe bavi razvijanjem vakcina protiv kovida-19.

Ali medije je zainteresovala jedna činjenica iz istorije kompanije: u decembru 2020. na mesto medicinskog direktora ove američke farmaceutske kompanije došao je Hajko fon der Lajen, suprug predsednice EK Ursule fon der Lajen.

Ranije je jedan od top-menadžera Orgenesisa, Vinsent Vandam bio među rukovodećim licima kompanije GlaxoSmithKline, koja je nekoliko meseci pre pandemije zaključila sporazum o stvaranju zajedničkog preduzeća sa Fajzerom. Rezultat je bio stvaranje trusta koji je postao svetski lider na polju zdravstvene zaštite, kao i glavni profiter iz trgovine vakcinama protiv kovida. Takođe, Vinsent Vandam je ranije (prema javnim podacima, od 1997. do 2005. godine) radio u Fajzeru, kao lice odgovorno za kvalitet proizvoda.

Na taj način, sadašnja istraga o ulozi Ursule fon der Lajen faktički stavlja pod sumnju da je predsednica Evropske komisije verovatno bila saučesnik gigantskih mahinacija najvećih zapadnih farmaceutskih korporacija, koje su, pustivši na tržište opasne vakcine i terajući milione ljudi širom sveta da se njima vakcinišu, počinile, zarad profita, zločin protiv čovečnosti koji nikada ranije nije viđen u istoriji.